Борба, 25. 10. 1963., стр. 8

Страна 8.

_ФБОГРАДСКИ .

ДАЉИ РАЗВОЈ саМОУПРАВНОГ |

РАЗГОВОРИ О СТА ТУТИМА

МЕХАНИЗМА

Једно од основних питања које нови статути треба, полазећи од начела новог Устава, да разраде јесте деловање самоуправног ме ханизма у општини. Мада практично јавна дискусија о статутима тек почиње већ сада је и на основу предходних разговора у комисијама за статуте и општег интересовања грађана извесно, да ће ово пита“ ње у наредном периоду би ти у центру пажње,

Место које у нашем систему има општина одређује м основне оквире и правац разраде ових делова статута. У чл. 73 Устава СФРЈ стоји да је „Самоуправљање грађана у општини политичка основа јединственог друштвеног политичког система“.

Мада у Београду сем град ског и неких општинских, статути још нису изишли на суд јавности, познато је на основу програма полити чке активности Социјалис тичког савеза поводом изношења статута на јавну дискусију да ће највећа па жња бити посвећена управо разради система самоуправљања и акцептирању позитивних искустава из до садашње праксе. Сви обли ци непосредне демократије као и рад самоуправних органа предмет су пажљивог и критичког процењива ња и разраде, како би се створиле што потпуније могућности за најшире укључивање грађана у политич“ ки живот, у решавање сложене проблематике привре ђивања, расподеле, просве те, културе, здравствене и социјалне заштите итд.

Сигурно је да пракса око 11.500 органа самоуправљања у Београду, укључујући ту и искуства народних од бора, сумирана на недавном саветовању у Градском комитету СКС Београда и Градском одбору Социјалистичког савеза — представ љају најбољу основу за изналажење таквих статутарних решења која ће омогу ћити још интензивније и шире укључивање грађана У политички живот.

Основно је притом са посебном пажњом разрадити механизам општинске скуп петине како би она и њени

органи увек били у центру свих актуелних питања за која су грађани и раднеор ганизације непосредно заин тересовани. С тог становиш та у знатној мери се мора изменити метод, па и садржај рада, општинске скуп штине, као и њених полити чко - извршних органа, укључујући ту и активнији однос – одборника према свим актуелним питањим% |о којима се у овим органи ма и у општини Као цели ни расправља.

Практични живот намеће потребу ефикаснијег и бржег деловања свих самоуп равних органа, често и шире скупове _најодговорнијих политичких фактора у општини, што поставља и захтев да се изнађу и одго варајућа конкретна статутарна решења која би регулисала све односе које тај живот ствара. То намеће потребу даље разраде по јединих посредних и непосредних демократских институција. Једна од њих је сабор — најшири политич ки скуп одговорних друшт вених фактора. Затим референдум, који у пракси ни је наишао на ширу примену иако пружа велике могућности за укључивање грађана у решавање актуелних питања, зборови рад них људи који су се афирмисали као погодан облик преко тога се радни људи мобилишу на решавању низа актуелних задатака, али су недовољно разрађени, даља либерализација приликом сазивања зборова би рача, затим разрада система јавности и одговорности управних одбора фондова, чији је рад понекад неопра вдано сувише удаљен од права и могућности грађана да утичу на коришћење средстава у фондовима итд.

Положај који је у Уставу добио Социјалистички савез, као и друге друштвено политичке организације, о снова је свестраног сагледа вања могућности проширивања самоуправне демокра тије у општини. У том по|гледу и полазна основа ста |тута мора бити; да је Соци|јаљлистички савез најшира политичка платформа само управљања, па према томе поред дужности и права ко

ја има као свесна политичка снага мора имати и широке могућности да ефикас није утиче на одлучивање представничких органа и других самоуправних тела. Сигурно је да то захтева и даљи рад на усавршавању садржаја и метода Социјалистичког савеза, нарочито њетових општинских организација. Као основа Социјалистичког савеза, општин ска организација мора бити у центру свих битних пита ња из живота и рада грађана и радних организација. Врло је широк круг пита ња која статути са становишта уставних начела и досадашње самоуправне праксе треба да разраде. При том је битно да се траже та ква решења која пружају штироке могућности за даље разгранавање _ самоуправног механизма, која подсти чу даљи развитак и отвара ју нове могућности за ути цај радних људи на полити ку. Мада се у извесним 06ластима могу прокламовати и неке чвршће норме, у основи сттут мора да буде довољно еластичан да би изразио динамична кретања и развитак у свакој општини понаособ, па као инструменат самоуправљања мора представљати подстицај за несметан даљи развој самоуправног механизма. Друкчији прилаз статуту био би у основи догмат ски и у супротности са жи вотом и праксом код нас ко ји у суштини увек предста вљају кретање ка новим вишим циљевима.

При том, меутим, треба и мати у виду да се ни најбо-

ља решења — уколико иза њих не стоје свесне субјек тивне снаге — у практич-

ном животу не могу сама по себи остваривати. Према томе, ма колико у дискусији о статутима успели да до ђемо до добрих решења она су у основи само инструменат који подстиче, усмерава, али увек уз пуно ангажовање Савеза комуни ста, Социјалистичког савеза и других друштвено-политичких фактора. Томислав БОГАВАЦ, потпредседник Општинске скупштине Савски Венац

Б

ОРБА

На неким факултетима нема добро опремљених лабораторија,

__ ЧЕТИРИ ТЕМЕРАЦИЈЕ МАНЕДОНСКИХ ЛИНОВНИХ УМЕТНИНА НА ИЗЛОМБИ

У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

Пре неки дан у изложбеним просторијама Културпог центра Београда отворена је

изложба четири македонска ликовна уметника, који истовремено представљају четири различите генерације македонских сликара. Око 30 експоната, колико их има ова изложба, изложили су: Лаза Личеноски, Љубомир Белогоски, Риста Колевски и вајар Петар ЖХаџибошков.

Занимљиво је да су ови радови углавном настали у периоду после земљотреса, тако да неки од њих имају за мотив управо катастрофу главног града Македоније. Једна од успелијих сли ка, на пример, названа је „Земљотрес, дан други“.

Ова иначе добро посећена изложба биће отворена до

27. октобра.

АДЕЦА НЕ ЖЕЛЕ ДА ОДАОЉЋЕ ИГРУ

Урбанистичким планом предвиђена су пространа игралишта, али њихова изградња заостаје. — Све тешње за итру 130.000 београдске деце. — Боља су и привремена него никаква игралишта

Генералним урбанистичким планом Београда, чије су карактеристике пре – свега функционалност и естетика — али и дугорочност предвиђени су слободни про стори за дечју игру у свим деловима града.

То су површине, тачно упланиране — 2,2 квадратна метра по становнику, У 0квиру 13 м: укупне рекреативне зелене површине по становнику — намењене посебно за децу до 3, од 3 — 7 и од 7 —14 година, одре Њене за вртиће, обична игра лишта. дечја излетишта, „пу столовна“ игралишта и шум ско-ливадске амбијенте.

Шта каже статистика

Дугорочним _ урбанистичким планом систематски се улепшава лице града. ме-

ђутим, простор за дечју игру,

једини је део плана који не трпи одлагање, Али управо то се дешава. Јер, у извође њу плана, како реконструкције старих, тако и изград= ње нових насеља, за дечју игру има све мање места. Статистика тврди да на Ужој територији града има око 130.000 деце испод четрнаест година, Она се играју на нешто преко 70 хектара простора, Ако хоћемо да упоредимо са нормативи ма урбанистичког плана, ко ји, како смо рекли, предвиЂа 2,2 квадратна метроа дечјих игралишта по становнику. онда је постојећи играли ши простор упола мањи.

Шта показују примери

И овај „фонд“ игралишта, међутим. није подједнако ра споређен по општинама и стамбеним заједницама. Неке су срећније, а у некима про стора за децу уопште нема. На пример: 7“

— у Улици Господара Вучића подигнут је цео блок шестоспратница. Деца могу да се играју једино на уском простору испод балкона; — на периферији Земуна (Нови-Град) управо се завршава зграда са 160 станоза и дупло толико деце. Једини простор за игру је оближње градилиште;

— на Новом Београду. иако је Урбанистичким планом предвиђено око — 75.000 хектара за дечја игралишта, досада је изграђено једно је дино. а деца из десет нових солитера могу да бирају про

У недостатку погодних дворишта и вртића, деца су игру

„пренела/

стор за игру између кинг простора и улице;

— у Земуну (Стари-град) осам установа за дневни бо-

пар-

једним квадратним _ метром слободног простора, али је у 1962. години забележено У четири земунске стамбене за једнице да 26 одсто малих ђака имају равне — табане (1956, свега 9,7 одсто).

Најтеже је у Старом Граду

| Игралишта на општине Стари Град најтешња су, чак и перспектив но. Тамо нема слободних те рена и реконструкцијама постојећих блокова добиће се, евентуално, око четири квад ратна метра слободног простора по становнику, Пегде ни толико. Како ово не може да задовољи све потребе | грађана, овај ће се простор употребити искључиво за игралиште најмлађе деце, а одрасли и старија деца биће упућени на најближе паркове. Међутим, и то је тек план А и пре дефинитивног извршења плана, деца тре-

равак деце не располажу ни.

територији |.

на улицу

ба да се играју. Зато сама, и уз помоћ месних заједница, оснивају такозвана привремена игралишта,

Али, у општини Стари Града утрошена су,за уређење само једног привременог игралишта око два милиона динара. Међутим,

је прекинута, јер је на једном делу терена била плани рана зграда и инвеститор је, после добијене локације од игралишта направио депонију грађевинског материјала.

Било је таквих случајева и на Карабурми, и у гим општинама,

Шта се, ипак, може

Због тога, Градски савез друштава за васпитање и старање о деци поставио је питање урбанистима: Може ли се добити привремена 70кација за игралишта, бар на оним местима где је извесно да се за одређени период неће ништа градити, да деца не чекају на терен ко-

прва игра, . |це које су недељом у подне

дру-

' на

ји ће се тек ослободити рушењем старих зграда,

Одговор је: може.

Урбанистички завод града спреман је да изради и етапне планове по којима ће и стална дечја игралишта мо ћи брже да се изграђују.

Следеће питање које ће Градски савез друштава за васпитање и старање о деци поставити, неће бити упућено урбанистима, већ инвести торима и извођачима зграда: где су заједничке просторије за „зимску“ игру деце,

Д. ЖЕГАРАЦ

У

„Што се бунише кад пимаше нође станође 2“

Уобичајена радост 3602 усељења у нов стан мимотлиља је станаре вилиестра тнице у Банатској улици 10—12. Јер, чако су у становима већ неколико дана још не могу да укључе решо, електричне шторете, гтрејалице ц друге термичке апарате. Додуше, мнсталације су постав љене, али и поред тога струја може да се користи само за сијалице.

Разлог је: инзеститор (Градски фонд за стамбепу изградњу) и извођач ра дова (грађевинско предузе ће „7. јули“) кад су почели зидање велике зграде нису, изгледа, мислили тито им је све потребно.

Намме, струје за термич ке апарате нема због тога што је у том делу града патон максимално искори шћен, па би свако даље оттерећење довело до прегоревања инсталација у уличној мрежи,

У Предузећу за дистрибуцију електричне енергије кажу да инвеститор није на време тражио већи „контингент“ струје и обећавају да ће што пре изградити трафо-станицу која ће издржати оптерећење. У Градском фонду за стамбену изградњу, ста нарима који долазе да се распитују кад ће добити струју за термичке атара те, одговорни одговарају: „Шта се буните кад сте се уселили у нове џ лепе станове7“

И тако, док се предузеће за дистрибуцију ч Град ски фонд за стамчену изградњу нагађају око тога ко је крив, грађани чекаЈу... АЈК.

Успомене, записи, докуменши

Из амфитеатара Београдсног универзитета

ОБАВЕЗНИ ИЛИ НЕОБАВЕЗНИ ТЕОРИЈСКИ ЧАСОВИ 2

На факултетима тде је присуство: предавањима за

студенте необавезно број

присутних је минималан.

— На Архитектонском факултету нема уџбеника за 16, а на Саобраћајном за 10 предмета

На Београдском универзитету теоријска предавања се на разним факултетима врло различито користе. На неким факултетима предавања су обавезна за све студенте као и прак тичне вежбе, док на другим професори су обавезни да држе предавања а нико није обавезан да дође да их слуша. На факултетима где студенти нису обавезни да присуствују предавањима (а то је већина факултета) број присут них је минималан: од 10 одсто до 50. Овако слаба посета објашњава се чињеницом да су многа предава ња слаба, а наставници не држе предавања на присту пачан и разумљив начин за студенте, истиче се у извештају Универзитетског одбора пред годишњу конференцију Савеза студената Београдског универзитета. Сматра се да на: факултетима има 50 одсто таквих случајева. Не мањи проблем је што предавачи излажу материју држећи се стриктно уџбеника. На неким факултетима велики број вежби омета студенте да долазе и на предавања. Када се томе дода и недовољно интересовање студената за поједине предмете,, долази се до чињенице да се теоријска настава на Универзитету недовољно користи.

На неким факултетима наставници једноставно чи тају или диктирају своја предавања, тако је например, на Ветеринарском факултету за шест, а на Филозофско ~ историјском за три до осам предмета, зависно од групе.

Помоћна средства — на малом броју факултета

Помоћна средства у настави као што су филмови, дијапозитиви, шеме, та беле, скице и слично врло мало се користе, а често их и нема. Само на Архитектонском и Стоматолошком факултету, према анализи Универзитетског одбора Са веза студената, коришћење помоћних средстава је у потпуности заступљено. На већини факултета помоћна средства се користе само

— У погледу зелених површина Београд је најсиромашнићи међу свим већим градовима у земљи. У глав ном граду под зеленилом је само око две и по хиљаде хектара, док Љубљана и Са рајево имају два пута више, а Загреб чак и три пу та више зеленила.

На једног Београђанина долази четири и по квадрат на метра градских зелених површина, на Загрепчанина 151 Љубљанчанина 238, а Сарајлију 276 квадратних метара.

• .• «

— Сто осамнаест улица У граду немају водовод. а 452 имају га само делимично, Укупно 37' улица нема кана

Београдске бројке

ВОДОВОд, ЗЕЛЕНИЛО...

за два до три предмета, а потребе су, као на Рударско-теолошком и Саобраћајном, за најмање пет до десет предмета.

Консултације и семинари се веома мало практикују. На Саобраћајном факултету консултације и семинари се одржавају за све предмете, али на многим факултетима где би тај вид наставе био врло подесан и неопходан, као на пример на Стоматолошком, консул тације и семинари се одржавају само на неким катедрама. Уџбеници— — по старом

Није лако утврдити колико постојећи уџбеници задовољавају или не или како се уџбеници могу добити. Међутим, број предмета за које уџбеници потпуно недостају, истичу у Универзитетском одбору Са веза студената, је забрињавајући. На Архитектонском факултету за 16 предмета нема уџбеника, на Филозофско - историјском од 6 до 13 зависно од групе, на Саобраћајном 10, Електротехничком 9 итд.

Вежбе, као саставни и обавезни део теоријске наставе одржавају се на свим факултетима, али са разли читим успехом и у неједнеким условима. На неким факултетима недостају средства и одговарајуће лабораторије, а на друтим има много студената и наставно особље је преоптерећено. На Саобраћајном факултету за 12 предмета нема одговарајућих лабораторија. На неким факултетима организација практичних вежби је врло слаба, као на Филозофскоисторијском где практично вежбе нису пбвезане са тео ријском наставом.

Оцењујући уопште ква-

литет наставе, па у томе и 80м Дому сваког четврта,

начин испитивања, у Универзитетском одбору сматрају да су испити на већини факултета добро организовани. Међутим на многим факултетима, а често и за поједине предмете, критеријум испитивања је врло неуједначен.

Бг Ш

лизацију. а у 166 канализа ција је делимично постављена. За изградњу водовода и канализације предвиђено је да се у 1963. години утроши четири милијарде и 400 милиона динара.

— Београд има 20 пијаца на површини од 78.514 квадратних метара. На свим пијацама има укупно 450 про давница и барака за прода ју прехрамбених артикала и цвећа и 33.108 тезги на ко јима индивидуални произвођачи продају своје произ воде. Београдске пијаце, ме ђутим имају свега четири ма гацина за смештај робе.

Први београдски биоскоп

Крајем прошлог века на месту где се данас простире палата „На-ме" у Кнез Михајловој улици, отворио је Карло Пероло кафану коју је назвао „Хајдук Вељко“, У истој партерној згради у којој се налазила кафана. Пероло је отворио и деликатесну радњу, прву ове врсте у Београду. која је од нашег ондашњег грађанског друштва радо прихваћена.

Кафана „Хајдук Вељко“ би ла је солидан локал, са ве-

'ликим стакленим прозорима,

коју су посећивала читава друштва а нарочито породи-

или предвече после шетње Калемегдану – навраћале да попију по чашу пива им да се поткрепе којом паштетом.

Власник ове кафане Карло Пероло имао је бурну прошлост, и стицајем прилика по стао љубимац Срба. По народности Италијан, Пероло је почетком 1862. године као аустријски војник, пребегао чамцем из Земуна у Београд и код турског заповедника тврђаве Етем-паше постао главни кувар, Пероло се на новој дужности брзо снашао. јер је ускоро постао омиљена и поверљива личност, који је пашу лично за трпезом дворио приликом свакод обеда.

Бурне 1862. године после сукоба код Чукур-чесме, Срби су 3. јуна протерали низа ме и ерлије (турске грађане) из вароши у Београдску тврЂаву и посредством страних

конзула са Турцима направи !ђени београдски биоскоп,

ли примирје, до даље одлуке великих сила. Увече 4. ју|на приликом обеда. Етем-па|ша притешњен од стране турских официра и ерлија, издао је наредбу да се сутра ' дан бомбардује београдска ва рош, и да под заштитом го|пова турски низами поврате У вароши изгубљене позиције. Овом разговору био је присутан и главни кувар Кар ло Пероло који је дворио па|шу за столом.

После извршеног бомбардо ·вања Београда. којом је при ликом испад Турака одбијен,

·бегао Србима и испричао све "шта је чуо у граду. Паша је 'преко свога калауза понудио Перолу 2.000 дуката, да приликом саслушања пред 'страним конзулима ·сведочи |У корист Турака, али је Пероло ову понуду одбио. те је „пред страним претставницима изјавио да је лично чуо, ка|да је Етем-паша издао наредбу да се варош бомбардује. Пероло је после смрти кнеза Михаила, постао главни кувар краља Милана, коме. је такође био омиљена и по верена личност .После абдикације краља Милана, Пероло, који је већ сада био |угледна и реномирана лич| ност отворио је кафану „Хај"дук Вељко“ у чијој су задњој сали приказиване · биоскопске представе. Овај биоскоп који је Пероло отворио 1906. године био је први уре-

у

| Пероло је још исте ноћи пре |

На месту где је сада зграда „На-ме", почетком овог века налазила се кафана „Хајдук Вељко" у којој је радио први уређени београдски биоскоп

коме је највећи успех доживео наш домаћи „Карађорђе“,

Кафана „Хајдук Вељко“ ра

филм | дила је све до Балканских ратова.

п. Т.

Београда +. ома

друнина Ма: пау

унивелиЈе У Дому

У зитета ч |

градска драцок ари риказала аму Ару Урђевића: „у Ми

ЗМи своје пра с крајаћ

Р логе су тумачи 0" а или: | Ковић. Павле Мира МИ гра Марко | о ВИћ и ом Јучерашње популарну драмску У било је у ствари ве сезоне, Онџ ће та ја новембра редо за а тај пред београд Ликом и тр вел ои рани Коларчевор н а Зи. ниверзитета, "род |:

Октобарони балон 6 отвођен до 20. Нову

Октобарски с

Ј алон, највећих манифеста Ма и ковних уметности ма “,

отворен на дан п слобођења главно рогом . више привлачи паж тилаца. Тралициона Уа

лна уза

жба У Масарикорој 3 1

биће и ове годин з е читавих месец даџа и

новембра.

У Октобарско чествују 121 уметну | трољиа 1 Да сти

Припремљена Излонба Дечјег ЛИКОВНОГ стварала.

штва. „Фреска и маџри

Педагошки музеј ћ да припремио је у У са Савезом ликови гога избор радова дечје ковног стваралаштву ла ложбу „Фреска и машта“

Ова садржајна : биће отворена од 1 а новембра у Педагошком ћ

М сал

Бо 1 Авалској ја. Бетовенова лела у нлубу Лиснофила

У клубу дискофила

културе Западни ври држан је синоћ концерт 5, товенових дела. Посебуу

су у ствари слушали м славног уметника сниу на плочама, а Затим руља рали о његовим лелима у слушали плоче које су и нели сами љубитељи Концерти младих листо ла оложавају се, иначе, у

Све 0 Снотју У пет |

предавања на Нолау

Јуче је на Коларчени ње родном – универзитету поли | циклус од пет предавања " Скопју. Предавање ће се олр жавати сваког четвртка, упех у исто време,

Теме су; трусне области Македоније и земљотреси У Скопју, географски положај и најважније функције Скот ја, проблеми обнове и и» градње Скопја. Прелавачи су познати професори Универл тета и сарадници других не учних установа,

—

Памион налетео на. запремна. кола

На 18 километру зрења ског пута, јуче, око 18 46" ва, камион са приколицом ПА 33-74. којим је управљао 27 митрије Вуковић из Доловналетео је на запрежна ког Славка Маргетића из Крв“ че,

Камион је гурао запреже кола натоварена шашом 20 метара, и онда заједно њима слетео у јарак. Пово“ ђених лица није било, док 6 оба коња угинула.

Тешно повређен младе

Јуче око 14 часова пуна шњи Љубиша Прњаковић Београда, налетео је па вај „десетку“ испред з број 41, у Улици Бориса

дрича. Младић

лесне повреде и нал

'Трауматолошкој Устрага је у току.

:

је задобио тешке" ази

Комисија 3 и стказивање рад коме“ носа при Новив

давачком предуз „»Б о РБ А" распису је

конкурс

за пријем ПОСЛОВОЂЕ_ ови“ ПОСЛОВНИЦЕ у САРАЈЕВУ

|

и: з Услов стручна ај

едња сродна вата словима продај дин | одак 19 Пуих

ел спод' ећа. |

лични дох нику о Ра доходака П

е са сх уп има и описом

вања дОстарИТИ аи одељењу „Бор' “а Трг Маркеа и

А Конкурс је отворе“ | пуне. ин