Борба, 08. 10. 1967., стр. 12
СЛИКЕ И ПРИЛИКЕ
-
Приватни менаџери траже сувише
МЕНАЏЕРИ високе суме за гостовање забаланих пе5 вача.
Ова жалба, која се чује већ годинима, половљена је им пре исколико дана На саветовању општинских ћулзаједница Србије. Стара је прича да довитљиви м, нема сумње. врло пословни појединци већ годинама у не само цену већ и садржај најпоих забавио-музичких приредби у већем делу земље. Они имају невероватну способност да извођачима дају хонораре „на руке“, па стога и да ангажују најпопуларнија имена која ће задовољити публику, и при томе узимају лавовски део добити за себе лично. Прича се, вероватно не без основа, да поједини менаџери импју на штедним књижицама десетине милиона динара.
Па ипак ту се ништа По сили захона и прописа не може учинити јер ни закона ни прописа. па чак ни У“ сменог договора нема о томе да се овим, најчешће неквалификованим „културним“ радницима, одузме право организовања приредби.
Може се међутим нешто“друго: агенције за организовање гостовања (којих само'у Београду Има седам) имају не само могућности већи дужност да се бане организацијом забавно-музичких приредби, Оне то сада чине само изузетно. Зашто то је питање на које би једино оне саме могле одговорити.
А дотле и даље остаје широко поље могућности разне довитљивце да уцењују и одређују репертоар најпосећенијих забавних манифестација.
ДЕМАНТИ
љ за
Неко се са Телевизије веома узбудио због чланчића КЊИЖЕВНИХ НОВиИ-
НА у коме је, на малицкозан и произвољан начим, нападнута одлука да се оконча емитовање серије „Хиљаду зашто“. У четвртак увече прекинуто је емитовање „Дневника“ да би се, резолутним м патетич-
мим тласом, прочитало саопштење београдске _ Телевизије. Аргументи Телевизије изгледају необориви, Ипак, независно од свега, велико је питање "ма ли смисла
прекидати најследанију м најозбиљнију емисију да би се обнародовао један тако неважан, незанимљив деманти. Или, још тачније: има ли смисла стотине хиљада телевизијских гледалаца упознавати са једном свађом, са једним спором који очигледно стоји на врло ниском
нивоу. СЕЛИЦЕ ликама, за љубав процента. Не повећате ли им провизију, учиниће то предузеће из суседне улице или неко друго. Понулите 25 одсто, они одмахну руком: „Двадесет седам или одосмо!“ Они су пословни људи, они увек имају нове идеје. Директор оптужује аквизитере, ректора. „Нолитов“ попуст је камси смутње, нож у леђа, а прича о упењивачима — параван за неколегијалну акцију. Боже мој, шта су криви аквизитери ако им ниско нуди пише. Зашто би један лиректор измишљао приче кад их ми слушамо годинама: Аквизитер је, дакле, послован човек. Он, на пример, оде У фабрику која је пред ликвидацију и лепо каже радницима: „Нико не може да вас натера да от. плаћујете књиге кад предузеће пропадне.“ Аквизитер на липу места прави двеста закључница („Књиге ћу вам послати за три дана“) и одлази тежи за два милиона динара поштено зарађене провизије,
Није прича. не највећа, а оно сва-
НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ зло а о
ских театарских манифестација У нашој средини. Међутим, театарски посленици ван Београда, — а познато је да имамо преко педесет професионалних позоришта у земљи — понашали су се Као да БИТЕФ не постоји. Осим неколико изузетака — десетак глумаца из Шапца, Новог Сада, Ниша и Суботице, понеког редитеља и угравника — праг БИТЕФ није прекорачио нико од прехо две хиљаде позоришних радника из унутрашњости. Да ли су их у томе спречиле бојазни од малог броја улезница, или оправдана заузетост, а можда и тегобе путовања2 Или, једноставно, игнорација у име властитог
осећања супериорности: ИЗОСТАНЦИ та за културу и физичку културу У
Лесковцу, Мподраг Павићевић, покушавао да сазове седам чланова овог општинског тела да расправљају о важним питањима лесковачке културе. Дешавало се да дође један или два члана, довољно да се разговара, недовољно да се одлучи. Понекад не дође ниједан члан Савета па председних може само да размишља о култури Ових дана он је средио своје белешке те списак изостанака чланова Савета за културу ни физичку културу предао Скупштини "општине затраживши помоћ од одборника. Сад треба да одборници општинске Скупштине размисле ц донесу одлуку шта са члановима Савета за културу. Наравно, уколико Скуп-
штина буде имала кворум ЈАВНОСТ грала недвосмислено речено да се паграда може доделити за дело које је „публикопањем, приказивањем, извођењем или на други начин по стало доступно јавности“ — жири за музику би, према једном глелишту, узео у обзир за награђивање искључиво деЛа изведена у концертним и оперским дворанама. Остварења која су јавности пружена путем радија и телевизије аутоматски би, према томе — и без обзира на својс можла врхунске квалитете — била дисквалификована и лишена могућности да добију одговарајуће признање! Ако је већ реч о јавиом извођењу, тешко је замислити нешто ЈАВНИЈЕ од милионског аудиторијума радио и телевизијских слушалаца,
Аквизитери нас уцењују. Тако каже директор „Нолита", Мењају газле према при-
издавачи оптужују ди-
БИТЕФ је био ако
Неколико пута је председник Саве-
Мако је У члану 5 тачке 2. Упутства о додељивању Октобарске награде Бео-
За који дан доделиће се окто-
барске награде: Октобарска ма“
; града Београда, Новог Сада, Ни-
ша, Сомбора.:. А за њима следе награде АВНОЈ-а, НИН-а за најбољи роман, Његошева, „Телеграмова“ Бранкова, Змајева, првомајска, седмојулска, и остале јулске... Жиријима, би био потребан читав гпарат 13 би се дознавале намере једних, других и трећих, Јер, нека књига, неки роман, нека личност прође и поберг награде неколико жирија. Једац роман, на пример, с" темом из Револуције може да буде и најбољи роман по НИН-овим пропозицијама, а њен аутор у исто време личност заслужна за октобарску награду свога града, или да надмоћно испуњава услове трећег жирија. Јер, мико од сачинитељу награде није се потрудио да је јасно лиференцира од других, да јасно дефинише своје пропозиције, Макар да су пре тога овлаш погледалм како то изгледа У другим земљама са дужрм тредици-
јом у том послу. у ТА филмски хвантитет него у квалитет.
Нико јој бар не може пребацити да у последње преме није мислила на своје гледаоце који на Уалом екрану воле да гледају дела са великог,
Још кад би томе додали м мало дужне пажње и система у начину обавештавања гледалаца који би сигурно пре него што вмде филм волели да у телевизијским програмима о њему м мешто прецизније прочитају, осим омог сасвим оскудно мабрајања имена редитеља и двоје-троје глумаца. Јер не заборавимо, да један фиљи има и своју годину рођења, свој жанр, сиже, мале и велике тренутке, успехе м меустеже, своју историју једном речју · | Овако долазижо у ситуацију да поверујемо да сас= тављачи телевизијског филмског програма и сами немају појма о ономе што би по природи свог посла морали
да знају. ,
| к Наша телевизија очигледно више верује У
|| УУ" сађремене умешносши
у
НЕ
71. Мариј Прегељ (1913 -1967): „Логор“, 1954.
укље на платну
Припадник генерације слове
шо дела из Музеја
у
венском сликарству после 1945. годите.
Инспирисан темом логора, у пизу експресионистичких слиха Прегељ тежи синтези класичног хуманизма са чисто ликовпим проблемима. Слика „Логор“, карактеритична за овај циклус, грађена је укрштањем линеарних хоризонтала џ“ вертикала у наглашеном, дводимензноналном простору, подељеном на ћељи-
је у које су смештене статичне, опоре архаичте фигуре.
Запис из Вировитице
Вече у казалишиу .
малог трада
Увијек су ме узбуђивали сусрети с малим, провинцијалним градићима: све је У њима умањено, стављено на длан радозналог путника, податљиво будном оку У посве јасној слици, Јесен је ушла и у тај градић кога сам посјетио. Јесен у прози, јесен у стиху („у папучама од злата“ како би рекао Т. Крклец). У даљини лавеж паса. Из димњака сукљају праменови дима нетом дове зених дрва. Жмирне свјетло. Наједном тишину просврдла мукли звук аутомобилске сирене — и ту се ножни гас почиње уздизати до идеала. Па ипак, мени су најдражи људи они моји ма ли бивши сусједи, који С елементарним весељем (или елементарном завишћу) при чају о другим сусједима, онима „из мале уличке“ или онима што „глуме“ у казалишту „међ кестенима“. Из галерије тих ликова издва јам лице једног студента интелектуалца (свира изврс но гитару и рецитира Јесе њина) који тако фино, као чеки Чеховљев јунак, труне у наручју малог гради“ ћа, Он мрзи тај градић, он је циник, класик цинизма, па ипах као да не може без тог градића. Да ли само за то што му је ту расло једно дивно, звјездано дјетињ ствог
Већ је осам а представа још није почела. Стојим у феајеу и гледам тоалете, да, покушавам одгонетнути ону тајну која их је довела У овај мали, тихи храм ријечи и поезије. Да ли су дошли овамо из љубави, радозналости или досаде2 Данас је обичан дан, баналан дан и само Преми јера — с плаката на улазу, с плаката прикуцаних о др во — оповргава баналност дана, Лица су помало свеча на: цигарета се пуши друкчије но у кавани, на улици, и шапуће се друкчије но У кавани и на улици. Та Пре мијера је! Шта за њих зна чи Премијера7 Доживљај: Поземећење _ провинцијалног мира7 Поремећење њиховог добро уходаног живота7 Венерас се даје дјело јед нот великог скандинавског аутора. Хоће ли га разумје ти ти људи, ти људи међу којима препознајем раднике, шофере, учитеље, просвјетаре, перовође, градске оче ве; Зашто не! Зар људска душа није харфа по којој се пребире7 Зар баш увијек морамо бити скептични и мноштво лица поистовећизати с њиховим желуцима7
Овај град, овај мали град има добру казалишну традицју. Двадесет година тра је његов напор да побиједи успавани укус провинцијал пог човјека, двадесет годипа његово казалиште туче у чело свог мјештанина Бу таком, Ћопићем, а онда и аним највећима: Крлежом, Пржићем. Ибзеном итд. Да ли је то казалиште научило нечему свог имагинарног 8 ипак тако стварног посјети оца7т Да ли га је оплемени ло. створило у њему искру лујецог: Вјерујем да јест! Не у свима дакако, јер има
и оних који долазе у казалиште — сједајућ у прве редове — да би показали своју гардеробу и добро зачешљану и набриљантирану косу. Но такви и нису важни за ово казалиште. Аматеризам има своје путо ве, своју публику и — на-
свијета...
начких сликара која се јавља последњих 20дина уочи П светског рата, Мариј Прегељ је одиграо значајну улогу у југосло-
Кад би барем сваки град, кад би барем сви градићи
Ових дана наша јавност се иронично,
заједљиво, полемички, с интензивном ми-
шљу на Маркса, бацила на претресање тезе: У ЛИБЕРАЛИЗМУ СВЕ ПОСТАЈЕ РОБА.
Разговори око те тезе узели су врло озбиљан ток, и зашли су у дубоки корен живота, постали су разговори 0 корену зла. Одмах да кажем: мислим да роба ни-
је корен зла...
..
то, да је теза о роби покренута с искреном, и зато племенитом жељом да нас одбрани од нехуманости, ја је нећу одбацити, нити сматрам да јој се треба ругати. Нека она стоји, нека опомиње на могућност да људи уместо сложених, живих, пулсирајућих, смртних, тратичних, духовитих и веселих бића постану безбојне мртве ствари, које неће бити у сусрету, већ у оптицају.
Нећу је одбацити, јер не бежим од суморног прогнозирања будућности, и од мрачних утопија. Уосталом није ни садаштњост бенигна. Већ сада се, 30. септембра 1967, у нашој јавној полемици, само у једном једином чланку могу срести следеће речи; : ;
Задавити у мастионици, бедан, сервилан, башибозук, вешто прикривено лудило, безличан, луд, прикраћена памет, глуп, слеп, глув, недоказан, сујетан, идиот, фиктивна _ елементарна етичка основа, ограниченост, насилништво, бескарактерност, глупост, психијатријски _ симптом, психичка криза, користољубље, имбецилно, опасно, малоумник.
Очигледно, није овај наш живот тако лежеран и идиличан. Увређености умеју да нарасту, и да пређу границе гнева, да постану агресија. ;
#
А с обзиром на
жз
Какав је корен тих агресивизација, тих далеких и потмулих одјека зла:
Ми смо већ имали многих тумачења.
Читао сам најновије дело једног од наших савремених неофицијелних верских аутора. Он сматра да се агресивизације могу редуцирати на одрицање од начела љубави, на општи пораст зла.
Имали смо и ултралевих тумачења по
Бранислав Глумац којима је посреди заоштравање класне
борбе.
вање сталешке борбе, и као бр Заоштра краћивање привилегија. Нара тку за ус вој шеми увек подразумевамо У Так. други“ води битку за инс вилегтија.
да, ј
ко.
Сматрам да су сва ова вољно исторична. И ово на они Е Нед ње, по коме је извор зла оно стање ме „све постаје роба“, мени упркос“ врло озбиљног смисла, није довољно рично. Јер, ако се каже да у либер му све постаје роба, природно је да КЕ стави и једно формално логично, из рично питање: да ли то значи да у о министративизму“ ништа није роба2 1; јест, да ли је у историји постојао а у коме људске супстанце нису биле риа
Мислим да тај период није пост у Рецимо, кад су власништва над в ЈА стима била у већој мери апстрактна риоду административне, неновчане 74 деле добара, постојали су спортско- а матски магазини, о којима ми више не воримо. С радошћу смо их забор, = Тамо се могла добити) роба које другде нема: путер, сенф, маслиново 1. чоколада итд. м,
Ми нисмо економски изанализиралу и-такву расподелу. А тада је право да ју, пујеш у одређеној радњи издавано ој. чном признаницом са штамбиљем, И право, ма како било апстрактно, имало у робно-новчани карактер. Штамбиљ у
био новац, а признаница роба. .»:
Склони смо и да иху духу пау револуције из 1188. лумачино у аНцуске
МИ не само зато, али и зато, мислиј заиста нема неког периода у коме свет стаје роба, или неког у коме све преса да буде роба. Бе |
Периоди се некако друкчије тањем на чему почива расподела њем: почива ли она на већој или мери рада и правичности.
А роба Она се није родила (послу
данас. Чак ни јуче. : ДВИНА Раша Поа
пжо%у
дајмо се — своју благајну. Не искључујем ту ни ону „државну“, народну благај ну чији су кључеви, у џеповима градских отаца. По ономе што знам, и колико сам чуо та благајна се отва ра једном годишње; даје 0онолико колико може, мако
Занос
Омладила бе месецу
велика златна кошуља.
У сенкама земља светли,
Беласају се зуби потока кроз усне обала.
ИЗВЛАЧЕЊА ДОБИТАКА робно-новчане лутрије Савем
ловачких организација. Ј. угославије ј и 6 2 « фин
извлачење "је извршено 5. Х 1967. тодине у Новом су под контролом комисије за извлачење добитака "Скуп штине општине Нови Сад.
двадесетогодишњи напор заслужује без сумње — више. Тако је казалкиште овог градића постало права оаза духа у промјеру од готово тридесетк километара. И ви ше, јер казалиште има и свој аутобус, глумце-радни ке, глумце-расвјетничаре, · костимографе, кројаче, забијаче чавала. Храброст је борити се са оскудицом али ти се људи не плаше оскудице, па стога нису ни успје си изостали; већ годинама су међу најбољима — а билисум нај, нај — у Хрватској. Звони по трећи пут. Гаси мо цигарете и улазимо.
Мрак. Фини густи мрак. циже се „рампа“. Негдје иза мене додекафонично шкри пе столице. Неки и кашљу (јасно, без покривених уста!. Глумац изговара прве ријечи. Бива тише, Тишина. Два живота одвијају се па ралелно: овај тамо на позорници и овај овдје.
Маче и трешњев цвет _
„Песници треба да знају да живе са праве стране живота“, рекао је недавно на Струшком фестивалу поезије француски песник Гијвик. У тој краткој реченици, у том кратком и вредном потезу, ко зна по који пут, изнова, на нивоу савршене једноставности, исказана је мисао стваралаштва. Има истина чија снага надолази као плима у појединим часовима живота. Шум ове благе Гијвикове реченица непрестано ми је навирао кроз мисли, док сам шетао блиставим алејама овогодишњег Сајма књига, Обрео сам се у правој звезданој галаксији пуној звучних умних и имагинативних токова, артистичке раскоши, у правом рају боја и тонова од којих вам сваки нуди пријатељство. Пролазећи кроз тај живи спектар, испуњен раскошним; звуцима и позивима на живот, осетио сам да сам се нашао на правој страни тога живота, оној дубљој и „јачој“, о којој је сањао Рилке. Нисам морао дуго да ходам а да не доживим јеЗ пи ера у Као човек који ше-
и Му п налети на с“ пр ежине озерем
На једном углу хале, или боље речено, на самом крају једног изложеног полумесеца, излаже земља рађајућег сунца, земља поезије и трешњевог цвета. Ту сам видео највеће чудо овогодишњег сајма, јапанске сликовнице, |ремек-дела песничке сањарије, читав спектар дражесних бића из блиставог света дечје душе. Прво што ми је пало на памет Кад сам их у“ гледао била је слика оног Јапанца, који У стању најдубље екстазе гледа у тек РаУ и трешњев цвет, док му кућа гори 58 ја. И заиста, колико непрекину-
ог 1 и екстазе, колико непрекидног плаветиила сањарије, чија блиставост, чији азур спонтаности, не опада ни У Једном тренутку, ни у једном делићу слике.
Бисер прекрива пламен руковети.
Много ли још има до зоре,
а хтео би да те дарујем сном јутра. Крошњави су воћњаци високе стене горе. Душа ми јадом лута.
У окну прозорском
твој лик сам угледала.
У говору лишћа твој говор познала, Пофи, љубав ће моја
до ових звезда да ти покаже тут. Кроз тиху светињу ноћи похрли, роса нека ти коњу копита трска. Ветар планински нека те
мирисом птатрати грли.
Дизгине за свилени зрак вежти, криће те влажни сводови-ладолежи.
Много ли још има до зоре,
а Ти би хтео да те дарујем ском јутра. Крошњави су воћњаци високе стене горе где моја душа лута.
ним цифрама,
|| чене бројеве
00 64720 85000 87830 01120
042970 014480
18151 82461 018341 098371 071191 115281
1452 95102 47712 18992 82192
122662
7053
48543
25553
49173
05593
4 | ' 034773
Милена Јовозић
91514 23674 25884 73354 54814 | 211774
Екстаза и њена раскош, екстаза љупкости, екстаза дечјег плаветнила. Два крупна, једра зеца, у набреклој свежини тишине, посматрају вас својим свежим и живим очима. Нема дечјег лица које се пред | њиховим зечјим њушкама не би раши рило у полумесец. Одмах са друге стране, на небески зањиханој позадини, ра
сцветала се дражесна глава једног 22 42 та, које се негде смешно загледало. Т Г кву њушкицу нигде нисте видели: она К сва унела у неки дражесни мачји > У и у једном ставу љупке безазлености >: | 5 сматра игре инсеката. На другој ст Но оцет, право чудо: једна бујна раскош мачка, са два драга камена У глави "сва |
,
еко нај 1 ; у пивићење ма зрццијег зеленида, као СРЕЋКЕ КОЈЕ Су ИЗВУКЛЕ ПРЕМИ ПУНЕ |рете иа „хиљаду и једне ноћи“, И = : у ПРОДАЈУ ;
: овде маче, онде А ' 5 џ танано лане, које тек што није лов овде од Н, дин. 100.000, — у Билећу вас оњуши! Такву љупкост и та 70 да Од Н. дин. 50.000.— У први, саду такво дечје плаветну ву драж, | д Н, дин. 40.000 — У Ново р | . СМОННЕ и изме ило живота, тако на Од Н. дин. 17,000.— у Београду пивару У Београа“ снот света Мр ена бића једног дрине | Од Н дин, 10.000 — у Тузли, 106 > сав
: , тле су да | које већ хиљадама година виде само очи | МСПЛАТУ СВИХ ПРЕМИЈА И ДОВИТА ЈЕ = одвеу шњев цвет, у једној гледају у тре.| | ЛОВАЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА ЈУГО на 738. 8 иритне" Ј исто ЗА ЛУТРИЈУ — Београд. Страхињики Блачења добитак“
] блиставој и 1 се као да их.
ан, не 6 Велика : Зи могао
сањарској озарености. Чину никаква машта, никакав с учинити богатијим.
драж новаторства, кој е снага м 5312 наплату, доставиће срећку
жина. избија. из 22) Бао непозната све-| _ здресу: Савез ловачких организација Бака Пи овареј“; места љупкости, читав арсена у општа рта а трију орена пзуршити Да ИН аналности која нал уходане ћег износа па адресу мазначеву 95 стран
5 прати хватно су избегнути, џи ал
на избија једна нова
отиве, сноиз њихових дуби-
во љупку уметно
2 У СТ ] ]
ске сликовнице су тоа ва нађе. Јапанвелико путовање по де он ма живота, позив на сн ким модри с » на њихов љуп-
оеванћааа > - а +
ПЛАТУ.
Алек Вукадиновић |
Све срећке које се завршавају ниже назначе- а
за премије по срећкама које носе ниже озна-
УКУПНО 3.889 ДОБИТАКА и ' ПРЕМИЈ
= ;
а) или аутомобил „Мерцеде
6) или аутомобил „Пежо“-404“ или » ј све
__ „Рено-16% и разлика
п) или аутемобил: „Форд ГИ ген“ мили „Рено-1' и раз
д) или аутомобил „Застава 750“ и ува
е)у новчана премија. Мр
ву званичног извештаја о резултат
Добитници ван. Београда, уколико
, пошиљаоца срећке.
Добитке до Н. Дин, 1.000— Љубљански туристички завод;
ИСПЛАТА СЕ ВРШИ ЗАКЉУЧНО п године. СА КОЈИМ ДАНОМ ЗАСТАРЕВА -
исплата премија и добитака ВР
БА и недеље) од 14 до 19 а
Б ЗА ЛУТРИЈУ — Београл' чких
Све срећке које се завршавају ; ниже мназначеа Исплаћује се ним цифрама, а Н. дин, за премије по
срећкама које“ носе ниже означене бројеве
исплаћује (6 Н. ди,
125 02435 04275 68225 71015 04435 45605
053135
50 400 400 500 600
3.000 3.006
Ер: Е:ЕЕ
–
400 400 3.000
- у.о00 д)
17.000. д)
40.000. п)
4466. "44226 253756
5837 73257 00897
_ 225 32227 0077 _ 59527
200 500 800
1.000 1.000 10,000
608 71708 92528 13878 82168 31858. 44968 46798
030418 |
200 508 500 600 1.030 10.000
зе авина Бе
0489 05629 08798 71959 49409 07299 62212
50.000. 6)
РРА И УРА
–
д у износу од
н. дин. лава Е о кб ром а у 1079 сем мање рекорх“ или
у готовом.
: К аунус ам“ или „Фол
тотовом', готово"
, .
да не желе личне емом 1" ред освиМ пије = 0 који У -
у З А
=
иваће У друбљапа СА 1 Аво
5 т.
5 54
| шиши се сваког ва У 1 с фарунки у А . САВЕЗ лове СЛАВИЈЕ
х -;
ас
у