Борба, 08. 10. 1967., стр. 13
Старо пи нобо на п рбом
_БПТтЕФ
Мора да је иницијативни
одбор првог БИТЕФ (Беог-
КИ рацеког интернационалнор пеатарског фестивала) био на великој муци кад се, на · крају, одлучио да на скулп туру која је била намењена „најбољој представи“ на тој смотри нових тенденција У позоришној уметности упи ше имена тројице кандидата: вроцлавског Театралабораторијума, букурештанског Театра комедије и прашког Позоришта иза ка пије, и да се вајарски рад Небојше Митрића задржи у
тих нових струјања, и јед ну нову драматизацију (Каф ке), и три примерка такозване авангарде (из Париза Глазгова, Женеве) и шест нових прилажења делима старих аутора (од Софокла Шекспира и Калдерона до Чехова и Нушића). ; Разнолик је био, најпре, однос тих ансамбала према приказаном делу. Нијед но позоретште није дошло са представом која не би била сценска реализација једног драмског текста, ни Ливинг театар из САД, мако иначе на репертозру има и такву представу, ни вроцлавски, иако његов ру
витрини Атељеа 212. А шта ководилац, Гротовски, пе је друго могаој. Нема сум сматра драму, него само де оно што је прика- глумца и гледаоца, неол-
ње да зао Театар—лабораторијум
Јјежија Гротовског било нај значајније као „нова тен-
ходним, незаменљивим Ффак торима позоришноуметнич“ ког стварања. Но док су вроцлавски глумци поштовали Калдеронов текст (у преводу Словацког), дотле су се ливинговци са Брехтовом обрадом Софоклове Антигоне опходили много слободније и безобзионије,
денција“ — но да ли и нај коља представа; Можда су “биле пре Три сестре у ре жји Отомара Крејче. А
троил и Кресида Давида
а Трита је био негде на сре ти текст час енА и. ке жи или немачки, чаг По диНИ: и „новији од Трију српскохрватски или итали
сестара и више одлична представа него Постојани привц — али не и „нај нај“. Тако је једини излаз био опозивање обећане награде" и сад и убудуће.
Јер једанаест ансамбала,
од којих су два била југословенска, били су веома разнолики — што није лоше. Приказали су нам и је дан, од извора (индијски)
јански, али увек тако да је он био само повод за њихове ексхибиције, за извобење једног својеврсног ри туала. за то да прикажу себе, да изразе мисли и те жње које са Брехтовим често нису имале много ве зе, а понекад су им биле саг вим туђе и опречне. Сличне разлике могле су се запазити и у начину глуме. У Постојаном принцу су, на пример, ду
КВАДРАТ
"И поред све своје мудре једно је симболично“
једног тренинг-простора, једне сале за пробе, овог пута од чињеница „горњег“ живота,
.“
"другој обали“,
ново предсобље не само што не показује вишта од ај
родитељске доказе бриге и пажње. Скривајући ме од заштиту, као да се ради о дефетистичком проспекту приликом, у царству 'опробано поседују и друге институције сличне врсте: земунице, ских напада, атомска склоништа, храна од дефинитивног коришћења тивуречја) Тако, својом „брижном“ пасаж претвара се у нешто као „предговор“ глуми и друге, испод површине конструисане направе редове, превратничке организације.
оријентацијом,
шеношћу. већ
склон сам да видим корене неизлечивог оптимизма,
Пи | КЊИЖЕВНИ ПО
Даљи
"пледоа је "за ђелика слоба
ДЛИСТАК |
ћ
| ачака без = на . о писати без тача
| равно може се и овак о маје добћо сам
| зареза и без х слова идеја ниј 1 је тледајући АЕ специјализоване ПО тОЕ тде се наслови компонују искључиво од малим ти насловне странице многих књига решене су на НЕ. « начин а недавно сам У једној основачкој ИЗ
наишао на песмицу која је почињала малим сл '
| И тако ишла до краја никако се не
да је уношење такве песмице У школску кожи мишљен тест не бих желео да се нађем еп деран Неког наставника коме дванасстогодиште настав- '
Потура под нос ону песму молим лепо друже а
та шта је сад ово пусти то није важно в | ВИ сте рекли да се имена људи гралов Е | појмова као и прва слова оних речи којима ер Чиње нови ред пишу великим почетним М О иве рекао сам то је правило а ово пита рам у песмицу без главе и без репа 70 1 који потврђује правило добро молим 2 ко има; да прави такве изузетке нико узвикује несре
слово
акао
Но (Ј ефек иу сврховитости, новопрокопани теразијски пролаз
"место, метафорична тачка, институција о у с Е Е ; д песничког значаја. Овде, на малом дубинском растојању од „нормалне“
човек бива увучен у тај минутни боравак у то експериментално стање краткотрајне „клиничке после чега се опет све наставља на најкраснији начин,
смоле и осталих специјалитета доњосветске тортуре, већ свом посетиоцу пружа
лих фантома горњег света, моје експериментално подземље пружа ми утеринску
аветињском. (Нешто од те азилске тостољубивости
„за угодан боравак,
Један „гробни“ ентеријер служи раке, у чему не мора увек бити
за пакао, који, међутим, може : тајна друштва, масонске
· Теразијски пакао много је изгубио од угледа својом механичком неусаврна самом старту, већ у току пробног погона, лишен покретних степеница, своје једине технолошке претпоставке. У овом; ознаке београдске, српске,
|
„АНТИГОНА“ С 4 ; ТИГОНА“ СОФОКЛА-БРЕХТА У ИЗВОЂЕЊУ ЛИВИНТ-ТЕАТРА
боки урлици Ришарда Чеш лака задивљавали својим интензитетом и неисцрано шћу; а покрети руку оног лица које је, прислонивши ухо на принчеве груди, оба вештавало о дивљим, неправилним откуцајима његовог срца били су до те мере експресивни да су мо гли заменити Кардиограм, Међутим, у Антигони, мада су тенденције ливинговаца по много чему сродне, све је то било тако поједностав љено "огрубљено и оси ромашено да је на ма хове деловало као бле да копија, на махове опет Као до карикатуралности пренаглашена имитација онога што чини
и постиже Гротовски. У ствари, ту и није посреди
разноликост, него разнородност упркос извесној сличности, Тако и о букурештански Троили Кресида није покушавао да изнена ди својим новачењем, него да смелу редитељеву 3амисао доследно спроведе и беспрекорно изведе. То је сасвим у складу е оним што је о томе позоришту изјавио његов директор Раду Делиган: „Наше позориште није експериментално, него тежи да буде дубоко профе сионално, али да свакој представи да свој лични печат“ А шта тај дубоки професионализам значи, за
разлику од неодговорног и некритичког _ прихватања свега што може да пали не очекиваношћу, најбоље показује поређење са представом скопљанског Покојника, у којем се више хте ло да се гледалац запањи и забави кловнијадама него да се најпре провери умег ност тих ефектних „новитета“. Стога није чудно што су публику толико одушевиле Чеховљеве Три сестре У режији _ Отомара Крејче. Најистакнутија тенденција тог ансамбла веома је ста ра: то да буде добро позо риште. После низа „послед њих крикова“, ова је предчаро- животове равни, ето паклене, адске. „Отргнут“ „на смрти“, сада само на супротном
тротоару. Е : става деловала као
| Та улаштена загреботина, јако излакирано подрумче, припада наравно бан окрепљујући напитак, најплићим круговима сатанине сурдук-грађевине, намењеним, колико Данте зна, | као кад, пошто сте претотрешницима малих димензија, љубавним, песничким, митолошким. Ово. инфер- | варили желудац разним
Ваконијама, папреним, масним, слатким, попијете ча шу доброг старог вина. Де ловао је тај прашки Чехов пре свега својом једностав ношћу и природношћу. сво јом само у неким тренуцима одсутном уздржаношћу и одмереношћу. неусиљено шћу и спонтаношћу, упоз“ во тиме што, мада је, као и Трсил и Кресида, „имао свој лични печат“, ничим није запањивао, што ништа у њему није било насилу тражено, него све некако срећно нађено. :
хмановске праксе усијане
кише, саобраћаја и оста-
.“
овом
за спас од авионкао предонеког просаобраћајни да
лагуми
један мали
помоћи међутим,
је
југословенске. | Бора Ћосић Смемо ли, по томе закљу | у е ер = 2 _____-------- ои риаитина
век а зној му цури с лица ситуација дакле врло нез- | годна: и за наставника и за ђака запитате ли се ' каквог смисла има то изигтравање неписмености тешко ћете паметног одговора наћи та тек смо се још увек не сви приучили граматици и осповним ортогтрафским правилима а већ се ето јавља декадентиа носталгија за добрим старим временима полуписме-
ности и нереда полуписмени и суперписмени то су Ф вам екстреми који се додирују али треба рећи још и |: великих
то да У дискриминацији интерпункције и : слова има и неке врсте нопкопформизма ступањ грађанске непослушности није кажњиво противно је свим лепим навикама и обичајима петрј е петровић његош милан ракић генерал де гол касиј 9 клеј дурмитор и хималаји гледајте како то необи/"! и весело изгледа овако би се целе књиге могле ист сивати разуме се најпре романи тока свести а петом и реалистички стварност би се тако до краја од лл“ кала у књигама континуирана _ монотона довдна бескрајна и не баш нарочито смислена живот јаје човека описан све самим малим словима кад се ми. удруже нико им ништа не може тако би се барем МУ | словима увела апсолутна равноправност доле инеер“ пункцијска жандармерија глупи чувар трамгтитког реда и поретка ето видите да се може и без ње РГ додуше богзнакако прегледно али је искрено (по: тано и од срца а том јесте оно што је писац хгео да каже пишимо дакле по диктату самога срца 318 СЕ | да је срце неписмено и да мање више уједна“ тачака и зареза откуца седамдесет пута у муну ко друге стране овде имамо идеалну прилику ЗА. сар И ! даштавање неоспорних величина сви су једзаки Ки на страшном суду кад може бог да се пише ма словом могу И остали слободе оваквог тапа _ ИМг колико вам душа жоће са речима се може РАТЕ · све осим оно за шта су речи створене бис: ' могли терати неколико месеци док се ! вапаји за политиком чврсте руке појавили
најнижи / ај
= з о
стуву имати првенство “
—рј——————
ЈАВВГД. .:!—7;. Ј памети и реду 38
; абетизма пост борба против аналф Ме традиционалне употребе
Хода човек по Ре | — почиње да Мнотово изгубљено, |га гробља, са м 5 = | од пешчара, прој бпоме-
| мљу, или 623 њецтач
у 5 Зи ницима од мербачна се пат а правог. А на коУВ и друга А јуни што јима су сахрашид )-' ули| им је крај ипПожтве, и | ко био природе“ АЛИ | оде, замину д чак сми| ова гробља | човече. дерују; путовфке. старице, Бе девојкод се заврширате, и Стасилно, М за ла „мирно 5 јаз, маЕ пи о два) лепи сун| 5 е Твејавицу и ве а ланцу летња пљу|тар. овађпљускује. Забо
“ма.
За а и мисли. или = ас ЊУ да золиш Ба бај! да схвалиш. јер. ки илу. две. за који „те С ево... ) и суу Писаревскоје | паде таквог гробља ој је оно. можда те рјеће гробље на све| уз 79 једно поље иза Ле Ј ~ |. на једном његовом а | па астањено мртвима: с | ен 8 хиљада гроусва _ф | но огромној гростишаи, | 76 момака. деие. 60| ЗЗевојака, стараца. одој„РАјужева... Оно што је ра новог као нечег излишиог | Члим што јесте у стању и непотребног2 – Нипоштз. ја да дернини ез прилива | не овења | У један мах се гла. нема на с 5 еј узнице се помери и = . ни позориш- |ушто је извљи љулског бо ног. И главни разлог заш- изван свакодневице то БИТЕФ треба свакако даФ вези изван историје И се одржи као стална устати неухитности! То почипова у томе је што Је ој зашто што испућага а те ; пла. Т то спуљаом п" ЛИСТА прилика да Фнством од Којег се зи КО београдска публика — и у жилама не леди пошто пре само београдска. и не садазилази све. Ова Совјтсча публика него и позориш 22м ња. велика простором, сна ствараоци, и васпитачи ' зума и воље, 08 5: кадрова, сви којим; нама. Зи в ЕН НИ Па: а И пити позе зене изстираЊЕ Ма У џције о пи јвећој | људскости ; са савр | Што треба да обухвати васко ним стремљењима и д |лики СВЕТ. зап је им по госбо шајима у тој области вима и гробљима морала бимо што се при томе џе |ти тако толема7 Или «“: једзаборавити да сама “| ге може без другог: није довољна, да иро | Шест стотина хиљада тро“ може, а ново не мо (ои | Бона. па ван МеЗК У КИ – – У Ки |ној и јединственој зеленој добро, и боље. Изве __ | грсбници. хекатомбе мртвих успех Крејчиних ТО __ | бранилаца Лењинграда, из да тара показао је да/ на варварске фашистичке на то зна и да је нео 210 | језде — да. замислите — то! позивање на нека 490"
једна од најпотреснијих
"авре- | 82. чити сензибилите Ва. а = та супротаост: 8еменог гледаоца, ! | лико северно сунце по «~а8гтже не може да У НП" Ш | лозеленој и врло негованој та старо. трави, и тај мир шест сто" којој се '7тина хиљала под том светло“
тим зеленилом. заувек та! Здружени, ипак се више не могу пр"
А недоумица
доу: Фр нашло руководе Бије | 08: кад је требалодарит! | они ничему
шћу и
обећану награр рала би | дружити... Мали музеј 83 ула о таставља- | зу у гробље. Кип захзалре
да буде опоме чима програме ју тенденције
трагања од о"
Мајке Домовине на супротној са стиховима песника како да се живи кола «343
ризлику езултата. страни ћа, важне | — али, А па јбољих ' постоје толика гробља.
експеримента је то сила у земљи што је представа. би штета | могла ла их има, мо да останс да нисмо вПУ Ливинг - жива, и да опет буде мчого театар а 4887 губитак | гише од тога: Са толиким : а знали Посто- посрећеним реловима... Веч-
да нисмо по 5 Гро- ЖИРИ огањ што У јаног при! јежија > 09 част мртвих тамо мепретовског, нако је БИТЕ:Р | кидно гори. и Када је смотра не тенденција. суцчано И тихо, и када не би трло У њега ВИ | се беле лењилтрадске ч ући, и уносити »детаве које. ма | луди ветрови кала налете. у как _биле. један ста |98е просторе — да. Али !е та) Коко до. азу _ је. | вечни ЖИРИ огањ. На ХРЗЈУ Ри коматриказују на Је | крајева. ова лепа света натра. дан у 88 стари НАЧИН. | ипак само |едан симбол 327 Нарочи' се не би смело | тављено дисање оних л0ле. аутома преузимати Не | крици. сткуцаји срца. ола не што пује награђено на ће упалити.. Они је из виле, пушкетањо. сви
другоу друкчијем фести- | пе чују њено валу, 10. што је битно но и Росо ва реса во им ачајно као - игара | ма света...
ција рало би на овом даје Хекатомбе мртвих — У Је4-
ном тренутку хтели бисте ла емогуће:
чудгсви ширина
над бољом представом | сазнате оно што је н којае представља такву | њихове сулбине. како Ју о теннцију. | осмехивали. каква су им 5 ла
Л лица у часотима када су Ко
говали и кад су умирали,
чанци прво под насловом амо уад а онда под се] бовом куда срљамо куцнуо је дванаести час ва | ора да буде мора се знати ко је старији а ко:
јо командује а ко слуша и тако пратњи интерпункције победоносно
Дејна замислите ДУГУ достојанствену млону 2 . мајко мила што би мас нау ил
то је мислим ипак боље не заподе-
вати превелику кавгу са њима пустите их у текст
тту леба не а па мирна бачка не ишту Пеј и амо од помоћи ако неко |
сметају напротив могу бити С од а р
има претерану аверзију може Ија По Нер . реченица онако ке
сањем веома дугих реч о ен
их јмова исти што се тиче географских појм гтантно заобићи а лична имена сскивирати помоћу ' човека теш-
личних заменица за лукавог и мудро ОВ а _ коћа никада није било нити ће их бит : 4 | потребити и велико слово | |
није друге онда шити се притом трећа или четврта реч пише в
што нисмо немци Код њих се свака |
СУСРЕТ!
Једна од најпотрес ној их Зњим
еликим словом код нас | крају крајева нису ,
БОРБА —
ко су се здравили. Чоаек се сећа старих слошњиских могила, хумки Мз прастадг 38вачаја, гробова расутих“ по неизмерним _ пространстаима којим су се кретала људска племена: између планина по гудурама. кланцима и хухо вила, степама и мочваримл ни са чим се ово овде не да упоредити. заиста. У једној огромној гробници, многе ог. ромне гробнице — рахе су за једничке: правоугасне, зелене папзчеле, ролна земља ламо уздигнута изнад родне 3земње, дао чудно лебдење ис пред сваке раке. између широких пошљунчених стајт, 03 начене су године: 1943. 1945. 1944. Године масовне погибије и смрти, означене су: то“ дине рођења, као ни неких
Ме МУ 4
ДАРКО ГЛИШИЋ: ВИЊЕТА
ћзижих ознака. најчешће не ма чак ни на белезима изнад ретких појединачних мробон ва: У ово доба, мученици бор питу тилде виметрињи 7 .сади или у силовитим јуришима. очигледно нису ома ли времена ни воље да мисле на идентификације по смрт“. Мођало се масовно и појединисчил умирати и гинути, по „6
Би се сутра опет живело. „о сп м џко јесу. колико СУ у то доба сви они знали да бо ва слмо свој Лељип~ Лељиново и свом
име и звезду своје домстине у ти
влизма, већ ми јед»
и со! -тро буУдУЋ
људско брат сутрашњице, његоте 0" Будуће бра Илздије
УК
ности, снове м пламент тимљење парија (о
,
зане
5000 тодина цибилизаци је
Ситулама се назинају броп посуде у облику пелра,
НЕДЕЉНИ ДОДАТАК
8. ОКТОБАР 1967. — СТРАНА 13
———
и несрећких фелаха сло Ни• ла. огих што су настаљени У пампама Јужне Америкм и У саванама на другим ширина ма, црних, белих и жутих. свих људи робова и гладних ито их има овај свет чек и атијим градовиме Е.е оне Амсрикже, друге: зна нема одгороа. То јест. одговор је моада у стом уединству. У о“ гол уједињсњу у смрти. У у“ спсиом укидању свих оумнне ти што су га некадашем сиви освојили својом свес= под м несаегном жртаом! Не амо да на би угасво мит. већ и да не би у поклу да“ шастичког безумља 0ио спа• њен велики људски 2а3. је ан од најлепимх што ах је ова несрећна и лепа што се зове Земља само пет милерди
најбог оте им Ко то
нмвла плрпета стаса тек година Скинути овде капу. ћутати минут или о дза, годину. де: 1 родина — шта то вреди, зла се може исказати језиком ко ка је ипак створен за доутаза другачије смр“ хиљаге ; од“
чије месо ти и љубави! Шта човекових и божанских гота према оРој једној м је“ дпнствено!, што их. чини се. налмашује све — то трагично сднуство, 080 трагично 7,7" динење у смрти7 Какза уже“ сан траг, заиста, то су га ја собом оставили модсрии ва ре вари, вођени, између оствлог,
је
ш
и дивљом страсти ла У пламе ну рата отворе 73 чаеторе вратнице, старс. у у
му пог миокес Бил
и своме крвожодном атиоћ божанству. суровијем од свих ацт купа, у жаре ло баце м Оал ало шта м се говори; оба
јж
да лазећи Писаревскоје, веле до Х
је помачки писац јприх Бел за све преме ћутио да је потом, када су га 1
тали зашто споје од њ 1» ос С Овде немачка реч никода не треба да се чује!" Али да ли та немачка ре“, која чије ни Гетеова ни Брехтова. џе 726ба да се чује сам ЗАУ Крагујевцу. по У “ Орадуру. Лидицема, пу7 Човек се сећа Печорске лавре. тог древиог споменика У Кијеву; на рушевинама тога споменика. у време оатно,
кажу, стајао је охоло рирен-
њи ут
троп — сећате се Рибснтропа Ати пуан ари о сито са њим, и шта ли је са
дат У оној мутно) Валхзли, из пуних пехара ваљда пије вино људске несреће и кре" заједно са малим капларом и Великим Злочницем, Гери"
гом, Гебелсом. Кајтелом Кал и ч и доутим 6богомима и р: има нацифаши стичке м» ологије..
Али сунце греје соназ Пи“аревског, и Лењниграл боли. » буја и хучи — хајдсмо змољпи., на Неву. ка Лу“
Слободан Џунић
је су значајне и као докумеит живота им цивила мит
Е мна на Е + пропорција ипаа страшна Као што некима из- | везане за ране људске им- је марола који су их ствара = та велика – «х вратова она збиља надзиру | вилитаније а посебно за под ли о чему пас пне убувен гледају онако издужени» е што се дешава тамо до ручје Алиских Илира мо њи тавају својим декороч. Ререченицу будно прате св ЕЕ компетенција боже ма сродних Венета. Међу. љеф ма с"тулама са алис• тачке где престаје поједина стране свако мало чим. ситуле се појзиљују ког подручја показује гтрог
мој и то мора неко елоњУ то да постане велико слов труди ако се прогура на почетак ре једнаке за сва слова и к
зумни разлози су тово у овом тренут опасност од конф неписмени полуписмену
о само ако се поченице шансе су
у писмености се побркати ни а тиме би беспредметна те већ У следећем напису врае тиче овог експеримента аутор се и неће одвећ замерити | мића данојлић
значи све иде У ликих слова те тити њима а што с нада да му читаоц
ачи сви ра- |
ве-
ри, » Декорисане су сценама
попе, Опа лзековадиј
љефа рађеног у тохнила куцапања после
уметничке вредности,
још у ратој критској култу затим. кол Бтрураца. из свакодневног живота, чес“ го, такође, ратним сненама, а има м приказа живолина, сиортиста и ритуалпих про са. стоји се од испупченог реим усецања фигура у металу, Читава де корација лата је у хоризонсалним зонама, Поред стоје СИтУ
цртеж у коме је детаљ пол ређен целини, Ове ситуле са подручја Алпа — настале су вероватно око ђ. песка пре нове ере и представља пи па а ђе тима У уметности ситула уопште. фотографија прихазује пајчувенију СИТУЛУ читаног алпског подручја — такозвА ну: Снтулу из месту у коме је 1883. године,
Првослав МИТ ИЋ