Борба, 08. 10. 1967., стр. 14

МОКСИМОЛНО искоришћење простора

довима. Један од

насељеним _ градовима,

смеле потезе. Месмстана одвијање

вом регулацијом стаза за пешаке,

су улице Њујорка

над земље на

ње. Унутар

на ма стратове, лико повећана њен тет. Међутим, м вих саобраћајница, чак конструисане изнад сине стамбених

полићи огромни Нема бојазни ла омста нормалан

симално искоришћен.

У серији приказа о савреме мој архитектури и урбаниа му „Борба“ доноси примере различитих проблема који се испречују у данашњим гра њих је ни преблем саобраћаја, јер врхи тектонско-урбанистично ниско ришћавање простора У пре као што је то, на пример случај са Њујорком захтева и пеома

саобра ћаја могуће је дамас оситу. рати само савршесном њего. и поделом спорија = брза возила, Мстопремено је потребно избегавати угаона раскршћа и семафоре чиме су У највећем делу оптереће

ни свн градови. Због тога

у самом центру испред моста Џорџз Вашинттона подитнуте из бетонским сту бовима м поређане су као га

лерије.

Американци веома — често прибегавају опакним решењи ма која су показала споју

функционалност, јер се изнад самих саобраћајница постанп“ љају огромне гараже за ауто бусе м мања кола у којима се врши сервисирање ин чунпа њих слобраћај бе оситурава јаком батеријом лифтова и гаража је подеље чиме се упе капапиизнад овак. које су визграда може се изградити кров а на њему

солитери.

саобраћај живот грађа ма, а градски простор је мак

Академик Синиша Станкођић:

Како доље повезати ! координирати научнирад

Нужно се намеће стђарање самоупрађног предсшабничко! данизма који

би усмерађао целокупни научни жибђош код нас

Ако се примена принципа самоуправљања у научној активности, — који представља једно од ос-

НО

чирогчетиц -невгливис др уњавноз уређења, -- реља-

тивно спорије развија него у многим другим друштвеним делатностима, један од разлога лежи у занемаривању специфичности научног рада, или обрнуто у пренаглашености им апсолутизацији тих спе-

цифичности,

Отуда два екстремна схватања по којима

би

принцип самоуправљања био или уопште непримен љив на научну делатност, или обрнуто може се при= менити у истом виду као и у привреди.

Оба ова екстремна схватања негативна су ну стању су да нанесу озбиљне штете научном. раду као друштвеној функцији.

Ки = 4

| дугу

Четири је јуче

дана трајало завршено — саветовање о улози ин мету науке у налцем друштву. Четири дана смо на овом. научном скупу, који је организовола Српска академија наука и уметности слушали жалопојке на рачун садашњег стања у низу научних _ области. Четири дана смо, жељми да већ једном изађео из зачараног круга, жељно очекивали преддоге и студије како кре нути у акцију, утолико пре, јер трасирање науч"- политике једне земље, данас кад постоје о томе већ целе библиотеке, не сме и не може да представља неку мистерију. И чули смо замста мно г0 предлога. Како у такаим приликама обично бива, у мало ватреној атмосфери, они су били у хного чему засковани на митресијана ом осеМањима, али су осталим бројни оним који убеђују својом ловиком критичке оцене садашње си тувимје.

Међу овима, међутим, мила и таквих који долазе кроз врата Академије поново у широку јавмост, мада су били рани је избачени мз друмх дворана. Јављају се уторно, без обзира што су били често означавани хао антисистемски, Изреажени су поново тодико гласно, да се њич ма очизледно (и на стра нимама _ „Борбе“) треба опет озбиљно позабави“ ти. Да би премстнитали њеитопу предност, њихов извор, да би их мли при хаатилм мили коначно од бацили.

За ово последње, предуслов је, по спој при лиши, убедљивмје побољ шање услова м прилика џи којема се одаија кауч“ мм рад у нашем друш“

тву. СТАНЕ СТАНИЧ

Ослобођење «ауке од административног управљања и од система буџетског финан сирања, само је један — од предуслова да 8зучни рад по стане стварно слободан и у стању да сам собом управља. Научна делатност је део дру штвеног процеса рада. Спеџифичност научног рада, посматраног за себе, огледа се у томе да тај Рад не ства ра никакве непосредне вредности, његова · рентабилност се не испољава нити се мери непосредно, већ се посредно опредмећује У области материјалног стварања, доприносећи том стварању ми продук тивности рада како кроз раз витак технике и технологије, тако и кроз опште културне и образовне – утицаје На радног човека као носиоца рада и друштвеног управ љача. Отуда међузависност из међу наука и материјалног развитка, зависност унапређења научноистраживачке де латиости од друштвене продуктивности рада.

Али акб је научни рад органски повезан са друштвеНим радом у свим областима, посебно са привредном, није допуштено поједноставити га са ма којом од њих им механички приписати научном ра

ду карактер робне производ-

у ч њега „пренети, без Ф ењеа; а која важе зЗа робно тржиште. Ако

су увођење и примена распо деле дохотка наилазили на сметње због природе објектив них мерила оцене резултата научног рада (јавна научна критика!) то говори у прилог потреби да се, у оквиру самоуправних односа, постепено изгради адекватни систем награђивања, који ће одгова рати специфичностима научног рада.

Процес децентрализације у току спровођења самбуправљања На подручју истоаживачке делатности, који је требало да стимулира и омогући већи размах слободне свицијативе у раду, био је У већој или мањој мери праћен дезинтеграционим појавама неравномерности у разРИТКУ појединих научлтих под ручја на рачун других, успоравања координационих про цеса унутар универзитета, из међу њега И осталих научних установа, и то како унутар једне републике, тако и У оквиру читаве Југославије. Научни рад је у целини кодективни, интегрални подухват, колективна је и оцепа научног стварања; у тежњи за унутрашњим повезивањем и координацијом одржава се нужни процес супротстављања дезинтеграционим појавама каје прате децентрализаци ју и које су по правилу негати вне, доводе до распарчавања напора и средстава и коче остварење крупнијих, комплексних истраживачких по духвата.

У данашњој фази развитка научноистраживачке делат ности, питање ближег повезевања и координације рада научних организација унутар Републике и ван њених ок-

Перо М. Ђуркобић,

директор Београдске астрономске опсерваторије

Оеновати заједнице за еваку научну област

Пожељно је да се за сваку научну област образују заједнице паучних установа које раде на истој или сличној проблематици, Опо би одговарало заједницама установа у

образовном процесу, што се прописима, п има изгледа да рисна новина,

већ одразило и у законским се у пракси потврди као ко-

Заједнице научних установа издржавају установе оснивачи Заједнице раде преко ширих тела, научних кон“ ференција, које по датом кључу сазивају установе оснивачи. Научне конференције имају своје извршне органе, научне комитете за сваку дату научну област. Научни комитети спроводе одлуку конференција, усмеравају рад научних ус-

танова чланица, воде општу

политику кадрова и оцењују

те рада чланица заједнице, На савезном нивоу научЕ „У представљају научну област у међународним

аузитим телима, То су тзв. национални комитети појединих научних унија: за астрономију, математику, физику им дру-

ге изучне области,

Национални комитети и конференције заједница научтрава пина мајкомпетентније могу одлучивати где, и када оснивати нове научне установе у циљу бржег развоја

истраживачког рада дотичне научне области код нас.

У настанку дискусије на тему „Уло

„Улога -- => друштву“ објавићемо у идућем реј рилоте др Божидара Ђорђевића и др Јована Ђорђевића,

вера, ЊЖће се као озбиљан

проблебд његово решавање нибдовољни само напори најих радника; енер гична Аџтвена интервен-

ција је Тјеодходна.

Нужно| намеће потреба стварања финог самоуправног предСкричког организма који брсмеравао цело-

купни науч живот код нас, активно У'Чћбовао у изграђивању дДУбчније научне политике Уу баду са општим друштвеним Члановима и свео улогу Љавних органа на најмању Впходну меру. Такво тело Оорало да бу де састављено представни ка науке, покђ заинтересованих представа друштве не заједнице, и' располаже широким самбубвним ком петенцијама, Они снажно потпомогло да садучни рад плански развија , свим сек

торима и У целићкао само управна

друштве делатност“. М. С. АДИСЕШИАХ,

ЗАМЕНИК ГЕНЕР ДИРЕКТОРА УНЕОНОГ

МАМА ЛАЗА

“~

Предуслоб аређазилажења садашњиг ше

закључци. научног. скупа о. месшу и улози | је организођала Сраска академи

БОРБА.

__ НЕДЕЉНИ ДОДАТАК — 8. ОКТОБАР 1967. — СТРАНА с“

Према мишљењу % троцени учесника овог скупа основни предуслов превазилажења, садалињег изразито неповољног стања у коме се палца наука нала= за јесте темељно увођење истинских самоуправних

одпоса У РА научне делатности.

д Потре

пуб. вачке

но је да садашњи Савезни савет ч реличке савете за координацију научноистражиделатности замене самоуправна тела састав-

љена од изабраних представника. академија, _ универзитета м самосталних института, као ч тредстав-

ника корисника науке. д Неви систем

стабилат

финамсираља треба. да обезбеди, и равномеран прилив средстава, независно

од буџета и одлука администраљије, а у зависности од пораста националног дохотка, Требало би трипремити. предлог закона о финансирању научпог

рада који __ на личне припадају умних установа.

би обезбедио да одређени проценат пореза дожотке м промет производа аутоматски фондовима самоуправних заједница на-

Уколико бисмо желели да не заостајемо за другим земљама одговарајућег нивоа материјалног раз-

воја,

укупан проценат намлоналљмог дохотка који би

се одвајао за потребе науке треба да износи око 1,5

одсто.

д У досадалњем периоду законодавне политилмке институције нису довољно водиле рачуна о по-

требажа, науке.

Неопгжодно је стога да се у друштве-

но-политичким организацијама највилцег нивоа омогући веће учешће и, непосредан утицај представника.

науке приликом утврђивања отитиг смерница развоја науке и доношења одлука и правних прописа који регулмлшј питања, организације и фимнамтсмрања

научног рада. |

љ. Већ у току притрема за прелаз на нов систем организације % фимансирања научног рада тотребно је извршити одређене реформе у Академији, па упи-

ОНО спречити преступе МОлолетНинО

Сутра почиње Симтозијим криминолога у Аранђеловиу Институт за криминолош ка и криминалистичка, ис траживања из Београда У сквиру програма. свога рада организује Симпозијум о превенцији малолетничке делинквенције, који почиње сутра у Аранђеловцу.

Симпозијум је посвећен превенцији као једном од најважнијих питања везаних уз проблематику преступничког понашања омла дине у нашој земљи. Одређивањем превенције као 0сновне теме рада овог скупа организатор се на првом месту руководио потребама праксе.

Уводним рефератом др То мислава Марковића отвори ће се дискусија и указати на правац решавања основ них питања _ превентивног леловања друштва. Остала саопштења разврстана — су према следећим тематским подручјима:

Т. — Улога друштвених чинилаца у спречавању делинквенције малолетника

п. — вВаспитни и културни чиниоци у спречавању џ(елинквенције малолетника

ш. — Судско правни аспект сузбијања делинкренције малолетника

ТУ. — Извршење кривичних санкција и њихова у“ лога у превенцији и ресоци

јализацији

= но схватам погрешну ' које се често чују у

различитих разлога.

грати “ аматери,

а не господар

ское духа. То такође

ство, а не господар. напрожто омотућава алт

ним циљевима,

одлуке... Товорећи о о

сима повуда и потр 5 МУ ~ Зао одбране и инте-

"постало сувише значајно да 6 % светилељима“. Образовање треба. "

зиралм тросветитељи, онда ће 24,

Планирање — средство

То не значи да је планирење замена за иновацију — изливање слободног људ-

знаги да ће одлуке о образовању однекуд одозго бити

ене и наметане. Планирање образовања је средерна тивне путеве образовања ко ји су ; складу с националкоје треба 4 јасно пеставити, и тако пружжа рацхоналну основу надлежним органима да доносе

шкоћа научног

ја наука и умешности

науке у нашем друшањфу к

рада

је

верзитету и у самосталним имститутима, које би

омогућиле тешње товезивање ових

рационалљиј ујтраињу

требало 6% с дузети следеће мере: д отпочети с треист

истих. организацију. У. Уа

већ у садашњем прелазном периоду пре-

итивањем, постојеће; "кадра

у научним установама, м на основу критичке 'ана-

лизе резултата,

досадалшњег истраживачког рада. из-

вршити потребну селекцију, која би омогућила отва~

рање нових места за

млади чстраживачки, кадар ц

побољшала услове за нормалну сарадњу ц размену

кадра између постојећих

па учних установа,

д Преиститати законске прописе који се односе на проблематику управљања џ радних односа. на. институтика и другим научним установама, а који намећу симтаицистимле ц неадекватне облике сажоу-

прављања

треузете из привредних организација,

д Испитати могућности, раммонализације мрежа научмоистраживамких установа, и остварења виших

облика интеграције

научни делатности, д Побољшати материјалне

услове за научни

рад на универзитету, омогућити универзитету да са

својим пројектима

учествује на конкурсима тод јед-

паким условима као и друге паучне устамове, По-

требно је, међутим, да се“ организују као паучно-истраживамке

самим факултети, боље установе, да

организују међудисицитлиарну сарадњу да притвате основне порме планирања и контроле троше

ња финамсијских средст љ Академије наука

ава.

им уметности треба да се

притреме да у већој мери него до сада преузму уло-

гу

организатора налјчноистраживомког. рада, у првом

реду окупљајући научне раднике око мстраживам-

киг пројеката круптијег

налионалног знамаја,

д Створити повољне услове за креативни, инди

видуалиц истраживачки група. научних радника.

< ~ _ Др Михаило Маркобић:

Једино реп

Тежак материјални положај науке и посебно хуманистичких наука не може се битно поправити апелима и ламентирањима. Колико је све што се на тај начин

може постићи

што су 1965. године,

била знатно повећана:

несигурно, види се најбоље по после

кампање научних радника, њихов удео у републичком

томе једногодишње енергичне средства на научни рад

буџету се био попео на 5 одсто. Две године кас-

није од тог побољшања више ништа није било остало:

процент удела у буџету икад раније.

Једино решење је стварање Заједнице за научни рад, чији фондови би се формирали из пореза на личне дохотке трађана и других пореза, по стопи која би била регулисана законом, а која би већ на старту омогућила науци да се поврати из извесног стања обамрлости у којој се многе дисциплине сада налазе.

Тек увођењем самоуправља ња у глобалну организацију научног рада биће омогућена ефикаснија контрола над финансираним пројектима и биће свршено с фиктивним про јектима и фиктивним маучним радницима,

Ако се за целу науку поставља питање хуманизације то поготово важи за друштвене науке, како културноисторијске, тако и савремене оријентације. Методолошки је нсодрживо да се као хуманистичка наука презентирају мање или више коректно и уредно сређени инвентари полатака. Науци су свакако потребни и стручни радови али се | научноистраживачки и стручни рад морају разликовати. Позитивизам као и идеолош ка апологетика могу се наје фикасније довести у питање свестраним подржавањем раз

тријализованом земљом јесте планирање образовања. У таквим земљама тлажирање је сувшше дуго било запостављено као социјалистичка, фантазија или нешто што је везано за недовољну развијеност, Сматра се да је непланирани хаос знах натретка, да је препуштање стижији обележје ра. + вијености. Ове кратковиде идеје тогрешне ла о. ле, према мом уверењу, сада у индустријализова а | земљама у потпуности припадају прошлости, Озбиљ. тарафразу Клемансоових речи тим земљама: „Образовање је третустило троа се пл Ако образовање не а

планљратц тесно

Пр« имтератив који стоји пред једном индус-

аутор чланка они обухватају незапо сленост, незапосленост,

не

Оно

затим каже да техничку прикривену

пао је на нижи ниво него

воја слободне, неконформистичке марксистичке мисли, ко ја једина у нашим условима може одиграти улогу теоријске основе нове хуманистичке културе, и која једина може спречити стварање опас ног духовног вакуума у масама припадника младих генерација. Добре организоване диску сије о пројектима им завршеним научним радовима тре ба да постану једна од најпелисходнијих форми за развијање научне критике.

Методолошки преокрет мотућ је само уз услов системат ског побољшања постојећег научног кадра и отварања вра

та научних установа најдаровитијим младим научним радницима. Тренутна ситуа-

ција је изразито нездрава и до крајности статична. Младима су сва врата затворена јер су укупна финансијска средства ограничена, јер никакве позитивне селекције научног кадра у досадашњем систему није било обезбеђено (у неким областима, као на пример педатотија и социологија, селекција је за право била негативна) а постојеће неразвијене форме самоуправљања су у слабијим институ тима коришћене управо за-

урма С ДА

Малколм С. Адисештагх

Неодложива нужноет: планирање ооразовања

У сђаком планирању посто ји ризик — док у одсусшбу 148Н ризик постаје изђесносш

трације, повећање образовног улагања у развијене ретионе једне индустријализоване земље са потребом раз воја заосталих подручја и сиромашних с крајева 3земље,.. Почетак планирања У основном образовању

У сваком планирању 06разовања постоји један ризик. У одсуству планира-

МЕНИХ ПОМАТАЛА

ња. желео бих да додам,

САВРЕМЕНА НАСТАВА НЕЗАМИС

сада

рад истакнутих налјчнака и

јење

то да би се установа што упешније оградила од свако утицаја научне јавности, Неке од кључних мера вероватно требало да бу пооштрење услова избора и реизборности и ефикасније у влачење шире научне јавно

ти у процес оцењивања кан-

дидата, планско и дугорочно решавање кадровских пробле ма у оним областима хуманис тичких наука где је ситувција већ одавно незадовољевајућа, енергичнија политика уздизања и финансијске лодршке даровитог научног под млатка (стипендијама, специјализацијом у земљи и иностранству итд), враћање највећег дела. научног. рада на универзитет — где су најјачи кадрови и где се формирају млаљи научни радници. Околност да смо последњих 10 лина у неким областима хуманистичких наука имали ре“ лативно живу, смелу полемичку мисао нарочито чињеница да је тој мислим поред повремених оштријих критика било омогућено да се слобод“ но развија, привукла је мноте изразито даровите младе људе, који би иначе У условима сивила и доктринарства усмерили своју пажњу дру“ тим дисциплинама и делатностима. „Суштинска форма духа је веселост, светлост, слобода да. се блиста у бескрај боја.

У оној мери у којој ће се све више ширити па те слободе обогаћиваће се духовни хоризонти целе наше заједнице, и превазилазиће се најжилавији и најтрајнији лик људског пауперизма духовни пауперизам,

ЗА

прања

есност. Ио једна

им при“ може је о“

тај ризик постаје Ризик је у томе ј стратегија са 080 оритетним акцијама да жртвује оно ТЕ У новео у сваком а ква“ — његову садржају, то литет. У о ко уде“ што оправдав 1 таше у образовање У Ма Џ стријализованим 38.“ дина“ што образовање

мичним фактором развоја јесте једе: р и квантитет. стандер и

== и" А и

саће