Борба, 19. 07. 1968., стр. 2

Страна 2,

БОРБА

покренута је фебруара 1922. године

одликована Орденом заслуге за народ са златнолм звездом

ПРОМЕНЕ У ИРАКУ

Државни удар у Ираку, збацивање генерала Арефа и образовање „Савета команде револуције“ није неочекивано — што не значи да су ствари сада много јасније, да су сасвим познате снаге које стоје иза удара или да се може с поуздањем нешто више рећи било о унутарполитич-

кој или спољнополитичкој оријен.

тацији новог режима.

Најмање је спорна, изгледа, ва љаност неких веома тешких оптужби на рачун лидера досадашњег режима — због. корупције у земљи, нерешавања курдског про блема и неуспеха на спољнополитичком плану. Корупција је, тако рећи, хронична болест у овој земљи која веома споро и колебљиво решава два горућа привредна проблема: аграрну. реформу им националну петролејску политику. То се донекле односи и на курдски проблем. Као што је познато, од осам милиона становника у Ираку живи око два милиона Курда с којима је ирачка армија водила оружане борбе све до јуна 1966. када су Курди прихватили владин план који је, уз признање права на националну егзистенцију, предвиђао даљи ра звој Курда у оквиру јединственог Ирака. Од овог плана развоја, изгледа, није много остварено, а багтдадска влада је почела да охрабрује чак и разбијање курдског јединства. Због тога је међу Курдима у последње време дошло до широког незадовољства и резултат је била и оставка двојице (од тројице) курдских министара у ирачком кабинету.

Што се тиче оптужби о неуспесима досадашњег режима У спољној политици и о. „утицају иностраних интереса“, критичари свакако имају основа за примедбе — нарочито када говоре о последњем рату са Израелом који је

био и војни неуспех Ирака. Неш-. то теже је можда доказати „ино- |

стране утицаје“ — нарочито уколико се под тим мисли на петролејске концесије, јер ирачка влада је углавном успела да повећа плаћање иностраних компанија за експлоатацију ирачког петролеја и поставила. је на ноге ирачку националну петролејску компанију обезбеђујући јој и учешће капитала и сарадњу Француске чиме је знатно смањена моћ „Ирак петролеума“ са седиштем у Лондону.

Много је теже проникнути У правац промена новог режима, јер његова политичка декларација мало шта прецизира, а окренута је задовољењу такорећи свих сло јева становништва. Нереално је, уствари, и очекивати неки већи заокрет улево или удесно, јер данашња политичка и економска структура Ирака и унутрашњи однос снага фаворизује углавном досадашњи курс компромиса било да се ради о аграрној реформи, било о даљој консолидацији ирачке националне петролејске компаније, било о решењу курдског питања. Исто тако нема основа за неке веће промене У спољној по литици, јер нема такве националне снаге у Ираку која би могла да дирне у основе политике нед врставања или арапске солидар

ности. | Промена: режима је вероватно нови корак у доста динамичном и често бурном процесу револуционарне консолидације у Ираку после збацивања монархије пре

година, процеса на који с једне стране утиче еволуција опште арапске ствари а, с друге, одмеравање унутрашњих _ политичких снага. Треба имати у виду, изме-

ђу осталог, да значајну унутраш-

њу снагу у Ираку представља и |

странка Баас која изражава прогресивна стремљења и која је, изгледа, преко коалиције са другим политичким снагама обезбедила доминацију у новом режиму. То у сваком случају обећава динамичнији политички живот, како у самом Ираку тако и у његовим односима са другим арапским зе-

мине З, ТЕСЛИЋ

Метак, 19. јул 1968.

ЈАВНА РЕЧ

Управа ФК Вележа је недавно изненадила јавност. И то не само спортску. На сва звона је обнародовала да ће утакмица 30. кола националног шампионата у фудбалу између Вардара и ОФК Београда бити лажирана у корист прволигаша из главног града. Наговештавајући при том необориве чињенице и доказе о договору два поменута клуба око исхода тек предстојећег сусрета...

Јединствена оптужба изазвала |

је, разумљиво, одговарајуће инте ресовање и реаговање. Тим запаженије што је афера најављена баш уочи саме завршнице првенства, која је одлучивала даљу судбину и Мостараца и београдских „плавих“, као и још две угрожене екипе са зачеља табеле. Напад је такође изазвао и противтужбе Вардара и ОФК Београда надлежном органу фудбалске ор-

ганизације због клевете.

Расплет бомбасто лансираног „новог случаја“ у фудбалу је познат. Догађаји на спортским теренима су потпуно и неопозиво демантовали тврдње управе ФК Вележа. За зеленим столом, пак, Дисци плински суд Удружења клубова Прве лиге је разматрао писма Ве лежа упућена председнику ФСЈ и председнику такмичарске. комисије, изјаве свих лица наведених као могућих сведока такоз-

"ване оптужбе, као и све остале

пружене му и прикупљене доказне материјале. Закључио је и об јавио да у целокупном материјалу не постоји ни један једини доказ тешке оптужбе. И, због клевете, казнио је председника, секретара и техничког руководиоца ФК Вележа временском забраном (по годину дана, односно 6 месеци) вршења свих функција у овом спорту.

Примивши пресуду Дисциплин ског суда, управа ФК Вележа је поново изненадила све. Упркос истини да ни у једном од истражних докумената заиста нема никакве основе за јавну оптужбу најтеже врсте, и поред чињенице да су многи спортски радници и љубитељи фудбала у Мостару изрекли одмах своје неслагање са неуобичајеним и недопуштеним поступком руководства клуба, управа Вележа је у знак протеста поднела колективну оставку. И при том потезу опет дозволила себи да јавно, кроз саопштење, изјави како се дисциплински орган није уотшште потрудио да провери наводне чињенице, да је читавом случају пришао формалистички и да све то наводи на закључак да у нашем фудбалу постоје „велики и мали“...

Мотив оставке је сасвим налик на претходне поступке. Он указује недвосмислено на то да су руководиоци мостарског лигаша као друштвени радници заборавили потпуно на основни друштвени ред, такт и понашање, по којима је апсолутно недозвољено и полемисати на основу голих кон струкција, сумњи и претпоставки. А камо ли некога јавно оптужити, жигосати и ставити на стуб срама без стварних аргумената. Иначе, што се самог чина оставке тиче, он је сасвим у реду. Рекло би се добро је дошао. Јавност је ионако већ захтевала демисију аутора клевете. И инсистирала би и даље на њој. Јер, заиста је крајње време да се у нас за јавно изречену реч почну да

сносе и све консеквенце. Б. ШОЛАЈА

Из других листова У ДРУГИ МЕ

НЕСТАО ЛАЖНИ ЧАКУПАЦ

Пре неколико дана У Степановићеву се појавио један средовечни човек који се представљао мештанима као накупац бикова. Његова појава обрадовала је многе у селу, јер одгајивачи стоке имају грдне муке око пласмана говеда на тржишту. Људи су заиста поверовали да пред собом имају правог купца, водили су га кућама, показивали му сто ку, приређивали ручкове, а у многим домовима „накупац“ је и преноћио. Неки домаћини су чак пекли и јагњад, а неки и прасе! Једном речју, уживао је пуно поверење озбиљних домаћина.

Да би ствар била још комичнија, не ки од заинтересованих одгајивача стоке водили су незнанца колима чак м до Змајева. Цена, коју је нудио „накупац“ била је више него повољна.

Најзад, десило се нешто што је за-

препастило домаћине у Степановићеву.

Једног јутра „накупац“ је нестао. Нико не зна ни где ни под каквим условима. Није, међутим, сигурно да неко од мештана није „накупцу“ дао и нешто новца на позајмицу. Сви ћуте, непри јатно им је што су преварени.

(„ДНЕВНИК“)

Руководећи органи СК

ЦК СКЈ је усвојио, поред других веома значајних докумената, и предлог о структури и организацији руководећих органа СКЈ. И комунисти и некомунисти су са разумљивим интересовањем очекивали овај предлог. Не само због тога што се реорганизација СК онаква какву Тезе сугерирају сувише споро одвија, него пре свега због ефикаснијег деловања руководећих органа, а тиме и целе организације тако да она буде кадра, као што је то било у прошлости у друкчијим условима, да дигне на ноге све прогресивне сна ге земље. Својим програмом, сво јом акцијом.

СКЈ, иницијатор првих раднич

ких савета и самоуправне револуције, међутим, поодавно заостаје као идејно-политичка руководећа снага те револуције. Разлози су познати: руководећи органи су још увек у чврстом, иако илегалном, браку са влашћу, упутрашњи односи се споро демократизуЈу, споро се мења структура члан ства, у истој организацији седе и борци за самоуправљање и противници самоуправљања итд. . Један од битних разлога заоста јања СК јесте и у томе што поли тички центар није давао јасне и конкретне одговоре на горуће проблеме развитка и није се довољно ефикасно изборио за реализацију усвојене политике и по литичку одговорност и своју и других.

Предложена организација ће бити унета у Нацрт статута па ће,

заједно с њим, бити и предмет јавне дискусије пред Девети кон грес. Али, принципи К'ји леже у основи предлога означавају, у ствари, праву револуционарну реформу каква одговара нашем самоуправном друштву и какву су комунисти очекивали.

Посебан значај има принцип да руководећи органи буду стално и непосредно под утицајем чланства, а тиме и самоуправне дру::твене базе. То је најпуније дошло до изражаја у конституисању но вог органа: Конференције СКЈ. њу чине делегати које непосредно бирају чланови у бази друштва, дакле, тамо где се конституишу нови производни и друштвеви односи, где у ватри свакоднев не борбе настају дилеме и тешко ће, где расте и развија се млада генерација самоуправљача и самоуправно друштво у целини. Чланство директно учествује У формулисању текуће политике, оцењује рад председништва, пред лаже се да може да мења готово половину чланова председништва. Републичке, општинске и основне организације СК имају могућност да подносе конференцији своје нацрте резолуција и закљу чака и да покрећу сва питања ко ја сматрају значајним. Све ће то битно допринети акционом једин ству СКЈ.

И председништво је замишљено као оперативно политичко тело, које се често састаје и колективно одлучује о текућим питањима самоуправне праксе и деловања

СКЈ. И оно полаже рачун о свом раду конференцији, односно конгресу. Комисије председништва и извршни орган имају тачно одре ђене послове, одговарају за њих, ниједно тело није надређено дру гом. Такви односи представљаће брану против тенденција да се од лучује у ужим неформалним кру говима или да се извршни орган претвори у ранији политбиро. Ре довно одржавање конференције сваке године онемогућиће евенту алне тенденције да председнии!тво стекне политички монопол, јер сваке године одговара чланству а тиме и самоуправној друштвеној бази.

Битна претпоставка реформе СК, да постане идејно-политичка снага која интегрише и покреће самоуправни развитак, јесте даље развијање самоуправних односа. а то значи да непосредни произвођачи заиста располажу вишком рада и проширеном репродукцијом. Доклегод је дистри буција знатног дела вишка рада у рукама осамостаљеног центра политичке моћи дотле ће се и СК појављивати као фактор власти. Отуда је самоорганизовање привреде на самоуправним основама и претварање произвођача у носиоце друштвено-економског раз витка основни предуслов реформе СК.

Није на одмет да подсетимо на давна времена када је пролетерска партија почетком овог века живела у дубокој илегалности, у

ћелијама, када је Лењин Мо. | познату полемику о организа“ ним принципима. Данас је соци лизам постао светски систеу, 5 времени развитак јасно показ 4 како социјализам куца на пр традиционалних капиталису ких творевина. Природнб је ЧЕ такав развитак захтева нов ј % нове односе револуционарне о низације пролетаријата, У с су све актуелније Марксове и сли из „Манифеста“ да је 4: ред који „теоретски предња осталој маси пролетаријата разу мевањем услова, тока и. оста резултата пролетерског покрет“ Делује, дакле, идејно-политицу 3 снагом, снагом програма, акцуј, науке, а не наредбама. Отуда Х разумљиво што је реформа + праћена са интересовањем џи 5; граница наше земље. ОУН

СК неће да влада у било у. име, већ ствара услове да сл . ни и равноправни самоуправу, користе своја права и развија), самоуправно друштво уз пуну, демократску одговорност. Пре, жена организација руководећ, органа је допринос овој концу, цији. Није претерано ако каже, како је речено на седници | у извесном смислу сада, пред ко гресе СК социјалистичких лика и Девети. конгрес СКЈ, Ста љамо читаву нашу руководу, кадровску структуру на. исту пред радничком класом и радну људима наше земље.

Раде ВУЈОВУ

ГАСОМ А

он АНИНА авва

Више таквих признања

Јулски дами. доносе » извештаје о наградама 38 животно дело шли тоједина врхунска оствларења пистакмутиљ културнљм м јав ним радницима из свих на чиж репубљика. Овај "ачин одавање признања начим | заслужним _ људима науке, културе м уметности све: до недазно сим-сма“ трао. као. нормалач дуг. народа тим људима, Али те слушајући ч читајући извештаје о тринаестојулским наградама Црне Горе за 1968. годину осетио сам искру радости. МИ то због оне двојице тросветнихг та дника који су се назљли на списку. Мисљим се ње» што:

Десетине, та м стотине жтиљада ових скромних, стр пљивих ч% упорних ептузијаста зимре културу, знање ч науку, разбијају мрах ди љем читаве наше земље. Зараде су им, с обзиром на. квалификациону структуру, вероватно међу оним најнижим. _ Резултати њижовог рада су — нов тро фесори, учитељи, лекари, инжењери, економасти, но“ винарт“, травници, сбразовам радници... масовна култура живљења тп гљеда-

ња... социјалистичка мерила... непокоравање судбини... разбијање љуске

неба и ослобађање човека

до бескраја космоса... Да ли да набрајамо даље2

А ево су први пут, кољико се сећам, на оваквом списку. Мада. су то само ди ректори, итак су ту. До са да су награде даване, може ли се тако , рећи, таљентима. И нека су. Људи којим свој таленат ставе у службу народа и додају му уторањ рад — то су „луче“, та их треба по штовати ж одавати им при знање.

Сматрам, међутим, да при ликом ових годишњица не треба заборавити ни оне који остварују њихове визије. Мислим, намме, да ве лика деља то постају тек хада ит усвоји народ. А велики, број обичних људи су проводници високог натона на: огромној ризнили потенцијала: таленти ·народ. Међу њима има онихж који годинама нису У квару. Захваљујући њима у народу светли и осветљава. Требало би, не — мо рало би да се онђ чешће нађу па списковима награђених поводом налимх свет лих годшшњица. И то на ретубличким и на савезтим. Многима би то било тризнање, а, још. већем бро ју подстицај. Масоваћ тодстицај на овом тољу нам је још како потребан.

Београд, јула

Абдулах МУМИНАГИЋ

Који авиони "за ЈАТ

У „Борби“ од 2. јула објавили сте да је на седници Савезног и Привредног већа Савезне скупштине више посланика поставило питање да ли је СИВ обавештен 0 предстојећим преговорима ЈАТ са америчким компанијама „Боинт“ и „Даглас“ за набавку млазних путничких авиона.

Посланици су такође поста- .

вили и питање да ли је код опредељивања узета У обзир и могућност набавке авиона из Совјетског Савеза. Посланичка питања 3заслужују одређену пажњу и позитивну оцену, јер се ради о набавци млазних путничких авиона чија се вредност са резервним моторима, деловима, обуком пилота и техничара креће око 45 милиона долара. Ово је заиста инвестиција која захтева комплексан увид у могућности које пружа међународно тржиште, а пре свега реномирани произвођачи млазних авиона У "свету.

_Развој млазних путничких авиона последње деценије отворио је нову еру у међународном ваздушном саобраћају. То је са друге стране створило низ про-

блема, као на пример: цена млазних путничких авиона је 4—5 пута већа од цене клипних авиона, обука пилота је сложенија и далеко скупља, конкуренција израженија, услови у експлоатацији сложенији, али су ипак економичнији због могућности превоза већег броја путника.

Увођење млазних путничких авиона (набавка прве серије „каравела“) у ваздушни саобраћај Југославије од стране ЈАТ несумњиво је значило одређену позитивну оријентацију и непосредније укључивање у међународни ваздушни саобраћај. То је био свакако добар пут да ЈАТ пређе на економско пословање, без дотација федерације,' што одговара интенцијама привредне реформе.

Предстојећа набавка друте серије млазних путничких авиона несумњиво ће допринети даљој модернизацији "ваздушне флоте ЈАТ. Разумљиво је да при постојању великог броја ре номираних светских произвођача млазних путничких авиона доношење одлуке о избору најповољнијег понуђЂача није ни мало лак задатак са којим се суочио ЈАТ.

Међутим, објашњења дата

у чланку Д. Дражића „Одсудна економичност“, објав љеног у „Борби“ од 3. јула, садрже извесне противречности. Тако је на почетку чланка наведено следеће: „Југословенски аеротранспорт још није донео одлуку о типу млазног авиона, али ће пресудни услов бити економичност“. Међутим, у истом чланку у петом ставу се сасвим одређено каже следеће: „Избор је пао на авион типа „боинг-731“, серија. 200, који прима до 116 путника, с тим да се до 1971. године набаве летилице исте фамилије, али са 160 седишта“.

Објављивање ових података унапред може имати веома негативне последице за ЈАТ, посебно на вођење преговора и на услове за закључење уговора. Можда одговорни нису довољно размишљали о томе какав ће став заузети фирма „боинг“ на преговорима ако већ унапред зна да је донесена одлука да се набави 7 авиона типа „боинг-737“.

Свуда у свету објављивање у штампи оваквих података је уобичајено тек по потписивању уговора, и то Уз сагласност обеју уговорних страна.

Исто тако, треба имати у виду да понуђени комерцијални кредит од стране произвођача из САД не представља изузетно повољне услове за нашу земљу, већ уобичајене услове за овакву врсту набавке. Овакве кредите користе и ваздухопловне компаније других земаља приликом набавке авиона.

Поред тога, пошто је за

овакве набавке Законом о

промету робе и услуга са

иностранством _ предвиђен поступак лицитације, а и увоз авиона подлеже режиму дозвола, разумљива је ипак благовремена интервенција Савезног секретаријата за спољну трговину, иако је она учињена на 0основу сазнања из штампе, како су у Савезној скупштини изјавили др Васил Гривчев, савезни секретар за спољну трговину, и Борис Шнудерл, заменик савезног секретара за спољну трговину.

Претходне студије требало је да омогуће да ЈАТ стекне увид који се све типови млазних авиона производе у свету, па да у другој фази, у фази извршења набавке, оствари и непосредан контакт са овим произвођачима. Међутим, стиче се утисак да одлука о куповини млазних авиона типа „боинг-737“, донесена унапред, доводи до елимисања других произвођача млазних авиона у свету,и искључује предности међународне конкуренције и лицитације. )

Управо због тога очекујемо да ће ЈАТ увидети у чему су предности међународне лицитације после њеног обављања, као и оправданост интервенције савезних органа са циљем да се постигну повољни услови за. ЈАТ и нашу друштвену заједницу.

Новц Београд, јула Илија БОГДАНОВИЋ

Самоуправност и привилегије Никшић, јула

У „Борби“ од 8. овог месеца изишао је на другој страни напис друга Данила Вуковића с насловом „Привилегије“. На чланке ове рубрике ми читаоци гледамо као на понајважније, у неку руку као на уводне. И кад се ради о материји каква је ова и слична, скло ни смо да, тако рећи, процењујемо сваку реч, да одмеравамо њихову тежину и значај. Нема сумње, чланак је друга Вуковића усмерен против разних видова привилегија којима су Смернице и говори друга Тита, све позитивне снаге нашет друштва објавиле

бескомпромисан рат. Ипак ми као читаоцу неке формулације сметају, у најмању руку као лоше срочене,

ПРАВНИ САВЕТИ

САСТАВЉАЊЕ СВОЈЕРУЧНОГ ТЕСТАМЕНТА

ПИТАЊЕ: В. Пурић, Димитровград. — Пошто немам деце, желим да сву | своју имовину оставим синовцу са којим живим у заједници. Како да то учиним |

ОДГОВОР: Своју намеру можете реализовати на тај начин што ћете саставити тестамевт у коме треба да набројите и опишете имовину која је предмет . наслеђа и да тачно одредите наследника коме ту имовину остављате. Корисно би било да на тестаменту означите и датум састављања.

Ако тестамент напишете и потпишете својом руком, нису Вам потребни

сведоци тестамента,

НАКНАДА ЗА РАД НА ТУЂЕМ ИМАЊУ

ПИТАЊЕ: Владан Богићевић, Ниш. — Радио сам на имању мог таста осам

година. У његовој кући сам и становао са породицом. Он нас је истерао из куће. Да ли имам право на неку накнаду за рад који сам обављао

ои.

ОДГОВОР: Уколико сте обављајући пољопривредне и друге радове улагањем рада или других средстава створили нове вредности на имању Вашег таста, односно ако сте му на тај начин омогућили да постојећу имовину очува, увећа или побољита, имате право да од њега тражите да Вам накнади вредност рада и других улагања, јер се он на Ваш рачун обогатио.

Право на ову накнаду могли би остварити тужбом код надлежног суда.

недовољно прецизне, А у за већину читалаца није 4 малог значаја, поготово ка знамо да се плаштом сан, управљања понегде и љ каткад ублажавају илипу кривају и појаве разу деформација. Ево на па у конкретном случају и, слим. |

Констатујући да „још ке банке, па и многе друг институције које олако се чу доходак, без икакве мре деле привилегије своји | руководиоцима“, у члан друга Вуковића одмах из тога наилазите и на ок „Не мора то увек бих! супротности са законим: | јер „привилегија се мож обезбедити и на лепл начин, интерним сам: управним (подвукао | К. актима“. Зар се том же називати легалним, (е моуправним без икаквих водникаг Може ли би нешто легално и самоупи

'но уколико, је у супро

сти. са: Уставом, зако (уколико је усаглашен

Уставом), може ли бити

терни акт радне ортани“ ције самоуправан је у супротности са раст делом према резултати рада7 | А у том грму у раво || лежи зец: „лакоми бану ри“ и разна друга осе бендерска братија свој“ „самоуправношћу“ желе» погазе основна начела УП ва ове земље. Нису т1окако се на крају члаве каже — „ружне поје“ већ најбезобзирнија лље“ ка. Уставом прокламов“ право радног човека да де вреднован према реју“. татима рада, Програм С" веза комуниста, Смернит. говори друга Тита наш“ да потисну „богату 6907 камата, провизија, чланар“ на, премија“ чиме су“ како друг Вуковић испре но каже — „многе од ов“ организација постале 607. таши своје врсте“. Али шта се добија од "У и не делује ли то обесе брујуће на многог чита кад друг Вуковић ж: „А друштвена контрола како била ефикасна " може да завири у с пословања“7! И још де да су љубљански банкар“ афераши признали кору" цу, неки поднели оству на директорске положај! своје друштвене функт“ а „да ли ће све то 67 довољно, или ће бити“ требне и друге с — то ће одлучити ва“ жни органи“. 6 Ове је открила друшт, на: контрола, стављен“ »под лупу специјалне , мисије“, а они признат су криви, дали оставке" и правдали се да »у ла тако раде“. Треба ли“ да не бисмо ишли У 5 на вештице“, да се на с # нице само заклињемо „ само вербално следимо чи Титове7 А оне су! у иза њих стоје сви “ 4 људи ове земље; билу У „надлежним оргб или ван њих, и не Су дозволити да компрох“, решења — овде и У Ра другим случајевима — “ клима погодна да „и 7, тако раде“. Наша дру Х на контрола и може " ра бити и ефикасна " А собна да завири упри сваки кутак. Конфл“ + свакако, али је с01" : #' 5 ло зам неспојив са би 1 квим толерисањем Ау

вих штала. Никшић, јула : Јован Ри | | |