Борба, 19. 07. 1968., стр. 5
ПЕТАК, 19. ЈУЛ 1968.
Гођор бредседника СИВ бред скубининским ећима |
"У решавању пресудних питања реформе потребно је јединство и поверење _
Износећи. програм мера. и стабоба СИВ о даљем спрођођењу цаљебфа друпштђене и прибрефне реформе, Мика Шпиљак је изјађио да ће Сађезно избршно веће сносити одгоборносш за реализацију усђојене политике
На јучерашњој заједничкој седниди Савезног већа, Већа народа и При вредног већа Савезне скупштине председник СИВ Мика Шпиљак из-
" нео је ставове Савезног извршног ве ћа о спровођењу политике Савезне скупштине. Ова седница сазвана јена захтев председника СИВ, који је тражио да Скупштина саслуша ставове владе и изјасни се о њима.
Како смо јуче јавили, овим Савезно извршно веће, први пут у нашој пракси, поставља, у ствари, питање поверења. У говору пред скупштинским већима, председник Мика Шти љак је рекао:
„Другарице и другови, _ ТУ реформу смо ушли рачунајући на тежину И сложеност овог поду“ хвата у земљи, која тек излази из неразвијености. Било нам је, међутим, јасно шта би значило даље задржавање аутархичног развитка, у условима сталног инфлационог. притиска, екстензивног привређивања и инвестирања, без могућности провере будућих ефеката на тржишту. Прихватили смо зато становиште да само уношење економских критерија и законитости тржишта у нашу привреду може ослободити иницијативу произвођача, обезбедити њихо ву самосталност и покренути процес промене структуре наше привреде. Утврдили смо осим тога, да без кру пне прерасподеле у националном дохотку, У правцу оспособљавања привреде за самостално одлучивање у простој и проширеној репродукцији, за њену темељиту модернизацију, као и без прерасподеле између обла сти, грана и групација привреде, на бази цена Фформираних по тржишним критеријима — не може да се оситура складан и интензиван развој привреде и њено укључивање у "међународну поделу рада. Истовремено смо се одлучили и за прерасподелу националног дохотка у ко_рист бржег раста личних доходака и личне потрошње са циљем да животни стандард постане значајнији фактор економског и друштвеног развитка.
Оваква политика захтевала је за мену готово читавог наслеђеног инструментарија економске политике и изградњу новог, прилагођеног условима тржишне привреде, заснованор на самоуправљању и одлучујућој улози. произвођача у одређивању услова за стицање и расподелу дохотка. Првенствену улогу попримили су елементи савремене економске логике, прилагођене нашем систему при вређивања. С обзиром на потребу увођења критерија вредности и стварању ' финансијских механизама, одлучујући значај добили су кредитно-монетарни, порески, царински си'стем, као и девизни режим. За оства ривање таквог програма неопходно је било утврдити реалан курс динара и постепено га претворити у конвертибилну валуту. Истовремено је са свом тежином постављено на днев ни ред питање новог система планирања и предвиђања конјунктурних и дугорочних кретања. У том склопу било је неопходно остварити у тирим размерама и укључивање науке у конципирању опште политике раз воја, која мора да води рачуна 90 свим друштвено-политичким, економским и социјалним факторима.
Друштвену и привредну реформу су радни људи плебисцитно прихватили и дали јој своју подршку. Изразили су спремност да поднесу тешкоће, које је она захтевала и одлучно пришли њеном спровођењу.
НЕ ПРЕЦЕЊИВАТИ, АЛИ И НЕ ПОТЦЕЊИВАТИ РЕЗУЛТАТЕ
'Трогодишњи период рада и напора на остваривању реформе потврдио је у основи исправност утврђеног курса у развитку наше привреде и друштва. Упоредо са значајнијим резултатима, на пређеном путу смо утврдили да је сложеност постав
љених задатака већа него што се.
претпостављало.
Вама су из анализа извршења петогодишњег плана познати материјални резултати. Познато вам је да је извршена веома значајна прерасподела у корист привреде. изко је У 1967, тодини дошло до извесног смањења учешћа привреде. Очевидно је да се привреда налази у процесу мењања своје структуре, да тржиште све више делује на одлуке произвођача, да је стабилизација у току, да оријентација на проширење економских односа са иностранством по стаје економски све снажнија, даје отпочео процес модернизације, да се, нарочито у последњих годину дана, споразумевање произвођача све чешће примењује као метод решава ња међугранских и друтих економ ских односа. То показује да су циље ви реформе у току остваривања,
Може се рећи да је привреда У це лини на путу консолидације, али је истина и то да се овој оцени често У јавности и дискусијама намећу ставови оног дела привреде, који се налази у тешкоћама, услед чега се ствара утисак да су тешкоће и веће него што јесу и да се испољавају на много ширем (плану. Истина. је, међу тим, да су те тешкоће пропратна по
ћ
јава преображаја и поступне консолидације привреде. Друштво се не
може оглушити о настале тешкоће.
и не узети их у обзир. Оно мора да пружа одговарајућу помоћ, али то је једно, а друго је из те околности изводити генералне закључке или негирати постигнуто. | пи
Реформа је, како сви знамо, дугорочнији процес. Стога нема никакве користи од прецењивања до сада постигвутих резултата. За ток реформе није, међутим, корисно ни њихово занемаривање. Потцењивањем ре
"зултата дезоријентише се јавност, у-
мањују се огромни напори произвођЂача и демобилишу снаге у тренутку када је за утврђивање даљег раз воја реформе најпотребнија реалистична оцена постигнутог, тачна ква лификација тешкоћа и пропуста и јасно сагледавање перспектива даљегт развоја. '
У том смислу Веће је констатовало следеће: Пре свега, не можемо се задовољити постигнутим резултатима, јер они на одређеним тачкама често значе тек: почетне кораке. У процесима реформе су се осим тота испољиле тешкоће и. слабости како очекиване, тако и оне које нисмо предвидели. Развијање тржишне економије, како смо могли закључити, тра жи јаче друштвено усмеравање, првенствено на бази споразума заинтересованих произвођача. Незаслужено стицање дохотка из монополског и другог привилегованог положаја на тржишту и социјална дифреренцијација, која се не темељи на резултатима рада, последице су и неразрађене и недовољно ефикасне фискалне политике. Таква политика недовољно утиче на развијање расподеле дохотка, у којој би се у већој мери афирмисало награђивање према раду. Напуштање аутархичног развитка и већи утицај светске економике на нашту привреду са свом озбиљвошћу су истакли потребу рационалне царинске заштите домаће производње. Показало се неопходним да се одстране пропусти настали за садашње услове претераним увозом одређених роба. Успоравање привредне · активности у 1967. години у већој мери него што се очекивало и. пораст незапослености представља ли су и још увек представљају кључна политичка питања која ћемо мо-ч рати решавати у даљем току спровођења реформе. Таква ситуација у је дном броју радних организација и ниски лични дохоци у неким колективима не дозвољавају да пренебрегавамо испољене тешкоће.
Текућим мерама економске политике није се увек правовремено и адекватно резговало на повећане тешкоће. Може се, најзад, рећи да целокупна друштвена структура није прилагођена крупним и титрим зах тевима, које реформа поставља пред привреду и друштво. Указујући на овакво стање Смернице Председништва и Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Југославије позивају на ефикасније решавање наста лих проблема у свим друштвеним срединама.
ЗАШТО СИВ ТРАЖИ: ИЗЈАШЊАВАЊЕ СКУПШТИНЕ
Данашњи тренутак је у много чему преломан. Не треба заборављати да су досадашњи резултати постигнути у врло тешким условима — У привреди која је у току преображаја морала да ствара сопствене резер ве, која се налази ван међународних економских групација и стога је изложена дискриминаторским мерама, са знатно мањим коришћењем иностраних средстава него раније, у привреди која је бременита наслеђем прошлости у структури производње и инвестиција, која истовреме во са променом метода привређивања конципира и ствара властити си стем самоуправне привреде у условима тржишта. Ако то имамо у виду, онда морамо констатовати да по ститнути резултати потврђују исправност пута реформе: и обавезују на њену бржу и доследнију реализа
_ цију. У ствари, све то потврђује да
за даљи развој самоуправљања и са времене привреде другог пута није могло бити. ; Потребе даљег развоја система захтевају јасно прецизирање. задатака економске политике за.наредне две године средњорочног плана и рашчи шћавање свих питања која изазива ју идејна колебања, неефикасност и закашњавање. Реформа је, открива јући проблеме нагомилане низом година, јасно указала на потребу убрзаног темпа њиховог решавања. Она захтева продуктивније и ефикаснији "рад свих друштвених фактора. Савезно извршно веће целокупну своју активност заснива на' Смер ницама Председништва и, Извршног комитета ЦК Савеза'комуниста Југо славије, спроводећи их одлучно у живот У домену своје надлежности и наставиће с радом на остваривању програма реформе, задатака сред њерочног плана и програма рада Савезне скупштине, предлажући У различитим областима мере за успе шттији развој у наредним годинама. У том склопу поред припремљене
,
анализе извршења средњерочнот пла на о којој скупштинска тела већ расправљају, СИВ ће у току септембра доставити Скушштини своје зак ључке и предлоге, имајући у виду и резултате дебате која је у току.
Разлози због којих Савезно веће излази пред Скупштину са политич ком рекапитулацијом пређеног пута и намером да још једном прецизира своје начелне ставове, су следећи:
1. Критике, упућене у последње време Савезном извршном већу и са везним органима, у којима се изражава сумња У доследност СИВ У ' спровођењу _ циљева – реформе и тврди да савезни органи приликом оцењивања ситуације, улетшавају стање у привреди, желећи да створе утисак како је „све У реду“. У тим критикама је, осим тога, речено да су иступање и оцене представника СИВ-а супротни ставовима и оценама Смерница Председништва и Извршног комитета ЦК СКЈ. |
2. Поједини колективи, групације или гране, суочени с тешкоћама, врне притисак да им се проблеми рете на начин који би пре или после значио враћање уназад и нарушава ње досада постигнутих резултата У реформи. У неким случајевима такви захтеви се поткрепљују притиском прибетавању штрајку или слич ним методама. У тим притисцима че сто је присутна тежња за уравнилов ком.
3. Са друтих страна шири се неве рица не само у постигнуте резултате, нето и уопште у изабрани пут на тпег развитка, те се истичу предлози који су неспојиви са нашим самоуправним системом и чије би прихва тање значило враћање на државно регулисање друштвено-економских односа.
Збот свега тога Савезно извршно веће сматра да је, као и на почетку реформе. неопходно да се још једном потврде основне поставке политике, утврди правац решавања мнотобројних проблема који су се у ње ном спровођењу појавили и при томе пружи одлучан отпор свим реше њима супротним принципима рефор ме, под притиском или на бази уступака. ;
ЕКОНОМСКЕ ЗАКОНИТОсти УЗ САМОУПРАВНО ДОГОВАРАЊЕ
Имајући предње у виду Савезно извршно веће сматра да треба инси стирати на следећим поставкама:
1. У даљем развоју самоуправља ња створити мерама привредног система такве услове привређивања, који ће омогућити већу афирмацију тржишта и економских законитости, али и неопходне корективе који ће отстранити оне елементе који дефор мишу расподелу према раду. Тиме омогућити самоуправно договарање и споразумевање произвођача у условима стицања и расподеле дохотка, уз учешће Синдиката, Коморе и одговарајућих органа друштвено-по литичких заједница. |
2. Савезно извршно веће заложи ће се да се мерама, које предузима односно које намерава предложити, У потпуности обезбеде односи у расподели између привреде и друштвено-политичких заједница, како су предвиђани средњерочним планом. У том смислу Веће ће, у оквиру своје нодлежности, поднети одговарајуће предлоге Савезној скупштини још У овој години. Тим предлозима биће обухваћено укидање камате на пословни фонд после 1970. године, из двајање средстава бившег општег инвестиционог фонда из банака и њихово стављање под посебни режим, са циљем извршења обавеза од носно утврђивања путева за њихо во постепено враћање привреди.
"СИВ ће изучити и даље могуће мере растерећења привреде, када се ради о изворима средстава која покривају потребе федерације, полазе ћи од тога-да ће и друге друштвенополитичке заједнице и организације предузети сличне кораке у циљу ра стерећења привреде. '
3. Предузеће се све потребне ме ре'за још бржи развој привреде уз следеће битне претпоставке:
ај очувати и даље побољшавати доститнути степен стабилности и
6) подстицати даље промене у структури привреде.
При томе, Савезно извршно веће ће се одупрети свим оним настојањи ма, која воде динамизирању привре де путем инфлације, финансирању буметских расхода без покрића или антиципираној потрошњи на бази емисије. : ;
4. Савезно извршно ве, , жећи се начела садашњег девизног режи ма и курса ка конвертибилности, припрема предлоге за његово усавршавање и спремно је да код тога размотри сва неопходна побољшања и промене, која'би допринела извоз ној експанзији и ефикаснијем регио налном усмеравању размене.
Савезно извршно веће ће и даље бити спремно да уважи све предлоге за рационалну заштиту наше производње, али сматра да не треба прихватити оне који воде зат варању нашет тржишта пред утицајем иностраног, јер би то водило кон зервирању ниске продуктивности и.
|Припрема амандмана: Чланови одбора, за саобраћај Савезног и Привредног већа
политике и политике народне одбране. заосталости. Повећана заштита исто времено значи крупну обавезу за привредне организације да што пре, односно у одређеном року, дођу до рационалније производње.
5. Развој неразвијених подручја треба остваривати у духу средњероч 'ног плана и Закона о фонду за развој неразвијених, полазећи од обаве зе да се предвиђена средства у целини реализирају. Савезно извршно веће сматра да треба у конструктив ној и аргументираној дискусији раз мотрити све предлоге, који могу до принети да се уставна начела о бржем развоју неразвијених подручја реализирају на што ефикаснији и економски оправдани начин
ИЗВРШИТИ СВЕ ОБАВЕЗЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ, У СКЛАДУ с МОГУЋНОСТИМА ПРИВРЕДЕ
6. СИВ ће подржати економским и другим мерама модернизацију при вреде, као услов за даље промене структуре и јачање њене конкурент ске способности, подстичући при том интерес произвођача за примену са времене технике и технологије, уво Ђење нових метода и организације рада, стварајући услове и помажући интеграцију привреде свим распо ложивим средствима.
7. Све преузете обавезе федерације треба извршити у складу с могућностима привреде и у духу закључака о билансима федерације, које је СИВ поднео на разматрање Савезној скупштини,
8. Савезно извршно веће ће све своје обавезе, које проистичу из закључака. о "запошљавању, У целини извршити, Развијаће активност на координацији напора свих фактора да се брже и ефикасније приђе решавању овог пробле ма. У закључку о остваривању сред њерочног плана утврдиће се реалне могућности повећања укупне запослености, посебно младих стручних кадрова.
9. Савезно извршно веће ћеу предстојећој дискусији о економским функцијама друштвено-политичких заједница, а на бази резултата рада Уставне комисије, подржавати настојања да се јасно разграниче пра ва и одговорности федеерације и ре публика у том смислу да федерација задржи само оне економске функ ције, које обезбеђују принципијелну основу система самоуправљања, а пре свега јединство тржишта и сло бодно кретање роба, рада и друштве них средстава.
Савезно извршно веће сматра да сарадњу с републикама треба развијати на квалитетно другачијој основи, што претпоставља јасно разграничење права и одговорности и непрекидно узајамно информисање и усаглашавање ставова и акција.
10. Савезно извршно веће је спре мно да настави с разматрањем услова привређивања појединих грана и групација произвођача, држећи се при том наведених принципа и ста вова.
11. Савезно извршно веће ће размотрити досадашња искуства у развоју банкарског система, а пре свега место и улогу произвођача у управљању банкама и предузети мере за остваривање значајнијег утицаја произвођача над средствима м пословном активношћу банака. При томе ће полазити од потребе јачања и усмеравања кредитног и банкарског механизма без чета у социјалистичкој тржно-планској привреди, на бази удруженог рада, нема економске алокације друштвених средстава. 12. Схватајући да је складан развој друштвених делатности, упоредо и равноправно са развојем привреде, један од услова за стварање социјалистичког друштва Савезно извршно веће припрема системска решења, која ће брже повезивати те делатности с целокупним удруженим радом.
13. Савезно извршно веће припрема концепт политике развоја научног рада на нивоу федерације, који ће бити предложен Савезној скупштини и системска решења, која ће науку ослободити етатистичких стега и допринети њеном даљем самосталном и стваралачком развоју.
Савезно извршно веће сматра да утврђивање политике и решавање проблема у области образовања и културе, сходно са већ усвојеним принципима и праксом, треба и даље пре. свега да буде основна брига и одговорност заједница образовања, комуна и република. Због тога се не могу прихватити гледишта према ко јима, због нерешених питања испољених нарочито у последње. време, треба решавање.ових проблема вратити на ниво федерације.
ВЕЋА _ САМОСТАЛНОСТ АЛИ И ОДГОВОРНОСТ СВИХ ОРГАНА
14. У области здравствене заштите, Савезно извршно веће у сарадњи са републикама и самоуправним органима, убрзаће доношење системских решења у циљу боље и ефикасније здравствене заштите.
Пензијско осигурање представља економско и политичко питање од значаја за све друштвене факторе. Савезно извршно веће у сарадњи с републикама, синдикатима и другим чиниоцима изучава и припрема ретшења, којима би се омогућио стабилнији положај и социјална сигурност пензионера, у зависности од резултата њиховог минулог рада. Истовремено се ради на системским решењима, која ће омогућити републикама и самоуправи социјалног осигурања брже решавање проблема акумулираних због разлика између „старих“ и „нових“ пензија. У тим оквирима, уз одговарајућу еконвомску документацију, размотриће се пензијски стаж и хонорарни рад, изаћи са решењима и јасно приказати шта она доносе,
15. Савезно извршио веће ће продужити спровођење садашње спољне
16. Савезно извршно веће ће предузимати све потребне мере за јачање улоге и ефикасности рада инспекцијских пореских служби, рачунајући да ће такве мере предузети и републике и комуне. Посебно ће предузимати мере за јачање ауторитета, одговорности и ефикасности рада органа јавне сигурности, тужиоштва и правосуђа ради заштите мирног живота и права грађана, рад них и других организација.
17. Савезно извршно веће ће и даље настојати да у нашем механизму самоуправљања јача самосталност свих органа и организација у вршењу друштвених функција уз истовремено развијање и практично 0стваривање друштвене одговорности. На том плану ће и даље иницирати усавршавање нашег законодавства, посебно у преношењу овлашћења и непосредне одговорности на радне и друге организације, на комуне и републике. Заложиће се за ефикасну контролу у спровођењу прописа друштвено-политичких заједница и за борбу против антисоцијалистичких појава свих врста.
Савезно извршно веће, у вези с тим, сматра да треба што пре размотрити положај извршних органа да би се у духу већ познатих ставова они оспособили да на време ис пуном одговорношћу извршавају одлуке Савезне скупштине.
Другарице и другови,
"Гренутак у коме се налазимо захтева, по оцени Савезног извршног већа, да се осигура сагласна и ускла ђена политика у основним питањима нашег економског и друштвеног развоја. У моменту када, на основу постигнутих резултата, треба кренути у решавање врло деликатних питања, пресудних за даље остваривање реформе, потребно је јединство и поверење, како би се јасно знало у ком правцу треба даље ићи и од чега се не може одступити. За реализацију такве заједничке платформе биће, наравно, неопходно у дискусијама размотрити и испитати разне, дилеме и могуће варијанте, на начин да се што више снага укључи У стваралачки рад и конструктивно одлучивање. При томе треба да буде јасно дефинисана одговорност сваког органа и појединца, а њихов дру штвени рад оцењиван на основу резултата и проверених чињеница.
Савезно извршно веће је маилазило У досадашњем раду на пуно разумевање скупштинских већа и његових органа. На тој основи, у уверењу да ће и у овом тренутку бити правилно схваћено, сматра својом обавезом да затражи од посланика 0овог Већа да оцене начелне ставове Савезног извршног већа и његове политике. Савезно извршно веће сно «сиће пуну одговорност за ту политику и моли да се посланици изјасне о подршци Савезном извршном већу у њеном спровођењу.
Изгласано поверење Спвезном извршном већу |
Први учесник у дебати после експозеа председника СИВ Мике Шпиљака, Пашага Манџић (изборна јединица 'Тузла) рекао је да се у потпуности слаже са оценом председника СИВ у вези са спровођењем политике Скупштине и са предлогом мера и послова које СИВ намерава да У свом програму покрене и оствари, јер су оне у овом тренутку најзначајније и представљају сасвим реалну основу за даљи раст привреде. Он је додао да је потребно сасвим јасно и одређено учинити све напоре на отклањању било каквих препрека, које долазе са било које стране, а нарочито оних које у својој суштини уносе забуну и неспоразуме и ничим не доприносе конструктивном и бољем решавању свих проблема. , :
АТМОСФЕРА СЕ СТВАРА ВЕШТАЧКИМ ДРАМАТИЗАЦИЈАМА Бено Зупанчич (посланик Словеније у Већу народа) је оценио да је СИВ 'добро урадио што је поставио питање даљег спровођења политике реформе, а то значи, у ствари, питање даљег поверења за тај посао.
„Мислим да СИВ треба дати по-
дршку да даље одлучно, или чак од лучније, спроводи ту политику и да му у том смислу треба изразити поверење“ — рекао је Зупанчич, додајући да је потребно спречити сваки покушај који онемогућава СИВ и Скупштину у погледу оних дужности и одговорности које они имају. По његовим речима, Савезно извршно веће мора бити чвршће у борби против тежњи које желе да наметну друштву неке парцијалне интереса као огтште-друптвење — и то у ат-
" мосфери која се често ствара вепета-
чким драматизацијама. СИВ мора бити чвршћи и одређенији у време када се на нов начин разграничавају компетенције федерације, републике и комуна, али када се врши и појача притисак на федерацију и СИВ управо у обрнутом смислу. Наглашавајући да је сагласан са основном политиком коју је досад во дио СИВ и коју намерава да води у наредном периоду, Драги Стаменковић (посланик Србије у Већу народа) је додао да се мора истрајзти на принципима реформе и да треба показати више стрпљења, толерантности и упорности у њеном спровођењу. Као што је познато прошла година је била тешка, али подаци 'показују да је ове године производња кренула набоље и да се приближава планираном нивоу, Очигледно је, на~
поменуо је он, да је могућа и већа производња.
Скупштина је добила материјале о средњорочном плану и билансу фе дерације и она је, у дискусији која је већ почела, једино компетентна да да оцену о томе. Свако истрчавање у оценама, сматра Стаменковић, и сејање сумњи око тога да су подаци исконструисани није корисно им не води ничему. Претерује се и у расправама о билансу федерације и даје му се већи значај нето што стварно има,
„Мислим да СИВ, ако хоће да ради у духу реформе и да буде принципијелан, може да утиче на то да његова политика буде у интересу друштва и сматрам да би у том смислу можда требало да буде још одлучнији. Знам да је често потребно ускладити различите интересе, али понекад бих рекао да је било превише тактизирања и недовољне одлучности“ — рекао је Стаменковић, напомињући да се може дати пуна подршка СИВ у погледу политике. коју предлаже.
„Сматрам да изражавам једнодушно мишљење посланика Македоније ако кажем да ми ову изјаву 0- | цењујемо са аспекта колико она,ре-_ ално одражава критичку оцену да-
Наставак на 6, страни
“#