Борба, 19. 07. 1968., стр. 4

47 СТРАНА — БОРБА ·

Председништво

. (Наставак са 3, стране)

ме и о методу на који | су припремане тако да би з иста могле да булу гфђикаст не и засноваче се тупљем познавању стих комплес кених проблема Из сатожа ја“писама пет пзотија жоја су нам послана измеће 4 и 6. јула 1968 готиче м“у · смо стекли “отисак па је те ква обавештеност апсолутно вужна ако ве желим“ да то буле састав паж чићи ће успех бити утрожет због 'е дностране и оскулне обаве. штености велике већине “чесника на конбћеосттији 2 правој ситузцији у Чехостљ вачкој. ·

То је циљ наших поелло та 0 претхотчим Срепатета л вим састантима Ме смео > руковопили че темжњем пе се изолујемо ол за'етемте наплих братстих пагтија И земаља. чего сепоотив же љеом да лоппичегемо њихо вој конпсолитацији и озазво ЈУ.

Ми сматрамо ла зајепнич ку ствар сопијализмз че унапређује олржавање ков феревија на којтма се по литика и ралојетче ћозтеке партије опењузу без помесус тва њених представлљика

"Ми мислимо:да је још на аи поенцип који је изозжен. У деклараци'и советске зтале ол 30. октебоа 1956. голизе а који гласи Земље велике заједзице сопијалигттичких народа: У алињене зајелличким идеа пима изгралње социјалиг2чичког друштва и призци"има" поолетеоскот жеемоча "изнализма, могу изграђизати своје “зазамме олпосе тамо на бази потпуне једча

кости поштовања тезитори |.

зјалнот илтегритета. чацпиошалне «еезависности и суве пемитета и узајамнот чеме шања У унутоашње ствази“. Ова“ принцип. каз што :е' опште познато би» јепо тврћев и огппте прихваћан ча хожеђетешти и. птепставлика тлмусигтичкних плрти ба опржамој У чоземблу 1957, тотине у Москви. Ми желимо па “7 свом рату нас тавимо да јачамо и учапре ћујемо. лубоку интеолатлиочалистичку тралмпиј“ која. тоема сашем схватању. мо за ла задржи разуме:ање зајелничких интереса и џи љева поогресивних сага света. као и разумгнање

специфичтих потреба сваког народа.

Вољни смо да попоинесемо смиривању · ситуације

„Ми не желимо да се по горшавају наши одзоги и вољни смо да са своје стра не допримесемо смиравзњу ситуације у интересу сопијализма и јелинства “опија листичких земаља. Ми са своје стране“ нећемо “чини ти ништа што би било про тив тог циља. Ми. мећутим очекујемо ла ће и друге па ртије помоћи ове наше ноепоре и показати разумевање за нашу ситузлију

Ми сматрамо важзим за датком спровођење у живот ееппег преллогта о узајамним разговорима У скорој будућности. У тоху КОјих би се оценила могућвост заједничког састанка социјалистичких земеља на коме би било могуће ст по

- Пленум ЦК КПСС

стићи споразум о програму |и саставу таквог скупа. као им времену и месту његовот одржавања. Ми сматрамо да је за нас од одлучујуће важности да се споразумемо о позитивним корацима у блиској будућности. који ма бисмо обезбелили наста вак неше салашње тријате љеке сарадње и чиме бисмо уверљиво показали 38једничку вољу да огзвијамо и јачамо узајамне прија тељске олтосе, То је у интересу пуше зајепничке 6о рбе против империјализма. за мир и безбелност нарола. за демократију и социзализам“ — закључује сеу писму Предселетштва Шен тралнот комитета Комтутис "отете татђтије Чехословач-

ке“

Пођећђење

(Праг, 18 јула). — Шрема анкети за испитивање |

јавпој мпења. спроведеној мунистичке партије Алек

листе најпопуларнијих личности јавног живота: у Че-

хословачкој.

Други на овој листи је секретар КП Честмир Ци-

сарж, кога следе заменик

седник Републике Лудвик Свобода, председник Националне скупштине Јозеф Смрковски, заменик пре"мијера Густав Хусак, премијер Олдрих Черњик, писап Јиржи Ханзелка, председник Савеза писаца Е- | дуард Голдштикер, секретар словачке Комунистичке партије Васил Билак. министар унутрашњих послова. Јозеф Шавел и секретар чехословачке Комунистичке

|

партије Јозеф Ленарт.

Према резултатима анкете, Александер Дубчек ужива поверење 78 процената чехословачког становништва. Анкета такође показује да 91 одсто становништва мисли да све стране савезничке трупе треба да напусте Чехословачку то што је могуће пре.

Седамдесет и осам знкетираних одговорило је да има поверење у ново руководство Комунистичке партије, 7 одсто је дало негативан одговор, док 15 одсто није имало никакво мишљење.

| Анкету је спровео Инес

мије наука за испитивање јавног мнења.

уочек захвалио на

одлучној парти

ЦК КИЧ, _ одбиа оптужбе |

у Дубчека

18. и 1. јула, секретар Ко- . сандер Дубчек је на врху.

премијера Ота Шик, пред-

| | титут чехословачке Акаде- |

подршци јеком

руководетву

(Праг, 18, јула, Танјут) — |

Обраћајући се Чесима и

Словацима преко телевизи |

је Александар Дубчек је вечерас изразио срдачту за хвалност Председништву ЦК партије и њега лично на спонтаној и одлучној подр пшли која је пружена партијском руководству“. Хвала вам од свег срца“ — ре као је Дубчек. тражећи ис | товремено од грађана да бу | ду, Као и до сада, одлучни мили и одговорни у овом великом тренутку. да непо. требно не драматизују ства |

и митинзи

по фабрикама у знак подршке

варшавском писму ВАЛДЕН РОШ НЕЗАПОВОЉАН ОБЈАШЊЕЊИМА У МОСНВИ

шађски угобор — убод у дарекшније

Позиђање на Вар

иншерђбенца је 7

(Од сталног дописника „Борбе“)

(Москва, 18. јула) — Шленум ЦК КПСС одржан јуче, посвећен варшавском састанку на врху пет земаља, за који се у првим коментарима каже да је са-

зван „по хитном поступку“

као и писмо петорице објављено овде касно синоћ

— у центру су пажње совјетске јавности и московских посматрача. Са пленума, је објављена само информација о пневном реду са именима референата (Брежњев) и учесницима у дискусији (14 чланова ШК) као и краћа одлука којом се одобрава делатност совјетске делегације на варшавском састанку и његове од-

луке

Да је пленум сазван по „хитном поступку“ говори сама чињевица да је одржан истог дана када и седница Врховног совје та Руске Федерације чији су депутати с већином чланови Политбироа и Централног комитета.

Сви московски посматра чи указују на чињеницу да ни после дрезденског, а ни после московског састанка петорице није одржан пле нум ЦК Сазивање високог партијског форума да би по тврдио одлуку из Варшаве објашњава се озбиљношћу ситуације која је настала после последњих интервен ција око Чехословачке, за оштравања односа са КПЧ. а посебв због оштре дифе ренцијације 7 комунистичком покрету и међу соција листичким земљама око 0цене догађаја у Чехословач кој. Диференцијација је ка " косе примећује, све изразитија и оштријг како у потледу оцене садашњих про цеса у Чехословачкој и про грама обвове социјализма. тако и у погледу оцене акције пет земаља и њиховог | писма које поједине парти- | је и социјалистичке земље ! оцењују као мешање у уну. трашње псслове једне социјалистичке земље.

Валдек-Роше који је. како се сазнаје, био незадовољан објашњењима лобијеним у Москви, предложио је одржавање европске конференције _ комувистичких партија на којо: би сег ставило питање зп9оса према Чехословачкој, што се тумачи као његово неслагање са позицијама варшавског састанка, У круговима блиским делегацији кп италије која је са Пајетом на челу два дана јоревила У

Москви. посебно 7е да нова ситуација око Че-

"А

хословачке ставља међуна"одно саветотање комуниситчких партија заказано за новембар пред нове гешкоће. У таквој ситуацији, како истичу московски посматрачи, најуже партијско рукозодство КПСС и генерални секретар Леонид Брежњев су желели да за своју политику добију и сагласност пленума. имајући у виду све последице које могу да проистекну из садашње ситуације. По фабрикама се држе митинзи на којима се изражава солицарност са одлукама ЦК и писмом. У телеграмима са митинга се. истиче да је одржавање вар шавског састанка и пленума било „правовремено и не_ упходно“ и „да ће радничка | класа Чехословачке подићи | свој. глас у одбрану социјапистичких поститнућа“.

И док овдашњи радио да је широк публицитет одјеку пленума овлашња зватична новинска агенција ви је још дала никаква обавештења о ставу Председништва ЦК КПЧ према писму пет земаља, као и о ставовима других партија и со-

| вачкој.

и у првом реду Совјетског | (Савеза. могу очекивати. О томе се износе разне претпоставке. При том се у први план истиче став из писма пет земаља, у којем се наглашава да одбрана социјапизма у Чехословачкој и њене припадности социјали стичкој заједници. и позици за социјализма у свету није само ствар чехословачких | комуниста. већ да је то ствар свих земаља уједиње тих у Вајишавском угово- | ру Ови ставови о обавези | земаља Варшавског угово- | ра се тумаче као уводу евентуалне директније интер. венције уколико би се према овдашњој оцени за то указала потреба или ако бу де упућен такав захтев од

одређених снага у Чехосло-

Сл. ВУЈИЦА

ЗАСЕДАЊЕ ИЗВРШНОГ КОМИТЕТА СЕВУ

| је он. |

Ју добрим рукама и нико не!

ри и да не дозволе никакве кратковиде акције,

| Дубчек је на телевизији | изгледао очигледно уморан, |али његов глас је одражавао спокојство и одлучност да настави ва путу којим: је кренуо у јануару. „Наш пут неће бити лак“ — ре-

Говорећи о усмеравању снага ка остварењу акционог програма, Дубчек је ре као: „Наш социјализам је

ма права да сумња у зре-! лост наших људи, наше ра деичке. класе... Нема дру | гог пута сем пута за људи: ма ове земље гко желимо | да завршимо дубоке сопија листичке промене вашег живота... Ради се о томе. да наш социјализам буде чврст и чист да езе губи свој људски лик, да одговара нашим националним условима и чехословачким тра дицијама. Тражимо најпогодније путеве у нашој зем љи“.

Говорећи о старим греш кама. за које је — како је рекао — етрод платио велики ламак, и истичући ну жност салашњет процеса за даљи сопијалистички разви так, Дубчек је рекао ла па ртија не може мењати ародне масе, људе. већ — а ко нешто не ваља — мора ју се променити руководство, методи, пракса.

Носигин примио Хамоуза

(Москва, 18. јула, ТАСО) Председник Мипистарскот савета Совјетскот Савеза А лексеј Коситиз примио је данас у Кремљу потпредсе дника чехословачке владе Ферантишека Хамоуза, који је присуствовао састанку Извршног комитета Савета за узајамну економску помоћ. Они су водили.

' пријатељски разговор о пи | Без

тањима совјетско-чехосло- |

Раси: ОД! нису "мешане у збивања оно

Чехословачке

(Остин. 18. Амерички државни секретар Дие Раск изјавио је да нас ла америчка влада ни је ни ва који начин умеша на у збивања око Чехосло вачке. Раск је био упитан о јелном извештају ла су Сјетињене Државе обавес| тиле Совјетски Савез да ће заузети веома озбиљан став према сваком покушају да се силом иеттервепише У

"москви

За већу робну размену

о: Југославијом . (Москва, 18. јула. ТАСО)

цијалистичких земаља.

У првим овдашњим ЊЕ.

ментарима писма петорице се истиче да оно има ултимативни карактер. Уз оштру критику политике са| ташњег руковдоства КПЧ „писмо, како се овде оцењује, пружа пуну подршку сна

утама у КПЧ које су овде

ових дана окарактерисане као „здраве снаге“.

| Наравно, у центру пажње | змена између ових земаља | | г питање: каква се акција и Југославије у односу на Европе треба да води сво-

и интервенција пет земаља,

— Тридесетпето заседање Извршног комитета Савета за узајамну економску по' моћ одржано је од 16. до 18 јула и на њему је посебно проучено питање прошире ња трговине између држава-чланица овог Савета и Тугославије.

У комикикеу са овог сас танка истакнуто је да ће о ве године порасти робна ра

прошлу годину.

процес либерализације у Че хословачкој.

„Ми нисмо ни на који втачин умешани у ту ситуа цију“. одтоворио је Раск.

| Фтуапт о Чехословачно!

(Лондон, 18. јула, АФП) Британски министар иностраних послова Мајкл Стју арт изјавио је данас у До њем дому да није ствар Ве лике Бритемице. вмти иког лругог осим Чехословака, да решава унутрашња пи"тања У Чехословачкој.

Он је изјавио да западне " демље не треба да у свакој | прилици дају своје коментаре“ о правом. начину ва који свака земља Источне

је послове“,

јула, АП) — |

Усво _ поло:

Све мере које је предложило Савезно извршно веће ради побољшања економског положаја рудника угља — усвојене су. Мада. је било доста амандмана и другачијих предлога, Савезно веће је, на јучерашњој седници. прихватило аргументацију СИВ и тиме му. да тако кажемо. још једном изгласало поверење. Најжешћа дебата вођена је. заправо, око. предлога за повећање пореза на лож-уље. Савезно извршно веће сматра да би. ради изједначавања паритета цена угља и нафте, порез на промет на лож-уље требало повећати за 25 одсто. То значи, домаћинства би плаћала лож-уље 25 одсто скупље (јер досад пореза није било). док би индустрија која користи ово гориво била опорезована са 39 одсто. С друге стране, Одбор за индустрију ставио је амандман предлажући да сви, па и домаћинства, буду опорезовани са 39 одсто.

У расправи око амандмана „за“ су се изјаснили Чеда Милићевић, Чедо Капор, Средоје Урошевић, Вехид Смајловић. Они сматрају да не треба чинити никаквих изузетака, већ све потрошаче довести у равноправан положај, додајући да ово није нови намет, већ исправљање досадашње грешке.

— Рударима не треба милостиња — рекао је Чедо Жапор (Горажде). — Њима само треба да се врати оно што им је путем силе, путем закона одузето.

Слично мишљење изразио је и Осман Карабеговић (Бањалука): „Овим рудари не добијају никакве повластице. Ми им не можемо овим вратити изгубљено, већ само довести у реалне оквире паритет цена нафте и угља... Нисмо толико 6огати да се овако као досад понашамо према угљу. А не треба имати илузија да ће после ових мера

У рудницима почети да тече мед и ·

млеко. Рудари ће се и даље крваво борити за парче хлеба. То није никаква демагогија ако кажемо да

' су рудари већ уложили огромне на-

поре да се.уклопе у. токове реформе. То је чињеница. коју -морамо при-

знати... .. Све су ове мере, ипак, кр- ·

ње. јер још нисмо донели енергетски биланс. Треба да инсистирамо да се то заврши до краја године...“ Александар Радевић (делегат Прне Горе у Већу народа) супротставио се дискусијама које траже грешке било међу рударима или међу потрошачима који ће платити повећање пореза. „Ако грешке треба тражити, треба их тражити овде, међу нама, а не међу рударима“. рекао је он, истичући да и поред многих закључака још није донет енергетски биланс. па су све досад предузете мере парцијалне, компромисне. Он се заложио за решење системских питања у овој области: цена. услова привређивања, дохотка, као и за убрзање рада на енергетском билансу, „како се не би више догађало да као сада имамо шест енергетских система“. Радевић је подржао све мере СИВ.

И Реџо Терзић (Босна и ЖХерцеговина) подржао је све мере и заложио се за амандман Одбора за индустрију: да се порез на лож-уље повећа на 39 одсто. Мере су подржали и Радисав Миладиновић (Светозарево) и Нико Јуринчић (Зеница). Јуринчић је истакао да су ру-

дари доведени у готово немогућ по- |

ложај, а да порез од само 25 одсто не' би обезбедио једнак паритет

цена, па је подржао предлог да по-

буде 39 одсто. С друге стране, Петер Вујец (Мур

вачке економске сарадње. |ска Собота) поставио је питање: да

ли су све ове мере добро проучене и како ће се одразити на модернизацију и на трошкове привређивања у осталим гранама. Повећање пореза на течна горива, сматра Вујец, ослабиће конкурентску способност домаће индустрије. Предузећа која су већ прешла на мазут немају могућности да се враћају на угтаљ. Значи, закључује. Вујец, овим поскупљује енергија, повећавају се ' трошкови производње, што ће иза' звати и економске и политичке проблеме. Опорезивање инвестиција које као гориво предвиђају мазут, сматра Вујец, уперено је против нужне модернизације и подржава застарелу ' технологију. То је према његовом мишљењу. и противно прин | ципу да радни колективи сами одлучују о својој модернизацији и унапређењу технологије и производње. | у Јоже Инголич (Словенија) сматра да нема довољно убедљивих аргумената за све предложене мере. Он каже да се тиме не решавају дефинитивно и коренито проблеми ру| дара, јер се неће повећати произ| водња и потрошња угља, а пораш|ће трошкови осталих привредних | грана и домаћинстава. Инголич се "супротставио дискусијама које по' лазе од тога да рударима треба вратити одузето. Ако бисмо тако гово| рили, каже он, онда бисмо могли за| стевати да се и осталим гранама 'врати огромна амортизација. Инголич се изјаснио против амандмана, | односно против повећања пореза на 39 одсто.

Савезни секретар за привреду др Бора Јелић затим је рекао да је

) |

|

|

Скупштински живог _ ене мере за лоб

Лож-уље за, домаћинстфђа боскудљује за динара аштар. — Рудници осаобођени пааћања на посаобни фонд. а с:безног допраноса на личне

|

ја рудни

25

=]

стекао уверење да је цела дебата потврдила исправност принципа од којих је пошло СИВ. Одговарајући на питање о утицају ових мера на остале гране, Јелић је рекао да „анализе показују да би се трошкови производње у прерађивачкој ин-

„дустрији повећали за 0,5 до 1,5 од-

сто, док је ситуација у другим областима различита — повећање би износило од 2 до 5 одсто. Међутим, каже Јелић, то би пре свега имало утицај на смањење фондова ових радних организација.

Веће је, затим, прихватило предложене мере и закључило да се убрза рад на енергетском билансу који би требало да се сачини до краја ове године.

"У изјашњавању о амандману, Ристо Џунов, Милан Рајачић и Александар Јовановић били су против пореза од 39 одсто. Јовановић је истакао да и са порезом од 25 одсто лож-уље ће за домаћинства бити скупље од угља за 10 одсто. И Бора Јелић је одбацио амандман

у име СИВ, изјављујући да би по-

рез од 39 одсто био исувише јак ударац на стандард становништва и да је 25 одсто, уз остале мере, довољно повећање за изједначавање

. паритета цена нафта — угаљ.

Веће је са 66 против 50 гласова уз 1 уздржан одбацило амандман, а прихватило предлог СИВ. Према томе, лож-уље за домаћинства поскупљује за 25 одсто, односно за 12 старих динара, тако да ће нова цена

бити 58 старих динара. Течна гори- , ва у индустрији биће опорезована ·

са 39 одсто. Предлог посланика Рајачића и Јовановића да се поскупљење лож-уља за домаћинства спро веде у две етапе (сада и од 1, априла 1969. године) од по 12,5 одсто није прихваћен. За закон у целини гласала је велика већина посланика. Џротив је гласало 14, а четворица су се уздржали од гласања.

' Усвојен је, такође, и закон којим се уводи привремени допринос на одређене инвестиције (40 одсто за

"термоелектране на мазут, а 20 од-

сто на остала индустријска постројења на течна горива). Посланик Чедо Борчић (Петриња) био је про-

тив Закона, јер сматра да се тиме |

директно успорава и'отежава“'модернизација. „Лечећи једног болесника, ми овим чинимо да оболе и остали, здрави. ..“. Антон Боле (Цеље) предложио је да се закон ски-

· не с дневног реда, али се успроти-

вио др Бора Јелић: „СИВ сматра да закон треба сада усвојити, ина-

че'га не би ни предлагало. Суштина _

закона је да се успори супституција угља нафтом, пре свега да се

"спречи изградња термоцентрала на

мазут, јер је то противно интересима националне економије...“. ·

И овде се морало гласати. За скидање с дневног реда — 29, против — 74, уздржаних — 4 посланика. Пошто је закон остао на дневном реду, Веће је одбацило амандман којим се тражило да се од опорезивања изузму, поред осталих (црна металургија, железнице) и градске топлане,. а затим усвојило закон у целини са 6 гласова против и 13 уздржаних.

Прихваћен је и закон којим се рудници угља ослобађају плаћања камате на пословне фондове, као

и савезног доприноса на личне дохотке. Веће данас наставља рад.

Приљредно ђеће:

Сузбијање неготивних појсви

Привредно веће Савезне скупштине усвојило је на јучерашњој седници, на предлог СИВ, више законских прописа којима се на подручју личног рада и пореског система стварају услови за успешније сузбијање негативних појава.

— У припреми ових предлога рекао је у уводном излагању члан сив Велизар Шкеровић — Савезно извршно веће је пошло од чињенице да су утврђене друштвене по-

ПЕТАК, 19, јуј .

одсто и стајаће 58 стару

комаше дожошке

Усвојени сви предлози; др Бора Јелић

требе о неопходности преузима битних и ефикасних мера за Фф бијање разних негативних пој: туђих нашем систему. Зато је! жно да се законима и другим шу писима потпуније и прецизније (; реде права и обавезе носилаца 1 ног рада, сагласно утврђеним пре ципима нашег друштвено-полит

"ког система и циљевима економт "политике утврђене реформом; Ш " требно је истаћи да овим пре "зима нису обухваћена сва пит

ред!

из тог домена. Мере које пред

геже СИВ односе се-пре свега наб опитање које; захтева измену ват » ћих законских прописа. Међутим,

реализацију ових задатака, предложених „мера. биће потреб убрзати рад на доношењу и ж тих које би допринеле да се онеж тући понављање негативних појае Нагласио бих да ови предлози |» мају карактер ванредних мера, | се њима допуњује и појашње већ утврђена политика.

·" Шкеровић је истакао да су 2" лизе показале да се појаве бога: ња и малверзација, независно ( 'ууложеног рада, најчешће јављају! поседовању и препродаји матер јалних добара, запошљавању 8“ броја радника од законом дозвоље ног и непријављивању радника +" ји се рад користи. Само је у 7" ститељству, на пример, регистро“ но око 2.700 радњи које држе " шест до двадесет радника, мада У кон дозвољава три. Запажено поседовање већег броја "моторних У зила, држање више радњи од не једног лица, бављење нед Е љеном трговином индустријско» другом робом и предузимачким за дом. Утаја пореза или пријављу “ ње мањег дохотка од они врло су распростањени 0 л еаванбе богаћења. оаст Е

ормације јављају се иу пок сектору при обављању пост“ ва преко лица која нису У односу.

Напомињући да предло ре не иду на ликвидацију рада, већ да га, напротив, чу — али не у облику ли“ Шк таћења на' рачун других — пиши вић је додао да су у целој у" неопходне кадровске промене “ реским, инспекцијским и др а танима. Новим стучним људи ба заменити нестручне, погото који су се на било који начин ов! промитовали у ранијем раду ред“ осим тога, нагласио да су У сав | зима за измену закона садрга, знатно строже санкције за у сте прекршаја. Поред осталој се двиђа се одузимање незако Ра чене имовине и добити и пр ем" мена забрана бављења Одре"

делатностима.

поје

жене У лизе (мј

ног 6"

Одтобор на послааничко пттање

_ дткуп пшенице мо нумурузо :

На јучерашњој седници Привредног већа Савезне скупштине посланик Илија Петрић (изборна јединица Босански Брод) поставио је питање на које је одговорио Марко Узелац, директор Савезне лирекције за резерве прехрамбених производа. Петрић: — Како ће се индивидуалним произвођачима обезбедити тарантована цена пшенице и кукуруза2 Узелал: — Дирекција за резерве обавезна је да од индивидуалних произвођача преузме све понуђене

количине пшенице и кукурУЗ гарантованим ценама, и то У од три месеца од дана када се ница понуди. Откуп пшенице оре“ дивидуалних произвођача 09 . тованим ценама Дирекција пи) верила предузећима за „Др с прераду житарица којих У па! има око 90. Осим тога, Дирев и х спремна да прихвати и повул у талих радних организација иле њен рачун преузимају жита индивидуалних произвођача паж лико те организације раб! склалишним простором И сту кадром.