Борба, 28. 11. 1970., стр. 16

16. СТРАНА — БОРБА — 28, 29. и 30. НОВЕМБАР 1970.

() | Ф ЈЕР Њ.

_ Но ЊЕГОВИ РИВАЛН

"серђирао

— Неочекивани потез Бобија ФРишера! — узвикивали су шаховски стручњаци кад су са знали да млади амерички велемајстор упркос својим ранијим изјавама ипак долази на турнир у Палма де Мајорку. Бобијеви конкуренти су се љутили: — Ето, сад се управо открива да Фишер није само претерано амбициозан него и веома препреден! Причао је да неће наступити у светском првенству и држао нас у заблуди, тако да се нисмо ни припремали против њега. А он, наравно, знао је листу учесника. Какво лукавство!

Неки су поверовали да је вест о Бобијевом наступању на међузонском турниру обична фама. Неизвесност је прекинуло саопштење из Палма де Мајорке да је Фишер допутовао три дана раније од осталих учесника. Кажу да се Решевском од запрепашћења уздигла перика на глави када је у холу хотела „Хаиме 1!“ угледао свог младог земљака. Председник Америчке шаховске федерације Ед Едмондсон је објаснио шта се догодило. Популарни Ед весело Сматрам за свој највећи шахов ски подвиг што сам наговорио Фишера да игра. Видећете, на међузонском првенству ће доћи до велике гужве!

Ларсен добија дуел

Игром случаја, најзанимљивији сусрет целог турнира између Фишера и Ларсена пао је баш у петак. А тог дана Боби из верских разлога одбија да игра после заласка Сунца. Тек иза дугог наговарања Ларсен је пристао да почне партију преподне, али не у 10 часова како му је предложено негостекту 11,30;

Зла слутња је морила председника Еда Едмондсона: — Не ваља Бобију што ову толико важну партију игра пре подне. У то време он иначе још слава! — А Аргентинац Пано је додао: — Фишер налеће на мину коју је сам поставио. Време почетка партије више одговара Ларсену који у свако доба дана игра истом снагом.

Два месеца раније за време 19. олимпијаде у Зигену неки амерички новинар је уздахнуо када је Фишер изгубио партију од светског шампиона Спаског: — Бобију овај.пораз теже пада него да је пропао на два турнира! — Исти новинар појавио се сада и у Палма де Мајорки. Угледао је Бобија у битлс фризури и љутио се кад је 'поводом те промене чуо шалу: — Вук мења длаку (фризуРу), али ћуд никада! — И тог дописника је гризла црна слутња. је трљао руке: —

Ко ће из овог дуела изаћи као победник Одговор је очекиван са нестрпљењем.

Ова партија играна у деветом колу требала је стручњацима да покаже да ли се заиста Фишер потајно припремао за међузонско првенство, или се за учешће одлучио у последњем тренутку. Ако је већ ковао нека нова теоретска оружја, сигурно ће их употребити против . Ларсена. То, међутим,

није био случај. Против сици-

лијанске одбране коју је применио дански велемајстор, Фишер је без предомишљања играо исти наставак као у Порторожу 1958. године, Била је то кобна грешка јер је упао у ком плетне Ларсенове анализе.

Узалудо се Боби трудио да“

се ишчупа из лошег положаја. У току пет часова игре он није устајао“ од стола, а за то време се дански велемајстор уг лавном шетао. Да би продужио отпор Фишер је жртвовао фитуру, али тиме није ништа постигао. Партија је прекинута

„У потпуно добијеној позицији

за Ларсена. Млади Американац је тужан изашао из сале. Неуспеху у Зигену против Спаског прикључио се сад дебакл против Ларсена.

Стручњацима је коначно постало јасно да касна пријава Бобија Фишера за укључивање у светско првенство није представљала. никакву камуФлажу, нити неко „лукавство“.

Вечити кандидат

Кереса су некада називали „Павлом Џ“ јер је на турнирима кандидата понајчешће освајао друго место, а ни једном није постигао право да шампиона изазове на меч. Почев

од-1953, -и-Гелер-с-лепим-резул=. на - турнирима:

татом · наступа

кандидата; но“'Ни тевмутсе није указала прилика да се бори за шампионску титулу.

Ефим Гелер је рођен у Одеси где је завршио Економски факултет. Као дечак највише се занимао за кошарку и пливање, а шах је играо #само понекад. Догодило се једног да на на плажи да је са друговима одиграо неколико шаховских партија и изгубио. Они су му се подсмевали. То га је наљутило и он је набавио шаховску књигу да би изучио теорију. Није потрајало месец дана а Ефим је био у стању да пружи реванш.

И у даљој шаховској каријери Гелеру нису амбицију будиле победе већ порази!

Југословени су му се у првим сусретима тешко замерили. На олимпијади у Хелсинкију 1952. изгубио је од др Трифуновића, затим на међузонском турниру у Салчебадену од Глигорића, на олимпијади у Амстер даму 1954. од Фудерера итд. А-

Аруш балкански ра

БУГАРСКА У КЉЕШТИМА |

Млади. ђелемајстор дошао у Палма де Мајорку са застарелим

_ шеорешским оружјем, али са нобом бшшас-фризуром — Ларсен Фишеру припремљену анализу – Гелер руши сђе прогнозе – Решебфски најстарији, Мекин; најмлађи учесник |

ли се после тога ратоборни Гелер немилице светио нашим шахистима.

По свом спољашњем изгледу Гелер више личи на неког атлету него на шаховског велемајстора. Снажног је врата, широких рамена и мишићи су му чврсти као камен или гвожђе. То је човек као створен да дели ударце и он то стварно чини, али само у шаху! За време партије он повремено ба ца мргодан поглед на противника. Матановић 'је једном приликом рекао: — Кад Гелер осмотри противника, поплашио бих се од његовог погледа да сам с њиме насамо! Али он је у суштини један од најкоректнијих играча, весео, духовит и љубазан.

За своје узоре Гелер сматра Чигорина, Аљехина и Ботвиника. Од прве двојице је учио како се води разуман напад, то јест онај који у позицији има своју подлогу. Рискантне подухвате он не воли јер се сећа изреке да је насиље „банкротство разума“ и да у шаху најчешће. доводи до пораза. У случајевима да позиција није зрела за шире акције, Гелер се најрадије држи – Ботвиникове стратегије. Некада је својим сти лом Гелер задавао много јада Смислову, док је пре две године узастопно победио Фишера у Монте Карлу и Скопљу.

У прогнозама пред почетак турнира у Палма де Мајорки међу првом .шесторицом се није могло да запази Гелерово име. На листи фаворита налазили су се млади играчи. Стара индијска изрека каже: „Ко хо ће тигру да одузме младе, тај му легло мора да потражи!“ И заиста, славни Ефим упао је у легло и у своју мрежу већ увукао неколико тигрића као што су Мекинг, „Сатло, Нарања, Ујтумен и други.

Нове шаховске звезде

Док је најстаријем учеснику турнира Решевском сада 59. година, најмлађем Мекингу је тек 18. Сениори су. у шаху давно већ дали своју реч и њихова достигнућа су ушла у анале. Неки од њих, као на пример Решевски, веровато се све до смрти неће повући са арене да их јавност не би заборавила. Уосталом, такав случај је некада био и са др Тартаковером.

Стручњаци се понајвише интересују за нову генерацију пред којом је будућност. На самом старту посебно изненађе ње је,начинио интернационалац из Монголије Тудев Ујтумен. Ова косооки играч који готово без покрета седи за столом, на Студентској олимпијади у Будви 1963. био је најуспешнији члан своје.екипе и постигао је 7,5 поена из 12 партија.

СЛИКА ЛЕВО: Смотра румунске артиљерије у Букурешту, пред полазак на фронт. СЛИКА ДЕСНО: Грчки краљ Константин обилази трупе на Солунском тољу, посље победе. СЛИКА ДЕСНО ДОЛЕ: Бугарски заробљениит у београдском граду (Доњи Калемегдан) при. мају ручак, касна

» • »

Истовремено _ 2 препадом на Брегалници, бугарске трупе напале су без објаве рата и Грке. Бугарска 2 армија у југоисточној Македонији насрнула је, у зору 30. јуна 1913, на грчке истурене положаје дуж демаркаци-

ка главнини грчких снага. У складу са орпско-трчким договором да се бугарски напад дочека де_фанзивно, па тек онда да се пређе у контраофанзи-

„ву, Грци су надомак Солуна зауставили неприја-

тељско надирање, а 2. ју-

ла свим расположивим

снагама прешли у против-

напад. Током следећа два

| дана, бугарска 2. армија потучена је и натерана у

Пише: ОЗРЕН НЕД

"оне линије и потисла их'

Боби Фишер у новом издању: „Променио је фризуру, али не % Ћћуд“

Овај иначе скромни играч је пре неки дан у интервјуу једном шпанском новинару саопштио; — Држим три првенства. У Монголији сам шахиста број 1, први сам Монголац који је ступио на тле Палма де Мајорке, а на Међузонском првенству сам једини учесник који је добио прве три партије!

Најдубљи утисак од младих оставио је Бразилац Енрике Мекинг. Да он уме да „угризе и чувене'велемајсторе, сведоче партије које је добио против Хорта и Смислова. Победа коју је извојевао над Смисловом сматра се изванредним остваре њем на УШ међузонском турниру и конкурисаће за посебну награду.

Немац Роберт Хибнер, победник недавно одржаног ТУ међународног турнира у Сомбору, изврстан је техничар и чврст У одбрани, али је засад још недовољно продоран.

Од 24 учесника деветорица су интернационали мајстори којима се на овом турниру пружила могућност да се боре не само за учешће на Турниру кандидата, него и за велемајсторску титулу. Е

Скупљачи потписа не обраћају се само учесницима него и секундантима. И међу овима је доста чувених имена. Керес је секундант Смислову, Васјуков Тајманову, Болеславски По лугајевском, Гуфељд Гелеру, Еванс Фишеру, Бенке Решевском и Адисону, Чом Портишу итд. И наша четворица помагача су играчи са лепом репутацијом. Од секунданата који су се окупили у Палма де Мајорки, несумњиво би могао да се образује веома јак турнир. Таква приредба у прошлости ни је још никада остварена, а у сваком случају била би веома атрактивна.

повлачење, Грци су 6. јула ушли у Дојран, чиме су убрзали и повлачење бугарске 4. армије од Шти па ка Царевом Селу. После освајања Струмице, грчке дивизије су предузеле офанзиву у два прав. ца: на: север према Мумаји и на исток, према Кавали и Неврокопу. Раз виле су се тешке борбе у којима су Бугари постепено одступали, све до примирја 31, јула. | Румунија је, доследно својој изјави да ће ступити у рат ако се Бугарска покаже као агресор, 3.'јула извршила мобилизацију, а 10, јула објавила Бугарској рат. Једна румунска коњичка дивизија у-. пала је 13. јула у јужну Добруџу, а главнина је 15. јула прешла Дунав код

ЕЉКОВИЋ.

ушћа Искра и без отпора кренула на Софију. Ру(мунске! претходнице стигле су пред бугарску престоницу 25. јула. Тада је, на интервенцију Беча и Берлина, заустављено даље наступање, јер је Бузванично сзатражила примирје.

Распад Балканског савеза и образовање коалиције искористила је и Турска. Са положаја на Чаталџи, где су се затекле на крају првог балканског рата, турске снате напале су Бугаре без објаве рата, Од 15. до 22, јула, Турци су повратили |

тарска

а, пилула и: рак, дужи век жена

Пише проф. др МИХАИЛО АНДРЕЈЕВИЋ

Медицина и биологија су две науке које се најчешће налазе у жижи инте-

ресовања не само научника, него и ши-

роких даичких маса, јер из дана у дан бележе нове успехе у разјашњењу раз них тајни живота и живога организма. Коликогод техничке науке физика и хемија на своме домену скоро непрекидно продиру у откривању нових механизама и односа узајамних повезаности, стварајући у свету данас читаву техничку револуцију — скоро исто толико биологија и медицина са биохемијом, доприносе својим открићима све већем благостању човекова организма и здравља. 1

Ако се само подсетимо тако на недавно разбуктавање колере у разним крајевима Азије и Африке, па и у нашој непосредној близини у Турској, Че хословачкој и Бугарској, и на брзу при мену заштитних мера, које су и наше санитетске власти предузеле, видећемо да је поред давно познатих карантина, највећу заштиту могла да пружи вакцинација против колере, Ефикасност ове вакцине, која.врло брзо створи у "организму антитела против вибриона колере, дошла је овога пута до пуног изражаја. ; Е

Но као што је на недавном заседању балканске комисије у Београду истакнуто, те мере, иако су дале одличне резултате, морају се још дуже време примењивати, пошто опасност није дефинитИвно отклоњена, С правом онда можемо очекивати да ће се наставити са вакцинацијом свега људства, које је изложено могућности инфекције или ње "ног преношења. Отуда мислим да се мо ра наставити вакцинација болничког и санитетског особља као и људства које рукује животним намирницама.

Поред инфективних болести које је

' савремена медицина, заједно са хиги-

јеном великим делом уништила, или ус пева да их сузбија (као што је то случај са туберкулозом), или најзад држи у шаху, као што је то случај сада са колером, нарочита пажња се сада посвећује проблему рака. Рано откривање ове болести највише даје изгледа на правовремену помоћ. Стога се на свима подручјима прате и проучавају утицаји разних фактора из човекове средине, било физичке или хемијске природе, па чак и истражује и евентуално канцерогено дејство појединих лекова које човек мора да узима дуже време.

Тако је задњих година, избило пита

ње и постављена сумња. да ли нови

контрацептивни лекови, не крију у се-.

би и извесно канцерогено дејство — Било је много контроверзних података и дивергентних мишљења у том по гледу. Једна група аутора је заступала гледиште да се код жена, које дуже вре ме употребљавају контрацептивна хормонска средства пилуле, чешће појављује рак на дојци и на материци, — док је друга група то негирала.

50.000 Немица у биолошком опиту за контролу рака. Да би се рашчистило питање да ли хормонска. контрацептив на средства, које у виду пилула данас жене у целом свету све више употребљавају, доводи до чешће појаве рака у жена или не, — министартво здравља СР Немачке је донело, одлуку на предлог комисије за контролу лекова „да се у раздобљу од 1971 до 1975. го дине спроведе медицинска контрола над 50.000 жена, У овом опиту учествују две групе жена: 25.000 жена које ће за ових 5 годима стално узимати контрацептивна. средства и друга група од 25.000 жена које неће за то време узимати та средства, а биће такође под ле карском контролом.

Ово је дошло нарочито као последица извесних резултата испитивања и

нове

открића, која су учињена на животу њама. Три врло позната немачка фармецеутска лабораторијума, обуставила су даљу продају и производњу својих контрацептивних пилула, јер су у опи

"тима на псима откривене извесне про~

мене у виду чворова у млечним жлездама животиња које су добијале веће дозе ових медикамената.

Овај податак је изазвао велико узбуђење ових дана у целој Немачкој. Одмах је на предлог проф. др Рајнхарда Ашенбренера, председника комисије за контролу лекова, министарство здравља организовало групу лекара, којој ће би ти поверена контрола 25.000 жена које ће узимати пилуле и других 25.000 које неће узимати пилуле — да би се добила тачна евиденција постоји ли, или не, канцерогено дејство. Ова анкета стајаће немачку државу, према процени проф. Ашенбренера, око 10 милиона ма рака. |

Један други нови проблем савременог човечанства је знатно продужење човековог века, Непоредо са тим израсла је једна сасвим нова медицинска грана: геријатрија. То ће рећи медицин ска дисциплина о болестима старих љу ди. Отуда се врло живо проучавају ус лови као и чиниоци који доводе до ста рења, а исто тако и сви елементи који утичу на продужење живота,

Најзад, и једна позната чињеница да жене просечно дуже живе за 3—6 година од мушкараца, узета је у фокус интересовања научника у последње време, јер се и у том сектору одмах па слућују могући хормонски утицаји, Отуда се сада поставља питање;

„Зашто жене дуже живе од мушкараца“г — Са проучавањем све већег продужења човекова живота од почетка овога столећа пало је у очи да се напоредо одржавала и стална разлика између дужине живота мушкараца и жена, Тако, док је данас у цивилизо ваном делу света просечни век мушкарца достигао 68 година за физичкоги 70 година за умног радника, дотле је за жену увек дужи: од 70 до 75 година. Овај проблем разлике већ неколико го дина проучава група научника анатома на челу са проф. др Хамилтоном, са Њујоршког универзитета. Они су по шли од претпоставке да се та разлика вероватно налази у генима, који карак теришу пол, а који су као што је познато различити: у мушкарца састављефни'од гена Х и У, дакла"ХУ, а у жене од два Х, дакле ХХ. Та разлика се

онда показује у различитим хормози-

ма, тако да једно дејство имају мушки, а друго женски хормони на људ“ ски организам,

Тако су они даље у својој претпоставци, да мушки хормони утичу да је век мушкарца краћи, односно да женски хормони дају дужи век. женама, проучавали дејство полних хормона на век извесне врсте риба, звана „Килифиш“, или у нас „ципура“, која је врло агресивна и у стању је да убије и кита. Јер је утврђено да мушкарци често имају састав од три гена ХУУ, то јест једно У више, што се претпоставља да их чини више агресивним у животу. Они су у тих риба, које су имале јаку хормонску мушку ноту, тј један У више, констатовали да за 21 дан краће живе него они са нормалним саставом од ХУ, а још краће од риба, са женским тенима ХХ.

Исто тако, они су даље констатовали да кастриран мушкарац (човек или ма чак) знатно дуже живи, Према томе њи хов закаључак је био да су мушки, тзв. андрогени хормони главни узрок краћег живота мушкараца у односу на же

ну којој природа на тај начин даје ду-

жи век за неколико година, |

— о вићаб—______- -----_ виса Бави -=== = би = ассав ==__-_____

ши