Борба, 28. 11. 1970., стр. 15
у
____РЕпУБЛАИЧКО »МАВЕ а
>
"република.
· смањењу | само
Републичка еманципаци ја, толико присутна и поздрављена у свим областима политичког, друштве ног и привредног живота добија последњих година све видљивије контуре и у области спољне трговине. Све је веће укључивање. радних организација у припрему робе за извоз и њен пласман на светско тржиште.
Тако је дошло и до тран сформације укупне спољнотрговинске активности Захваљујући подацима Савезне спољнотрговинске коморе, која је још 1961. године објавила, истина штуре, али и прве податке о републичкој
спољнотрговинској активности, могу се вршити извесна упоређења у последњих десет година. Само и тадашњи, као што је то уосталом случај и са најсвежијим подацима, морају се оцењивати доста опрезно. На овакву констатацију наводи једно од правила међународне тр-
говине да се без веродо- ·
стојног „уверења о пореклу робе“ не може са сигурношћу знати чија је роба стварно извезена. Ипак, кад се грешка понавља, ако реба веровати стручњацима, и такви какви су, подаци могу да у-
кажу на најбитније прав-
це кретања.
ПРОЦЕНТИ УЧЕШЋА ИЗВОЗА И УВОЗА ПО РЕ : ПУБЛИКАМА У УКУПНОЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ СПОЉНОТЕО. ВИНСКОЈ РАЗМЕНИ
Поглед на графикон, који приказује процентуално учешће република у укупној југословенској спољнотрговинској размени је довољан доказ да су извршене значајне измене, Пет од шест република, истина у неједнаком обиму, забележиле су успон (приказан у релативним односима) и извозне и увозне активности, а збир свих тих повећања једнак је једне од њих, Републике Србије. | Многоструки узроци „су деловали на овакве „ре-
(Подаци за 1960. и за првих девет месеци 1970)
(НЕРАСПОРЕЂЕН УВОЗ ЈЕ ИЗ 1970. ГОДИНЕ)
зултате заједно са децентрализацијом. Један између многих је и успон индустријске производње. Иако се не располаже подацима о структури републичких извоза пре једне деценије, за првих десет месеци ове године се може рећи да и груба подела указује да већи део сачињавају индустријски производи. На основу овак вог ранговања прво место припада Хрватској, у чијем извозу опрема и роба широке потрошње учеству је са 62 одсто. На другом
месту је · Македонија са 554 на трећем Словенија са 45, па Србија са 41,3, а затим следе Босна и Херцеговина са 301 и Црна Гора са 29,6 одсто. Редослед република се знатно мзња кад се пореди колико је која од њих покрила свој увоз извозом. На овако сачињеној ранг-листи прво место припада Србији, која свој увоз покрива са 79,5 извоза. На другом је месту Хрватска са 68,7, на трећем Македонија 63,1, сле-
де Словенија са 55,1, Црна Гора 47,2 и на крају Босна и Херцеговина са 40,6
одсто: ; Све републике „имају слабости“ према дефици-
ту. Ниједна није успела да стекне назив активног извозника, апсолутни бројеви, вредност размене, Далеко би нас одвело упоређење дефицита са обимом размене, однос структуре и многа друга слична упоређења. Показаћемо само податке трговинског биланса и дефицита.
ТРГОВИНСКИ БИЛАНС РЕПУБЛИКА (за девет месеци 1970, у милионима динара)
Република ' Извоз Увоз Салдо Босна и Херцеговина 1.602 3.944 — 2:342 Црна Гора 196 415 — 219 Хрватска 4.328 6.283 — 1.955 Македонија 759 1.202 — 443 Словенија 2.688 4.871 — 2.189 Србија 5.571 7.001 — 1.430
Овај приказ не би био потпун када се не би рекло да су републике у последње време показале и знатно живљу „дипломатску“ активност. Регионална сарадња кроз малогранични промет, добила је и знаке регионалног повезивања с. појединим подручјима многих земаља чије
Рим, 25. новембар
Инвестиције италијанске државне индустрије ће у току следећих пет година бити усмерена на Југ, мното више него до' сада. Министар за државно учешће у привреди Фламинио Пицоли је изјавио да ће од 4.500 милијарди 61 од-
[| | сто бити инвестирано за:по ·
дизање заосталих крајева доњег дела „чизме“. До сада је држава обавезивала своју индустрију на 40 одсто инвестиција на Југ. Ваља напоменути да при ликом одређивања локације за нове капацитете на југу Италије не мора да се води рачуна о изворима сировина, јер их уопште нема. Скоро све се увози: челик, нафта, угаљ. Важно је да нови гиганти не буду далеко од морске обале, јер је то најважнији пут за довоз сировина. Југ ће добити, према министру Пицолиу, скоро све (92 одсто) инвестиције У хемијској индустрији, 88 одсто у електротехничкој, 52 у машинској. Проценти се односе на укупне држав
ФАРМАЦЕУТСКА. ИНДУСТРИЈА о СЕВЕРНЕ АФРИКЕ
=
— У многим афричким земљама последњих година се улажу напори за подизање сопствене фармацеутске индустрије. Овакви напори нарочито су уочљиви у Север"ној Африци, преицизније У Уједињеној Арапској Репу-
·" блици, Алжиру и Мароку.
Домаћа производња лекова У Уједињеној Арапској Републици огромно је порасла у последњих 8 година. Тако је у периоду 1962. до 1968. тодине — производња разних серума порасла са 19,3 на 85,2 милиона ампула годишње, производња таблета. са 4926 милиона на 2,2 милијарде комада, а производња разе них сирупа и раствора са > милиона на 29,5 милиона бочица. Улагања Не а индустрију У овматаном периоду 7,24 милиона на 148 египатских фунти, а вредност производње са 9,3 милиона на 22,6 милиона фунти годишње. Број запослених лица у тој грани сада достиже скоро 16 хиљада, док је 1962. године једва премашивао 8.700.
УАР највећи произвоЂач -
фармацеутску овећана су са
Приближно 85 одсто ар мацеутске индустрије А. налази се у државним рука“ ма. Њени капацитети омогућују да сопственом произ“ водњом подмирује нешто пре ко 85 одсто потреба домаћег тржишта. Проценат стварног подмирења нешто је, међутим, нижи због тога што УАР
милиона.
све више извози фармацеутске препарате у неке европске и афричке земље, првенствено суседне. Прошле године вредност извезених ЛЕ кова достигла је суму од 1,0 милиона египатских фунти, док је у истој години вредност увоза драстично смањена са 5,53 милиона на свега 3,22 милиона египатских фунти. Ови подаци показују да је фармацеутска индустри
"ја УАР још увек дефицитар-
због тога
на и то искључиво а
што увози најскупље, кове.
Целокупна производња, кон трола, унутрашњи промет и увоз лекова налази се у Алжиру у рукама државне комг паније „Фармаси сантрал алжериен“. Сада се У Алжир тодишње увози лекова у приближној вредности од 120 милиона алжирских динара. Међутим, и поред врло великог увоза, још прецизније, управно због таквих његових димензија, почео је и интензиван рад на подизању домаће индустрије. Прошле тодине је У непосредној близини града Алжира пуштена У рад велика фабрика а Крајем ове године прорадиће у околини Орана још Једне фабрика, чији програм треба да обухвати производњу разних таблета, дражеа, сирупа и масти, Предвиђено је да ових дана буде пуштен у рад и већи погон за производњу серума и пуњење МА НУ Ла Осим тога, У ' Алжиру па и две мање приватне фабрике али је њихов раду потпуности под контролом др жавне компаније.
Она исто тако држи и мо'нопол у снабдевању лековима болница и других установа, Она се стара о дистрибуцији лекова за мрежу од преко 260 великих апотека. «Под њеном контролом је и 200 приватних апотека, које се овде третирају као филијале иностраних компанија, пошто многе од њих и заступају такве компаније;
Мароко — велики увозник лекова
· Пословни промет домаће фармацеутске индустрије достигла је у Мароку прошле године вредност /од 25,6 милиона динара. Програмом раз воја те гране предвиђено је да се вредност промета У 1972. години повећа на 38,6 милиона динара годишње. "Да би се овај циљ поститао, планирана су улатања у висини 5,5 милиона динара. Како је недавно У Рабату саопштено, целокупна средства за финанбирање тога програма већ су обезбеђена. Његово спровођење има за Мароко велики значај због непрекидног пораста увоза лекова, који оптерећује спољ нотртовински и платни 0биланс. н
Прошле године, на пример, Мароко је увезао лекова у вредности од 4716 милиона, а ове године се очекује да ће се та сума повећати на скоро 53 милиона динара. Највећи домаћи произвођач лекова је компанија „Купер Марок“, која се налази под
се границе не додирују са републичким. Овакви дијалози још су један 'доказ све веће еманципације.
Остаје, међутим, неспорна чињеница да ова репуб личка еманципација има своје пуно оправдање, ако доприносе стварању повољ нијег југословенског трговинског и платног биланса. __УлАГАЊЕ_КАПНТАЛА У ПРИВРЕДУ ЈУЖНЕ ИТАЛИЈЕ
Предлаже се ђеће инђестирање приђашног капшпала
не инвестиције, које опет у чествују у укупним националним бруто инвеетиција ма са 17 одсто.
Министар наводи да је и приватни капитал дошао до закључка да је целисходно улагати на Југ, јер даље ни Север не може овако да се развија. Емигра ција са Југа је највећи проблем Торина и Милана. Нема станова, школа, здра вствених установа, настаје тежак поремећај у саобраћају, сервисима итд. Ствара се повољна клима 3а штрајкове, протесте, па и привреда и општина губе веома много. у
Министар рада, леви демохришћанин Доната Катин, међутим, сматра да од ређивање процента инвестиција за Југ није дао задовољавајуће резултате. Пре свега, њега се мало ко придржавао. Друго, и када се улагало, радило се о капацитетима са високим органским саставом капита ла, високом техником. Запосленост је била релативно ниска, а профити су од“
контролом _ француске фирме „Кооперасион фармаруетик Франсез“.
Либија гради прву фабрику
Што се тиче Либије и Туниса, о домаћој фармацеутској индустрији готово се не може говорити. У Либији се, на пример, уопште не производе лекови. Тек је припремљен план за изградњу прве фабрике лекова која треба да буде пуштена у рад 1973. године, Увоз се врши преко великопрадајних предузећа, а државне потребе, у првом реду снабдевање _ болница, покривају се такође увозом, али искључиво на бази расписаних међународних лицитација. '
Према последњим званичним статистичким подацима Либија је 1968. године увезла фармацеутских производа 38 2,48 милиона либијских фунти, према увозу у вредности од 2,13 милиона фунти у 1966.
години. Главни снабдевачи либијског тржишта лекова су западноевропске земље,
међу којима је прошле године удео Италије износио 48,5 одсто укупног либијског увоза, Велике Британије у одсто, Швајцарске 10,8 одсто, СР Немачке 10,6 одсто итд. У првом полугођу прошле године Либија је, према незваничним_ подацима, увезла разних фармацеутских производа у укупној вредности од 1,52 милиона либијских фунти.
· Тунис је исто тако у потпуности зависан од увоза лекова. Он је прошле године купио у УИностранству око 1.200 тона разних лекова У вредности од приближно, З милиона туниских динара. тој земљи постоји само једна мања фабрика, чија производња не покрива ни пуних 10 одсто потребе домаћег тржишта. Та фабрика је под контролом државне фармацеутске централе, која се бави и конфекционирањем фар мацетуских производа.
кад се упореде.
И САД НЕ МОГУ ДА (МАЊЕ БУЏЕТСКУ ПОТРОШЊУ
Амерички буџет за финансијску годину која почиње 1. јула 1971. године, предвидеће, изгледа, пове ћану _ буџетску потрошњу за 30 до 35 милијарди долара. уколико се у предлог не унесу строге мере штедње,
Приватно, многи америч ки службеници и стручња ци имају мало наде да би могло доћи до смањења бу
џетске потрошње, од чега 70 одсто иде на такозване „неконтролисане _ ставке“, као што су камате на јавне дугове и на социјално осигурање, односно издатке у области социјалних давања. У зависности ол тога "колико ће озбиљан приступ новом предлогу буџета узети амерички Кон грес, може се догодити да би чак било мало и поменуто · повећање буџетске потрошње од 35 милијарди долара.
Највећи економски струч њаци америчке владе цеНе да ће сума буџета у идућој финансијској години вероватно превазићи 225 милијарди долара, коју је као плафон новог буџета одредио председник НикСон. лазили поново на Север. Катин верује да би боље било да се као мерило узме, не проценат, него број запослених радника.
Недавни састанак Управног одбора Удружења банака Југославије разматрао је између осталог, ликвидност привреде. Том приликом би ло је речи и о неким актуелним проблемима, али, највероватније, већ на првом наредном састанку, проучиће се материјал вишег савет ника Удружења, инжењера економије Бошка Филиповића, у којем се говори о са» дашњим узроцима неликвидноста, Према овим погледима, један од важних, тако рећи ос новних узрока тешкоћа при вреде лежи у: неликвидности и недостатку сопствених средстава за проширену репродукцију. До тога је дошло, како се наводи, због не доследне примене уставних и законских начела о расподели бруто" производа и дохотка, и неусклађености принципа самоуправљања са овим начелима. Отуда је потекло и повлашћивање опште, личне и заједничке потрошње на терет издвајања средстава за одржавање интегрлтета друштвених средстева (просте репродукције) и средстава за проширење материјалне базе пословања (проштирене _ репродукције).
"Формално обезбеђена репродукција
Из уставних начела и начела- Основног закона о ут врђивању и расподели дохотка у радним организацијама недвосмислено произи-
28, 29. и 30. НОВЕМБАР 1970. — БОРБА — СТРАНА 15.
КОЛИКО И КАКО ПОСЛУЈЕ СПОЉНА ТРГОВИНА | 4
Нођости пз ЕЕЗ, ЕФТЕ и СЕВ-а
АУТОРОЧНИЈИ СПОРАЗУМ ___ ИЗМЕЂУ СЕВ И 1632
Атенција АП пренела је недавно вест, коју је наводно добила из дипломат ских извора источноевроп ских земаља, 'да се Сов-
јетски Савез и остале зем,
ље СЕВ припремају за преговоре о склапању дуторочвих споразума са ЕЕЗ.
Полазећи од чињенице да ће улазак Велике Британије и неких скандинав ских земаља у ЕЕЗ створи ти нову ситуацију, СЕВ је већ саставио низ специјализованих _ комисија које треба да проуче све видове евентуалних споразума између једног и другог економског блока у Европи: Споразуми би, дакле, требало да се односе на 06ласт трговине, пољопривреде, индустријске, технолошке и монетарне сарадње. Б
Такође се наглашава да постоји могућност да ће совјетски министар спољних послова Громико предузети мере да се успоста ве контакти са британским државницима ради диску-
сија о перспективама економске и трговинске сарадње и између источноев
- ропских земаља и земаља
кандидата за учлањење у БЕЗ.
Тим поводом се поново указује на _ разлике које постоје између хомогености У организацији СЕВ и хомогености, односно, уједначености ставова о пи тањима сарадње и трговин ске размене са социјалистичким земљама, у оквиру БЕЗ.
Источноевропски _стручњаци сада, према неким извештајима, проучавају у
ТРОСТЕНЕНИ
Варшави _ последице које би за Источну Европу има' ла јединствена трговинска политика земаља чланица ЕЕЗ до 1972. године. Стручњаци СЕВ ће тако ђе проучавати последице које би могла имати заједничка монетарна политика западноевропских зема ља, као и перспективе бу-« дуће технолошке сарадње између — западноевропских земаља, сличне оној сарад њи која већ постоји, као на пример, између италијанске фирме Фиат и совјетске индустрије аутомобила. |
ТРГОВИНСКИ
РАТ САД — БЕЗ
Трговински рат између Европске економске заједнице и САД треба да почне 1973. године и имаће три фазе. Ово је недавно саопштио генерални секре тар француске републикан
ЕФТА ЗА ЕКОНОМСКО. ЈЕДИНСТВО ЕВРОПЕ
Једна од недавних одлу ка министара земаља чла ница ЕФТА јесте обнова уговора о међусобној заштити ·с њихових привреда, односно одлука да се живот ове економске организације продужи. Истовремено је одлучено да се да сагласност Великој Брита вији, Данској и Норвешкој за наставак преговора о учлањењу у — Европску економску заједницу.
На дневном реду заседа ња министара земаља чла ница ЕФТА доминирала су два питања: прошширење Европске економске за
лази обавеза да се кроз рас поделу бруто и нето продућ та обезбеди издвајање средстава 3за просту репродукцију, средстава за задовољавање општедруштвених по треба и средстава за уједначавање услова рада и услова стицања дохотка. Обавезна је, такође, и слободна расподела остатака дохотка (на принципима самоуправљања) и то на део за проширење ма теријалне базе пословања и на део за личну и заједничку потрошњу у складу са ре зултатима рада.
Међутим, разрадом поменутих начела кроз прописе и инструменте, интегритет друштвених средстава обезбеђује се данас само формално. Обавезно издвајање средстава и у периодима пораста цена обавља се по набавним ценама. Тако се из издвојених средстава, услед поскупљења, не може обнови ти производња у претходном обиму, нити промет и услуге у натуралном облику. Разли ка мањка издвојених средстава претвара се тако из трошка у доходак и потенци јално расподељује на. општу. личну и заједничку по трошњу, што утиче на непре кидно дезинвестирање друш твених средстава у привреди. ~
Исто тако, прописима и ив струментима није обезбеђено обавезно издвајање средстава за уједначавање услова рада и услова стицања дохотка, па се вишак дохотка претвара у редован доходак. Из тога онда произилази не склад личне И заједничке по
МАЛО ТЕОРИЈЕ 0 АИЧНИМ
_ ДОХОЦИМА
„Лакше; је смањити стопу раста надница _ уколико би влада истовремено контроли сала кретање цена и усагла сила их са основним принципима политике награђива ња. На овај начин помирила би се пуна запосленост и одржавање _ стабилности цена“ — ово је констатација Пол Кулбоа, професора Правног и Економског факултета у Паризу, у _познатој месечној ревији „Реви де дефенс Насионал“.
Да би се избегла инфлаци ја довољне би било да вла да регулише тражњу одржа вањем „природне“ стопе не-
!
| НОВЦУ
запослености (израз америч ког економисте Фридмана): одржавајући стопу повећања надница у сразмери са стопом продуктивности.
У оквиру оваквих погледа, остаје уосталом могуће да се маневрише у ограниче ној зони коју је одредио економиста Филипс: да се ре гулише тражња на незнатно вишем нивоу од оне која одтовара _ природној стопи незапослености, што значи да би влада могла „куповаТИ“ ВИШИ ниво запослености по цену извесног смањива-
ња вредности новца.
једнице и опасност од про текционистичког таласа У светској трговини. Овде је речено да земље чланице ЕФТА са задовољством поздрављају напоре увећање Европске економске заједнице, а и указују на потребу да се преговори о укључењу неких земаља ЕФТА у БЕЗ окончају на време. .
Такође је решено да заједница девет земаља сма тра да би Западна Европа морала бити Знатно повезанија на привредном пољу него што је била до сада.
АРУШТВЕНО УСМЕРАВАЊЕ ЛИКВИДНОСТИ. ПРИВРЕДЕ
Онемођућшти пођлаашћиђање опште, личне и заједничке потрошње на шереш издђајања средстаба за
ске партије Мишел Поња»товски, блиски сарадник француског министра финансија Жискара Д'Естена. _
Поњатовски предвиђа да ће САД почети трговински рат са земљама ЕЕЗ, тиме што ће донети одлуку о примени квантитативних ограничења увоза текстила и тиме приморати „шесторицу“ да са своје стране предузму мере одмазде, које ће се састојати у огра ничавању_ увоза америчке соје у ЕЕЗ.
Пасле тога ће амерички Конгрес почети другу фазу рата доношењем одлуке о ограничавању увоза тепиха и ципела из земаља чланица БЕЗ, које ће са своје стране опет одговорити ограничавањем увоза америчких авиона и електронске опреме.
У трећој фази овог рата, Америка ће смањити увоз челика и стакла из Европе, док ће ове земље повести борбу против америчких филијала у Европи. ;
просту и проширену репродукцију
трошње са резултатима рада, и несклад опште потрошње са кретањем дохотка.
Ни инфлација ни национализација национализованог Инструменти преко којих
ванпривредни друштвени сек тор (нарочито становништво) може да учествује у став љању средстава на располагање привреди веома је ограничен, и није усклађен са принципима тржишне привреде. То учешће се по правилу своди на држање средстава на рачунима код банака, на штедњу (пре чему се добар део слободних средстава тезаурише), и на орочавање. Овако прикупљена средстава, због пораста цена, повећане тражње и осталих услова тржишне привреде, постају све скупља, а њихова трансформација у кредите преко банака све више оптерећује привреду. . Пораст производње, промета и услуга изискује одгова рајући пораст нових квалитетних средстава за основна и стална обртна средства при вреде. Ако таква нова средства не притичу у привреду из система расподеле дохот ка, она се не могу створлти никаквом формалном техником прерасподеле раније ство рених и већ ангажованих и планираних средстава, исто као ни било каквом национа лизацијом већ национализованих, подруштвљених оредстава. Овај недостатак тако ђе није могуће успешно покрити ни инфлацијом, јер ће инфлација изазвати пораст цена. Кроз фиктиван пораст зводње, промета и услуга, инфлација би у крајњој линији опет довела до одговарајућег недостатка квалитетних средстава, односно до неликвидности,
Утврдити процент · · дезинвестирања
Решење за стварање таквих средстава постоји једино у области расподеле дохотка, у усмеравању средстава у пословне фондове за про ширење материјалне базе по
словања у привреди, и то У складу са принципима самоуправног и друштвеног догтоварања и друштвеног усме равања.
Удружење банака Југославије ће ускоро раз/лтрати и конкретан предлог за решење овог проблема, Мере из тог предлога требало би да усмере расподелу бруто прод дукта и дохотка у складу се уставним законским начелима расподеле у привреди, да слиминишу _ дезинвестирање и обезбеде интегритет друштлених средстава (просту ре продукцију), обезбеде средства за проширење материјалне базе пословања (проширену репродукцију), уједначе услове рада и услове стицања дохотка, и ускладе и заједничку потрошњу са резултатима рада. Да би се то остварило треба, према званично утврђеној стопи по раста цена и просечном коефицијенту обртања средстава, утврдити процент дезин вестирања за утрошена 90сновна и обртна средства У производњи, промету и услу гама. Тако добијена средства морају се обавезно издвојити из дохотка и усмерити у пословни фонд привреде.
На ужим и ширим подруч јима м регионима треба, такође, утврђивати просек личног дохотка и заједничке по трошње по једном раднику, сводећи га на одређену категорију стручне спреме, као јединствено и међусобно у“ поредиво друштвено оправда но мерило. Морао би се утврдити и екстра доходаж, као разлика, 3а коју је просек личне Иили заједничке потрошње одређене радне оргенизације већи од процента толе ранције (на пример, преко пет или десет одсто) од просека утврђеног у претходном поступку. При издвајању средстава из дохотка за лич ну и заједничку потрошњу примењивала би се оштрија прогресија обавезног издвајања и усмеравања сред“ става дохотка у пословни фонд привреде.
По овом предлогу, друштве ним усмеравањем би требало обезбедити само општа наче
“ ла, принципе, односе и санк-
ције, док би се они спроводили кроз конкретне аранжмане, договоре и споразуме радних организација и њи хових удружења на основу принципа _ самоуправног м друштвеног договарања,