Борба, 28. 11. 1970., стр. 14
"
Шта значи.
оно „и друш“
у нађођењу - шменар |
Друже уредниче,
догађа се, не само у „Борби“ не 20 у свим нашим новинама, па и у неким историјским књигама, да се наброји неколико имена и једно·ставно каже „и други“. Читалам, добије утисак да ти други нису ни заслужили да им се имена споми њу. Тако се догоди да многи зас лужни људи дду увек у оне „и други“. Комунистиче новине, па ни „Борба“, у времену од „Обзна не“ до шестојануарске диктатуре никад се нису служиле тим називом „и други, па макар се ради ло ши о неколико десетина имена. На писање ових редака тподстакао ме је чланак у „Борби“ од 22. новембра ове године под насловож „Јубилеј Михајла Вранеша“. Наб рајајући _ уреднике „Борбе“ каже се: „Међу именима трекаљенихж револуционара п“ високих фунњ кумонера ондашње илегалне Кому настичке партије Југославије: Ђу ке Цвијића, Камила Хорватина, Владимира Чотића, Аугуста Цесар ца, Јосипа Кралиа, Огњена Прице ц другит уредника „Борбе“ у териоду 1922. до 1929. године налази се његово име (Михајла Вранеша — М 3).
Још, је требало навести само не колико имена, па не би било тпот ребно рећи „и други“. Кад би се ту радило о десетинама ненаведе нил имена, ја не бих имао никажве примедбе, али се овде ради само о њих неколико.
Што се тиче револуционарне ла чности Михајла Вранеша, ја мис лим да је оњ заслужио ши дужи чаамак у рБорби“ 7 његову седам десетом рођећдаму. | 4
У : К <
Кад сам натред' поменуо чме Вла димира Чотића, сетио сам се јед ног чланка у „Борби“ где је писа ло 0 оснивачљма „Борбе“, па је ме ђу њима поменуто име ч Владини ра Чопића, чако је он тада био у тоджсаревачкој казнионици на двогодилињој робији. То сам навео са мо да се види како се негде пре ћуткују имена, а понегде се дода ју и она која нису имала тллшта с
тим.
Загреб, новембра Марко ЗОВКО
Почетком овог месеца Савет издавачке куће „Обзорја“ из Марибора усвојио је програм делатности за 1971. годину. Из њега се види да овај реномирани издавач остаје при својој већ устаљеној пракси претежне оријентације на домаћа дела. Наиме, од око стотинак планираних дела, готово три четвртине отпада на словеначке ауторе. Од тога једну трећину пред стављаће научно стручна публицистика, а нешто више од трећине белетристика са пажљивим али богатим избором словеначких писаца. У програму су своје место нашли и осморица савремених сло веначких песника, као и дела три драмска писца. Ту је и занимљиви распон превода од Плаута и Цицерона, преко Кронина и П. Бак, до новости — румунског писца Лаурентија Фулга.
У време када се све гласније чују гласови о недефинисаном положају издавача у новим прилижама прилагођавања и савладавања тржишне и напуштања буџетске оријентације, овакав протрам издавачке делатности побу-
Ђује радозналост, Наиме, очевидно:
је да су се састављачи програма ' „Обзорја“ равнали прилично стротим идејно-естетским критеријумом, који неки издавачи на уштају истичући да су на то.присиљени,' уз образложење да ако'желе издати квалитетну књигу она мора имати своју протутежу у једној комерцијалној. Није ретко ни мишљење да: одупирање комер_цијалним издањима води стварању залихе и за десет година, јер квалитетна књига нема купца. Но, према ономе што каже директор „Обзорја“ Јоже Кошар, може се закључити да се штампањем лоше забавно-популарне литературе,
| „цензурисале“,
говара интересима
ИЗ НАШИХ АИСТОВА И ЧАСОПИСА
Дом у ужрођиу — најлепше | ПИТА ЈЕ ОСНОВНИ ЗАДАТАК ШКОЛЕ –
обележје јубилеја устанка
Друже уредниче,
-неговању, револуционарних тра диција из наше славне и тешке трошлости требало би посветити жного већу пажњу него до сада. Била би дужност свиг наших дру штвено-толитичкихг _ организација, а. не само СУБНОР, да у њиховим акционим плановима. м програми ма рада за 1971, годину ч то под ручје нађе места као један од при оритетнихт задатака. Ми смо дуж на да генерацијама које – долазе трикажемо историјску истину, ка ко се тешко ч у крви рађала Титова самоутравна социјалистимка, Југославија. Наша истинска слобода скупо је плаћена, то је катитал који нам нико не може осто рити, а ми имамо не само трава већ ш обавезу да то семе љубавт трема својој домовини усадимо у срца налше младе генерације како би боље знала и умела будна ока да чува к воли своју земљу.
Исто тако требало би подстаћи идеју око изградње дома партизана у Кумровцу ц повезати је са тим јубилејом.
То би требало да буде заједнмаака акција целе налие земље, а но силац конкретне организације тога посла Републички одбор СУБНОР заједно са осталим друштве„политичким организацијама _СР Хрватске, -
Тај би објект требало да буде приступачан, како омладина из на
ше земље, тако. п омладина целог света.
Поред угоститељско-туристичког објекта, ту би, по мом мишљењу, требало укљотити '%, историјски му зеј, материјале о остварању КПЈ, СКОЈ, НОБ и првих темељни: од лука. нашега самоуправног соција листимког друштвеног система.
Такође би требало истакнуто ме сто да добије 1937. година, долазак друга Тита на чело Партије, ц У конференција КПЈ, одржана 1940. године у Загребу. Ове моменте требало би добро обрадити, јер то су били историјски тренуци који су од виталне важности за нали народ. "'
Дубоко сам уверен да 6 изград ња таквог објекта била тоздрављена од свих налимх народа тц, народности, ч не би била у питању материјална средства за реализацију такве замисли.
У том омбијенту могуће је, не са мо љети, већ у свако годишње до ба, наћи могућности за одмор, за баву омладине ц боље међусобно упознавање.
Ако би се то могло реализовати у наредној години, то би био једањ од најдражихт поклона налцем народу поводом 30-годишњице ди зања устанка у налиој земљи. Загреб, новембра
Пајо КОВАЧЕВИЋ, Затруђе 39771
Ко може да буде члан
Сађеза
Друже уредниме,
седма годишња скупштина Саве-
за глувиг Србије, одржана тослљледњит дана октобра, обиловала је контрадикторностима и разним пелљлогичностима. Она је била тре тлављена светом који није 2љу8, тако да се добијао утисак да то није скутиштина глувих, већ саста нак оних који чују ч оних који не чују.
Највећу забуну унео је Статут Савеза глувиж Србије. Члан ком сије за израду Статута био је "= тредседник Савеза глувих Београда, за кога се слободно може ре ће да је аутор тог докмента. Међутим, кад је материјаљ за скућ штиљу подељен делегатима, приме тило се да су Статут нечије руке да су избачени не ки делови који ти новим „путори ма“ не одговарају, а убачен неки ставовж који су'тпо њиховој же љи. Београдски делегат узаљуд је указивао на То самовољно мењање текста, ц да тако нешто не од организације, алљ све је било. без ефекта. Шта виле, због таквог заузимања кажњен је пискључењем из Републичког одбора Савеза глувихг Србије! Он је избачен из тог форума, а у њему су остала онш који се вилце од двадесет година налазе на том положају ч које је ротација одавно требало да захвати.
Тачка Статута која је изазвала, највилце стора гласи: „Редовним чланом може постати свако лице оштећеног слуха са навршених 15
БЕЗ НОТЦЕЊИВАЊА ЧИТАЛАЦА
читаоци у вена потцењују. Штам пање литературе мале вредности није задовољавање захтева тржишта, већ његово навикавање да такву лектиру тражи, или другим речима: и понудом се може ути-
~ дати на обликовање потражње. И-
пак, ни „Обзорја“ не занемарују
„купца читљивих штива, па му при-
премају, на пример, Солжењицинова дела и аутобиографију Кристијана, Барнарда. %
Ипак, по свему судећи, овом издавачу представља властита разграната мрежа комбинованих књижара папирница са канцеларијским при бором. Продавнице су се показале и кар врло добро оруђе за додир са купцем. Ради озбиљнијег испитивања тржишта постоји сарадња са Вишом економском школом У Марибору. Унутарњим преливањем средстава предузеће обезбеђује део средстава за издавачке подухвате. Тако су у току првих девет месеци ове године „интерне субвенције“ износиле око 700 хиљада динара. Средства која колективу с додељује Републички фонд за унапређење издавачке де'латности знатно су већа, али је њихово добијање; уређено тако да стимулише издавачево партиципирање које се из године у годину повећава; у склопу настојања да се у својим оквирима остварује што више. У читаврм пословању основно мерило је сопствена рентабилност, према којој се помно
_ подешавају и лична примања. Пра-
вило је да се књиге не „штампају за складиште“. Тако залихе из претходног периода, на крају закључене године, не смеју да превазилазе укупну продукцију те године. („Екрномска политика“, 23. новембар)
главни извор средстава,
саубит2
година живота ц ЛИЦЕ НОРМАЛ НОГ СЛУХА (подвукао П. Ђ.) ако је дуже времена функционер, ак тивиста шила стручни сарадник У Савезу“. Захваљујући таквом текс ту Статута глуви су се осетили уг роженим цч тотиснутим у страну, мако међу овим члановима друге врсте има добрих појединаца без којис би нам било тешко радити. Где постоји тако нештог
Могу ла бити, на пример, редов на чланови Савеза ратних војних итвалмда она лица која су „дуже времена функционер, активис та ц стручни сарадник“, а да нису замста ратна војни инвалиди, већ људи којњ врше административне ила функционалне послове те категорије грађана2 И да још ужива ји иста законска трава, као ч инва лади!'
То је само једна од контрадих торности, % нелогичности које су се чуле ц виделе на скутштинтм.
А све је то масло људи којтц су узурпмрала власт у Савезу гљувих Србије, људи чији су лични интереси изнад друштвених ч ко ји су Савез схватили као тприватну своји.
На овој скутиштинљ Савез гљувих Србије изгубио је сву своју ранију физиономију и“ садржину засноваљлуј на нормама, правима, етици чм људском моралу.
Нови Београд, новембра
~ Петар ЂУРИЧАНИН, Лењинов булевар 189
|
НАСТАВА НАМ САОБОДНЕ АКтивности>
Неки показашељи
верен радници Београда: са нестрпљењем су очекивали службени извештај Просветно-педагошког завода о резултатима провере знања ученика на крају школ ске 1969/70. године. Најзад је то објављено у листу – „Београдско школствр“ број 3 од 21. октобра. „Додуше, све тестиране школе добиле су крајем школске године, захваљујући машинској обради и добро плаћеном рачуну за извршену услугу, резултате о провери знања, али нису знале ранг листу, што је за нас од посебног интереса. Ми не знамо колики су укупни трошкрви око спроведеног мерења (састављачи тестова, комисије за спровођење тестирања) јер, треба знати да је, према службеном извештају ППЗ обухваћено: 140 основних школа, 16 гимназија, 3 медицинске школе, 6 машинских техничких школа, 5 економских школа, 15 школа за КВ раднике и 18 предшколских установа. Дакле, свега 203 образрвноваспитне установе! Позамашна цифра. У нашој штампи много је писано о тестирању у београдским школама, било је мишљења и „за“ и „против“ мерења резултата рада и објективности теста, шта више неки вечерњи листови у својим написима претили су да: дискредитују тестирање због провале (наврдно продавани су тестови ученицима по парковима и још неким местима не баш тако јефтино) и томе слично. Но то је било па прошло.
После званичне ранг листе ППЗ као прилог броју 4 „Београдског школства“, објављен је Извештај о обрачуну средстава на основу Одлуке о вредновању рада школа и предшколских установа за школ ску 1969/70. годину. У овом напису то није могуће, али би било добро да се, некако, бар ђачки ро-
дитељи, као најзаинтересованији |
за успех и будућност своје деце, као и неки други фактори упознају шта све ми, просветни радници, морамо да подносимо, како би некако и код нас био заступљен социјалистички принцип натрађивања према раду. Само, нека нам буде дозвољено да кажемо: ми се не слажемр са оваквим начином награђивања, јер то није џоно како се назива. Ми, заиста, не знамо, изгубили смо сваки критеријум у оцењивању овог принципа. Узалуд се годинама пише, узалуд статистички показатељи то воре да су примања учитеља и про фесора на дну дуге листе високих распона. Вишкови средстава за рбразовање се залеђују. Бију се битке за одмрзавање ових средстава, али се оне, по правилу, губе. Многи просветни радници кажу: ништа нам не вреди, шта можемо кад је све одлучено. И тако из године у годину. Ми се само питамо докле ће овакр, али одговора и решења нема.
Извештај о обрачуну Београдске
СРЕЋАН ТИ ПРАЗНИК, ДРУЖЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ!
у ЗЕНИЦА)
„НАША РИЈЕЧ“,
школске 1969-70. тодимне
/
заједнице образовања анулира зва ничну ранг листу ППЗ и прави нову, ни налик на ону прву. Шта је изменило ону прву листуг Струч на служба БЗО, на основу преписа диплома са јавних такмичења, које су школе доставиле, и на оснрву чланова 19 и 21 Одлуке о вредновању рада школа утврдила је успех који су школе постигле на јавним такмичењима. У трећем поглављу исте одлуке, члан 24 до 28, говори се о корективним елементима, а члановима 29 до 39 регулисан је начин расподеле средстава. Оно што је стручна служба урадила, усвојир је Извршни одбор БЗО, а председник И. 0. је директор МУ београдске гимназије, познате по томе што прима само одличне и врло добре основце, На листи ППЗ У београдска гимназија је осма.
По извештају о обрачуну средстава и, новој ранг листи БЗО У београдска гимназија је трећа прескочила је све сем 1Х београдске на тај начин што је добила 27 поена за резултате на такмичењима (члан 19 Одлуке о вредновању рада школа и начину расподеле према постигнутим резултатима), а њен Т-скор је 101 поен. Гимназија у Обреновцу, чији је Т-скор 110 поена, добила је само 1 поен по члану 19 и са првог места листе ППЗ пала на осмо место листе БЗО, баш оно на коме је била У београдска гимназија.
Како је тимназија мало, сва траг тикомедија не може да се сагледа. Да видимо како је код основних школа, јер је ова листа знатно дужа — од 1 до 110. Нисмо рекли до 140, јер после 110. места, остале школе не добијају ништа, јер.им је општи Т-скор испод 100 поена.
Прва на ранг листи ПШИ3З је шко-' ла „Јелена Ћетковић“ са општим Т-скором 116, да би по извештају
[о] обрачуну пала на 32-43. место,
јер је добила само 1 поен за резултате на јавним такмичењима према оном истом фамозном члану 19. Њу је са првог места ППЗ „скинула“ школа „Жикица Јовановић — Шпанац“, која је била на 8—10. месту са ранг листе ППЗ и Т-скором 111, али је по члану 19 Одлуке добила 33(ђ поена и још 2 поена по члану 26 за рад у комбинованом одељењу!
Још: само неколико примера, и-.
лустрације ради. Школа „Прва Про летерска бригада“ је са 90—95. места ранг листе ППИЗ и Т-скором 96 стигла чак на 11—13. место листе БЗО захваљујући томе што је по члану 19 Одлуке добила 32 поена!2 И тако даље, примера је још доста.
Морамо рећи да је поменута Одлука р вредновању рада школа донета на седници Скупштине БЗО 2. априла 1970. године, а на основу члана 18 Статута БЗО и члана 4 става 4 Одлуке о основима и мерилима за расподелу средстава БЗО за образовно-васпитну делат-
рт РРЕСЈЕВ
прођере знања беотрадскит ученика на крају
ност школа. То је била она стара Скупштина, пред распуштањем, јер су избори за нову спроведени непосредно после тога. Дакле, про
гурали неки другови из БЗО код
старе Скупштине, чији су састав познавали, а нису знали какав ће бити састав нове Скупштине.
Познато је просветним радницима у школама да је Извршни од= бор БЗО постављао на дневни ред питање примене Одлуке о вредновању резултата рада школа (како теста тако и резултата са јавних такмичења), али нас чуди и њихова недоследност. Зар није требало предложити Скупштини БЗО да једну такву бесмислену Од луку (која фаворизује слободне активности на рачун наставе) по кратком поступку измени7 Чула су се и оваква мишљења: одлука је лако прошла на Скупштини јер чланови Скупштине нису са удубљивањем, што је била њихова дужност, прочитали Одлуку! Заиста, ништа лакше негр подигнутом руком нешто одобрити и изгласати. Па и кад нешто читамо пажљиво, опет не вреди, јер никада нисмо сигурни шта ће они који спроводе одлуке урадити.
На крају морамо нагласити оправдано узбуђење и револт наставника оних шкрла које су пале на листи БЗО, јер тај пад значи и мање динара, као и задовољство оних других који су се незаслужено попели навише, јер то доноси више динара.
А сада нека нам буде дозвољено да запитамо одговорне другове из пп3 и БЗЗО; шта је рсновна улога школе, било које — настава, или јавна такмичења. Ми знамо, али нам није јасно да ли и они знају! | у
На јавна такмичења одлазе талентована деца, деца натпросечне интелигенције, а то није увек и– скључиво заслуга школе и наставника, већ и мајке природе и наслеђа! На крају, то су групе од 3 или више ученика, групице. Ми предлажемо да се награде ученици који су учествовали на јав-
ним такмичењима и њихови роди-
тељи, јер то заиста заслужују.
И шта нам сада остајег Остаје нам озбиљна сумња у добронамерност оних који су овај посао ра-
" дили, а њихов се рад не мери. Ми. ћемо бити принуђени да разми-~ _
слимо: да ли тест ове школске године пустити у школу. Очекујемо да ћемо са онима који су погрешили наћи заједнички језик.
Разуме се, никоме није циљ да
обезвређује „резултате васпитног ра да школе који се остварују кроз слободне активности. Међутим, оваква примена Одлуке о награђивању просветних радника у Београду много већи значај даје слободним активностима а не оном што је најближе наставном процесу. Чудно је да одговорни органи БЗО овога пута одоше у крајност. Александар МИЛИЋЕВИЋ, учитељ
10 ВИШЕ НЕМА СМИСЛА
Последње рачунице изведене у железничким транспортним предузећима показују да ће модернизација југословенских железница
коштати више него што је утврђе-_
но предрачуном 1968, године. Раз-. лика износи 1.296,4 милиона динара, или око 26 одсто. При томе, радови на ужем програму модернизације који делимично финансира Међународна банка за 0о6нову и развој, биће скупљи 700, док је вредност припремних и пратећих инвестиција повећана 596,4 милиона динара.
Основни разлози поскупљења мо дернизације су, како истичу на железници, повећање цена радова и материјала и повећан обим послова.
Подаци које смо изнели озбиљно упућују на питање да ли модернизација југословенских желез ница на овај начин уопште има смисла. Јер, више није реч о томе да ли ће радови коштати једну милијарду динара више, него да ли ће и када бити завршени. У ситуацији када железничка транспортна предузећа немају довољно средстава да обезбеде ни динамику радова по старом предрачуну, како ће се онда радови на па АЦИЈИ одвијати када са-
а две године поред ђа тврђених 1.560 милиона, ПЕК
ба да обезбеде још скоро 1.300 милиона динара.
Не треба бити велики пророк па закључити да, с обзиром на положај железничких транспортних предузећа, модернизација највероватније неће бити завршена на вре ме. То значи ни крајем 1972. неће бити завршени објекти и набављена средства која је требало да
буду коришћена још пре две године. Тако ће, по свој прилици, поново морати да се тражи сагласност Међународне банке да се рок завршетка ужег програма модернизације одложи за једну или две године. Уколико се овакав 32хтев прихвати или не прихвати, свеједно, рок завршетка радова на модернизацији југословенских железница био би и трећи пут одложен. А то значи да би и трећи пут железничари дошли у ситуацију да размишљају о новом предрачуну до којег, верујемо, мора доћи у следеће четири године.
Све ово помало личи на ову софистичку причу о Ахилу и корњачи. Прича каже да је у трци са корњачом Ахил стигао касније, иако је трчао много брже. И то само због тога што је корњача са старта пошла мало раније. Јер, док би Ахил претрчао један — корњача би прешла нови део пута. Додуше, раздаљина међу њима се стално смањивала, али Ахил, ипак, није стигао корњачу.
Нешто слично се догађа и са модернизацијом југословенских железница. Радови стално поскупљују, железница повећава цене пре воза, али то повећање тих цена никако не може да стигне повећање трошкова модернизације. Ра злика се смањује али се рокови, ипак, стално продужавају. При томе штету трпи и железница и привреда и то много већу од једне, две или три милијарде динара, Го-
"динама.
> Џа добро, има ли све то смиела2! Ж. ВЕЛИЧКОВИЋ 6 („Привредни преглед“, М 26. новембра)