Борба, 28. 11. 1970., стр. 13

“

| Писма. Елизе | Енлелс сину Фридри

У барменском градском архиву (Бармен је део Вупертала, ту је Енге леова родна кућа) чувају се у посебној витрини писма Енгелсове мајке Елизе свом сину у време када је Енгелс, после револуционарних окршаја 1848, морао напустити Немачку. Поред писама је и једна Енгелсова фотографија из младих дана, у униформи пруског артиљерца, онда када је он служио војни рок у Берлину. У витрини је и део Енгелсове преписке с Марксом. Писма су написана у старонемачком стилу и на свој начин сликају бурне револуциснарне дане 1848. и удео Маркса и Енгелса у њој.

· Најпре објашњење

„Меринг пише да је Фри

Енгелс био главни ТрввЕвие ја на пштини у Борингену, поред Рајне, која је одржана 17. септембра 1848, а присуствовало је око 10.000 људи. Та скупштина је одобрила закључке познате келнске скупштине, која је — такође на Енгелсов предлог — упу тила поздрав берлинској скупштини

· и захтевала од ње да не попусти у

својим захтевима и држању ни пред

· пруским бајонетима. Ова скупшти-

на на ливади поред Рајне захтевала је „демократско-социјалну и црвену републику“.

Пруска војска је сурово надирала ка долини Рајне, која је заједно са Франкфуртом, представљала жариште демократског покрета. Пруске трупе су у кратком року поселе тврђаве и окренуле топове према Келну. Тада је командант келнске тврђаве, припремајући последњи удар келнском жаришту револуције,

· био прогласио опсадно стање и за-

бранио је излажење „Нових рајнских новина“, чији је главни уредник био Карл Маркс. Ова одлука је изазвала бурне протесте у берлинекој скупштини и била је повучена. Али, за кратко време. „Нове рајнске новине“ су дефинитивно забрањене 19. маја 1849, после чувеног фебруарског процеса против Маркса у Келну.

Енгелс је, са неколико уредника

Нових рајнских новина“, напустио "

| Немачку већ после прве забране, а

Маркс тек после процеса. Изгледа, да једно мајчино писмо упућено Ентелсу, које нема датума, потиче баш "из првих дана Енгелсове емиграције. Оно гласи у слободном преводу:

„Пођи у Америку, |

„Драти Фридрих, вероватно си добио очево писмо. Радо бих ти и ја била написала неколико речи у том писму, али је моја храброст потпуно скршена. Ти си је сада до краја исцрпео. Кад год сам те молила, ти ниси послушао мој савет, него савет

· других људи, а преклињуће молбе

твоје мајке за тебе нису биле ништа. Сам бог зна шта сам те све у последње време узалудно молила и шта сам ти све узалудно препоручивала. Са страхом узимам новине у Ру“ ке и у њима морам да читам потерницу за мојим сином. Ја ни на шта друго не могу да мислим него само

_ на тебе. Често те видим као мали-

шана како трчиш око мене и играш се. Ох, како сам онда била срећна и колико сам наде полагала у тебе. Драги Фридрих, ако још ишта вреде за тебе речи твоје сироте и тужне-мајке, онда послушај очев савет и поћи у Америку. Напусти пут којим си пошао.

Ти ћеш са твојим знањем лако

· наћи место у једној доброј трговини.

· Ако ти се касније не допадне, мозжеш напустити посао и узети нешто друго.

већ је прошло много година отка

· ко само са забринутошћу на тебе ми-

слим. Пошаљи ми макар једну вест која би ме овеселила.

_ дЕФ

та одвоје) од Маркса и „Нових рајнских новина“. Мајчино

_ Сада си одвојен од твојих 5 јатеља, одвоји се од њих И ИЛИ ба јим путем, послушај бар једном оца и мајку. Нико ти не жели добро као ја, зашто никада нећеш да услишиш моју молбу. Пиши ми што пре, драти Фридрих, и дозволи ми да нешто добро чујем о теби, ја те молим за

то. Нека ти је бог милостив и н те не напусти. 75

< Веруј ми, и отац и ја благослови емо дан када нам се опет вратиш и када опет будеш наше дете и будеш ишао нашим путем. Нека нам господ ускоро поклони ово весеље,

Елизе Енгелс, мајка Фридриха Енгелса

| тада ћемо заборавити на све брите и невоље, Пиши ми што пре. Твоја дубоко потрешена мајка Елизе Енгелс“.

Одвраћање од Маркса

„ЈУ, следећим писмима упадљиво је настојање Енегелсових родитеља да редакције

писмо од 25 октобра 1848. гласи:

„Драги Фридрих, ни отац ни ја нисмо добили одговор на наше писмо и не. знамо, дакле, да ли си новац примио или ниси. Могуће је такође да ти је незгодно да нам пишеш, јер — како сам чула — ти си у Паризу а то значи ниси послушао наше предлоге и жеље.

Пошто сам од Шорнштајна чула да ниси платио станарину и остало у Келну, то се плашим да ће Плахман (станодавац) задржати твоја 0 дела као покриће. Због тога је отац рекао да ће он да плати, а данас смо примили писмо од њега (Плахмана), у којем нам каже да ће нам послати твоја одела и књиге. Када бих ја имала твоју поуздану адресу тада би ти све то послала...

Морам ти још нешто рећи. Из по узданих извора смо „дознали да је редакција „Нових рајнских новина изјавила да те неће узети поново за сарадника ако се будеш вратио. Они те више не желе. Ето видиш сада, драги Фридрих, какви су твоји при јатељи и шта од њих можеш очекивати. Ако, најзад, будеш размислио о свему онда ћеш доћи до тога да ти ни један човек не мисли тако добро као твоји родитељи. Али ћеш ти до тога доћи тек после многих го-

рких искустава.

_ Дђе шрећине земље ослобођено. - Паршизани

на десет киломешара 09 Пном

САД су у Југоисточној Азији ство риле војно: царство таквих размера, да га је сада много теже разрушити него што га је било изградити. _ Све је почело 1964. године, када су у Јужни Вијетнам стигли први амерички војни стручњаци. Следеће, 1965, почело је бомбардовање ДР Вијетнама и и цавање америчког експедиционог корпуса У Јужном Вијетнаму. Америчка војна сила солидно се инсталира и У наредне три тодине учвршћује У овом делу Индокине.

Ратну позорницу будно прате џи“ новски носачи авиона уп флоте. Одвијају се операције великих раз "мера. У акцијама „истражи и уништи“ страдају на стотине јужновијетнамских села, хиљаде људи остаје без домова и повлаче се у збетове, у планине.

Американци користе све врсте мо

Пена

ног оружја, осим нуклеарног. АРА а и хемијско оружје уништава читаве шуме, трује стоку и

пиринач. | Међутим, војна лудност велики: операција. Оне не доносе жељене резултате. Напротив, организује се и јача народни отпор. Припадници Фронта за нацио нално ослобођење Јужног Вијетнама су свуда присутни. 'Дају отпор, организују живот на (ослобођеној.

територији.

„Свуда опасност“

сила увиђа уза-

Суочени са "неуспехом, Американ

"ци у свему виде "опасност од Вијет

И на северу који жестоко пак а ја и на Хо Ши Миновој стази, У неутралној Камбоџи проналазе „свој главни циљ посто јање упоришта устаничке војне и

. 28, 20. и 30. НОВЕМБАР 1970. — БОРВА — СТРАНА 13.

ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА ФРИДРИХА ЕНГЕАСА (28. НОВЕМБРА 1820) |

„СА СТРАХОМ

УЗИМАМ НОВИНЕ...“

О мојим бригама нећу ти даље го ворити. Ти више немаш осећаја за нас, али ја нећу никада престати да те волим. Твоја тужна мајка Елизе“.

У следећм писму, од 30, октобра, мајка пише како је на њу тешко де ловало писање новина о Енгелсовом револуционарном раду. Њене речи илуструју оштрину друштвеног сукоба и како се она рефлектује у долини Вупера.

Елизе најпре пише о новцу, прилично исцрпно, и о неспремности оца да и даље шаље. Саопштава сину да стари Фридрих сматра да би се Енгелс сигурно прихватио неког паметнијег посла када би био принуђен да живи од своје зараде. А затим: . „Разни листови су објавили твоје говоре, а један дописник каже да је твоје излагање на њега оставило такав утисак да га може поновити од речи до речи, од почетка до краја. Говорио си о франкфуртским не мирима., Када си споменуо убиство двојице делегата, рекао си да су им чупали зубима месо са костију пошто су их већ били дотукли батинама и мецима, при чему су — како ти кажеш — присутни бурно аплаудирали. Потом си говорио о борбама на барикадама и испричао стра шна зверства — како су давили заробљенике. Кад си о томе говорио,

готово ти се био одузео глас од бола. Шта мислиш, драги Фридрих, шта твоји родитељи осећају када виде да се овако нешто штампа са твојим именом и носи од куће до куће. Уве равам те да људи воде рачуна о натим осећањима и да о теби уопште не говоре е нама, па чак избегавају да говоре и о политици“...

Даље Елиза пише да је отац посетио Плахмана у Келну и да му је овај рекао: „ако се ти вратиш, он те неће више примити у своју кућу, јер су к теби долазили луфтери и беспосличари“. Оштар одговор Енгелсов

Судећи према преписци, Енгелс је доста оштро одговорио својој мајци на сумњичења његових пријатеља и сарадника. То најбоље илуструје Елизино писмо од 5. децембра 1848. које гласи:

„Што се тиче сумњичења твојих пријатеља, хоћу да ти кажем једноставно како: ствари стоје. Чим су избили немири у Келну и чим су за брањене „Рајнске новине“, чули смо да си већ пре тога отишао у непознатом правцу, а нико није знао из којих разлога. Нико не сумња у то да су скупштине, на којима сте гово рили ти и твоји пријатељи, и писање „Рајнских новина“ највећим делом изазвале ове немире, па ни ми. Ти сам знаш да су баш ови трагични догађаји имали за последицу да највећи део земље жели опет мирно и законито стање“...

„Баш у дане кад смо примили твоје писмо из Литиха, дошао је био код нас, преко Келна, наш Емил. Он се распитивао у редакцији „Р. новина“ да ли шта знају о теби, Рекли су да очекују да ће се вратити сви уредници и да ће новине поново изаћи. Ти и сам знаш да они неће дуго чекати на тебе. И шта је природније него да помислим да су Марке и други поново у Келну“...

„Неколико дана касније послао је Плахман твоје писмо на неког Шулца, које је — ако се не варам написао у Брислу. У њему се жали да ти пријатељи не бдговарају на писма, између осталог да ниси добио

ту после ређолуционарне 1848. тодине

одговор ни на писмо упућено госпо-

ђи Маркс. У ово време смо прочи-

_тали о твом протеривању из Бри-

сла... Потом смо добили твоје писмо из Женеве у којем нам пишеш да од твојих пријатеља не можеш ништа очекивати у првих 14 дана јер су сви растурени. Зар нисам морала из тога закључити да ти не знаш да су ,Р. Н.“ поново изашле и да су, према томе, уредници ту. О Марксу нећу ништа даље да кажем. Ако тако ради, као што ми ти пишеш, а ја ни једног тренутка не сумњам да је учинио све што је могао, онда му од свега срца захваљујем... Ј

„Писма сам сакрила“

Сада још једно. Плахман нам је послао твоје ствари и на моје весеље оне су стигле још док је отац био на путу, јер сам међу њима нашла различита писамца за која нисам желела да дођу у очеве руке. А ја му радије прећутим оне ствари које га могу узнемирити и забринути јер не сматрам да је потребно

диже

да све кажем што знам, али ако би ме питао онда му свесно ништа дру го нећу рећи него голу истину и ми слим да ме и ти као такву знаш.

Међу писмима у твом коферу нашла сам једно са адресом „Мадам Енгелс“ и једно од једне даме упућене теби на француском али ипак из Келна. Оба ова писма спалила сам а да их нисам ни прочитала, а сва остала писма ставила сам у мапу да их отац не би видео.

Ова два писма могла би ми можда дати објашњење о ономе шта си ми овог прелећа у парку говорио а тада ниси довољно био отворен и искрен према мени. Боље да не го воримо о томе какви су били односи у којима си био или си још и сада. Не пиши ми ништа о томе јер веома желим да отац ништа о целој ствари не зна. Касније ћеш ми можда дати усмено објашњење о томе. Али ја желим да чујем само истину, ако ми је нећеш рећи онда је боље да о томе ћутимо.

Ти си примио од нас новац и молим те купи за себе један топли о-

2 а

ОР ~,

грб

у Е- РЕЈА одн

Фотокотија писма Енгелсове мајке од 25. октобра 1848. године

Енгелс као артиљерац у Берлину где је служио војни рок

гртач (капут или мантил) тако да га имаш када буде ускоро захладило, а побрини се за веш и пиџаму. Тако ћеш имати топло одело. Када бих имала прилику послала бих ти неколико топлих чарапа. Али отац мисли да би то више коштало од саме вредности, ја ћу њих и све остало сачувати док нам ти поново близу будеш.

Шта треба још да ти кажем, дра ги Фридрих, осим да те тако волим као што мајка може да воли своје чедо. Ти то знаш. Бог нека ти олакша да дознаш шта служи твом ми ру. Већ је један сат по поноћи, идем у кревет. Нека је бог милостив према теби. С верном љубављу твоја мајка Елизе.

Отац се у петак вратио с пута, али је већ данас отпутовао у Енгелскирхен. Херман, Хедвит, Рудолф и Елиза срдачно те поздрављају“.

Скоро сва писма су написана о овим темама и овим тоном.

Два златна талира

Отац није писао Енгелсу јер су још раније односи међу њима били такви да је Ентелс. рано напустио Вупертал, а хроничари су забележили да су се у бурне револуционарне дане срели — Енгелс је журио на барикаде а отац у цркву, мимокшли су се без поздрава. Мајка се стално налазила на раскрсници између оца и сина. О томе речито говори њено писмо од 28. августа, још пре Енгелсове емиграције. У њему се каже:

„Ти знаш да ти ја нисам никад вишта послала без очевог знања. Не бих могла ни кад би хтела јер све морам да запишем. Али ја то и не желим јер не одговара мом карактеру. Ја сам отворена и истинита. Али пошто си ти моментано у неприлициу, а не може се чекати на очеву одлуку, шаљем ти ова два златна та лира које имам још од своје прабабе. То је био мој приватни новац. Пошто нико не зна да их имам, не желим ни ти да их спомињеш у сво јим писмима“.

Писма Енгелсове мајке Елизе поклонио је барменском музеју Херман Енгелс, индустријалац из Енгелскирхена, иначе блиски рођак по родице Енгелс.

Раде Вујовић

Припремио и писма превео

политичке активности, коју треба. уништити. Е Наредивши почетак интервенције

на Камбоџу, Никсон убеди америчку јавност како ће се тиме „убрзати окдичање рата У Ви јетнаму и постићи праведни мир. Американци оцењују да ће операци“ ја, која је започела |. маја, трајб-

је' настојао да

ти „нешто дуже“, око два месеца. „Њујорк тајмс“ тим поводом пише да се ради поново о војној халуцинацији“ и „трагичном понављању грешака из прошлости са најтежим последицама по САД“. „Историјска операција америчкосајгонских снага на тлу Камбоџе“ како је назвао један амерички ге-

нерал, није, међутим, „свој главни циљ“. Завичај благородних Кмера данас се готово'не може препознати. Некада су Кмери, Вијетнамци, Французи и Кинези живели овде заједно, мирно радили и чекали да рат оде „испред врата“ Камбоџе, Али, сада се рат уселио у њихове домове. Сајгонски војници пљачкају, спаљују куће и нападају жене, Лон Нолов режим неспособан је да огра чичи интервенционисте. Поред тога, лидери новог режима лоше су оценили расположење већине народа. Иако је ангажованост сајгонских трула и америчке авијације све ве ћа, истовремено расте активност и отпор просихануковских снага. Јединствени национални фронт за ослобођење Камбоџе (ФУНК) на челу са шефом државе Нородомом Сихануком, сада држи највећи део камбоџанске територије. Лон Нол је изгубио најважније градове и

остварила

провинције, са већином места у у-

нутрашњости земље не постоје телефонске везе, главне саобраћајни-

це су у рукама партизана, а режим је пра о (блокиран у Пном Пену.

Сви путеви затворени

Главни путеви који воде из Пном Пена одсечени су. У извештајима самих власти из главног града каже се, на пример, ово: „Национални пут број један према Сајгону о„штећен је и затворен на неодређено време; национални путеви број два и три за Такео и Кампот на обали, нису безбедни; национали пут

број четири који везује престоницу са луком Кампонг Сам, бившим Сихануквилом, пресечен је недавно код Кирирома, на око сто километара од Пном Пена; национални пут број пет, којим иде снабдевање из богате провинције Батамбанг, напад нут је на четири тачке; најзад, национални пут број шест, који води у Кампонг Сам и Сием Реап налази се у рукама герилаца почев од села Таинг Каук, у близини Пном Пена“.

Упркос помоћи јужновијетнамских трупа и америчке ваздухопловне прдршке, Лон Нолова прмија неспособна је да заузме ослобођену територију. Она засад држи Пном Пен и најчешће је у дефанзиви на свим фронтовима.

Американци помажу Лон Нола војно и финансијски. Зависност тог режимд од САД је у тој мери велика да би и најмање зрно песка У зупчаницима тог механизма — можда повлачење Американаца — изазвало његово кочење.

Главни америчко-сајтонски штабови припремају „нову“, ко зна коју по реду, офанзиву на „упоришта“ Вијетконга у Камбоџи. Циљеви су У Мин, на југу делте Меконта и провинција Тај Нин. _

Лон Нолов генерал-пуковник Ам Ронт, који командује делом те офанзиве, рекао је 20. новембра: „Ге рилци су блокирали све прилазе Пном Пену. Снабдевени су тенкови ма, хеликоптерима и артиљеријом и налазе се на десет километара од главног града“.

Душица Петковић

“