Борба, 28. 11. 1970., стр. 27
· Како је славни
бр | у
ТДЕ ЛЕЖЕ КОРЕНИ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ МАЈА2
Нико не зна тачно када су се потомци тог првог дошљака са Аљаске спустили према југу ка Северној, Средњој и Јужној
Америци. Неки тврде да је насељавање
_ Новог света почело око 15.000. године ста-
. ре ере, док су други убеђени, а наводе и А "аргументе, по којима је тај период дво~ струко дужи. Сви се слажу у констатацији да се та миграција покренула из арктичких пустоши и да су номадске хорде рас"полагале само најпримитивнијим каменим оруђем. Они су. постали родоначелници једне хетерогене и бројне нације, коју оби_чно обухватамо појмом „амерички Инди; Колумбу се никад неће оспорити заслу-
та да је широм отворио врата Америке „онима који је нису „освојили служећи св „леденим путем“. Али, ми Европејци исувише лако заборављамо да је он био дочекан на обали од хиљада домородаца. А континент, који се пружао иза острва на којима се искрцао, био је настањен висо-
_ коразвијеним народом који је очекивао посету. Њихови научници казиваху Шпан "дима да су их раније посећивали бели, _ брадати људи, прекоморски дошљаци, који | су их учили тајнама цивилизације, Они су | 35 " већ давно очекивали долазак · Шпанаца, | |. пошто су ранији дошљаци њиховим пре-
42
"ава ара 3 75
тен
__цима били обећали да ће се вратити. МА Тај део Америке стварно није више био _ насељен примитивним ловцима и рибари_ ма, који су првобитно прешли из сибир"ских пустиња. У овим тропским пределима | где су се Шпанци, под утицајем пасатских · ветрова и морских струјања искрцали, на| ишли су на учене људе, који су сами пра| | вили књиге од хартије, проучавали исто|_рију, астрономију и медицину. Имали су | организоване школе и научне опсерваторије. Њихова сазнања из области геогра__фијеи астрономије била су изненађујућа: __ прорачунавали су тачно кретања небеских · тела, као и положај екватора, еклиптику "Си повратнике, сагледавали су разлику између звезда и планета. Њихов компликовани календарски систем био је прецизнији од онога који јеу Колумбово време био у употреби у Европи, а као нултом го-
___ рееере. _ М Њихови л
%1 ' „и '
|
дином Маја сматрана је година 3113, ста-'
ТЕ ХТОАВО Гоу, ВЕК Бртец 1528 Тр пр, о УБИЛА
пуног | | а(усајпе врхове
Једи ЛИ) ФА иниа ТАИ Маетете
_ НИКСОН, АМЕРИКА, КИНА 1 УЈЕД _ НАЦИЈЕ: ЈЕДАН ВАШИНГТО
Угледни амерички коментатор Џемс Рестон анализира ставове председника о Светској организацији, после недавног гласања
+
Старинскти навоз у Сахари: вешти бродоградитељи из Чада дају коначне контуре барци „Ра“
' мумифицирања угледних покојника, што је омогућавало очување леша и при овим екстремним климатским условима, Исто као и древни Египћани, они су вршили хируршке интервенције на мозгу и тако спасавали болеснике; ту врсту интервенције европски лекари нису вршили ни неколико векова после Колумбове експедиције.
Учењаци и обични грађани живели су у организованим градским комунама које су имале уређене улице, водовод, канализацију, тржнице, спортске терене, школе и палате. Градско становништво становало је по шаторима и колибама: градили су их од сушене глине и сламе, по истом рецепту како су припремани и у средоземним крајевима, а куће су грађене на два или више спратова. Угледније зграде имале су сале, чији су сводови ношени стубовима, зидови украшени рељефима и уметничким фрескама, у лепим и трајним
екари овладали су вештином ' бојама, Ткачнице су радиле пуном паром“
америмког о пријему
и Шпанци су се дивили тканинама које су, по изради и композицијама, превазилазиле све што су видели у својој отаџбини. Стручни грнчари израђивали су вазе и чиније, лонце и крчаге, као и моделе људи и животиња у керамици, који ни по чему нису заостајали за уметничком заоставштином класичних култура Старог света. Рукотворине | домаћих златара од племенитих метала, пак, толико су одушевиле Шпанце да се нису либили ни насиља да до њих дођу.
Ко је кога открио Да ли су дошљаци открили урођенике — или су људи с копна открили оне са бродова:
БАРКА ОД ТРСКЕ „плови“ САХАРОМ
Чему градити брод од папируса7 Мисли су ми поново одлутале у даљину, пре-
тотитаћ
58 ФопРавАА РМ за АН Ар Сре „6 егр. 2007 ДУ) а сре ни ОМА о ЕРУРТ
ЊЕНЕ 24 НСКИ ПОГЛЕД
реју и Вијетнам у Уједињене нације, Али било би могуће напрз-
ЕКСПЕДИЦИЈА „РА“.
ЈЕРИКУ (У И ПРЕ КОЛУМБА ОСЕЋИВАЛН БЕЛИ ЉУДИ...
'Норбежанин са шесто ; | | рицом. друтођа у барци од папируса преплобио океан од западне Африке до средње Америке
ко Америке до Тихог океана. Тај сам терен познавао. Све своје време тамо посвећивао сам истраживању и пољским радовима. Када сам пре четири године био као обичан туриста у Египту, у Долини краљева угледао сам први пут на фрескама бродове од трске. Одмах сам препознао врсту чамца. Био је то онај исти тип којим су градитељи пирамида у Перуу украшавали керамичке крчаге, у доба процвата јужноамеричке културе, много пре него што је Полинезија била насељена.
Највећи тршчани бродови у Перуу имали су две палубе. На доњој ,палуби били су смештени крчази и остали терет, поред мноштва малих људи, док се на горњој палуби обично налазио овоземаљски представник бога сунца, краљ-свештеник, У натприродној величини, опкољен људима са птичијим главама, представљених како
__ вуку конопце и покрећу брод. И на фрес-
кама у египатским гробницама, фараон, представник бога сунца на Земљи, имао је обличје дива и био окружен људима ситног стаса. И на овим сликама исти мистични људи са птичјим главама вуку брод теглећи конопце,
Пре сто година, када су једра још суверено владала морима, обично се културним нацијама приписивала неограничена могућност пловидбе. Магелан, капетан Кук и многи други више пута су обишли земаљску куглу уз помоћ ветра. Зашто то и старим народима не би пошло за руком7 Касније смо изумели пропелерске и млазне авионе и свет је, за генерацију која је стасала, постајао све мањи, а ми смо стекли утисак да је он раније био много већи, а у време пре Колумба да је био бескрајан и беспутан.
Енглез Перси Смит био је један од псследњих који је веровао да су културне нације у старо доба несметано пловиле мо рима. По његовом мишљењу постоје толике сличности између древних култура Мексика и Перуа, с једне стране, и културе старог Египта, с друге, да је нека врста прекоморског контакта морала да постоји. Када је наишао на исту необичну подударност у културном благу Ускршњих острва и отока у непосредној близини Перуа, узео је свој лењир и повукао по мапи праву линију која је водила од Египта, преко Шрвеног мора, Индијског и Тихог океана до Полинезије и Јужне Америке. "Овим путем су обожаваоци Сунца дошли у Америку, — закључио је он, Преко Ускршњих острва!
(Наставља се)
• рреттатутаћ пала
пса (55
МА Ри У
Кине у УН.
Недавна дебата о пријему Кине у Уједињене нације показује да је Никсонова администрација заборавила закључке двојице Пред седникових личних хероја — Двај та Ајзенхауера и Џона Фостера _ Далес · „Почињем сада да верујем“ – писао је Далес У својој књизи „Рат или мир“ — „да ће Уједињене нације најбоље служити миру када у Асамблеји буде заступљен свет онакав какав јесте, а не само пред ставници делова које ми волимо. „Зато морамо бити спремни да. прихватимо чланство свих нација без покушаја да процењујемо и
разврставамо земље на „добре“ и · на оне које су „лоше“. Садашње чланство у Уједињеним нацијама
_ показује да се та разлика постепено губи“.
__| Шан Фостер Далес био је, за разлику од председника Никсона, спреман да одбаци своја етичка и религиозна осећања, која су била чак снажнија од Никсонове квекерске вере, да би признао реал" ност света, па чак и Кину. Како
“ могу Уједињене нације питао се он, постати „светска организација ако ту нема Кине, са својих милиона становника, готово четвр тином људске расе: КЕ .
У „Ако кинеска влада докаже сво ју спремност да влада Кином без озбиљнијих унутрашњих отпора писао је Далес „тада мора бити присутна у Уједињеним нацијама. Комунистичке владе данас домини_ рају у подручјима где живи више од 30 одсто становништва. света. Ми можда не волимо ту чињени“ цу; у ствари ми је уопште не во
лимо, Али ако желимо светску од“ ·
ет мора.
тани ј нда. њој св зацију, онда у Ј акав је
бити представљен онакав Е сте“, 3 + Ју Председник Ајзенжвуер који је имао моћи да реши тај проблем али никад није предузео не кораке, подржавао је' ставове на један људскиј 5 војни начин, Никада не Ћ прекинути контакт с непријатно љем“, говорио. је. „Увек Морааи
знати шта се дешава, шта рад | противник, То није идеолошки Не практични проблем. Те је ујед Е!
и разлог што се морамо сложити 7
"ница УЊ
“
сви буду у Уједињеним нацијама — нарочито они који могу започети рат“. да). У4
Ајзенхауер је то говорио приватно. Слушао сам га како са све већим жаром то безброј пута понавља — међутим, никада није ис користио своју председничку моћ да те принципе и практично спроведе, О томе је товорио приватно, али на томе није никада инсис тирао јавно. |
Резултат је да већ готово једну генерацију, националне политике и политика хладног рата одлучују о чланству У Уједињеним нацијама. Док су безброј слабих земаља чла многе нације које могу започети рат __-Кина, Источна и Западна Немачка, Северна и Јужна Кореја, Северни и Јужни Ви јетнам — налазе се изван Светске организације.
Дебата 9 чланству У Једи им нацијама У прошлости је Би ла концентрисана на погрешна | и тања. Да ли су нације и биве“7 Да ли верују У о Уједињених нација7
з
требови или голубови у Мода им нацијама „воле“ те Све али не И
нимљиво, но. Озбиљно пита“
ње је "Далесово. Да ли мо светску организацију која о но представља свет или је не > лимог
Концепт Ујед пет је изгубио
Све је то 38 много практич
ињених нација отоком протеклих дана када "је поново био одбијен пријем Кине, али ће се вратити ус коро. уједињене нације изку Ија земаља које неко „воли“. То је
позориште, судница, фо-
зорница 5 ја = "де сви људи могу изно сити своје. ставове.
Проблем не може бити решев
ј — ли Пекинг
ској основи да 5 на У ајпех треба да представља . Такав приступ показује
"„решним већ готово двадесет година, а ако се поново то питање постави биће изгубљено још два десет или више година.
“ , авља 0 анас треба да се распр
и „универзалности Уне Ја ис
јући их једну по једну — није
туће довести Кину, н
Да ли јас- ,
вити споразум 0 пропозицијама према којима би све земље које су изван организације, као и подељене нације, биле примљене заједно. Понекад је лакше направи ти велики корак и створити ствар но „универзалне“ Уједињене наци је него бескрајно и "бескорисно расправљати о деловима проблема. „ИНТЕРНЕШЕНЕЛ ХЕРАЛД ТРИБЈУН“, Париз
Некада је само Црвени крст пружао помоћ „прилико то чини мноштво међународниг организација и земљ х ,
Процењује се да је 1770. у Индији после великих "временских непогода настрадала готово трећина становништва тог потконтинента. Број смртних случајева премашио је милионске цифре.
Две стотине година касније у Источном Пакистану, неподељене Индије, олуја, циклони и сталне кише изазвали су смрт хиљадама лица. Милиони су
остали без својих домова.
Између те две непогоде постоји једна значајна разлика. У првој, као и у свакој великој националној катастрофи па се ДОЛЕ
аздобљу до краја другог светс1 Ма, погођена земља оријентисала се у трагању помоћи само на себе.
Данас ниједна земља није сама када је погоди. било која непогода великих размера. Од оружа них сукоба — Бијафра, Блиски исток, Вијетнам до поплава, суша, епидемија, земљотреса и вул канских ерупција. дом
'Пре другог светског рата Ри вувародна организација за пружање помоћи била је Црвени крст, али је активност те давно основане институције била орга-
а на само неколико поља. Мики број организација данас пружа помоћ свим погођеним подручјима у року од само неколико часова. Владини планери и
некад делу.
Помоћ стиже у делту Ганга: преживели нису имали шта да једу
|" “њ 0"
неколико дана
(ОЛИЛАРНОСТ У НЕСРЕЋИ
службеници многобројних институција данас веома успешно откривају и означују подручја на којима се могу догодити несреће. Непогода као што је задесила Индију 1770, или Совјетски Савез почетком двадесетих година, када је погинуло око 5 милиона људи, више се никада неће поновити. Када се катастрофа не може избећи помоћ хуманитарних организација стиже веома брзо,
Начин на који је једна од тих организација — Оксфан — дело вала када се сазнало за несрећу у Источном Пакистану, пример је брзине којом се пружа помоћ. Вест о несрећи послао је „локални“ директор организације Ричард Тејлоп који се налазио У Индији. Ни тренутка није оклевао и не размишљајући о последицама. одмах је прешао У Источни Пакистан. Сваки од дванаест „локал них“ директора, који се налазе у Азији, Африци, Јужној Америци и на Блиском истоку упознати су са стањем у тим деловима света и програмима развоја тих подручја. Када одлазе у угрожена подручја знају да им на располагању стоји 5 хиљада фунти које могу одмах употребити за набавку, рецимо, уређаја за хлоризацију воде.
Мако су такве установе организоване и усмерене на пружање помоћи људима у свим деловима
мн великих катастрофа — данас е појединачно
света, доприноси влада су далеко спектакуларнији и о њима се далеко више говори,
Данас, пример Источног Пакистана то најбоље показује, свака земља пружа помоћ. Америчка влада већ је наговестила своју спремност да без одлагања упуту помоћ у Пакистан. Британија је, тражећи најбољи начин, такође пружила помоћ. Совјетски Савез и Кина испоручили су и финансијску и другу помоћ. Премијер Индије, земље која је традиционално ненаклоњена Пакистану, изјавио је да је Индија послала пола милиона рупија, као прву помоћ. Бродови индијске морнарице стајаће на располагању пакистанским властима.
Можда парадоксално, али у врсме трагедија као што је ова У Пакистану, ратна машинерија ко ристи се за пребацивање помоћи. Од Пакистана до Ирана и Перуа, кад се догоди велика катастрофа, храна, лекови и све остале неопходне ствари пребацују се било армијским возилима, било авионима, хеликоптерима или војним бро довима. Ратна средства користе се тада у корист мира. Није ли само по себи трагедија то што само трагичне околности удружују У заједничке напоре хуманост нација, армију и све остало м
„ЏЕМИНИ“, Лондон
УЕ
1. Легендарни француски дечак 2. Париска тврђава 3. Препрека, артиљеријска ватра
РОГАЧИЦА је:
1. Болест плодова шљиве 2. Плодко дрво из суптропских подручја 3: Речица и место близу Дрине
ОДГОВОРИ:
БАРА. — Тачан је одговор под бројем 1. Француски дечак Жозеф Бара рођен 1779. године, био је убијен после херојског отпора краљевим војницима 1793 — четири године после француске револуције. Бара је са непуних 13 година војевао у републиканској армији генерала Демара. Ухваћен ја време једног нереда и натеран да виче „Живео краљ“. дечак је одговорио узвиком „Жи вела Република“. Војници су га тада изболи бајонетима. — Тврђава у Паризу (под 2) саграђена крајем П. века је Бастиља. Под француским краљевима Бастиља је служила као тамница и 03начавала симбол реакције и самовлашћа. Пошто се на позив Камија Демудена наоружао, народ Париза је 14. јула 1789. године, после жестоке борбе заузео Бастиљу на јуриш и разорио је разносећи на све стране пиглу по цитлу. Дан њеног заузећа, као први да револуције, постао је француски државни празник. — Препрека, бргна (под 3), бараж У војсци означава бедем за спречавање продора непријатеља. Бараж је и артиљеријска запречна ватра или пре прека запречних балона.
РОГАЧИЦА. — Тачан је одговор под бројем 3. Десна притока Дрине Рогачица дуга је 26,5 километара. И насеље при ушћу ове реке носи исто име — Рогачица — а налази се у срезу Титово Ужице. — Болест плодова шљиве (под 1) је рогачи или криваје, пасуљаре. Под утицајем паразита карћппа ргши заражени плодови расту брже него здрави, изду“ жују се, криве, добијају облик који подсећа на рог (отуда назив „рогачи"),
или на пасуљ (отуда у неким крајеви“ ма име ове болести „пасуљаре"). У годинама повољним за развијање рогача штете могу бити веома велике. — Суптропско дрво или шибље пореклом из источног Медитерана (под 2) је _рогач. Листови рогача су перасти, цветови мрки а плод махуна дугачка до 15 и широка два сантиметра. Садржи доста шећера — готово 40 одсто. Рогач се употребљава за јело и сточну храну. Успева и код нас у најтоплијим подручјима.
о ољо<ч слем =
=
БРОЈ: 5800
Водоравно: 1. Затворена крита липиЈа чије су све тачке једнако удаљене од центра — пољопривредна алатка; 2. Биљиа љутог корена — слово грчке азбуке — земљишта; 3. Иницијали немачког физичара, комструмсао и усавршио низ оптичких инструмената — грчко слово — совјетска река; 4. Птица слична роди по дугачким ногама, живи на обали Сре доземног мора; 5. Кратица мере за тежину — уметност (лат) — крзтица У боксу за технички нокаут — хемијски знак за азот; 6. Предлог — јодранско — одбрамбени играч У фудбалу — свеза; 7. Оснивач модерних олимпиј“ ских игара; 8. Мицијали америчке глумице аустријског порекла, добила два Оскара („Добра земља") — бугарско-турска река — иницијали писца „Ослобођеног Јерусалима“; 9, Холандска новинска агенција — врста јапанског позоришног комада — лична заменица, 10, Град у Пакистану — горњи слој ваздуха. Усправно: 1. Словеначки књижевник и позоришни радник („Цељски грофо“ ви“) — уједначеност; 2. Шпански фудбалски клуб — мера за површину — по суда у којој се чува пепео покојника; 3. Кратица светске организације — ограда — иницијали нашег реалисте („Кроз мећаву“); 4. Задњонспчани сугласник град у Француској — швајцарски главши град — свеза; 5. Хемијски знак 3а фосфор — запаљење уха — гегорафски појам — међународна ознака за исток, 6. Иницијали великог руског књижевника („Васкрсење“) — јавно мишљење — иницијали популарног Дикенсовог јунака; 7. Учешће — кратица за енглоски све у реду — вулкан, на Сицилији; 8. Држава У Африци — италијански фудбалски клуб.
РЕШЕЊЕ БРОЈА 5799
Водоравно: 1. Ловор; 2. Монитор; 3. 'бп — ано — та; 4 Нар— 0 — врс; 5. Асигнат; 6. Латвија; 7. Ита — Х — са в. 3. И. (Иван Зајц) — бум — на; 9. Ататурк; 10, Старт, |