Борба, 28. 11. 1970., стр. 8

„ 4

8. СТРАНА — БОРБА. = 28, 29. и 30. НОВЕМБАР

1970.

ОД ПАРТИЗАНСКОЈ КОМЕСАР 40 АКАДЕМИКА |

Два наша научника — проф др Славко Боројевић и проф. др Реља Савић постали су недавно инострани чланови Академије пољопривредних наука Совјетског Савеза. Обојица су професори Пољопривредног факултета у Новом Саду и дугогодишњи научни радници у новосадском Институту за пољопривредна истраживања. Проф. др Боројевић је творац седам домаћих високородних сорти пшенице, сада већ широко распрострањених у производњи, док је проф. др Савић творац такође веома успелих домаћих сорти хибридног ку куруза.

Нисам их, нажалост, пронашао објицу. Др Савић борави ових дана у Совјетском Савезу те сам, поводом високог научног признања

~ које им је указано, разговарао са

проф. Боројевићем.

— „Професоре, пошто су ваши научни радови и име стекли светско признање, дозволите да вас најзад представимо и јавности рођене земље“.

Саговорник се на ту самокритичку примедбу насмејао и одмахнуо руком. Новине, рекао је, живе од тога што људе свакодневно узбуђЂује, а научни рад је сувише тих посао.

Чувени руски научник Тимиријазев — коме је Владимир Илић био веома захвалан што се, на великој раскрсници пред којом се превише од пола века нашао руски народ, определио за пут којим је пошла руска револуција — често је говорио својим студентима: „Ми не смемо чекати милост од природе већ оно што нам треба морамо од ње отимати: Али да бисмо биљку могли мењати, присиљавајући је да испуњава наше жеље, морамо њен нежни организам добро познавати“. То је, уосталом, правило. сва ког научног рада. Али је то истовремено веома дуг и мукотрпан посао. Оно што при томе може да одјекне као сензација, што може да изазове највише узбуђења, долази' обично тек након другог ни-

за годин панатвед тихог али вео-.. Мевер . Јер; природа се |

ма напор

лако не паворане : :

Специјалност професора Боројевића је генетика — научна дисциплина која изискује посебно дуг и мукотрпан рад на непрекидном понирању у дубину до, како би лаик то рекао, саме сржи, да би се сва битна својства биљке могла упознати, а затим и постепено мењати.

— За генетику сам се определио још као студент Пољопривредног факултета у Загребу, на завршним годинама студија. То је било првих година после рата. Управо су сеу то време у совјетској Академији наука распламсале борбе између два табора генетичара. Наравно, се обзиром на моју идеолошку опредељеност, теорије академика Лисенка, базиране на принципима дијалектичког · материјализма, биле су ми тада много ближе од теза ње гових противника.

Др Боројевић је првоборац. Укључивши се у НОБ 1941. године, жао млад студент агрономије, про-

“шао је кроз цео ратни вихор, од првих устаничких акција у родној Банији, па све до завршних борби за ослобођење земље. Крај рата за"текао га је на дужности политичког комесара бригаде. Био је, одмах по ослобођењу, једно време и новинар у редакцији органа КП Хрватске „Напријед“, а крајем 1945, године наставио је прекинуте студије.

— Сада сам, каже професор, многе своје некадашње погледе на тенетику наравно у много чему кориговао. У ствари, кориговао сам много раније, управо чим сам сазнао како су се завршиле дискусије о томе у Совјетском Савезу. Јер, ако се Лисенко, за своје теорије морао борити подршком врхова партије, па чак и полиције, онда очитледно нешто није у реду у таквим научним теоријама.

Извесно је да ни сам др Боројевић не би у свом научном раду створио све оно што је до сада дао да је до краја остао привржен теоријама из своје младости.

За истраживачки рад на унапређивњу производње пшенице определио сам се у Новом Саду. Дошао је ту из Загреба где је био најпре · асистент, а затим доцент Пољопривредног факултета. На то опредељење без сумње је утицао и сам амбијент велике житнице. Али и још један моменат, Упаво је тих тодина почео у Војводини шири продор нових италијанских сорти тшениице, Али су нове високородне сорте, домаћој науци донеле и многе приговоре због заостајања“ Имао је додуше новосадски Институт своје сорте пшенице, али слабије од иностраних. И тада је дошло до промене у оријентацији Ин ститута. Циљ, наравно, није био у томе да се по сваку цену створе сорте које ће бити равне иностраним, него заиста нове по могућности боље, потпуније прилагођене домаћим условима. И већ после. не-

· колико година професор Боројевић је, радећи са својим сарадницима, послао прве резултате свог рада надлежној савезној комисији.

"товарале

— Коју од својих до сада створених сорти шшенице сматрате најбољом% — Мислим да је то сорта коју

сам назвао „Сава“. Она даје пет до седам метричких центи већи при-

# нос по хектару од до сада најбоље италијанске сорте „Либелула“ а по квалитету спада у групу Б-1 до А-1, што је такође више од квалитета италијанских сорти.

— Који је, по вашој оцени, ваш научни рад био одлучујући у опредељивању совјетске Академије наука да вам укаже високо признање, би

рајући вас за свог иностраног чла-

наг

— То заиста не знам — одговорио је др. Боројевић. Ја сам, при мивши о томе званично обавештење од Академије наука, био колико радостан толико и изненађен, јер тамо никога не познајем, па не знам ни ко ме је предложио, нити шта је у томе избору било одлучујуће. Без сумње су пратили наше објављене научне радове и резултате, а вероватно је таквом опредељивању много допринео и научни симпозијум о пшеници који је у Новом Саду, уз учешће наших и страних научника, одржан 1966, године. Наши научни радови, 06Јављени на томе симпозијуму, преведени су у многим земљама и знам да су, рецимо, у САД одјекнули у, научним круговима, као сензација. То је у великој мери: подигло утлед наше пољопривредне науке у свету. Симпозијуму су, наравно, присуствовали и совјетски научници:

— И на крају, шта мислите, дру же професоре, о перспективама даљег унапређења производње пшенице код насг

— Мислим, одговорио је др. Боројевић, да су оне веома добре, али под одређеним предпоставкама. Наука ће у томе правцу наставити започети посао. Имамо три научна центра који се баве истраживањима на унапређењу пшенице. То су Загреб, Нови Сад и Крагујевац. По стоји, од 1956. године, координациони одбор који координира њихов рад. Ја сам председник тога одбора. Диљ, нам је, пре свега, даље истраживање овбјстава која поједине сор те гиценице морају имати да би однашим условима. Али, морам рећи да је наша производна ' пракса још далеко од тога да би искористила производне капацитете и већ постојећих сорти пше нице, Приноси су још увек знатно испод могућности. Узрок томе је устаљена плодосмена (80 одсто шше-

Др Славко Боројевић

нице се сеје на површинама где је претходно био кукуруз) или, још тачније, слаба механизованост пољопривреде да би могла да савлада све послове у току јесени. Пошто због такве плодосмене треба најпре обрати и уклонити кукуруз да би се одмах затим сејала шшеница, то сетва пшенице најчешће касни. А све провере нам казују да пшеница засејана у новембру даје за по десет, па и више мет ричких центи по хектару мањи при нос од оне која је засејана у октобру: Код нас се, међутим, сеје и у

„децембру. Ту углавном леже и узтроци што нам је пшеница скупа. Да је пољопривреда боље механизова~

на, њени би производи били јефтинији. Али, то је већ питање које не зависи од науке него од материјалних могућности наше земље и наравно, од наше аграрне политике, Васа Рокић

Блажо Јођанођић, председник Устађно! суда Југослађије

ВЕЋА ПРАВА

РЕПУБАНКА-ШАНСА УСТАВНОГ СУДА ФРЈ

Промене у односима између федерације и република, установљење Председништва СФРЈ и.измење не улоге органа и институција федерације условиће и измену „Устава. И Уставни суд Југославије добиће нову позицију. За сада се, истина, не могу предвидети сви детаљи будућих промена, али је, ипак, извесно да ће и ова савезна институција добити ново рухо.

Разговарали смо о томе са Блажом Јовановићем, председником Ус тавног суда Југославије.

— Да ли би се, друже председниче, и у уставном судству могле очекивати неке измене, с обзиром на предстојеће промене у политичком си стему земље2 :

— Претпостављам да у овом мо менту не очекујете од мече да гово рим о детаљима, али по свему суде ћи и уставно судство, па и Уставни суд Југославије, саобразиће се променама политичког система. Приликом разговора о изменама Устава, што се тиче нашег Суда, биће присутна чињеница да се уставно суд-, ство у седмогодишњем раду афирмисало „јер је постало значајна ин ституција заштите уставности. Најав љене промене политичког система, по мом мишљењу, захтеваће да ус тавни суд Југославије и уставни су дови република буду још ефикаснији, јер ће убудуће бити више носилаца нормативне делатности.

Ваља, наразно, рачунати на веће надлежности република и у законодавној делатности. Уставност републичких закона оцењиваће ре публички уставни судови, чиме ће се одговорност поделити, а Уставном суду Југославије дати шансу да се више него до сада бави изучавањем појава и оним кршењима Устава и уставности које се манифестују у самоуправљању и основним правима људи и радних организација. =— Предвиђате ли могућност да се Уставни суд Југославије ангажује и око евентуалних спорова између федерације и република

— Уколико се појаве односи у ко јима би се, поводом неких спорних. питања између федерације и репуб лика, захтевало ангажовање Устав ног суда Југославије, како је већ ре

најбољи начин прославили значајни јубилеј — четврт века неговања

гулисано чланом 241. Устава, не би се могла одбацити ни таква улога. Ваља, међутим, разумети да би Уставни суд у таквим приликама само оцењивао уставност поступака, закона или односа који би били У супротности са Уставом СФРЈ.

— У неколико махова говорили сте о новом методу рада Уставног суда Југославије који би вам омогућио да се знатно више него до сада бавите крупним системским питањима која би се морала, према слову Устава, решавати на јединствен начин у целој земљи7

Блажо Јовановић

РАЂАЊЕ РАДНИХ АКЦИЈА

Ова година, по свему судећи, представља прекрет-, ницу за омладинске радне.

традиције

Радећи на објектима, на

којима је тешко људску руку заменити машином, омладинци-бригадисти — До сада је Уставни суд Југде славије био претрпан захтевима за оцену уставности многих закона, оц штих аката радних организација и предлозима грађана. То је разумљи | · во ако се зна да постоје многи са~

везни закони, што је било условљено великим правима федерације, Децентрализацијом и знатно већим правима република у законодавној делатности отпашће и потреба да Уставни суд Југославије оцењује ус тавност тако великог броја закона, То ће му створити простор и шансу да се бави значајнијим питањима, оценом уставности односа и закона који ће бити од општег интереса за земљу. У том смислу у уг тавном суду Југославије већ је са .чињен конкретан план рада. Утврдили смо да у јавним расправама размотримо систем пензијског осигурања, законе и праксу експропри јације земљишта и правичну накна ду, законитост начина увођења раз них пореза на личне дохотке, здрав ствено осигурање радника, а пре не ки дан одлучили смо да размотримо и уставност увођења школарина, уписнина и других дажбина. На јавне расправе позваћемо све заинтересоване и квалификоване људе и организације, а пошто Уставни суд утврди схватања изнеће их јавности. Верујем да ће тако Уставни суд све више постајати друштвенополитички орган, да ће се бавити значајним односима у земљи, имајући увек на уму да оцењује устав ност. савезних закона и њихову

примену. Ж. Живковић

рибе гннисисилити ние питати цнинеедгееве живина таван.

резултата и борба за назив најбоље бригаде само у ра-_ ду, доводи до компликова= не ситуације и неспоразума код бригадиста. Многи се питају да ли су на акцију дошли само због тога да би радили или и због стицања извесних знања из

других области активности, су .

акције. После дужег периода кризе, ове године омла5 дина Југославије учествовала је на шест савезних радних акција. Преко 17.000 бригадиста радило је у Бео граду, Загребу, Бањалуци, Нишу, на Тјентишту и Ђер дапу.

Једно је сигурно — радне акције доживљавају поновну експанзију, чиме падају у воду све сумње у сврси· сходност њиховог постоја| ња у данашњем тренутку друштвеног развоја.

| ФЕНОМЕН

Многи су сматрали да ће пропасти сви покушаји окупљања омладине на јединственом градилишту. Сам почетак радне акције „Нови Београд“, пре три године, то је категорички демантовао. За око 5.000 слободних _ места било је преко 15.000 кандидата из целе земље, а само из Београда — 8.000!

Исти је био случај и са акцијом „Сава“ у Загребу, а касније и на Тјентишту, Ђердапу, у Бањалуци и Нишу. Велика жеља да поново оживе омладинска радилишта учинила је да мно ге организације Савеза омладине за кратко време покрену _ шест савезних акција, много локалних, а идућих година ће их вероватно, бити још толико.

22:

Масовним _ доласком на

УДАРНИЦИ: Градачка, бригада, на радној акцији „Сутјеска 70" радне акције млади су на

радних акција.

У чему се састоји феномен данашњих радних акцијат Посматрано од времена великих омладинских акција, из периода обнове, непосредно после рата, до сада, услови су се знатно изменили, мењао се и однос друштва, а акције су поново постале међу младима све популарнији облик активности, Непосредно после рата акције су пружале шансу младим људима да корисно испоље своје друштвено биће. Акција је тада представљала животну прекретницу — највећи број струч

њака и квалификованих радника прва искуства и сазнања стицао је управо

на радним акцијама. У таквим условима њихово посто јање није долазило у пита ње, јер су оне биле неопходне. Тражили су се само нови објекти где би омладинци показали приврженост друштву и допринос његовом бржем развитку. Све је било везано за централне фондове чије постојање никад није дошло у питање,

„ПРЕДУЗЕЋА“

С променама у друштву морало је доћи и до привремене кризе омладинских акција, која је, на сву срећу, успешно превазиђена.

Радна акција сада се заснива, углавном, на томе да радни задатак мора бити од ширек друштвеног, политичког или привредног значаја и да се остварује искључиво на економским принципима. Овај“ други, такође значајни, предуслов готово све данашње радне акције су оствариле,

практично стекли улогу рад них људи. Њима се плаћа уложени труд, додуше знат

"но јефтиније него професи-

оналној радној снази, али се и поред тога стварају могућности за зараду и екс панзију акције. Овим једна традиционална омладинска институција полако прераста у право предузеће са својим дохотком и програмом развоја. Зато се и не треба чудити податку да је радна акција „Нови Београд“ прошле године зарадила готово 10 милиона нових динара. Штаб акције планира да искључиво овим средствима подигне на Бежанијској коси прави 'омладински спортски центар и ново, далеко модерније насеље радне акције,

Економичност је, дакле, један од разлога оправданости постојања радних акција. мотив

Управо та чињеница, међутим, створила је низ дилема. Пре свега, питају се У омладинским форумима, треба ли дозволити да се акције претворе у привред не механизме који ће временом, можда, изгубити свој други — васпитни задатак. Врло често појављује се тежња да се многа акцијска руководства свим снагама залажу за што већу конкуренцију другим радним организацијама, односно више средстава у сво јој каси.

Један површни поглед на правилнике о такмичењу радних бригада показује да радна остварења вреде знат но више него друштвене и политичке активности свих бригада. Ова трка за остварење што већих и бољих

Расположење код бригадиста, нема сумње, прилич-= но се разликује од ставова омладинских руководстава. Најчешћи мотив за долазак на акцију није само да би се што више зарадило, већ и да се створи атмосфера у којој ће доћи до изражаја стваралачка. тежња. младих. Они хоће да раде, али. и да уче, склапају пријатељства, познанства и стекну политичку наобразбу. Ако се буде ишло искљу“ чиво досадашњим правцем, може се, негативно утицати на расположење младих, а самим тим и на будући одзив на акције.

Карактеристични су одговори бригадиста са акције „Београд 70“.

„На акцију сам дошао да бих се упознао са што више младих људи и доказао вредност младе генерације,“ (Бригадист из Задра).

»Када сам 1960. . године први пут био на Ауто-путу тада сам имао жељу само да будем ударник једне такве акције. Данас долазак за мене значи учешће на акцији где се удружују младост, срећа, једнакост И љубав“. (Омладинац ИЗ Скопља). у

Највећи број омладинаца (40 одсто), бар према анкети, ипак долази да би учествовао у изградњи земље. Затим следе они којима је првенствено стало до дру“ това и пријатеља. Примећује се повећано интересовање младих за разне курсеве за стицање првих квалификација, али је велики број и оних омладинаца, нарочито са села, који долазе искључиво због тога што нису могли да у свом месту нађу запослење.

Иван Торов