Борба, 28. 11. 1970., стр. 9
|
Еау ,
угословени су з
— Добро дошли! — поздравио,ме је на српскохрватеком језику шеф државе Камбоџе, принц Нородом Си-
ханук — када сам дошао у његову пекиншку
нцију. Обучен у тамно-плаво
грезиде-
одело, добро расположен,
принц Сиханук је желео да одмах изрази своје задово-
љетво што је у прилици да
нара пренесе своје поздраве председнику Титу. После поздрава,
преко југословечског нови народима Југославије и љубазно, уз широки
осмех, али и некако са жељом да се то посебно нагласи > ,
он је рекао: '
— Преко ваших моћних новина, желим да се захвалим свом старом пријгтељу маршалу Титу и југословенеким народима на искреној подршци праведној борби кмерског народа. Подршка нашим настојањима да повратимо одузету слободу одмах је, од самог почетка, дошла и од стране ваших листова и целе југословенске штампе и ја вас молим да пренесете моју захвалност колегама у вашим ре дакцијама и свим југослове неким новинарима. Мени је задовољство што могу даискористим љубазну понуду ваших листова и да преко тако моћних новина упутим поздраве захвалности храбром и пријатељском југословенском народу на безре зервној подршци борби. кме реког народа.
— Изволите, питајта ме...
„Вијетнамски рат“ је постао „рат Индокине“
Наша јавност са симпати јама прати одлучну борбу кмерског народа, да поново стекне слободу и независност. Молим вас да кажете које су основне каракте ристике ове борбе у садашњем тренуткуг
Осврћући се на узроке ко ји су довели до решености Камбоџанаца, да се лате о-
" ружја и боре против режи-
“
ма генерала Лоне Нола и против америчког империја
лизма, принц Сиханук је по дсетко на мартовске догађа је ове године и на, оптужбе о његовој „велеиздаји“ па је рекао:
. — Та моја тобожња „изда ја“ отаџбине Камбоџе била је сасвим једноставно моја независна, неангажована, антиимперијалистичка – политика, као и политика со лидарности са братским на родом Вијетнама, који се борио — и још се бори — за ослобођење Јужног Вијетна ма, који су напале и неоколонијализоване Сједињене Америчке Државе,
Такву политику желео, је народ Камбоџе. На то је подсетио и генерала Лона Нола мирним манифестацијама, којих је сутрадан после државног удара било у целој Камбоџи.
Лон Нол је угушио те ма нифестације, Више хиљада грађана и грађанки, подразумевајући старце, жене и децу, стрељано је без милости. Разлажући даље одговор на питање, шеф државе Камбоџе је истакао;
— Камбоџански патриоти, којима су се придружили и Вијетнамци који су избегли покољ, повукли су се у шуме после мог личног апела, 23. марта 1970. године. Отпор камбоџанског наро да одвијао, се плаховито. Оружје неопходно за борбу отимано је од провинцијских гарнизона армије Лона Нола и од провинцијске милиције, чијих је више хи
ћ
1 х
љада приподника отишло у шуму.
Тада је претила директна опасност Пном Пену. Због тога. су 1. маја 1970. године, по наређењу председника САД Никсона, интервениса ле оружане снаге Ј енкија и јужновијетнамских најамника — сајгонских генера
"ла Тија и Кија — да би спа
силе режим Лона Нола од очигледног пораза.
Е „Вијетнамски рат“ постао је тако „рат Индокине“ подвукао је принц Сиханук. . — Треба такође рећи да је пре Камбоџе, пре више тодина и Лаос постао инте гтрални део ратне агресије америчког империјализма подсетио је шеф државе Ка мбоџе на ширину и компли кованост садашње ситуације у Индокини, па је о Камбоџи даље рекао:
— Уствари, Уједињени на ционални фронт Кампучеа већ је ослободио две трећине Камбоџе. Тренутно непријатељи контролишу само неколико градова у провинцији и престоницу Пном Пен. Ти градови су одвојени један од другог и конта ктирају само ваздушним пу тем, јер су наше снаге успе ле да пресеку и заузму већину путева земаљских комуникација. Наш план је да у скорој будућности ослободимо оста
' ле провинције и срезове и
да у њима успоставимо народну власт...
— У великим градовима, пре свега у Пном Пену, рекао је; даље принц Сиханук — живе крупни. феуда лни земљопоседници, крупни капиталистички буржу ји, фашистички настројени војни шефови, сумњиви по словни људи, корумпирани високи функционери и, нажалост, реакционарна младеж. Сви налазе своје „инте ресе“ у сарађивању са империјализмом и америчким капитализмом. Они подржа
вају противуставну, антина родну и антинационалну „републику“ Лона Нола. Против њих, као и против америчког империјализма и оружаних снага сајго неке владе, која држи мање од једне трећине наше земље, ми водимо продужени народни рат, у уверењу да ће се данас или сутра Амери
__Кканци повући из Индокине,
јер они никада не могу да победе герилу индокинескот народа. Без Американаца, локални непријатељи камбо џанског народа, фашистички режими Пном Пена и Сајгона, не би опстали ни“ 24 часа, под притиском народа. Када наше народне снаге буду ослободиле камбоџанске провинције, Пном Џен и још неколико градова ко ји буду још остали у рукама групе Лона Нола пашће као „зреле крушке“ у руке народа Камбоџе.
Све шира подршка |
Следећа два. питања принцу Сихануку односила су се на подршку коју је краљевска влада националног јединства Камбоџе добила на конференцији несврстаних у Лусаки, као и на а"ктивност коју влада намера ва да развије следећих месеци, да би обезбедила још већу међународну подршку борби кмерског народа.
У одговору на прво од та 'два питања, шеф државе Камбоџе је посебно истакао улогу и став 21 земље, које су биле изричите у тума чењу да је краљевска влада Националног јединства, под заштитом Уједињеног националног фронта Камбо џе једина легална и легити мна влада Камбоџе и камбо џменског народа.
— Наша влада се труди да што боље упозна све земље света са камбоџанским
а патриоте Камбоџе велики и верни пријатељи
– изјађио принц, Нородом Ситанук у иншерђијуу Ћи „Борбу“ у Вечбрње нобђости
преблемом и са узроцима и значајем садашње борбе ка мбоџанског народа — изјавио је принц Сиханук, у одговору на друго од два споменута питања, па је да ље рекао:
— Прави интерес три народа Индокине (чији је про. блем јединствен, јер су сва три жртве инвазије и окупације страних оружаних снага, које долазе из једне велике и далеке земље којој индокинески народи нису ништа учинили, из Сједињених Америчких Држава) данас је познат, схваћен и подржан од свих народа света, подразумевајући и амерички народ.
Кад је реч о 23 државе и стране владе, међу којима је и Југославија, које су да ле највећу подршку нашем народу званичним признањем краљевске владе наци оналног јединства Камбоџе, ми смо им дубоко и ве чно захвални.
Остаје ми да се надам да ће и друге. земље, искрено антиимперијалистичке, обузете осећањем слободе и правде и солидарне са угње теним народима, такође са своје стране дати ту највећу подршку, која ће охрабрити наш народ да истраје У херојској и светој борби.
Захвалност Југославији и председнику Титу
Пре неколико дана дали сте изјаву да ћете посетити Југославију. У овом, по вашу земљу тешком тренутку, шта очекујете од те по сете, с обзиром на више при јатељске односе са председником Титом и на добре односе између Камбоџе и Југославије7
— Социјалистичка ·"Феде ративна Република Југосла
..
(СК
ЛА
САВУ
О обећаном року = за празник Републике – Беотрад је добио најзначајније саобраћајне објекте
Оно што је мало ко веровао ипак се — догодило: ауто-пут са „газелом“ (мо стом преко Саве), мостарска петља И мостови код Ауто-команде у Београду, — завршени су за праз„НИК, . Четири године после по бијања првог шипа у моч варни део на левој обали Саве — чиме је обележен почетак радова на овом великом саобраћајном .чвору — главни град је добио, најзначајније саобраћајне објекте у својој новијој историји.
"Када се за дан-два ове саобраћајнице пусте у саобраћај и када њима почну да тутњи десетине хи љада возила — нико се више и неће сетити хиља да неимара који су овде провели године не питају ћи за радно време.
А они — радници, тех-
ничари, "инжењери, архитекте, „Мостоградње“, »Трудбеника“, „Рада“ и
многих других предузећа, "који су за празник покло нили Београду најлепши поклон — повући ће се ти хо да у миру раде и поди жу друге објекте... |
4 | 66 „Бетонска река.
јуз Ђердап и смедеревску жељезару — београд„ски саобраћајни-чвор пред ставља најскупљу инвестицију у Србији. Сви ови објекти — од којих се 0очекује да ће знатно расте ретити презагушене београдске улице — стајали у 700 милиона нових динара. Само ауто-пут који · се као каква „бетонска река“, дуга скоро десет, километара,' провлачи кроз град стајао је 200 милиона динара.
млади“ београдски _ пројектанти арх: Бранислав Јовин и инж. Јован Ката мнић провели су ову са0браћајницу такорећи кроз само срце Новог Београда. Ауто-пут је. укопан неколи метара у земљу и све новобеоградске улице и бу левари „прелетаће“ га пре ко једанаест разних над“ вожњака. :
Ова модерна саобраћај ница која за наш друмски саобраћај има лпсебан зна чај (постаје и најважни“
ја међународна транзитна. веза између Истока и За-.
пада) широка је 21 метар
и има по три траке за сва
|
/ ки смер вожње као и пе-
шачке стазе. ; М На прилазима „газели
са новобеотрадске стране изграђена је Ми аскр сница преко којих и градска возила укључи вати у саобраћај преко Саве За стари део града:
Мост са највећим распоном у Европи
Најзначајнији и највећи објекат на траси "аутопута је свакако „газела __ мост преко Саве.
ДУ а А У Од земупске до београдске стране:
е се'
! Још току изградње ово ин од бетона и чели ка које је пројектовао, бео градски инж Милан Ђурић — добило је епитет најлепшег моста у земљи и једног од најпривлачни јих на старом континенту. ·_ Данас када је мост завр шен, може се рећи, да оце не нису биле претеране. Својим елегантним луком који подсећа на скок газе "ле, мост на Сави, сигурно је једна од најлепших трађевина које Београд има.
Поред лепоте „тазела“ је по „нечем и први
елегантне контуре новог моста
( у и
мост у Европи. Са својим, 260 метара. дугим челичним луком над водом, за. сада је мост са највећим
распоном _ на · европском континенту. | | Му « "Сам мост, иначе, дуг је, преко 475 метара, а са че "дично-бетонским вијадук-
· том који га повезује с „Мо
"старским тргом“ и другим који се ослања на новобеоградску страну ауто-пу та, дуг је преко 1.600 метара. Мост лежи на два носећа стуба, чије су основице велике као олимпијски
' њује
· управо | ' вредност и јесте што
базен а у његову конструк цију уграђено је преко 700 вагона челика!
Ширина моста је 26 метара — има по две траке за аутомобиле за сваки смер и помоћне стазе за пешаке.
„Запетљани
лавиринти“
Ако се за „газелу“ мо-. же рећи да је највећи и најлепши објект на десет километара с дугој траси ауто-пута — онда мостар ској петљи са мостовима код Ауто-команде сигурно припада епитет најатрактивнијег објекта.
Маштовитост и инвенци ја Јовина и Катанића овде је дошла до пуног изра жаја. Са десетинама надвожњака, висећих мостова, прилазних путева, петлачких пролаза и стаза мостарска петља представ ља изузетно архитектонско остварење. ,
Мостарска петља грађе на је у четири нивоа ИУ њој ће са оном код Аутокоманде, на преко 25.000 квадратних метара поврптине, бити смештени ресторави, туристички биром, бензинске станице, сервиси и гараже за стоти не возила.
Неупућеног – посматрача — међутим, највише збу„замршеност“ овог „клупчета“ од бетона и че лика кроз које још треба да се обавља саобраћај. А његова _ највећа ће разбити , саобраћајну тужву. Кроз: саобраћајнице овог _ „висећег лавиринта“ возиће се брже и сигурни је него кроз било коју бео градску улипу. Ни на јед ном „спрату“ ове грађеви не, наиме, ни једна трака било којег од висећих мо стова не укрптта се са неком другом. Ко једном уђе
у петљу ништа му више
неће стајати на путу. Кроз "целу ту гужву над
звожњака, трака и мосто-
ва пробија се још и аутопут према Душановцу и Нишу. И док се за аутопут с правом очекује да ће из града „одвући“ транзит ни саобраћај; петља ће си турно са свим својим „замршеним тракама“ у мно томе убрзати градски саобраћај из центра према Ба новом брлу, Дедињу, Чука рици и обрнуто.
НИ Вјештица
ПОСЛЕ ЈЕДНОЧАСОВНОГ РАЗГОВОРА: На крају, изашли смо на терасу пекиншке резиденције Нородома Силанука, где смо се фотографисали...
вија и њен прослављени и вољени Председник, маршел Јосип Броз Тито, представљају за седам милкона Камбоџанаца патриота, велике и верне пријатеље ко ји су нам у свим приликама увек давали снажну и безре зервну подршку, да бисмо сачували или поново стекли нашу националну независност, нашу слободу, наш територијални интегритет и нашу неутралност.
Народ Камбоџе остаће ве чно захвалан Југославији, њеном поштованом Председнику и њеном славном и херојском народу, на подршци и примерном пријатељетву. Желео бих да им лично изразим захвалност и дубоко и искрено дивљење Камбоџе им њеног народа, за време следеће посете Југославији. Његова екселенција председник Тито био је љубазан да ме позове у посету, у вре ме које ће касније бити одређено. Мислим да ће то бити у пролеће или лето 1971. године,
Живела Југославија! Живело пријатељство Кмера и Југословена !
.»
Једночасовни разговор је брзо протекао у разматрању
ситуације у Камбоџи, све повољнијих вести са рати шта, у принчевим излагањи ма о проблемима на које на илази његова влада и о бли ској победи над интервенци онистима и домаћом кликом. На крају разговора изишли смо на терасу пекиншке резиденције Нородома Сиханука, где смо се фотографисали. Поздравио сам шефа државе Камбоџе и захвалио му на љубазности која је омогућила овај интервју.
Раде Брајовић
Београдска Удружене Банна
честита 2), новембар
ЛИ РЕПУБЛИКЕ свим штедишама, власницима девизних __|ј
и жиро рачуна, · пословним
ријатељима
и
читаоцима листа