Борба, 07. 07. 1974., стр. 5
Човек у првом плану
„Организације и“ форуми Синдиката морају полазити од човека ц његових , казао је председник Савеза синдиката Југославије
потре
(Београд, 6. у — „Време У којем припремамо наш конгрес је време реализације Устава и одлука Десетог конгреса Савеза комуниста Југославије. Налазимо се У периоду опште стабилизације нашег друштва — и на економском и на политичком плану. То су врло повољни биштедруштвени и политички услови за одржавање Конгреса Савеза синдиката Југославије“. Ово је изјавио председник Савеза синдиката ЈугоСлавије Мика Шпиљак, у разговору с новинарима „Кому"ниста“, који редакција објављује у броју од 8. јула.
Одлукама Десетог конгреса СКЈ су и начелно и конкретно разрешене све најкрупније идејне и политичке дилеме око самоуправљања, то јест, жоначно је победила линија самоуправљања, што за синдикат има посебан значај истакао је Шпиљак. Мислим да нећу погрешити ако кажем да никад нису били повољнији услови за рад синдиката. У исто време, никад није било веће одговорности чланова СК на раду у синдикату. Изванредно је важна и оцена да ниједан партијски конгрес после ослобођења није ставио тако снажан акценат на јачање позиција радничке класе У „самоуправном удруженом раду. !
Измене у структури Синдиката
Одговарајући на питање: чиме ће се конгрес синдиката бавити председник ССЈ је назначио неколико основних тема. На конгресу ће. прво, бити верификовани резултати расправе о будућој улози, задацима и организационој структури ССЈ. Друго, размотрићемо и анализирати формирање ООУР и њихово деловање. Позабавићемо се, сем тога, политиком расподеле дохотка и, вероватно, сугерирати измене у друштвеним договорима и самоуправним споразумима. Биће, затим, речи и о оснивању и улози интересних заједница, стручном и политичком образовању радника, о културно-забавном животу, међународним везама синдиката и другом.
Говорећи о изменама у организационој структури синдиката председник Шпиљак је истакао, између осталог, да је у сарадњи са републикама и покрајинама. нађено споразумно решење. Оно се састоји у томе што ћемо у републикама. у којима се сматра да треба да постоји већи број „струковних“ синдиката тако и поступити, док ће у осталим остати садашњи број с тим што ће се, извршити промене у унутрашњој структури. Број · синдиката ће се повећати у Словенији и Хрватској.
„У целокупној организационој структури синдиката полазиште ће, иначе, бити основна организација удруженог рада. Ту ће сг радни љу-
ПРОМЕНЕ У СИНДИКАЛНОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ: Мика,
Штмљалк
ди организовати у основну синдикалну организацију, а одатле ће се удруживати по групацијама. Рецимо, сви су изгледи да ће се, на пример, у индустрији Југославије оформити 95 групација, са 15 међугтрупацијских одбора. То је нов облик активности, подвукао је Шпиљак.
Ублажене социјалне разлике
Пошто се осврнуо на многобројне разлоге који оправдавају овакву организацију Мика Шпиљек је говорио о предстојећим изменама споразума о расподели дохотка. Споразуми о расподели дохотка рађени су, углавном, пре доношења Устава, у време кад је било најважније како ублажити разлике у личним дохоцима, како решити социјалне проблеме. У ствари, доходак и начела о расподели нису ни била у центру пажње.
Споразуми су, у иззеслој мери, ублажили социјалне раз лике, али тиме нисмо решили главне политичке проблеме. Напротив, потенцирани су неки стари проблеми, на пример уравниловка која делује дестимулативно на производњу и продуктивност. Неки споразуми веома личе на бивше тарифне правилнике...
Сада се налазимо пред доношењем нових гранских-прупацијских споразума о стицању и расподели дохотка и личних доходака. Било би корисно кад би групације већ биле организоване и постале оквир за те споразуме.
У Синдикату, као и у многим другим организацијама, ми смо досад били доста начелни, док су многа конкретна питања из живота радника била запостављена. То је само привидна активност.
Ми се у пракси морамо, каже Шпиљак, окренути суштин ским животним проблемима радника и то би требало да буде главна промена у будућем раду и синдикалној организацији. То је, наравно, лаките рећи него се у пракси из-
борити да све организације и сви форуми синдиката тако раде. _
Ако се ухватимо стварних, суштинских проблема радчика, онда неће бити разлога за приче о „заобилажењу“ и „ста вљању пред свршен чин“, каже Шпиљак. Синдикат мора радити оно што је његово, где је он по Уставу и одлукама 10. конгреса СКЈ стављен у први план. Управо сада радимо на програмима активности, да бисмо избегла понављање послова и непотребно губљење времена и енергије. Синдикат треба да формулише тежиште своје активности, да каже где је он њен носилац, а где су други органи носиоци послова, а синдикати учесници. ·
Оправдани приговори
Улога и одговорност синдиката је велика. Узмимо, на пример, споразумевање о формирању и расподели дохотка и личних доходака. Ту ће се _споразумевати радници, ООУР, али је то немогућно постићи без организаторске улоге и активности Синдиката. Уосталом, нагласио је између осталог Шпиљак, Синдикат је и један од супотписника споразума. Приговори да Синдикат ради форумски, да су форуми релативно активни, а организације махом пасивне, свакако нису били без разлога, каже Шпиљак. Такозвани форумски рад био је један од 0озбиљних проблема многих организација, а не само синди-
калних. Али, формирањем "ООУР и прилагођавањем Синдиката таквој организацији
створени су услови за ангажовање свег чланства, свих радних људи. Кад приђемо изменама споразума о расподели дохотка и личних дохо- | дака, конституисању интересних заједница и другим пословима што нам предстоји, сигурно је да ће се наше организације активирати.
У одређивању садржаја ра-
· да синдикалних организација
и руководстава. морамо увек полазити од основне организације. Наша акција мора бити окренута раднику, члану Синдиката, његовој основној организацији. Ту се морају проналазити идеје за садржај рада форума. Овакав рад неће бити ни једноставан ни лак. Ту има и биће лутања. Али, надам се да ће после 10. конгреса СКЈ бити лакше, јер очекујемо. активно деловање много већег броја комуниста — чланова синдиката.
Одговарајући на питање: шта се сада ставља у први план, председник ССЈ Мика Шпиљак је, одговорио кратко — човек. Организације и форуми синдиката увек морају полазити од човека и његових потреба. Ми морамо у програме и у активности унети нешто више прецизности, ослободити организацију непде требног дуплирања послова са другим органима и ангажовати се на ономз= што треба и што морамо да радимо, истакао је, између осталог, Мика Шпиљак.
(Танјуг)
ЗЕНИЦА Ускоро седам хиљада нових станова
(Зеница, 6. јула). — Рударско металуршки комбинат издвојиће до 1978 године једну милијарду и три стотине педесет милиона динара за изградњу станова. Претпоставља. се да ће ова свота бити довољна за изградњу 7 хиљада станова. Само у овој години овај колектив ће у изградњу станова уложити око 100 милиона динара. а тиме би 1.000 радвика добило вавучеве од стана.
Радници Жељезаре изградили су до сада око 5.500 станова од којих је око 80 одсто дато на коришћење непосредним произвођачима. Па и поред тога. колектив је одлучио да 10, одсто бруто личног дохотка издвоји за нове станове. ,
„Средства која улаже овај колектив у изградњу станова су огромна. Али, десетак фабрика овог Комбината уз једну потпуно нову жељезару. значе десетак хиљада нових радних места и скоро исто толико станова. ;
| У ХРВАТСКОЈ ПОЧИЊЕ АКЦИЈА ПРОТИВ НЕПИСМЕНОСТИ
Тешко е непиеменима, теже е полупиеменима
Једна од првих мера биће оспособљавање наставника за образовање одраслих — Предузеће се строга кон' трола похађања основних школа
(Загреб, 6. јула). — Просветни савет Социјалистичке Републике Хрватске започео је ширу. друштвену акцију за смањење неписмености. Главни циљ је ликвидација неписмености и · полуписмености међу радницима у непосредној производњи, |
Према подацима из мописа становништва 1971. године утврђено је да у Хрватској има око 600.000 или 9 одсто непи-
смених становника старијих од 15 година. Висок постотак неписмености односно полуписмености примећен је у групи од 35 до 64 тодина старости. управо код оних који су активно укључени у произзодЊУ Суштина проблема у Хрватској, како истичу у Савету
не чини елементарна непилсме-. ност него полуписменост ста„новништва. Сем тога неписм ни се изнова регрутују из најмлађе генерације становништва. Према најновијим подацима у последње три године, у 26 општина у Хрватској 10 одсто деце од 7 до 14 го„дина не похађа основну иколу. На иницијативу Просветног савета СР Хрватске основана је комисија за борбу против неписмености. Њен основни задатак је да припреми акциони програм и почне са описмењавањем и комплетним основним образовањем радника у производњи. Једна од првих мера биће оспособљавање ваставника који ње радити на томе. а као друго, предузеће се строта контрола похађања основног школовања.
(Танјуг)
|
Под схопским паувлонијама, у подне, пре неки дав.
Тодинама почињем разговоре са Славком Јаневским. Било је разних почетака. Они, одмах после рата, у Београду, увек су били у гужви. Обично око неког 'дудог ручка који би се продужио. до сумрака. Касније, углавном, била је по среди поезија. А последњи пут, мислим, пре ових паувлонија пре неколико година, пели смо се у једно исто овако летње подве према манастиру Осстрогу. Ту смо се у стрмој шуми под Остротом лепо наразговарали. Касније смо разтовер хтели да окончамо у атељеу вајара и метеоролога Мија Мијушковића, у Никшићу, али, ни ту није дошло до краја, па смо шетајући корзом Никшићким, пре вечерње летње кише, још више ствари открили и онемогућили конац.
'Нашао сам те његове мисли сада у књизи ОМОРИНЕ, а нарочито у белешкама о људима из села као што је Кукулино. Рекох му под паувлонијама:
-- Лепо си то завео у белешкама из села Кукулинова. Све сама истина, и бол. можда си смео с ума да сам и ја видео једну жену из Кукулинова у шест ујутру, у кафани Липов Лад, пре неколико година. Држала је двогодишње дете на крилу, и јсш троје, око себе. Доручко-
вали су кокту и кифле, а отац је био.
прекопута У _Аустралијској амбасади. Одлазили су заувек.
Славко се наљмрачто:
— Они који су отишли, могли бисмо их назвати и отпадницима и очајницима, далеки су унуци азбукара и фукара, бедника и верника, увек тврдоглавих људи чији је једини и заједнички гроб била ова Македонија. Да ли смо ми који смо остали, опет потомци тих истих дедова, дужни да се у миру бривемо само о себи.
У ОМОРИНАМА стоји овако: „У селу М. на обали језера, једној удовици, дуго година под забрадачом, отишла су у Аустралију три сина и две снахе, свака са по дека њена унучета. Старица живи сама и увек, пре него што ће лећи, крсти се на све стране (тако су на зидовима поређане слике њених најдражих) и шапуће да ће их сутра раније пробудити жетва је. Дан почиње речима — Добро јутро, сивсви, растете ли ми унучићи. „Или: У Ц. старац закопава сандук. Питају га ко му је умро. Унук, каже он. Кажу да му је унук отишнао у Аустралију код двојице своје браће. 3н2м, уздише старац, И њих сам закопго кад су отишли. Сви знају да је самоучки дрводељски сандук празан. „Или“: Подаци... Према писању једног нашег дневног листа, други град по броју овдашњих људи није Битољ, већ један други град, прекоокеански. (У Торонту живи више од 55.000 македонских исељеника).
Онда је јасно због чега песник Славко Јаневски пати.
Скотско дете, градски шерет, младић лито се у све лудо суноврати, па писац и академик, ловаџ, ботаничар, све.
Отац његов, Димче родом из Старог Скопља, онст што се сада рестаурира и постаје све више сензација. Био је дуго у печалби. Румунија. Америка. Канада. Кад се вратио из пачелбе, оженио се девојком Росом из Скопске Црне Горе.
— Родила је Роса нас петоро. Ја сам у средини. Одрастао сам у Козјачкој улица (Нова Маала). Кућа са малим дво риштем. Цео мој живот, скоро везан је за очеву кућу. Чак и после рата, док нисам добио стан, 1956, ту сам живео! Иначе школовао сам се овим редом: После мале матуре, Стручна техничка школа. Завршио сам је. Још као ђак долазио сам у Београд и волео га као своје Скошље. Моји другови нису били уметници. Тек, посље рата. почео сам са уметницима да се дружим. Још од малих ногу нагињао сам сликарству и литератури, али, 4 висам знао да је то профе-
СВЕЧАНОСТ У РАЈАОВЦУ
„сија, а поготову, нисам претпостављао "како ће то бити моје занимање. Међутим, потреба за једним сектором у Македонији, одредила је моју судбину и ја сам се дефинитивно одлучио за литературу. Одмах после ослобођења Скопља пало ми је у задатак да створим један лист који би у Македонији био БУКВАР и ЧИТАНКА, и, врста новине, из које ће деца, једноставно учити живот. То је био ПИОНЕР. Појавио се јануара, 1945. Био сам први његов уредник. То није била искључиво лектира за вардарсху децу већ и за ону из Пиринске Македоније. Према нашим залихама хартије, он је понекад имао и тираж преко 100.000.
Младић
Док сам бис младић, био сам чак и
"фирмописад. Није ми сметало што сам
тим талентованим _ анакреонцима био чирак. Ту су се јавиле инклинације ка
- сликарству. Сликао сам, необавезно, али,
фудбал сам играо обавезно у подмлацима старих скопских славних тимова. Прве песме су биле љубавне. Тада је пала и прва слика. А прва књига, биле су песме КРВАВА НИЗА. После су се ређале књиге поезије: ЛИРИКА, ПЕСМЕ, ХЛЕБ И КАМЕН, ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ИТАР ПЕЈО. Ово последње је пандан Настрадилу, Џетрушки, Петрици Керемпуху, Ери. Последња књига песама изашла је 1970: КАИНАВЕЛИЈА. То је скидање лака са историје једног народа. Али, било је и непријатности. група младића оснује своје позориште ТОЛАЋИ СВ. НИКИТЕ, и од ЈЕВАНЂЕЉА направе представу коју су приказивали широм земље. А на једном приказивању, у цркви Св Софије, на Охриду, Итаар Пејо се из некакве личне инспирације скине насред цркве потпуно наг. Пошто је на тој представи било много личности из јавног, културног и уметничког живота, неки коментатор ТВ
и новина ошинуо их је грубо. Не само.
њих, већ и представу, и моју погзију, и, мене лично, уз обавезну кукњаву да се македонски народ окане оваквих Јеванђеља ми да се врати правом ЈеванЂељу. И 1971. гледаоци ТВ Скопље видели су и чули ту поруку. Онда се то пренело на остали део наше штампе, и читаоци су постепено схватали како се песник скинвус.
Додао сам како је сваки песник го, и, поставио сам му обавезно питање о непријатностима, отпорима и траумама.
Размера
. Сва се сећања гасе. Механизам сећања затаји, па чак и кад су у вези са оваквим питањима. Затим, треба узети у сбзир тридесет година књижевног живота. То је доста. Многи би песници одговорили овако исто као ја. Тако да ја пристајем да ти одговориш уместо мене. А ја се унапред слажем.
Утицаји
— Знаш како је. Ја бих пре рекао да су то биле литерарне љубави. Волео сам много необичне приче духовитих мистика као што су били Гогољ, Хофман, Е. А. По. Затим надреализам и митологију народних приповедача. Привла чили су ме и прави песници. Волео сам
"и волим велике романописце Леонова, „Фокнера. Мопасана, али, молим те запи-
ши како их нисам подражавао, само зато што сам их толико волео. Ко може написати песму коју сам ја написао, а нисам је објавио. Знаш у чему је ствар, зовем милицију да пронађе обијаче касе мог срца у коме је моја поезија.
Епска необузданост
Да није билс епске необузданости код Славка Јаневског. можда би се још дуго чекало на први македонски роман. ПЏитао сам га шта је пресудило да пише роман. Одтовесрис је:
— Нека епска необузданост и потреба у самом мени да из безброј утисака о
КОПАЧИ ЗЛАТА за
Кукулино и биљни планетаријум
Једна.
о
т. ЈУЛ 1974. — БОРБА — СТРАНА 5,
Слободан Маркођић;
(6
људима и судбинама извучем ликове. Не слажем се са тобом у формулацији „ПРВИ РОМАН МАКЕДОНСКИ“. У поговору ноге верзије, баш тог романа СЕЛО ИЗА СЕДАМ ЈАСЕНОВА, који се сада зове СТЕБЛА (стабла) написао сам како ни један роман на свету неће више бити први македонски роман. Могу да кажем како сам свој први роман подвргао новим схватањима живота и књижевности, и, молим судије да ми то не узимају као олакшавајућу околност. Ти кажеш како ћеш почети свој напис са коментарима о ОМОРИНАМА. Ако! У тој књизи не избегавам расправе.
— Онда ми бар реци која поднебља волиш! 7
— Везујем се за пријатеље. Они ства рају моја поднебља.
— А изложба слика7!
— Мислиш на моју једину, прву и последњу изложбу коју сам из Скопља, пренео у Сарајево, па у Гостивар. То ти је све човек и неки његов скривени космос. Његово ослобођење теже, али не и тежине. Све су те слике некако близу ЈЕВАНЂЕЉУ ПО ЛУКАВОМ ПЕЈУ, а сасвим су близу мојој необјављеној књи зи поезије која се зове АСТРОПЕУС. Моја је изложба исто тако крштена и све су слике имале то име. Слике нисам хтео да отуђујем. Поклонићу их неком македонском граду, заувек.
Пасије
— Конвенвира ми усамљеност. Лов је моја пасија, али свакој животињи дајем могућност да ме нападне. Ја их гађам у бекству. Иначе, моја пасија остаје и даље ПИКОВА ДАМА, и као предмет, и као прича, и као музика.
ж о» «
Славко Јаневски живи спонтано, али кад треба нешто да напише, ради уз све могуће духовне организације. Он ужива у раду. Пореметити га може само јеткост људи једних према другима:
— Не пслим кад сличне ствари иду преко мога потиљка. Треба схватити да је судбинска увереност људи да буду окренути ономе сутра које прижељкују. и кад би ме ти сада питао шта прижељкујем, рекао бих ти како прижељкујем целокупну храброст свих нас да сагледамо и признамо недаће и да верујемо како смо им дорасли, и, да ћемо их пре-
вазићи. “ » =
Махуне паувлонија висе нам над главама. Кажем како је час растанка донела конобарица на неком изванредвом чистом тасу, преко кога је пребачен дамастни салвет, а да не знам шта сада ради. Погледас је у небо:
-– Радим на књизи ПЛАНЕТАРИЈУМ БИЉА. Ради се о цвећу, дрвећу и травама који су у дугогодишњим јапанским и европским искуствима, сведени на минијатуру. Правим мали јапански врт у који улажем сва своја финансијска средства. Све своје време проводим међу минијатурним јаворима, јелама. 6боровима, __камакипарисима и смрекама. Иначе. ралим на остварењу своје идеје, коју нећу ни по кају цену напустити. Морам остварити АНТОЛОГИЈУ МАКЕДОБСКИХ НАРОДНИХ ЕРОТИЧНИХ ПРИЧА, и АНТОЛОГИЈУ ЦРНОГ ХУМОРА У МАКЕДОНСКОЈ ЛИТЕРАТУРИ. Имам једну АНТОЛОГИЈУ. о којој ти знаш, али. не желим да бар за сада ико цруги зна. јер, хоћу да се уради на јутослов енсксу плану, и, мора да буде добра. Само,/ не мислим да је ја радим. А нећу рећи ни то коме сам понудио
да је направи » ж »
Неко време идемо улицом на коју је пала чудна нездрава жега, иза које се крије олуја И. као и увек без икаквих конвенционалности, стежемо један другом руку, ни мало свесни, како овај разговор треба опет једног дана, или ноћи наставити, ко зна у коме смеру. Ходом који има неке чудне. зверске гипкости. одлази он сам, путем. поред недовршене катедрале. И већ га нема. »
Велики дан 22, класе
Академиима Рајловачког. гарнизона, који су добили чинове потпоручника, честитао генерал-тотпајковник Никола Лекић
а у |
(Сарајево, 6. јулај — Академпи 22. класе гарнизона у Рајловцу крај Сарајева после трогодишњег школовања промовисани су данас у потпору чнике и добили дипломе ваздухопловних инжењера. маштинскот или електро првог ступња; Свечаностима у Рајловцу присуствовали су и генерал потпуковник Никола Лекић, изасланик врховног ко
смера ·
манданта оружаних снага СФРЈ маршала Тита, Дане Маљковић, председник скупштине града Сарајева. представници друштвено-политичких организација те многобројна родбина и пријатељи слављеника.
Млади потпоручници,' међу
којима су награде за најбољи
успех добили Драгомир Шим-
"рак, машински одсек и Сини-
ша Милутиновић, електро одсек, после завршетка Академије у Рајловцу одлазе на стажирање у јединице ратног ваздухопловства и противваздушне одбране. То им омогућује ла стекну право студирања другот ступња Академије у Београду. после чега добијају дипломе инжењера. Ваздухопловна техничка аакдемија у Рајловцу једина је
ове врсте у земљи, и у њој високо војно стручно знање из. ваздухопловства стичу завр-_ шени средњошколци из целе Југославије.
Са данашње свечаности ака демди су упутили телеграм другу Титу. у којем му обећа-_ вају да ће увек и верво чувати тековине наше револупи+. је и бити одани браниоци на-,штег неба. Д. КАТИЦА