Борба, 07. 07. 1974., стр. 4
Указом
пикопав је
потом
БОРБА
оп 15 феоруара 198; Председник Републике ог „Борћу“ пово том 40-голиттћипе излаже та Оппеном заслуга за на поп са златпом звездом и ожалом пп о18 мплпта 1972 по зо-то липе пигта Оппеном ћтлтетпа и те пиестпа са златним венпем
Поу
БУКУРЕШТУ _
Председник Тито допутоваће сутра у Букурешт, у четвородневну званичну и пријатељску посету Румунији, на позив председника Чаушескуа. Тако се продужава добра традиција разго вора лидера суседних и социјалистичких земаља, која бележи више од десетину
сусрета двојице шефова др-
жава и партија у последњих осам година. од којих је сва ки значио даљи крупан корак, као и стваралачки стимуланс у трајној и свестраној сарадњи двеју земаља. Устаљена, отворена и пријатељска размена мишљења на највишем степену, као и на другим нивоима државника и пслитичара, партијских, синдикалних и других друштвено-политичких, привредних руководилаца и пре галаца., узајамно упознавање са достигнућима у стваралачкој социјалистичкој изградњи, која иде сопственим пу тевима у свакој од наших двеју земаља. разматрање би латералних веза које су вео ма разуђене, као и прилика и догађаја у миђународном
животу. — показало се као веома добра форма у обостра ној тежњи за складнији, раз
новрснији, као и квалитетни ји ниво већ ионако плодноносних и пријатељских југословенско-румунских односа.
Протекло између сусрета Тита и Чаушескуа у јулу прошле године на Брио нима и наредних разговора у Букурешту обележено је многим садржајима, оф сваком погледу. Билгтерал на сарадња, нарочито у економској сфери, креће се стал ном узлазном линијом. али се непрестано отварају нове могућности да она буде још
време
новим
богатија по својим облицима и још већа по обиму. На све тској позорници дошло је до веома крупних и значајних догађаја. као што је кон ференција на врху несврста них земаља у Алжиру. рдто вало се на Блиском истоку, пуч у Чилеу и току
извршен је обореп Аљенде итд. У је дубоки процес еманципапи је постојећих економских од носа, наставља се са полити ком детанта, али и многи меЂународни чворни проблеми нису разрешени, као што и из неких конфликтних ситу ација није нађен излаз. Полазећи од опште слике
Богдан Дечермић
и стања _ југословенско-румунских односа, особито у робној размени, оба партнера могу бити веома задовољна. Размена у оба правца је просто набујала за протеклих дванаест година, увећав ши се за више од 20 пута (од нешто испод 1 милиона У 1962. на 250 милиона долара колико се предзиђау 1974. години), Па ипак, заједничКе жеље, рекли бисмо и потреба, у интересу даљег раз маха производних смага и Ју тославије и Руммније, знатно су веће. За кратко време, свега за пет наредних година, укупна робна размена требало би да достигне мар кантних милијарду _ долара. По свему судећи, пут до овог договореног нивоа води пре свега кроз заједничку коопе рацију и поделу рада наших сродних пивреда, машиногра дње, петрохемије, енергетике, електронике и других гра на, заједничке сарадње са трећим земљама у свим видовима. И Југославија и Румунија веома активно су укључе не у токове међународног жи вота, Наравно, учешће једне и учешће друге донекле је објективизирано природом и местом сваке од њих у посто јећем систему глобалних од носа у свету па су могућна и нијансирања у неким прилазима и оценама. Битно је, међутим, а у то смо се уве-
рили у мнотим приликама. ла и једна и друга земља у борби за мир одлучно полазе од равноправности свих држава, без обзира на њихову војну и економску снагу, поштовања суверенитета и интегритета и других прогре сивних норми и принципа.
У разговору. Тито — Чау-
шеску доћи ће и до разме-
не мишљења о најкрупнијим
међународним питањима. Наш председник недавно се
вратио из Бона. шеф румун_
ске државе био је домаћин египатском председнику. дијалот Брежњев — Никсон управо је обављен, већ ове као и друге теме, могу нагосадржај овог дијалога на врху.
вестити делимичан
Са дубоким убеђењем можемо очекивати да ће и ових дана У Букурешту. као и увек до сада када су се срели Тито и Чаушеску. бити подстакнути већ заједнички усвојени, а и назначени неки нови, основни правци развоја сарадње између Југославије и Румуније.
М
ИЗ РЕПОРТЕРСКОГ БЛОКА.
свечаној седници
радничког
савета
4. СТРАНА — БОРБА — 7. ЈУЛ 1974. |
(ЧИ Е
АКТУЕЛНОСТИ
ЈИОСЛАВ 198. ГОД
У јавној дискусији до средине октобра треба да се верификује
дугорочни развој наше привреде и друштва |
у [4
Некако заједно са будућим средњорочним планом појавила се међу стручњацима и популарно названа „црвена књижица плана“ ко ја садржи основе заједничке политике дугорочног развоја СФТ Југославије до 1985. године. На 82 странице ове књиге, коју је „писало“ 15 института и један истраживачки центар уз многобројне самосталне стручњаке. да та је оцена досадашњег развоја. али и предлог како ићи даље, којим путем треба да се раз вија југословенска привреда и друштво.
Акценти
Неколико оцена из протеклих двадесетак година побуђују пажњу. пре свега да је брзо повећана индустријска производња донела са собом проблеме који ограничавају њену ефи касност и развојне способности, да је пољопри Бреда оптерећена крупним и дугорочним раз војним проблемима „али и уз генерални закључак. „да је протекли период изградње био врло успешан“. у
У предлогу се затим истиче значај наред
„не етапе — у ствари прекретнице — у коме
се за решавање кључних развојних проблема ангажују све самоуправне снаге југословен ске заједнице. Селекција заједничких развој них задатаха треба да обезбеди да удружени непосредно овлада целокупним процесом 77" штвене репродукције и да стално јача његова материјална основа. Из тога произилази и ду горочна оријентација самоуправног социјалис тичког друштва.
Документ се опредељује, због свега тога, За неколико основних задатака дугорочног ра звоја.
Ф Стално побољшавање услова живота и потпуније задовољавање потреба становништва. Ф Пораст запослености довољан да ангажује целокупно повећање радног контингента становништва и битно смањи привремеу запосленост у иностранству и текућу незапо сленост у земљи,
Ф Брзи и ефикаснији привредни развој, структурне промене и савлађивање структурних диспропорција у привреди.
ф Стварање стабилних услова привређи
ПОДВУЧЕ О | ; у
Ја сам самосталан ор ган који даје иницијативе и предлаже мјере
да би се спријечиле и уклониле повреде самоуправних права и друштвеног власништна. Моји приједлози бит ће упућенпи организацијама удруженог рада, интересним заједнидруштвено-политичким | организацијама, скупштинама друштвено-политичких зајсл ница, њима одговорним и свим другим органима. Ако они не буду имали „слуха“ за моја указивања, и приједлоге, лаБат ћу се даљих средстава: покретат ћу поступак пред Уста вмим судом, судовима удруженог рада и другим инстанпиЈама. Моја је дужност да по сваку цијену остварујем зашштиту самоуправних права радних људи и друштвеног власништва. (Лруштвени правобранилац самоуправљања за СР
ЗАШТИТА САМОУПРАВЉАЊА
нама, синдикатима и _ другим
Ховатску, Јуре Ивезић, у „Вјеснику“).
ЈЛИКО Земље
(Чантавир, јула). — Те вечери, на „не могу“ да се ускладе. Сада, чујемо,
прираста товног свињчета и 2,10 дичара неће бити проблема ни са кредитирањем
вања као неопходног оквира за развојну ини цијативу организација удруженог рада... » Ј
Уз још много других елемената који тре ба да доведу до укупног раста друштвеног про извода од просечно 7 одсто годишње. да би на пионални' доходак по становштику био за 2,5 пута већи, и доститао 2.000 САД долара.
Доходак
Пажљив читалац ове „црвене књижице плана“ не може се.отети утиску да је остварење дугорочног програма развоја могуће ако се не интензивира производња и продуктивност рада ако се не створе ови предуслови за већи доходак. То је императив будућег разво да привреде. Тим пре што основне гране иде латности које треба развијати захтевају веома велике ипрестипије (машиноградња) транспорт. сировине) а да би се оне и оствариле, неспорна су и велика улагања.
Средства ових области и грана неће бити довољна. по свему судећи. за велике. неопхо дне подухвате. Из тога проистиче озбиљан за датак да се што пре стави „у погон“ механи зам пројектоване проширене репродукције. уз даље беспрекорно функционисање механи зма самоуправног удруживања и одлучивања и у области производње. али и, проширене ре продукције. због неопходности улагања зајед нички зарађеног и увећаног дохотка.
Прекретница у развоју мора да се оствари и кроз стварање знатно повољнијег места нау ци, техници, технологији и организацији рада — основзим покретачима оствАривања свих записаних задатака. Разумљиво уз већа улага ња у научно-истраживачки рад. знатно већих нето што су садашњих један одсто средстава од укупног друштвеног производа.
Истицање ово неколико задатака показу је колико су то обимни послови. чак и сваки за себе. Опи су и са много непознаница, гли и са могућим вешењима ако се примени већ "договорено: да је заједнички развој . императив будућности семоуправаог друштва. И. ка
| ко је уосталом и записано. у, програму, подиљ.,
тике развоја: „ради афирмације. човекаги ње тове личности. способне-даовлада друштвеним и привредним процесима развоја. развоја непосредног самоуправљања и удруживања рада и сталног проширивања материјалних и других услова живота и рада“ „ме
Д. Гановић
ООУР. „Кооперација“ земљорадничке задруге у селу Чантавиру, било је, заиста, свечано: првих 19 индивидуалних пољопривредних произвођача потписало је самоуправни споразум о удруживању са чантавирском задругом. У тренутку када су стављали потписе на званична документа. Ђуро Ћопић, директор задруге, говорио је да ће ускоро, бити још више удружених пољопривредника. Јер, њихова задруга. практично, већ сада свестрано сарађује са скоро сваким домаћинствомеу селу. Истовремено, приликом - стављања потписа на самоуправни споразум дата је и информација да су ови удружени пољопривредници већ почели да тове 2.100 свиња и преко 500 јунади. Дакле — кренули су с послом.
Међу онима који су потписали самоуправни споразум о удруживању налазис се и Вељко Томишић. И. у блоку репортера, остао је забележен монолог овог 45-гтодишњег сељанина:
— Ето. коначно. дочекасмо и ми да почне удруживање, Могу да вам кажем да смо ми, индивидуални пољопривредници, били више заинтересовани за „зелени план“.и удруживање него многи други који су. чак. Сили плаћени да то све реализују. Стално смо се распитивали у задрузи: кад ће почети удруживање ИМ. мада немамо примедаба на досалашњу сарадњу са задругом. често смо добијали одговоре да то још није лако спровести, јер многе ствари никако
нас пољопривредника, па ће и ово наше удруживање, сигурав сам, дати добре резултате. Ускоро, биће нас не 19, већ још неколико пута толико.
— Питаш: зашто се удружујем7 Па, има ту више разлога и рачуница — ве'ли Томишић. Знаш, имам сина и желео бих да га задржим код куће, на салатлу. Истина је имамо скоро максимум земље, али то није довољно да се дете задржи на земљи. Јер, механизација је
. толико одмакла да у ратарству скоро
да и немамо шта више да радимо. Кад викне коров. ја зовнем задругу, они поспу хербицид и све је готово. Кад треба орати, стигне задружни трактор, а кад треба жети,. стигне задружни комбајпн.. И. тако, дете би се и код толико ' земље ту, као спас, организовано товљење јунади и свиња. Ту може цела породица да се запосли и да. уз то. и добро заради. )
Други ти је разлог, наставља Томишић, што задруга гарантује сигурност за тов. Не можемо зарадити мање месечно него што је заради неквалификовани радник у индустрији. Ми дајемо рад и објекте које подижемо и уз помоћ задруге. а задруга Нам даје приплодни материјал, сточну храну, ветаринарску негу... Свако поштено треба да обави свој посао и да поштено поделимо зараду. Најмање што можемо. добити, то је 1,2 динара по килограму
— досађивало. Е, зато је
по килограму прираста товног јунета... Тако је, по једној товној свињи, обезбе- . ђена зарада од 120 до 140 динара, а по једном товном јунету око — 450 динара.
ИМ, тако, мој син и ја радићемо сада на тову. Биће посла, али биће и користи, и радости. Већ видим: предам 50 јунади и од зараде, која ће износити 20.000 динара, купим, рецимо, половни трактор. Онда, кад предам другу „туру“ од 50 јунади. купим половни аутомобил. Имам да се радујем и ја, а још више син. Видеће да је нешто корисно урадио. а живеће као да је у граду Часком ће до Суботице да стигне аутомобилом. И неће више желети да оде од куће. јер ће видети да и уз свој рад. на селу може добро да прође. :
Слуша то Вељков најближи сусед, Стипан Габрић. који је такође потписао самоуправни споразум. и сличних тодина старости као и Вељко, а ратује са истим проблемом“ задржавањем сина код куће — пошто је друтог послар „на школе“ — и каже:
— Ако удруживање, буде ишло како смо се договорили — а и ми, а верујем и задрута. ћемо учинити све да такб и буде — онда ће убрзо бити и знатно мање проблема на селу. Производиће се више, а и лакше, јер ће се радити удруженим снагама. То значи да ћемо и
боље живети. Па, онда, неће ни бити
тако великог бежања са села, као досад. Сл. Станојевић
.
ПШТИНСКА САМОУПРАВА
Ј| ~ р ТИ |
Како ради Извршно веће у Славонском Броду
(Славонски Брод, јула Прошло је тек неколико месеци од како постоје опш тинска извршна већа. Желе ли смо да сазнамо како ради ово тело у Славонском Броду, комуни са 107.000. становника, 95 насеља, 23.000 "запослених. О првим искуствима говорио нам је председник Извршног већа инж. Иван Но ваковић, :
У Славонском Броду, каже Новаковић, сматрају да Извршно веће није одговорно за креирање политике већ за њено спровођење, дакле за ра зраду одлука које доносе Оп штинска скупштина и њена већа, Али, прецизирао је Но ваковић, „то не значи да се Извршно веће искључује као креатор, иницијатор, предлагач одлука или организатор неке акције. Али, дефинитив ну одлуку и ставове Изврш но веће треба да добије пре свега из Скупштине општине која је јединствена општа а социјација друштвено-полити чких снага у комуни“.
Иако су многе општине У Хрватској у извршна већа би рале руководиоце неких важ них ресора: унутрашњих по слова, народне одбране, служ бе за управно-правне послове, а неки чак и упрдве при хода, инспекције, заводе за план, овде су поступили дру тачије. Чланови Извршног ве ћа у Славонском Броду су волонтери, дакле своју функ цију ће обављати добровољно и, како се очекује, бар 30 одсто свог времена моћи ће да посвете раду у овом ор гану.
— То су економисти, инже њери, два агронома, један ле кар, један просветни радник, један земљорадник и ја. Уку пно нас је 11 — истиче Но ваковић. Руководили смо се потребама односно ставом да чланови Већа буду добри поз наваоци главних области на ше. комуне. Желели. смо. дак ле стручан тим, јер се окре ћемо привреди. Период санација је прошао. Пред нама
су проблеми развоја, а ту се од оваквог органа много оче кује.
Чланови Извршног већа не мају одређено задужење, ни ресорског ни по специјалности. „Ми смо колективни ор-
ган и обављамо послове уз по моћ стручних служби општи не, привреде, непривреде и других“, каже Новаковић,
Веће је досад расправљало
о упису у школе, формирању конзорцијума за изградњу хладњаче, пословном повези вању неких металских преду зећа, организовању против-
градне одбране и о полити-
ци стамбене изградње...
У плану је, како нас је о бавестио председник Извршног већа, замашан посао Ве ћа и других органа на изгра дњи јединствене дугорочне по литике у пољопривреди, уз пуно укључивање друштвеног и приватног сектора. На томе раде општинске стручне службе, задруге и агрокомби нат „Јасиње“. Затим на днев ни ред долази пословно пове зивање и интеграција у трго вини, дрвној индустрији, но ва политика усмереног образо вања итд. ,
Новаковић додаје да је по ложај општинске управе знат но измењен, Тако, на пример, руководиоци ресора: СУП, ин спекције Управе правосудних послова, Завода за социјалну заштиту, Управе прихода. Ка тастра, Завода за план и стру чне службе, нису чланови Из вршног већа. Али они имају потпуну самосталност. Све по слове обављају као и досад. За рад управе, дакле, није задужен ни један члан Извр шног већа, већ Веће у цели ни. Оно повезује рад општмн ске управе и. скупштине. Али то не значи да се било који члан Већа, ако затреба, не може укључити у рад не ког од органа управе.
Извршно веће има, пре све
га. обавезу да доследно и што хитније спроводи одлуке ску
пштине и на реализацији тог.
задатка ангажује све службе и органе у комуни, „Али, ми нисмо филтер, премамо материјале и. слич но за скупштину. То. је посао савета и одбора“. каже Новаковић.
Тако је у овој општини Из вршно веће ослобођено адми нистративних послова.
Ст. Рајковић
„Карикатура: М. ДОБРИЋА)
нити при_