Борба, 15. 08. 1974., стр. 2
2. СТРАНА — БОРБА — 15. АВГУСТ 1974.
Титова чеетитка Нгуаоију
(Бриони, 14. августа, Танјуг) Председник Републике Јосип Броз Тито упутио је председнику Народне Републике Кон= то Мариену Нгуабију следећи телеграм:
„Поводом националног празника Народне Републике Кон го, са задовољством упућујем Вашој екселенцији, у име народа Социјалистичке Федеративне Републике Југослави је и у своје лично име, искрене честитке и најбоље жеље за напредак пријатељског ков гоанског народа и за Вашу ли чну срећу.
изргжавам своје. убјеђење д> ће се пријатељски односи и свестрана сарадња између наших двију земаља и даље продубљивати за добро наших народа и доприносити учвршћењу начела Несврстаности. равноправне међународне сарадње и мира у свијету“.
ПОВОДОМ ДАНА
ГРАНИЧАРА И
30- ГОДИШЊИЦЕ ФОРМИРАЊА КНОЈА
Поздравно паемо друга Тата
Врховни командант оружаних внага Социјалистичке Федеративне Републике Југосла= вије маршал Југославије Јосип Броз Тито упутио је припадницима траничних јединица следеће поздравно писмб:
Другови граничари,
Поводом 30-тодишњице фор мирања Корпуса народне одб ране Југославије, односно тра ничних јединица, упућујемо ср дачне честитке и поздраве свим припадницима граничних јединица _ наших оружаних снага. |
Данас се са поносом сјећамо храбрости, самопријегора и по жртвовања које су ббрци и старјешине Корпуса народне одбране показали на извршв“ вању бложених и одтоворних задатака чување тешко стече= не слободе наших народа и у одбрани тековина наше рево луције бол напада многоброј= них непријатеља.
“Истовремено се сјећамо и свих другова-припадника гра= ничних јединица који су положили своје животе да би на шим радним људима сбезбије= дили мидан и стваралачки рад. Не мали број граничара пао је у окршајима са разним непријвтељима, када је за дру те рат већ био завршен.
Својом конструктивном и ми "грсљубивом политиком наша земља и њени народи стекли су у свијету велики углед и многобројне пријатеље. Међу“ тим. не смијемо губити из ви“ да да У свијету још увијек по стоје и дјелују јаке снаге ме ђународног империјализма, «0 је не презају од посезања за слободом и независношћу дру гих варода и земаља, б чему у новије вријеме свједочи ви ше примјера. Управо због тога пред наше граничаре и сада се постављају веома одговорни за даци. Наши народи, који изд-= вајају знатна средства за сво ју одбрану, с правом очекују да се и убудуће обезбиједе ус= лови за миран. а тиме и бржи свестрани развитак наше само управне социјалистичке заједнице. Увјерен сам да ћете, поред вашег основног задатка — обе абјеђење границе Социјалисти чке Федеративне Републике Југослвије, равноправне само управне заједниџе свих наших народа и народности — упорно радити и на вашем војностручном уздизању и илеоло шко-политичком образовању. У томе И извршавању свих дру гих задатака желим вам много успјеха и још једном честитам празник. (танјут)
Минићева честитка Пндалесију Лиевану
Потпредседник СИВ и савезни секретар за ино стране послове Милош Минић упутиб је министру иностраних послова Колумбије Његовој Ек селеннији др Индалесију Лиева ну телеграм следеће садржине:
„Поводом Вашег наименовањЊА за министра иностраних пос лова, са великим задовољством упућујем Вам најсрдачније 'чес титке са посебним жељама да се пријатенски смноси између две земље и даље успешно развија
ју“. Живот странаца у етиопији није угрожен
Садашње пруштвеве и по“ литичке промене у Етиопији ни на који начин не угрожа» вају животе И имовине домаћет живља и странаца У тој земљи“ изавио 12 представних етиопске амбасаде у, Бео-
граду.
Београд.
ГРЧКА ПОСЛЕ ИЗБИЈАЊА НОВИХ СУКОБА НА КИПРУ _
ОСНАЖЕНО АНТ
АМЕРИЧКО
И АНТИНАТОВСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ
Одлука о исшупању из ђојнис обађеза НАТО нобабала изненађење у Афини, == Леђица сђе чешће сађешује бладу да
(Од дописнвика Танјуга)
(Атина, 14. августа) == Под председништвом премијера Ка-
раманлиса. грчка влада јутрос
одржава ванредну седницу
која, у То нема сумње. разматра новонасталу ситуацију прекидом Конференције у Женеви и одлуком Грчке да испути из
НАТО. његових војних обавеза
и остане само у његовој
политичкој сфери, Очекује се да ће састанку присуствовати и министар иностраних послова Маврос који је заједно са привременим председником Кипра Клеридисом. већ лопутовао У
Атину.
Одлука б иступању из војних обавеза НАТО пакта изаз вала је прилично изненађење у Атини. Овде се сматра да је то била малте не последња мера којој је грчка влада мо гла у садашњој ситуацији да прибегне. Остало је још — ис тичу овдашњи посматрачи проглашење ратндбг стања поб тив Турске.
Овакво решење нису чак предвиђали ни листови ни кру тови са левице. који су, меБутим указивали на штетне последице натовског савезниш тва, које је у најтежим трепу Нима за Атину — како се то овде сматра — потпуно заказалб и показало св неефикас ним. Постоји чак мишљење да су чланице НАТО у овом слу чају Велика Британија и САД
ДА ЛИ ЋЕ БИТИ НАСТАВ
= допринеле успеху турске ин вазије на Кипар — прва што није реаговала, иако је имала као ни _ једна _ чланица НАТО, могућности за то, своје базе и трупе на Кипру. и дру га што је, како постоји проши рено мишљење, прећутно при стала на турске операције, ка ко би се „ослободила председ ника Макариоса а подељени Кипађ остао под пуном контро лом НАТО пакта. Један део ја вног мнења пребацује Великој Британији да као гарант независности Кипра није упот ребила војну силу на острву за заштиту те независности.
Ј еднодушна одлука
Драматични начин на који фе цела ствар изведена — телефонски разговор премијера Караманлиса са министром иностравих послова Мавросом у Женеви и затим хитно сази вање Војних бтарешина у Ко= манди оружаних снага, показу је у сваком случају једнодуш ност Која је владала приликом доношења ове одлуке. Тре ба поменути да. је атински лист“ „Акрополис“ на пример, у својој серији која је овде наишла на велико интересова ње. „Како су САЛ превађиле Грчку“. изнеб у једном настав ку ла је бивши премијер Анд ооцопулос запретио помоћнику пржавног секретара САЛ Сиску да ће Грчка изићи из НАТО уколико турске трупе не булу напустиле Кипар. МеБутим. тада с“ турске трупе ос тале На Кипру. а Грчка У НАТО
Листови левице и утицајне политичке личности левих гру папија саветују У последње време све чешће влади преми зера Караманлиса па тражи са везнике и на поуго) страни. па воли ширу и еластичнију политику. ве везујући оуке 38 бетења која су ттостиг гочких. блносно кипарских интереса. У "ем контексту помињана те пбтреба јаче бсавралње са сопијалистичким земљама и несвос таним светом. који се тоилр“ скавају резолутије Савета без бедности о Кипру. |
Још јуче је у доброј мери изненадио одлучан демарш Аверофа, министра одбране који замењује министра иностра них послова Мавроса, када је по налогу премијера Карамаз лиса позвао амбасадоре зема ља сталних чланица Савета бе збедности = САД СССР. НР Кине, Велике _ Британије и Француске — и саопштио им да Турска не поштује резолупију Савета безбедности о Ки пру и да су њихове земље, као сталне чланице Савета безбед ности такође одговорне за евентуално избијање сукоба.
У изношењу елемената који су претходили овој драма тичној одлуци. премијера Караманлиса било је ових дана најава да би грчка влада тре балб да са својим савезницима
говарачкој са ли у Женеви
шражи сађешнике на другој страни
„разговара језиком којим говори отоманска раса. језиком уцене и притиска“.
За сада је тешко предвиде ти како ће се даље развијати догађаји на самом Кипру, затим евентуално у Женеви И. на крају, у Грчкој.
Деликатна ситуација
Судећи по свему, изненадна ·
одлука премијера Караманли са није била и непромишљена, Као што је тешко претпос тавити — оцењују у Атини па, би тако искусан државник и политичар. какав је он пре узео толики ризик да претход но не осигура подршку оружаних снага. политичког света и широких маса. Без обзи ра на тешкоће са којима је суочена. Грчка у садашње време, једно је сигурно — из ових или оних разлога — нема слеја грчког друштва у коме није знатно развијено антиаме ричко. а затим и антинатовско расположење. Антиамериканизам. који се У садашњој Фази може упорелити са антинатовским рас положењем. увек је био при-
. метан код широких слојева и
КА: Чламови трију делегација, фоторепортери м новинари У тре-
|
нема сумње да ће ова одлу ка знатно појачати и проширити подршку премијеру Караманлису и његовој влади. Међу оружаним снагама и њи ховим лојучерашњим управљачима. који су. међутим, доб оим делом и данас остали ис ти, задржала се горчина да су увучени у кипарску игру остављени и затим напуште= ни. у
У најделикатнијој ситуацији. међутим. била је сама вла да премијера Караманлиса, ко ја је после кипарске аванту ве њених поетходника- била из ложена разноврсним притисци ма. од којих су најјачи били приговори да други члан југо источног крила НАТО — Тур ска. а не Грчка — ужива заш титу западних сила. Према то ме. влала премијера Караманлиса. чини се. најмање је била обавезна на лојалност НАТО пакту.
Овдашњи посматрачи већ са да постављају одређена питања. На пример шта ће бити са југоисточним крилом НАТО које је уздрмано после грчке одлуке, и да ли би требало са да, после свега, да се очекују уступци који би могли да имају вишеструко дејство = смиривање двеју завађених 35маља које су на ивици рата, враћање независности и мир једном острву — земљи, норма лизовање односа са првом гра ђанском владом Грчке, која је почела своје прве кораке на унутрашњем и спољном плану у веома, компликованој ситуацији итд.
Давор ЧУЛИЋ
Форд „будно прати“
ситуатиту (Вашингтон, 14. августа, УПИ) — Представник — Беле
куће за штампу Терхорст из јавио је данас пре подне да председник САД Форди државни секретар Кисинџер и даље будно прате _ ситуацију на Кипру. Терхорст је подсетио да је министар Кисинџер улагао напоре путем да се не прекину женев ски преговори о Кипру.
Забринутост у Белгији
(Брисел, 14. августа, АФП) = Како се сазнаје, амбасадо ри Грчке и Турске позвани су данас у белгијско Министарст во иностраних послова у ко ме се са забринутошћу прати погоршање ситуације на Кип Ру.
„Правда“ оптужује НАТО
Поновљен совјетски предлог да се из Медитерана повуку сви пловећи 06јекти са нуклеарним лавама
(Москва, 14 августа, Танјуг) == Централни _ орган КПСС „Правда“ пише данас да је ситуација у источном Средоземљу „веома напрегнута“ и у вези с тим оптужује агресивне кругове НАТО пакта „Који би желели да овај ретион претворе у одскочну да-
ску за борбу од снагама мира,
и социјалног прогреса“, Совјетски лист, који апелује за мир у Средоземљу, наглатпава да је источни Медитеран данас једно од жаришта затегнутости У свету и подсе
ћа да се „сложеној ситуацији на Блиском истоку сада дода је и мешање споља у ствари Независног острва Кипар“.
У овом напису се такође по навља совјетски предлог о томе да се из Медитерана пову ку сви пловећи објекти са ну клеарним главама, како аме рички тако и совјетски. Пре длог је пре готово месец дана изНео. генерални секретар Бре жњев, а о њему је између СССР и САД већ било говора, приликом сусрета БрежњевНиксон, пре два месеца.
Што се тиче грчке одлуке о иступању ове земље из војне организације НАТО пакта за сада још нема коментара У Рлавном совјетском граду. Атенција ТАСС пренела је ову значајну вест данас пре по дне и московски радио ЈУ је већ у пар наврата емитовао Верује се да ће грчка одлука б иступању из војне организаније северноатлантске заједни не наићи у Москви на разумевање и подршку.
ВАШИНГТОН УПОЗОРАВА ТРЧКУ И ТУРСКУ
(Вашингтон, 14. августа, Тан југ — Америка је званично упозорила Грчку и Турску да ће им укинути 'војну помоћ ако се садашњи конфликт раз вијг у ратне операције. Пред ставник Стејт департмента '"Маклоски изнео је ту опомену и изразио став да се „само пов ратком на преговоре може ис посломати споразум који би послужио као пут за васпостављање уставне владе на Ки-
пру и обезбеђење мира и стабилности“ у тој области,
То је до сада најјасније изражен осуђујући став Америке према војним акцијама ва Кипру, али без прецизирања одговорности једне или друге стране за најновије погоршање ситуације.
Пошто је до сада било доста говора о томе да се Вашингтон „приклања“ Турској, и да му није далека турска идеја 0 подели острва, високи функционер Маклоски и данас је то одлучно порекао, рекавши да се Америка у насталој си-
тулцији не приклања ни Грч-
| кој ви Турској.
Маклоски је међутим изразио уверење да се потези и изјаве Грчке не могу сматрати иступањем из НАТО пакта. Он је рекао да државни секретар Кисинџер и остали аме рички високи > функционери „нису уверени“ да се“ Грчка повукла из пакта. „још нисмо дошли до коначног суда о грч кој иницијативи“. рекао, је Маклоски. 6
Лондон критикује поступке Турске
(Лондон, 14. августа, Танјут) =- Политичка активност око Кипра концентрисална је У овоме часу у Лондону где су управо завршени разговори између шефа Форин офиса Џемса Калагана и генералног секретара ОУН Курта Валдхајма. Како се сазнаје, британски министар иностраних "послова изразио је велику забринутост
генералном секретару _ ОУН због садашњег развоја ситуације око Кипра. Велика Бри танија У овом часу отвореније критикује постопке урске чето што је то чинила претхол них дана. 7 време док су се водити претовори у Женеви. У вазговору ба дипломатским убедником британског радија Калаган је изјавио да је У 0вом часу веома тешко предви
дети да ли ће св и када наста вити Женевски преговори. С обзиром да се Турска окрену“ па оружју и започела војне операније на Кипру.
У Ломлону сала треовладђу је утисак да је Анкара изгу била свако поверење у Грчку и да је то условило почетак нових турских војних опера-
- ција на овом медитеранском
острву.
дипломатским |
АТ НА КИПРУ
(Наставак са 1. стране)
прбтивавионоска одбрана на
острву оборила четири турска |
авиона.
У Анкари је, у међувремену, саопштено да турске оружане снаге напредују према југоистоку и југозападу од Ни козије. То су заправо правци који воде према _ Фамагусти, Ларнаки и Лимасолу,
Од јутрос Турска је, иначе, такорећи читава у ратном ста њу у пуном смислу те речи, а врхунски државни органи налазе се у сталном заседању. После јутрошње седнице владе заседаб је Велики национални савет безбедности, под председништвом председника Републике Корутурка.
Седница је одржана У Генералштабу. Није трајало дуто, а по њеном завршетку Ко, рутурк је изјавио да је ТУРска свима у свету објаснила сво ја права и обавезе у вези са Кипром, и рекла је све што је требало да се каже. Сада је, међутим, настао тренутак, пре ма Корутурковим речима, када своја права на Кипру ТуРска мора да доказује и оства рује билом оружја. Председник Корутурк је позвао народ да буде хладнокрван и јединствен.
Радио-Анкара пренео је изјаву премијера Еџевита да ће се у понедељак састати Велика народна скупштина Турске, да би размотрила предлог о продужењу ванредног стања у земљи. Одговарајући на питања новинара Еџевит је рекао да се „у. Турској не осећа потреба за мобилизацију“.
Јутрос је турска влада саопштила да је „морала прибећи једностраној акцији, после неу спеха женевске мировне конференције“. За неуспех женев ских разговора турска влада окривљује грчку страну.
Јутрошњу војну акцију тур“ ска влада назива „новом ми= ровном операцијом“ чији · је циљ „остваривање законитих права турске заједнице на Ки пру“. Други циљ те војне интервенције — како је саопшти ла влада у Анкари — јесте да се обустави атмосфера страха, коју су тој заједници наметнули „Грци и грчка заједница на Кипру“.
Турска влада тврди да нова војна интервенција на Кипру није уперена _ против Грчке или било које друге земље.
Караманлисова одлука
У међувремену је Грчка, И званично саопштила да повла чи своје војне снаге из Атлант ског пакта. Текст саопштења гласи:
„Због неспособности НАТО да спречи Турску да изазове конфликт између два савезни ка. Константин _ Караманлис, председник грчке владе. наредио је грчким оружаним сна гама да бе повуку из НАТО. Грчка ће остати члан савеза, али једино у његовом политичком делу“
Председник грчке владе Ка раманлис сазвао је јутрос ван редну седницу Ратног савета, на којој се расправљало о ситуацији на Кипру после нових турских напада. На саста нак са војним руководиоцима
премијер Караманлис је дошао са министром одбране Аверо= фом.
Команда грчке Треће арми“ је напустила'је данас Солун и пребацила се у штапско ме« сто на терену, негде у североисточним деловима земље. До померања штаба дошло је по" сле вишечасовног састанка Ра тног савета Треће армије, којем је председавао њен коман дант генерал Јоанис Давоб,
Колона камиона. крцатих војницима под пуном ратном бпремом. прошла је кроз Солун и упутила се на исток, пре ма реци Марици.
Напуштајући јутрос Женеву, привремени председник. Ки пра Глафкос Клеридис је изјавио да је „турски империјализам приморао Грчку да напусти НАТО, а то није у инте ресу западног света. Турска није достојна да буде део за“ падног света“ — рекао је Кле ридис.
Он је додао да је Турска „употребила инвазионе трупе да би кипарском народу наметнула своју вољу. Она бомбарду“ је цивиле и руши мало острво Кипар, да би остварила своје империјалистичке циљеве“.
Коментаришући неуспех женевске конференције, Жлеридис је рекао да је сада јасно да „турски министар иностраних послова Гинеш није хтеб да прихвати одлагање које смо тражили, јер је желео да се наметне пушкама и није имаб намеру да преговара“, |
(АП, АФП, Ројтер, Танјут)
Забринутост у Лондону
(Лондон, 14. августа, Танјуг) = У Лондону влада велика забринутост због тренутне ситуације у источном Средоземљу изазване не само кризом на Кипру већ и изјавом Атине о новом статусу Грчке пре ма Атлантском пакту.
Министар иностраних послова Велике Британије Џејмс Ка лаган који је управо допутовао из Женеве у Лондон, већ се састао са британским премијером Вилсоном коме је поднео извештај о току преговора око Кипра. Заједно са шефом Форин офиса Калаганом У Лондон је допутовао и амерички посматрач на женевским пре-
говорима Хартман са којим ће вероватно британски дипломати сада размотрити најновију ситуацију која. према овдаш-=
њим првим коментарима, тешко погађа натовску стратегију на јужноевропском крилу.
У круговима који изражавају мишљења блиска Атлантском пакту истиче се да је одлука Грчке тежак ударац систему западне одбране у подручју Мелитерана. Атлантски зналитичари сматрају да ће се САД сада морати далеко активније укључити У разматра- | ње политичког сукоба око Кипоа. Први корак на том путу биће, како се то пбелвића У Лондону, хитно. _ спречавање. даљих војних инцидената на Кипру.
ПОТВРДА РАНИЈЕ ОЛАУКЕ
(Наставак ба 1. стране)
Осман Олчај, представник Турске, оспорио је право Росидиса да говори у име кипар ских Турака. Нимало у дефанзиви, он је питао како то да кипарском националном гардом комадују грчки офици ри, припадници НАТО снага, када је Кипар несврстана зем ља. Он је рекво да уговор о га рантијама из 1960. године није примењиван доследно. и да „сада нема повратка к њему“. Само заснован на фелералној основи, Кипар може бити заи ста независна држава — рекас је Олчај. Женевски преговори су прекинути зато што Грчка неће да дозволи да кипарски Турци, исто као и кипарски Грци, буду своји госпо дари на својој територији. По следњих десет дана. међутим: Трци су у Женеви примењива "а тактику одуговлачења.
Декларација несврстаних
Џон Скали. представник Сје дињених Држава. изразио је жаљење што је дошло ло вој= них операција на Острву, што је по његовом митиљењуУ било непотребно, јер се преговори воде. Сједињене Ложаве. ре• каб је он. сматрају да се само кђоз преговоре може пости ћи мир и. само они моту ла указжжу на нове уставне аранмане који ћи „узели У об• зир нове реппмости“.
Амеђички пелегат је. У ства би елепио став Хенри кКисинпеђа који је јуче У својим ко меуниканијаме са Атином и Анкаром полржао захтев Тур ске за полелом астрва.
Педселник Савета безбед= ности, Јаков Малик (СССЕВ),
цитирао је Декларацију несвр станих земаља. која је донесе на на састанку 60 делегација У Њујорку. 6. августа ове Тодине. и у којој се клже дв 0дуговлачење повлачења, страних трупа са Кипра представ ља опасност.
Савет безбедности, рекао је он, мора да оконча присуство страних снага на острву. У разлог Што су жененвски разговори пропали је у томе што то посал није учињено.
Совјетски делегат је рекао: „Садаитње стање је морло би ти избегнуто ла су биле преду зете, мере за које су се изјас= ниле несврстане земље“.
Савет безбедности. дакле, стоеманв је да сваког часа раз мотри предузимање нових корака. али не може се избећи утисак да су Уједињене наци је овде још увек На спорелном колосеку, Наиме и у пре говорима и војним операција“ ма Ујелињене чације су 10ш увек ватрогасна станица. коју зову У помоћ кал се У самом. атлантском табору више не мо гу па снаћу
Одлука грчке владе да #82" пусти чланство у атлантском војном савезу у Вашингтону је примљена као сензашија пр во реда, али досад нема Ни“ каквих _ значајних _ оеакција
Председник Форд је већ ЈУ" че у неколико махова конферисао са Кисинџером. због 07 пасног развоја ситуације 88 Кипру. а сам Кисинџер У 87ше махова је повкидао разго вође ба египатским министром Феахмијем. који се налази У Вешингтону, да би својим те" лефовским разговорима и де“ пешама предупредио избијање војних сукоба на Кипру; У чему, очевидно, чије успео.
Живко МИЛИЋ
|