Борба, 15. 08. 1974., стр. 3

ЗАШТО ЈЕ ПРОПАЛА ЖЕНЕВСКА КОНФЕРЕНЦИЈА О КИПРУ

ПРЕГОВОРИ БЕЗ

_ПЕР()

Ли '

И)

ВЕ

"Због чега није прихваћен турски ултиматум. — Британија веровала да је

решење могуће. — Маврос: Проблем треба да решавају Уједињене нације

Женева, 14. августа, Танјуг). —

На женевској конферен-

цији о Кипру вије прихваћен ултиматум: Турске. којим су по-

стављени усл конференција

и за геополитичко уређење те земље. Тројна елика Британија, Грчка и Турска, уз учешће

представника Кипра) прекинута је јутрос нешто после 02 часа И, како истиче британски министар иностраних послова Калатан, засад нема перспективе да буде настављена. Такав исход

резултат је неслагања око поделе острва. неш предложио је федерално уређење за Кипар, са две

Турски министар Гиили више географских зона, а дао је предлоге о устројству и функ-

ционисању федералних институција и институција

локалних

заједница турске и грчке заједнице,

Грчки министар Маврос и вршилац дужности жипарског председника Клеридис нису а приори одбили ове предлоге сами, него су затражили прекид од 36 часова да би обавестили своје владе. Турски министар Гинеш то-није при хватио, па је конференција

прекинута. Калаган је саопштио нови-

је прихватио. овахжав неуобичајен начин преговора, Кала ган је одговорио да је Велика Британија једна од земаља гараната основног уговора о Кипру из 1960. године, и да је Савет безбедности затражио од три земље — гаранта да по кушају да изнађу решење за кризу на Кипру. '

„Став Велике Британије са-

"КРАХ ПРЕГОВОРА: Грчки министар спољних послова Маврос

% привремени кита

„„нарима да је његова влада о-

дмах затражила хитан саста нак Савета безбедности, јер су у питању рат и мир.

Министар Калаган био је веома узбуђен, саопштавају-

овакве резултате“ конференције. Он је дао до знања да је све учињено како би се дошло до решења које је по његтовом мишљењу било могућно. Овако; како каже шеф Фо рин офиса, узалудно је прош ло шест дана.

Калаган је, наиме, био у ста лној вези са Хенријем Кисин џером, али такође и са запад ноевропском „деветорицом“, која су упутила апел Анкари да попусти у свом ултиматуму. Турски министар Гинеш и његова влада су упорно инсистирали, чиме је створена велика опасност на источном

Медитерану. „Република Ки-

пар је угушена од стране тур ске армије. Сутра ћета армија бити угушена на Кипру“ рекао је у једном тренутку Калаган, понет разочарењем и емоцијама. |

На питање новинара зашто

РАТ НА КИПРУ ЗАТВОРНО АЕРОДРОМЕ

ЈАТ обуставио летове за "Атину и Истанбул. — Из

Југословенске ваздухопловне власти јуче су званично "обавештене од турског ваздухопловства да СУ неки ваздушни путеви У овој земљи и аеродроми У Истанбулу и Анкжари затворени за путничке Ини Грчке су стигле сличне вести: летови путничких авиона су забрањени. Атина поручује да је веома опасно да путнички авиони лете њи-

реку председник, Клеридис натуштају Палату нација 'у Женеви

да је јасан, констатује Калаган. „Ми смо ставили наше трупе на располагање Савета безбедности, односно снагама ОУН“. Садашња је ситуација, по оцени британског мини стра, огромна претња миру на источном Средоземљу“.

Маврос оптужује Турску

Међутим, остало је нејасно зашто су Турци до краја инси стирали на својим захтевима, јер је од одлуке конференције у доброј мери зависила судбина рата или мира. „Зашто је у таквој ситуацији, требало инсистирати на одбијању ро-, ка од 36 часова, који су затра жили влада у Атини и кипар ски Грци“ — поставља питање шеф британске дипломатије који за њега не налази одговарајући одговор. „Њему такође није јасно зашто Грци нису хтели да чују апеле дру тих земаља, међу којима и Следињених Америчких Држава, које су такође сматра-

ле да је могућно доћи до ре-

шења које би задовољило по требе мира.

ховим ваздушним простором,

После ових упозорења ЈАТ је јуче привремено укинуо ле и за у рачунајући и специјалне чартер летове с ту ристима који су уплатили дво недељни боравак У „Грчкој, и Истанбул. Авион који лети из Каира за Београд јуче Ујутру није полетео док нису обезбе фене дозволе ваздухопловних власти Либије и Италије да лети заобилазним путем до

О резултатима конференци је говорио је затим грчки министар Маврос, који је такође констатовао да је конференција доживела неуспех циљева које је Турска имала према Кипру. Због тих циљева турска војска није поштовала прекид ватре наређен 30. јула, па је наставила да осва ја терен. ј

„Турска настоји да Кипру наметне нови уставни поредак, желећи да ту своју намеру оствари преко тројице министара који су се састали на женевској конференци ји, а чије земље је требало да гарантују независност, територијални интегритет и уставни поредак Републике Кипар“ — истиче 'Маврос. Турци су хтели да се послуже том конференцијом ради остварење права која им не дају ни резолуција Савета бе збедности, ни женевска декла рација од 30. јула. На тај начин „турска акција указује

се у својој ружној голотињи,

као акт сије“. Докле је Турска ишла у сво јој арогтантности показује и случај са јучерашње седнице, који Маврос наводи у изјави подељеној новинарима, када

неприкривене агре-

због |

је министар Гинеш затражио .

да се кипарским Турцима који сачињавају 18 одсто станов ништва уступи 34 одсто површине острва, и то они делови на којима се налази најплоднија земља. „Никад у историји човечанства није забележен арогантнији захтев“ каже шеф грчке дипломатије. И у осталим турским захтевима Маврос види жељу да се на Кипру изврши „де факто подела острва“, на коме Турска жели да створи свој „протекторат“. А то би у ствари био крај интегритета и не зависности Кипра.

Улога Уједињених . нација

Одговарајући на питање шта

треба да уради Савет безбедности, Маврос је рекао да је основни циљ да се спроведе резолуција Савета 353 од 21. јула. · Као и Калаган, и Маврос такође сматра да три земље, гаранти независности Кипра, не могу да натуре промену уставног уређења једној земљи која има свој устав. Евентуалне промене у том смислу за висе једино од Кипрана. „Надамо се — наставио је Маврос — да ће се представници две заједнице са острва поново појавити у Женеви и предложити решења о којима ћемо нас тројица дискутовати.

Упитан ко треба да решава садашње проблеме, на Кипру,

Маврос је одговорио да је то

посао Уједињених нација која располажу средствима да изнуде да се поштују одлуке Савета безбедности. Маврос је, иначе, уверен да ће Савет безбедности: осудити Турску, јер се то тело Уједињених на ција сложило да треба прекинути ватру; да треба да се повуку све стране трупе и да треба поштовати уставни поредак, што Анкара није поштовала. Исто тако и Велика Британија може много да учи ни, јер се њене снаге налазе на острву и већ су доста помогле снагама Уједињених на ција.

На питање да ли се може рачунати и на подршку СССР у Савету безбедности, Маврос је одговорио да верујеу ту подршку, јер се та земља залаже за пуну и безусловну примену резолуције 353.

Турски министар Гинеш, ко ји је досад стално одржавао састанке и разговоре с новинарима, није се појавио на конференцији за штампу. Он је поручио да ће данас одржа ти такву конференцију.

Маврос је одмах јутрос от"путовао у Атину, а Калаган је то учинио нешто касније.

МАКАРНОС ИНТЕРВЕНЦИЈУ _ ВЕЛИКИХ СИЛА

Китарски председник оптужио Турску за неустел · женевскихг трезовора

: 2225 5;

МАКАРИОС: Турска крива за неуспех у Женеви

(Лондон, 14. августа, УПИ) — Председник Кипра архиепи скоп Макариос позвао је данас велике силе „да интервенишу и ослободе Кипар од тур ских нападача“. Према речима председника Макариоса о-

но што нису постигли у Же-.

неви, Турци покушавају да постигну бруталном силом. „Сада није време за речи. Сада је време да велике силе. појединачно или колективно интервенишу да се ослободи Кипар и сачува од турских нападача“ — изјавио је архиепископ Макариос новина

рима у Лондону,

' Оптужујући Турску за неуспех женевских преговора 9 Кипру, он је изјавио да се Тур ска понашала провокативно, "„да није ишла у Женеву да преговара, већ да диктира сво је услове“.

Киеинџеров савет Грчкој да се „обузда“

(Атина, 14. августа, УПИ) У грчким политичким круговима се изјављује да је амерички државни секретар Хен-

ри Кисинџер ју поруци трч-

ком премијеру аЋ која је упућена јуче, запр

да САД неће више пружати помоћ Грчкој у спору са Турском. Он је такође затражио да се „Грчка обузда“ .

У овим круговима се с тим у вези данас истиче да турски оружави напад на Кипар стота није представљао никакво изненађење.

Војне снаге Грчке и Турске

(Париз, 14, августа, АФП) — Редовни састав грчке ар мије има 160.000 људи, који је увећан са 215.000 већ мобилисаних резервиста. Копнена _ војска броји 120 хиљада људи. У њеном саставу налази се 650 тенкова, углавном америчке про. изводње, који не поседују антитенковске ракете. Грчко _ ваздухопловство има "22.000 људи м 225 борбених авиона, такође америчке производње, Француска, ни је још испоручила тражене „мираже“. У грчкој морнарици се налази 18.000 војника, са седам подморница, 13. разарача и 17 торпедних бродова. Под грчком ко мандом налази се и 12.000 припадника националне гарде кипарских Грка.

Турска армија има 445.000_ војника, а по потреби може мобилисати још 800.000 резервиста. У — сувоземном саставу · налази се 360.000 војника, 1.400 тенкова истих типова које има и Грч ка, али располажу и са ан титенковским ракетама. У саставу: ваздухопловних сна, га налази се 50.000 људи и 228 борбених авиона америчке производње, Турска морнарица има 40.000 људи, 15 подморница, 14 разарача и 25 торпедних бродова,

Камра за Београд преко Либије Италије

Сурчина. Овај авион тек јуче око 13 часова долетео је у Београд. у

Стране агенције јављају да су све ваздухопловне компаније отказале летове за Атину, Солун, Анкару и Истанбул. Авиони не лете ни за Израел, јер би морали да користе ваздушни простор изнад Кипра и тада би били у опасности да буду погођени. Компаније су поучене из недав-

ног сукоба, у јулу, када ума- ·

ло није дошло до судара два путничка авиона у кипарском ваздушном простору због тога што је затајила тамошња слу жба вођења ваздухоплова. Због обновљеног рата на Ки пру појачан је цивилни вазду шни саобраћај страних авио"компанија изнад наше земље, Саобраћај се одвија нормално,

| Д. ДРАЖИЋ

РА

715. АВГУСТ 1974, — БОРБА — СТРАНА 3. |

__ ИЗЈАВА КОНСТАНТИНА КАРАМАНЛИСА |

_ ТРЧКЕ СНАГЕ СЕ

ЛАЧЕ

Грчки премијер указао на неспособност атлантских савезника да спрече турску политику која прети да изазове сукоб два члана пакта

: /

(Атина, 14. августа, Танјуг) — Дописник Танјуга Давор Чулић јавља: .,

Р. .

РТрчка влада издала је саоп штење у коме се каже да је премијер Караманлис издао налог да се грчке оружане снаге повуку из НАТО пакта. У том саопштењу се каже да ће Грчка остати само у њего вом политичком сектору и до даје да је Караманлис на то одлучио 3б07 неспособности атлантског _ савезништва да спречи турску политику која може да изазове сукоб два члана НАТО пакта.

Командант оружаних снага обавестио је јутрос председни ка владе Караманлиса — ис тиче се у саопштењу — за чапад турских трупа ва Кипру. Пошто је дошао у кон такт са Мавросом, министром иностраних песлова који се налазио у Женеви, премијер

Караманлис је јутрос рано у:

присуству с" министра одбране Аверофа, председавао саветовању на коме су учествовали шефови и начелници штабова свих оружаних снага.

Премијер Караманлис дао је, такође, следећу изјаву: „Турска се показала као

претња светском миру. У на мери да експлоатише једну не одговорзу и бесмислену акци ју претходног режима у Грч кој, она је пре три и више недеља искрцала војне снаге на Кипар, под изговором да њена акција има за циљ успо стављање легалности и заштиту независности острва. Ме ђутим, позната су насиља и незаконитости које су изврши ле турске трупе, и поред на ших драматичних «настојања за цело ово време од искрца вања турских трупа да се по штују елементарни пришципи · међународног права.

4 Турска је — каже се даље заајаи фра остало задаеро 10] подмуклој намери и свогјим незаконитим делима. Кул минација ове дрскости је би ла да су у време, док је же невска "конференција настав љала рад 3за проналажење мирног решења, турске трупе данас извршиле поново напад који није био ничим изазван.

Оптужујем пред целим ци-

вилизованим светом ово тур-

ско понашање. Савет безбедно

„Оптужујем Турску“ |

"одржава

сти, који разматра ово пита ње, доказаће својим одлукама да ли Организација уједињених нација има разлог за оп станак и да ли извршава циљ због кога је и формирана. Са своје стране, Грчка ће преду зети одлучне мере — каже се на крају изјаве премијера Ка раманлиса — да се супротста ви једном нападу који је упе рен против независне државе Кипар и који истовремс:о по треса норме и уређење целог света“.

После овог саопштења, које је изазвало приличну узнеми реност, јер је тиме још више појачана неизвесност која по следњих дана влада у Атини у вези са женевском конференцијом, саопштено је да се ванредна . седница Министарског савета.

Забринутост у Атини

Истовремено, јутарња издања листова, који нису имали последње вести о прекиду коо ференције у Женеви, нити о изјави Караманлиса и изласку Грчке из војног дела НАТО, доносе. вести из Женеве у којима се оштро оптужује Турска због довођења конфе ренције у ћор-сокак. Подвла чи се истовремено да је Грчка обавестила амбасадоре пет земаља сталних чланица, Савета безбедности — САД. Со вјетског Савеза, Француске,

граки · амбасадор Карајанис

Велике Британије и НР Кине — да неће бити ослобођене од говорности за поремећај мира у овом медитеранском подручју. То се одпоси на разговор који је јуче имао вршилац ДУ жности министра иностраних послова ' Авероф, по наређењу премијера _ Караманлиса. са пет амбасадора сталних члани ца Савета безбедности,

Као што је познато, приликом овог разговора је речено да сталне чланице Савета бе збелности сносе одговорност што Турска не примењује од луку 353 Савета безбедности, на чијем су плоношењу учество вале и њихове владе.

У вестима о ситугцији ко ја је створена после прекида женевске конференције и но вог бомбардовања турског ваз духопловства неких објеката у Никозији. међу њима како се овде истиче и једне болни це, понављају се стално исте информације.

Очекује се у току дана по вратак министра иностраних послова Грчке Георги Мавроса. Овдашња средства информисања подвлаче његову изја ву у Женеви да је заблуда ако се сматра да се војном си лом може решити _ кипарски проблем и да Повеља, Уједи њених нација и статути НАТО треба да се примене. ~

Са великом атинско“ становништво даљи развој догађаја.

забринутошћу прати

МЕЂУСОБНЕ ОПТУЖБЕ: Турски представник у ОУН Олчај т

коментарилиу _ одлуку _ Савета

безбедности

ИЗЈАВА БИЛЕНТА ЕЏЕВИТА

ЖЕНЕН

МОРА СЕ СПРОВЕСТИ

Председник турске владе оптужује грчку делегацију и китарску администрацију да су онемогућиле рад женевске конференције

(Анкара, 14. августа) — До писник Танјуга Мустафа Еју пи јавља: „Турске оружане снаге почеле су да врше своју дужност на Кипру, пошто је постало очигледно да женевс ка конференција вије — могла да да никакве позитивне резултате и да ће Грчка влада и кипарска администрација вршити опструкцију на конференцији, како би се онемотућило постизање циљева ко је је поставио Савет безбед ности — изјавио је данас пре подне председник турске вла де Еџевит.

Говорећи на, конференцији за штампу, он је истакао да су делегације Грчке и админи страције кипарских Грка нас тојале да онемогуће разговоре у Женеви о уставном уређењу Кипра, тврдећи да конфе ренција није овлашћена да се бави овим питањем. Грчка страна такође је пропустила да испуни обавезе предвиђене женевском декларацијом — од 30. јула, додао је Еџевит. Он је затим рекао да се грчка „страна „нехумано понаша“ према ненаоружаним и беспо моћним припадницима турске заједнице.

„Метод свршеног чина“

Неколико дана после потпи сивања и почетка друге рунде женевских преговора, они су — „рекао је Еџевит — дали обећање да ће дозволити Тур цима да се врате у своја се ла која треба да напусти ки парска национална гарда, али

пошто су ово обећање изврши ли само делимично, и то у не ким местима, они, кршећи 'ос новна правила хуманости, оду стају од тог обећења и скида ју са себе одговорност, што значи да неће ослобађати Тур ке које држе као таоце.

У једном саопштењу грчке владе турске снаге које су стациониране на Кипру нази вају се окупаторима и поред чињенице да су те турске сна

те поступиле у складу са овла шћењима гарантне силе, рекао је Еџевит и додао. „Сае-

вим супротно женевској дек-

ларацији, грчка Влада је зат-

ражила повлачење турских снага, постављајући то као предуслов жемевској конфе-

ренцији, Они су изјавили да до повлачења грчких ца и официра може доћи са мо после тога, мада је читавом свету познато да се сни тамо налазе противзаконито и да је њихов циљ припајање Кипра Грчкој методом свршеног чина. То је само јошт један доказ, рекао је Еџевит. да трчка влада не признаје важ ност женевског споразума“.

По Еџевиту, грчка влада и администрација кипарских Гр ка учиниле су све што је.би ло у њиховој моћи да обезвре де одлуке женевске конферен ције и да онемогуће њен рад, Женевски споразум, наставио је он, мора се спровести у це лини. Одредба о трекиду ват ре. која је само део тог спора зума, спроведена је у дело и поред тешкоћа које су троизи

шле из чињенице да зоне без.

једини-,

бедности

бе које је затражила Турска нису успостављене и поред _ тога, грчка влада и администрација кипарских Гр

ка упорно су заобилазиле из весне одредбе споразума које су битне за успостављање без бедности на острву.

Равнстежа снага

Према речима турског тремијера. акција оружаних сна га Турске није уперена ни против Грчке ни против заје днвице кипарских Грка. Ми на меравамо, рекао је он, да: ус поставимо | равнотежу . снага на Кипру, која ће омогућлти и Турцима и Грцима да сара ђују и да остваре просперитет У условима оавноправмости.

Премијер Епевит је на 'да нашњој; конференцији за шта мпу демантовао вести о бомбардовању никозијског азерод рома. Он је рекао да [ ће да су само неке бомбе па ле у близини аеродрома, Он је даље потврдио да турске

оружане снаге напредују на СВИМ правцима али да немају А вемеру де заутих МИ 274] већ ДЗ створе зону која. ће орезбедити равпогежу снага и оситурати безбедност турске

заједнице на острву.

На. питање како Американ 'ци гледају на турску акчијту, Еџевит је рекао „На зснозу разговора са Кисичџером. моту да кажем да је министар ивостраних послоза САЛ испо љио разумепзње за трава тур ске заједнице на острву,“

је могу“