Борба, 30. 12. 1975., стр. 12

"Па

рирајући инфлацији

У ВРЕМЕ НАЈВЕЋЕ ИНФЛАЦИЈЕ „МЕТАЛАЦ“ СЕ ПРЕОРИЈЕНТИСАО У ПРОИЗВОД ЊИ, ЕЛИМИНИСАО ГУБИТКЕ ОД МИЛИЈАРДУ ДИНАРА И ПОТРАЖИО ИЗЛАЗ У

НОРЕД фабрика посуђа у Цељу, старе 80 година, фабрика у Горици и Струги, створених после рата, „Металац“ из Горњег Милановца

> је четврта и најмлађа фабрика посуђа у земљи. | ~

гМако најмлађа, она данас остварује вредност производње. од 15 ми лијарди (старих) динара, запошљава око 1100 радника (пре рата Горњи Милановац је имао укупно 3.000 становника, што ће рећи да данаш ња фабрика са 1.000 запослених издржава више људи него што је имао град пре рата становника).

~ „Металац“ је прва фабрика „ис-

под Саве“, што ће рећи до рата у _

неразвијеном делу земље, која се

— не само са 20 одсто своје про- -

дукције везала за извоз у свет,

, · нето и фабрика која савременом

технологијом, аеортиманом, квалитетом заузима заиста, равноправно _место са најстаријим фабрикама у земљи и одговара захтевима најразвијенијег конвертибилног тржишта тог света.

МАШИНА ЗА ДУБОКО ИЗВЛАЧЕЊЕ ПОСУЂА

ен

СТРАНА П

ИЗВОЗУ

Да бисмо-то објаснили, рецимо

најпре неколико речи шта се про-

изводи у Милановцу.

ПРЕОРИЈЕНТАЦИЈА

Када је почео да ради 1959. године, „Металац“ је производио оно што се тада највише тражило: лон це, шерпе, канте за воду, вангле, традиционално плаве боје која је

_ У савременом домаћем речнику до-

пла одређен појам: „плаво“ као канта; У

Пре седам месеци у Горњем Милановцу су се појавили први пут Американци који су купили знатне количине најмодернијег посуђа у сетовима, То је емајлирано, декорисано посуђе, са ростфрај рубом (у робним кућама „Београд“ прода ју се такви сетови од 7 и 5 делова. У 1976. години у САД ће бити продато. 90.000 ових сетова и 50.000 специјалних чајника, какви се досад у нас нису производили. „Такве, скупе, увозне чајнике какве сада видимо у београдским трговинама, који имају уграђени „писак“ који домоћици сигнализира када. је вода проврела, Милановац-ће почети да производи у првим месецима 1976. године.

__У фабрици смо имали прилике да видимо примерке тз. нулте серије, и можемо рећи да су знатно лепши од оних који се сада увозе. Остаје да се сачека да се појаве у малопродаји, да би се оцени ло да ли ће имати предности када је реч о цени.

Између производње класичног, тј. комерцијалног и најсавременијег посуђа, прошло је 7—8 година. Међутим између те две тачкележи цело израстање фабрике, а два различита избора производње, значе две судбине за једну исту фабрику,

— Шре две године смо радикално изменили производњу и оријентисали се на извоз. Да то нисмо

"урадили досад бисмо банкротира-

ли — каже генерални директор „Металца“ Бранко Миловановић,

САНАЦИЈА ;

Наиме, како то обично бива; после успешног производног старта у производњи класичног посуђа,

производња је неколико година на предовала да би „изненада“ запала у губитке. У 1973. години губитак је износио једну милијарду динара. У 1974. години губици су први пут покривени и остварен до ходак од 370 милиона динара

Ова година ће бити завршена са сличним резултатима,

Другим речима, у време највеће инфлације — када су други правили губитке — колектив је не само испливао из губитака него је остварио и известан остатак чистог прихода. То је могао постићи на два начина; набијањем, тј. повећањем цена или изменама производње. ПЕРСПЕКТИВЕ

Да није реч о оном првом, го-

вори чињеница да цене у 1973. и

1974, па ни у овој години, нису - повећаване.

— У колико се не би десило нешто изузетно на тржишту и у политици вредности · динара, ни у 1976. нећемо повећавати цене кажу у фабрици.

„МЕТАЛАЦ“ ПРОИЗВОДИ КЛАСИЧНО ПОСУЂЕ ЗА СВЕ ДЕЛОВЕ ЗЕМЉЕ

Улогу „чаробног штапића“ из бај ке одиграо је у ствари, санациони програм, донесен 1973. године. Те године је измењено руководство фабрике, :

— Од чега су почеле променет —-питамо у фабрици.

— Све области, од организације, технологије, до асортимана и кадровске структуре, биле су равноправно запуштене. — О тој запуштености најречитије говори чињевица да колектив није имао ни најелементарнија нормативна акта, Око 800 људи примало је личне дохотке без икаквих решења; само на основу некаквих провизорних

спискова“ — каже комерцијални директор Ацовић Драгослав.

За тако кратко време од преузимања фабрике, уз огромне остале послове на измени производне кон цепције, организације и технологије, уставног конституисања, колектив још није донео сва потребна нормативна акта, али је усвојио она без којих се не може пословати. ПОСЛОВНИМ ПОВЕЗИВАЊЕМ НА ОСНОВАМА УСТАВА „ЕЛЕКТ-

РОТЕХНЕ“, „

ЈУГОМЕТАЛА“, „ОТПАДА“

ЗОВАНА НОВА ИНДУСТРИЈА ЗА ИЗВОЗ

ИЗ СВЕГА што је до сада речено, да се закључити да је Металац, у јеку не стабилизације, од фабрике која је имала једну милијарду динара губитака, израсла у модерну фабрику, која производи по захтевима савременог тржишта у свету.

— Наше гесло је да не постоје _

два квалитета: за домаће и за ино страног произвођача, За домаће и страно тржиште. Постоји само један квалитет који обезбеђује реноме и просперитет фабрици — ка же Ацовић Драгослав. Проверавамо ову чињеницу у дирекцији, напомињући да баш на том практичвом испиту падају многе фабрике. — Полазимо од тога, — каже геверални директор — да је реч не само о модерном, него и о скупом посуђу. Ако не -понудимо добар квалитет, као и иностранству, тржиште Га неће прихватити“,

ОРИЈЕНТАЦИЈА НА ИЗВОЗ

Ова једноставна чињеница, као и концепција да се треба оријентисати на светско тржинтте и из503, омогућила је фабрици еве оне промене у производњи о којима је већ било речи.

Међутим, да би се производило За свет, било је потребно повећати и модернизовати опрему. А да Си се то постигло, потребно је купити нове машине и уређаје, ући у нове инвестиције и нову реконСтрукцију предузећа, Зато је потребно имати макар уобичајених 0 одсто сопствених средстава, на име учешћа у банкарским кредитима. Металац, који је „производио“ губитке, није имао ни толико. Зато је било пресудно повезивање са осталим“ деловима удруженог рада и друштвеним факторима. Пре свега из Заједничких резерви Републике, добијено је 1,5 милијарди средстава за трајне обртне кредите, уз прилично повољне услове; на рок отплате од 10 година и уз камату од 4 одсто.

Како је цео подухват пао у време организовања и конституисања на основама новог Устава, то је по везивањем са спољно-трговинским организацијама, и осталим делоВима удруженог рада, нудило сасвим нове, прилично велике мотућности сарадње.

— Двогодишње искуство у пословној сарадњи са _ Електротехном из Љубљане и Југометалом из Београда и Отпадом из Чачка омо гућити су нам сарадњу за коју сло бодно можемо рећи. да представља најуставније повезиваље како је могуће између спољне трговине и произвођача — каже директор Ми ловановић.

У контексту те сарадње, Електротехна, Југометал и Отпад обезбедили су оних 20 одсто на име учешћа За инвестиционе кредите,

о је омогућило подизање зајмова код југословенских банака, којим ће -се набавити потпуно нова опрема за аутоматизоване процесе производње, Њена предност је у томе што ће 5—10 пута повећати производњу у односу на садашњу.

— Видели сте раднике за маптинама, који „друкују“ поједине делове посуђа, 8 сати дневно. Добар део њих има развијенији један део грудног коша од другог. Аутома-

тизоване машине, које сада набављамс, потпуно ће изменити производњу, тако да ће радник за аутоматом моћи да носи бели мантил и рукавице — кажу у фабрици. ~

КАКО СЕ ДЕЛИ РИЗИК

Нова опрема ће омогућити да се економичност пословања повећа за 676 милиона, а проценат шкарта снизи од садашњих 30 на 2 — 8 одсто, тојест за 300 процената. То важи и за отпадне материјале, који ће се свести на најмању меру, Као и квалитет производа.

Повезивањем Металца са спољнотрговинским организацијама Елестротехном и' Југометалом, као и са Отпадом из Чачка, захтевали су да се повећа извоз, јер је овако модернизовану и повећану произ-

И „МЕТАЛЦА“ ОРГАНИ-

водњу немогуће у потпуности пласирати на домаћем тржишту. То одговара свим учесницима у овој

пословној сарадњи: и произвођа-—

чима у Милановцу, Електротехни, Југометалу и Отпаду. Преко Елек тротехне Металац је већ у 1974. години извезао посуђа у вредности од 1. милион ДМ, у овој години 2,2 милиона, док се у 1976. години закључени послови о испоруци у зредности 4,6 милиона ДМ, с тим да је извоз у Западну Немачку могуће даље повећавати, уколико капацитети Металца буду могли да повећају производњу. ·

Нешто слично важи и за Југометал. Занимљиво је да је Отпад, из Чачка, који откупљује целу производњу категорије „секунда“ (тј. све штб не спада у прву класу, или је оштећено, а од санитарне инспекције није забрањено у

ЗАСТАРЕЛУ ПРОИЗВОДЊУ ПОСУЂА УСКОРО ЋЕ ЗАМЕНИТИ потпуно

АУТОМАТИЗОВАНА ПОСТРОЈЕЊА

ПРИПРЕМА ЗА ПЕЧЕЊЕ ЕМАЈЛА

продаји) и продаје је широм земље, нашао своју рачуницу за сарадњу са Милановцем. Прошле го дине Отпад је уложио 270 милиона старих динара за набавку, свих најмодернијих рачунских мазнина, као и два компјутера. 7 Заједничко сношење ризика, јед на од најделикатнијих поставки „новог Устава, решено је~на тај начин, што се сваке године после закљученог биланса производње, установљава висина дохотка и остатка- дохотка, да би се заједнички одлучило ушта ћа се-то у"ложити. Из оствареног дохотка из пословне сарадње са Металцем От пад је досад већи део уложио за реконструкцију Металца. Ове го-

"дине, кад Отпад улази у изузетно

интересантне- инвестиције које омогућују производњу обојених метала од отпадгка (нешто слично сада ,ради „Мариборска ливарна“), што је интересантно за Металац, јер му омогућава већу-продају отпадних метала него досад, већи део заједнички оствареног дохотка уложиће се у инвестиције за нове погоне отпада, =

. ж» »

Као што се види, парола; не постоје два квалитета, оријентација на извоз, увођење нове опреме и нових стручњака, много шире Уставно повезивање прометне и про-. извођачке сфере удруженог рада омогућили су Металцу да свој про грам санације повеже са најшире могућим стручним концепцијама фабрике, и широко схваћеним про грамом стабилизације. То је донело колективу нове визије повећања производње за Југославију и свет, нове визије сопствене, охраб Ррујуће будућности,