Борба, 30. 12. 1975., стр. 13
— КОЈИ је то камен темељац, основна концепција, па којој сте гра дили сапациони програм — питамо у фабрици.
— Како су све делатности биле равноправно запостављене, то смо морали усвојити' санациони програм који је на врло широкој основи и у времепском периоду од 4 године смогућио санацију и стади лизацију пословања — каже генерални директор.
Зато је било потребно усвојити нову организацију рада, довести нове стручњаке који су могли да модернизују и измене производњу, асортиман и квалитет. Само тако драстичне измене могле су извући предузеће из губитака и омогућити му, не само да се задржи „на списку живих“, него и да даље на предује. >
Новом организацијом требало је продрети у жариште не квалитета, а то јЕ врло велики проценат шкар та, и прилично велики проценат от падака. Осим тога требало је учинити најсудбоносније интервенција и најрадикалније промене у самој производњи: одлучити да ли да се остане на производњи плавих лонаца и шерпи, „чија се декорација заковала за цвет маргарете“, или се оријентисати на потпуно нови тиш посуђа, какво се до сада није производило у земљи.
ИНОВАЦИЈЕ
—-Кад смо предложили нове типове и моделе, потпуно различите од садашње производње — рекли су нам да смо полудели. Мање скеп тични у фабрици су слегали раменима и нису сметали. Али мало ко је веровао да ће те промене донети плода. Ми смо, међутим полазили од једноставне чињенице, да се Југославија за 30 година индустријализације изменила и постала део савременог света. А савремени човек, кога трује прашина, отпадни гасови и загађена 0колина, не може да поднесе ни нај мање тровање које настаје од корозије посуђа, коју је његов предак могао да поднесе пре 2—3 деценије, Зато је требало прећи на квалитетније производе (са дебљим лимовима, већим слојем емајла и ростфрај ивицом). Све то није само због естетике него има 0дређену функцију која штири човека — каже друг Миловановић,
„Металац“ данас производи око 40 одсто модерног посуђа, са тенденцијом да савремени облици зауз му 70 одсто укупне продукције и на тај начин количину класичног посуђа сведу на најмању меру.
АСОРТИМАН
До тада, „Металац“ ће производити — и производи — 90 одста укупног југословенског асортима~на посуђа. Када пролазите кроз фабрику, покрај појединих група производа, по облику ћете тачно погодити ком делу земље су намењени: велике вангле и огромне шерпе за Војводину, издужени 60кали и посуђе за захватање воде за Далмацију, чини је и зделе сли чне оријенталним „ћасама“ за Босну и Херцеговину, Косово или Ма кедонију.
Међутим, ако унутрашњост Босне и Херцеговине тражи одређени класичан асортиман, Сарајево и већи градови у Босни и Херцего-
ини искључиво већ. траже модерно, декорисано посуђе са ростфрај ивицама. Само за 2 године преоријентације нова фабричка концепција је већ допринела променама навика потрошача проверена је домаћем и страном тржишту.
Управо због тога се у фабрици не либе да говоре о недостацима класичног · посуђа, чија корозија негативно делује на људски орга-
низам, јер су убеђени да су поче-
ли производњу коју савремени Југословен очекује и тражи,
ОРГАНИЗАЦИЈА
Рекли смо да су измене, уведене пре 2 године санационим и стаби-
лизационим програмом, почеле из-
мсепом организације. Познато је да
је организација предузећа, један од најделикатнијих проблема у по стављању послонања, на,коме
дају и доктори наука. У сагреме-
а – =
Технолотија ·
АЛНИ._ ДИРЕКТОР БРАНКО милов
МЕТАЛЦА“
ИНЖЕЊЕР СЛОБОДАН ЈЕЛИЋ
ДЕТАЉ ИЗ ПРОИЗВОДЊЕ ЕМАЈЛИРАНОГ ПОСУЂА
ном свету ова врста научних ус га спада у такозване квартарне де азумева, углавном, продају научних Знања различите Југославија, па ни Европа,
недавно, није могла да 'оа те услуге,
латности току, али
изводња већ-забележила много ма енат шкарта ено као жариште не да је то омогу јеђено смањење
отпадака (а
о је за похвалу пример беоза организ ње организације која је понудио Металцу, која му већ
гредског («
УМЕСТО ВЕЛИКИХ ШЕРПИ И ЛОНАЦА — СЕТОВИ МОДЕРНОГ ПОСУЂА. — ТРБУШАСТО ПОСУЂЕ СПОЉА ОРАНЖ УНУТРА ТА МНО ПЛАВЕ БОЈЕ. — ЧАЈНИЦИ СА „ПИСсКОМ“
вим избором производње, тј. заље ном класичног посуђа модерним, Реч је о изменама које су диктије рале потребе најсавременијих тре жишта у Америци и Европи.
— Када су у новембру, овде бимли Американци, закључили смо ве лике послове с њима за следећу годину. Међутим, они су закључи“ ли да једну врсту модеронг трбу= шастог посуђа, не можемо да про« изводимо. Кад у јануару 1976. поново дођу, понудићемо им и то по суђе. Професор Никић са Машинског факултета у Београду, сугерирао нам је да патентирамо ту про изводњу, јер је рађена на опреми на којој се такво посуђе у свету не производи — каже директор „Металца“.
Инж. Слободан Јелић, аутор ове иновације, присутан цело време раз говора са генералним директором, буквално, није проговорио ни речи о томе проналаску. Директор за то образлаже: опрему за такву про изводњу дају само две фирме у свету: једна француска и једна западнонемачка. Огромна је компли менат за инж. Јелића (који је са 26 година постао директор. ООУР техничка припрема,-а сада има 28
година) да је на свом првом радном месту успео да уведе производ
Друшањени сшандард
у
ПРАВА УЛОГ!
И ПОРЕД ПОВРЕМЕНОГ НЕДОСТАТКА СРЕДСТАВА, СИНДИКАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА НИКАД НИЈЕ ИЗГУБИЛА СВОЈЕ. ПРАВО МЕсто И УЛОГУ У КОЛЕКТИВУ
ОД 1.100 ЗАПОСЛЕНИХ у Индустрији „Металац“ у Горњем Милановцу, синдикална организација броји — 1.100 чланова.
Синдикат је до сада у колективу био организован по основним организацијама _ удруженог рада. Међутим, с обзиром да У најскоријем наредном периоду предстоји формална реорганизација предузећа (стварна је већ извршена) — укидање ООУР Фабрика прибора за јело, Савез синдиката ће бити организован у две основне организације — производње и заједничких послова...
РАСПОДЕЛА — КОНАЧНО НА ПРАВИМ ОСНОВАМА
— Најважнији задатак који је наша синдикална организација, уз помоћ свих осталих стручних и друштвено-политичких снага, извела у протеклом периоду — а који још није завршен — је спровођење свих техничких услова И формирање документације уз чију помоћ ће се смогућити прецизно мерење резултата рада у производ њи и права расподела дохотка и личних доходака према резултати-
ма рада. Мова расподела ступа на
снагу првог дана Нове године каже Драгољуб Ацовић, председник синдикалне организацијме У колективу и „девојка за све“ што се тиче акција из домена синдикалне активности. И наставља;
— У новој расподели нормативи у производњи нису једино мерило за расподелу дохотка и личних до ходака. Осим норматива времена и израде, у формирању личних доходака учествоваће и испуњење плана производње, реализације и трошкова производње, који ће се (осим трошкова производње, који се мере тромесечно) мерити месечно. У решавање овог проблема Синдикат је уложио велике напоре, јер је реч о питању које је у колективу веома осетљиво — раније су радници и по неколико месеци узастопно примали минималне личне дохотке. Просечан лични доходак за девет месеци ове године износио је више од 2.000 нових ди нара. Ово побољшање остварено је захваљујући санационом програму који је још у току и од кога се очекују још бољи резултати и још бржи раст просечног месечног лич ног дохотка.
СТАМБЕНА ПОЛИТИКА
Својим скромним средствима пре дузеће је помагало радницима да реше стамбене проблеме · колико год је било у могућности. Досадашња пракса исцрпљивала се углав ном у давању кредита непосредним произвођачима за индивидуалну. стамбену изградњу. Сем тога, „Ме талац“ је з својих средстава заједничке потрошње изградио и по делио 35 ова. До сада је за стамбену адњу одвајано 2 одсто од до» а, док ће од Нове године стопа двајања порасти на 4 одсто — ема споразуму привреде рег
— У предузећу се одувек осећала велика потреба за високоструч Ним калровижа, д њихова флуктуа ција је била велика. Да бисмо их
задржали, морали смо да градимо станове за њих. Тако су се стамбени проблеми стручњака решавали углавном изградњом станова из соп ствених средстава, а проблеми непосредних произвођача кредитима за индивидуалну стамбену изград њу. Морали смо тако да радимо каже Ацовић.
Ове године за решавање стамбених проблема издвојено је 2 милиона динара, од којих је 1,3 милиона подељено за индивидуалне кредите. Остатак од 700 хиљада пребацује се у идућу годину и 0орочава, од чега се предвиђа изградња још 7 станоза.
углавном вршила на основу процене радничког савета и његових комисија.
ДРУШТВЕНИ СТАНДАРД
Колектив је издвајао значајна средства и у одређене видове и акције побољшања друштвеног стандарда запослених.
оси
После две године, радници су први пут ове године примили регрес за годишње одморе — 50 ди-
_нара по дану годишњег одмора. Да је се помоћ и радницима које Завод за социјално осигурање Крагу
ДРАГОЉУВ АЦОВИЋ,
ПРЕДСЕДНИК СИНДИКАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ
Ра
„Металац“ има своје делегате у Самоуправној интересној заједници становања. Од њеног Фонда со лидарности очекује се. да знатно побољша стамбену ситуацију у ко лективу, поготову у проблемима радника из непосредне производње. За последње две године „Металац“ је из Фонда добио седам станова, које ни у ком случају не би био у стању да изгради из соп ствених, средстава. р
— Задатак синдикалне оргапизације на овом плану у наредном периоду је и да организује акцију која би резултирала решавањем и оних „средњака“ у стамбеним про блемима. Стручњаци добијају станове од предузећа, а најугроженији из непосредне производње из Фонда солидарности, У току је и усвајање новог Самоуправног спо-
разума о расподели средстава за стамбену изградњу и расподелу ста нова, чиме ће се овај проблем поставити па праве основе. Расподела средстава и станова до сада се
,
ПРОСЕЧНА „СТАРОСТ“ ЗАПОСЛЕНИХ ЈЕ, — 26 ГОДИНА
јевац упути на бањско лечење 50 одсто: трошкова сноси радна организација. У бањама се ове године одмарало и опорављало. 25 запослених.
Друштвена исхрана је организована још од 1968. године. Сопствени ресторан друштвене исхрмане припреми и подели више од 700 оброка дневно, у све три смене. За топли оброк радници плаћају 25 динара, док остатак (80 одсто) регресира предузеће. |.
Једна од непосредних акција Синдиката је и набавка зимнице по приступачним (набавним) ценама, као и огрева.
ЗАДАЦИ
У колективу је веома изражена активност на спортском пољу. „ме талац“ редовно учествује ка општинским радн „чко-спортским игра ма и увек осваја водећа места, мада нема своје спортске терене. Ове године први пут су планирана и средства за набавку спортске опре
ме, Предузеће учествује и на другим спортским турнирима, а чести су и спортски сусрети са другим предузећима.
Задаци организација Савеза синдиката у наредном периоду проистичу из акционог програма Савеза синдиката и ве могу-се одвојити од активности Савеза ко-
муниста. Синдикат активно учествује и спроводи све акције и задатке које инџицира партијска организација. Један од најважнијих непосредних. задатака Савеза синдиката У колективу је спровођење нових Са моуправних _ споразума, поготову овог о стицању и расподели д0хотка и личних доходака, и њихово усаглашавање са Самоуправним споразумима региона и Републике. Сем тога, ту су и акције за клеолошко и стручно образовање свих запослених. за њихову бољу информисаност За бољи друштвени стандард, као и акције на плаву побољшања општенародне одбране и самозаштите.
ананеви и-пи
а СТРАНА Ш