Борба, 30. 12. 1975., стр. 3

"би и целу причу

су 'на овај

СЈЕДИЊАБАЊЕ ПОРОДИЦА: М

очеве

ВИЈЕТНАМСКА СВАКОДНЕВИЦА

Потрага за родоином_ Сусрет чланова породице после 30 година. — са па људи тражи,

своје најближе. = Јужновијетнамке деценијама чекале своје супруге

(Од дописника 'Танјуга)

# (Сајгон децембра) — Старица Ле Ти Чјан хтела је свакако да нас види. Била је У другој соби кад смо дошли у посету

али је уз помоћ једног друга из рејонског комитета савладала немоћ у ногама'и прикључила се разговору. |

— Не знам шта је, Онемоћа ле ми ноге већ годину дана чуди се старица, иако је напу нила 85 лета. .

Почела је дл говори. Можда. испричала да није дошла њена 30 година млађа кћерка Чјан Ти Хоп која каже да је, бака већ 31 тедину чекала на ово време. У ствари, неправедно би било рећи да је чекала: и она се борила — помагала је фронт, припремала синове и унуке за борбу... тек сада саставила се њена породица, после неко лико деценија борбе. ·

Један син је погинуо још 1942, године, једна кћерка је умрла од мучења у затворима марионетског режима, унук је погинуо 1978. године у „зони отпора“, кћерка с којом разго варамо више пута је била хап шена... Показују "новине са фотографијом и текстом о још једном сину старице Ле Ти Чјан, то је херој Нгујен Ван Кој, који је погинуо.

Међу милионима

Ово је данас типична вијет намска породица. Она спада У оних неколико милиона поро дица на југу Вијетнама, које или онај начин, крвљу, раздвојеношћу или ру штевинама, понекад несрећном комбинацијом свега тога — ос етиле страхоте рата. На југу Вијетнама, који има 18 милио на становника, преко десет ми лиона је ратом погођено. Овај необични податак немогуће је друкчије објаснити, али је за то потребно вагласити да се под тим подразумевају и ту укључују они који су погину ли или рањени, остали без ро дитеља или без куће и склоништа. Сада, после ослобођења целог Вијетнама, одвија се обрнути процес. Породице се по ново спајају, неке после више деценија раздвојености. Све ће се надокнадити, осим поги нулих-— они су уградили себе у величанствени споменик ви-

јетнамске слободе. Старица Ле, било да прича или слуша своју кћерку, ниједном — није сузу пустила када се помиња на њена погинула деца и уну чад. Ни другарица Чајн Ти Хоп. Штавише, у целој овој причи њој се на сваки фини детаљ блажено развуче измучено лице, поготово када при ча како је после ослобођења формирала дечји вртић у свом рејону и како су многа деца, међу којима она без родитеља, усрећена тиме. С поносом нас је повела да нам то покаже. Спајање породита

И породица наших љубазлих домаћина почела је да се окупља после ослобођења. Већ 1. маја, сутрадан по уласку ослободилачких снага у Сајтон, из затвора су јој дошла два сина. Неколико месеци ка спије дошао је један син са севера, а један „из џунгле“.

Једног од њих видела је први

пут после тачно 31 годину раз двојености! до

То је данас обична вијетнам ска прича. Свуда, сваки други. човек, може вам испричати сличну причу. Онај диплома та, који је оставио кћерку од три године и супругу, нашао их је сада у ослобођеном Сај тону — кћерка је напунила 23 године м сећа се оца само из прича мајке. „Стамене Вијетнамке, поносне као њихов цео народ, стрпљиво су чекале сво је мужеве да дођу из неизвес ности. Јер оне су знале да ће доћи слобода, али нису биле сигурне да ће се муж жив вратити. Упркос томе, готово је незамисливо да је било која раскинула свој брак и засно вала нови.

Процес спајања раздвојених породица још траје. Засад је из градова враћено у села сво јим кућама око 400.000 станов ника. А стотине хиљада осло бодилачких бораца, кадрова са ослобођене територије, рад ника и службеника, обичних

нога. јужнови јетнамска. деца су

тек недавно упознала своје

људи и грађана — трага

; за својима.

Старица Ле је окупила пре

остале чланове породице. Че-,

кала је дуге три деценије и дочекала — сада на заласку живота. Али, каже, опет је сама, Кћерка је по цео дан у дечјем вртићу, а синови, уну

ци и: унуке размилели су се свуда. Свако за својим послом — у армији, партији или

на студијама.

— Тако револуција захтева, то су задаци које сна пред нас поставља — каже њена кћерка.

То је сасвим тачно. Јер, дру та вијетнамска _ револуција, она у условима мира, тек је почела. Почесто, она није мно го лакша од оне претходне...

Михаило ШАРАНОВИЋ Х 3

Прецес уједињења биће завршен 30. јуна

(Хонгконг, 29. децембра) Процедура око поновног уједи њења Северног и Јужног Вијетнама биће завршена 30. јуна 1976. године, јавља северно вијетнамска новинска агенција. Маи

5 ма"

Атенција цитира ув

„званичног ханојског дневника

Нан. дан“ у коме се каже да су скупштине обе земље одобриле план уједињења који су скицирале делегације на претоворима у Сајгону у новембру: У првој половини 1976. го дине одржаће се општи избори за народну скупштину и именовати влада.

Организевање злравствене службе у Јужном Вијетнаму

(Сајгон, 29. децембра) — Атевција Ђаи фонг (ГПА) — јавља да су револуционарне вла сти и: здравствени органи про видције Ба Ријалног Кан, јуто од Сајгона, разрадили копкретне планове здравственог старања за становнике но вих економских зона.

Највећа овогодишња |

| нуклеарна екеплозија ·

(Меркјури, Невада, 29: децем бра) — Данас, на пробном полигону у Невади, биће изврше на једна од највећих нуклерних проба у овој години. |

Оружје, које треба да буде испробано, јавља Асошијетед прес, развиће снагу од 200 до 1.000 килотона. Е

Потрес проузрокован подземном нуклеарном пробом осетиће се чак у Лас Вегасу,

И И ПА ТУ Вилсонов песимизам

7 (Лондон, 29. децембра, Ројтер) — Британски премијер Харолд Вилеон изјавио је данас да ће за Вели КУ Британију идућа година бити | тешка а њени први месени „прилично тмурни“.

У интервјуу за Радио Би-Би-Си, Вилсон је подвукао да је прошла го„дина била тешка за земљу упркос извесним успесима у обуздавању инфлације. и упозорио да земљи предсто ји још неколико веома, тен: ких месепи“.

Јусилеј КЋИ Француске

(Париз, 29. децемдара, Танјуг). Комунистичка парти ја Француске навршила је данас педесет пет година де ловања. Основана 1920. годи не у граду Туру, она је најп ре деловала као социалистичка партија да би годину дана касније усвојжниа и задржала своје данашње име. Партије ки ортан „Иманите“ тим пово ом подсећа на све фазе кроз које је прошла француска Комунистичка партија, наглашавајући притом речи Мар села Кашена на њеном осни вачком конгресу да „говори ти о револуцији није довољ но и да вербализам треба да уступи место акцији“.

КП Француске је основана под непосредним утицајем Ок тобарске _ револрције. Према оцени .„Иманитеа“, она је „стекла своју зрелост“ тек под руководством Мориса То реза. У периоду после другог светског рата опет је пролази ла кроз разна искушења да би се после тога оријентиса ла на тражење сопствног пу та У, социјализам.

„Данас, припремајући се за свој двадесет други конгрес“, КП Француске је — подвлачи „Иманите“ способна да оба ви историјски задатак изград ње социјализма француских боја“. .

- АЊА зи. ПА Рене . ли –

ПРОБЛЕМ ИСТОЧНОГ ТИМОРА

; Делегације ФРЕТНАНН

Команданта Револуционарног покрета

у Пекингу и Москви

Лобата у глав-

ном граду Кине дочекала представници Министарства „ иностраних послова,

. (Џекинг, 29. децембра, Танјуг. — У Пекинг је даџас до путовао министар одбране и врховни командант ослободи лачке армије Источног Тимора Ронерио Лобато, на челу делегације _ владе демократе _ републике Источног Тимо

а.

На овај начин Кина се не посредно ангажује око тимор ског проблема који је у овом тренутку изгледа још далеко, од решења због присуства им донежанских трупа на овом острву, тек недавно ослобође ном од португалског колонија лизма. Занимљиво је, међутим. да су Лобата дочекали представници _ Министарства иностраних послова и само помоћник начелника спољно политичке "управе Министар ства одбране, што би се мог ло протумачити да ће Кина око проблема Тимора дејство вати преко своје дипломатије и политичким каналима. Кина иначе нема _ дипломатске односе с Индонезијом (они су У ствари суспендовани пре де сетак година), а недавно је

јез превелике буке саветвала

Индонезијској влади да пову че трупе које је послала на Тимор. .

Према вестима које присти жу из Џакарте, Револуционарни фронт за ослобођење

Ирточног Тимора ФРЕТИЛИН послао је и једну делегацију у Совјетски Савез.

Индонежанска застава истакнута на Атауру

(Дарвин, 29. децембра, Ројтер) Португалска застава на Атауру, острву на домак Источног Тимора, замењена је индонежанском заставом, саопштио је Радио-Дили. и

у Пилију, главном граду Ис точног Тимора, који су-7. де цембра напустиле трупе

ФРЕТИЛИН покрета за независност острва. истаћи ће се индонежанска застава. Индонежански министар иностраних послова Адам Ма лик, „који ће у првој недељи јануара посетити _ Источни Тимор, изјавио је да ће за „референдум, и оста ле акције самоопредељења“ на Тимору бити, потребно то дину дана. Индонезија је тру пе које су се искрцале на Ти мору – назвала добровољцима који су се одазвали позиву за помоћ становника Тимора.

Савет безбедности Уједиње

них нација одлучио је да на Тимор пошаље специјалног изасланика светске организације. Његов се долазак очеку је. почетком 1976. године.

у Џакарти

Лаинскоамерички „догађај тодине“ Два дана до национализације __ венецуеланске – _ метролејеке индустрије Председник Андрес Перес побошће 1. јануара

намионалну заставу на нафтоносним пољима, Маражабија

(Буенос Аирес, 29. децембра, Танјуг) — Венецуела окончава грозничаве припреме за велики дан: национализацију петролејске индустрије коју ђе прогласити шеф земље Андрес Перес тачно 1, јануара. „Историјски догађај“. како се оцењује овај потез владе, одиграће се на нафтоносним пољима Маракабио ва првој бушотини отвореној пре 61 године: у

Председник Андрес Перес ће побости заставу Венецуеле на овој бушотини означавајући тако окончање стране доминације над овим основним природним благом земље. Венецуела је трећи светски изг возник и пети светски произвођач нафте, чије се откривене резерве "петролеја процењују на 800 милијарди барела. Проштлог 1. јануара на сличан начин је била извршена национализација рудника железне рудаче, другог природног блага Венецуеле.

Влада је ових дана водила грозвичаве преговоре са моћним страним компанијама које су изгубиле огромно врело прихода, Венецуеланска влада је пристала да им исплати

милијарду долара одштете за национализована добра. Оста“~ ди део одштете је брисан јер су стране компаније оствариле приходе ва основу амортизације. Председвик Андрес Перес је изјавио да се Венецуела не плаши стране интервенције поводом национализације наф ке. Из његових речи произилази да таква опасност тренутао не прети Вечецуели. Зна се, међутим, да је влада у Каракасу већ неколико пута зва ничео •протестовала У Вашингтону због „агресивних из јава“ представника владе САД поводом национализације наф те у Венецуели.

Штроугал путује У Турску бТрар, 29. децембра, АП —

Чрхословачки премијер Лубомил Штроугал ускоро ће отпу-

товати у званичну _ посету "Гурској, јавља чехос. вачка новинска агенција — чтк. Штроугал ће у Анкари борави

ти на позив турског премијера Сулејмана Демирела,

РЕЗОЛУЦИЈА ЗА ГОДИШЊУ КОНФЕРЕНЦИЈУ —

30. ДЕЦЕМБАР 1975. — БОРБА — СТРАНА 8,

сина њи

ИНДИЈСКОГ КОНГРЕСА

захвалност

· несвретанима |

Радни комитет одаје признање и осталим земља“ ма. које су подржале борбу Индије против домаће „реакције и страног мешања

(Делхи, 29. децембра, Танјуг) — Радни комитет Свеиндијског националног конгреса изразио је захвалност несврстаном свету и социјалистичким земљама због подршке и разумевања „„за борбу против до маће реакције и страног мешања“. ;

Ово се каже у резолуцији Комитета о међународној ситу ацији, која ће бити поднета на дебату и усвајање пленарној седници годишње конференци је Конгреса. |

У овом документу се истиче да је политика несврставања надживела многе фазе међународног развоја, јер није била управљена само на „одређе ну ситуацију“, већ је представ љала концепцију прилаза свет ским односима који треба да се заснивају на једнакости, ми ру, слободи и сарадњи. Верна политици несврставања, Индија: улаже сталне напоре за раз вијање мирољубивих и пријатељских односа сарадње са свим земљама, без обзира на њихов друштвени и политички систем.

Конгрес поздравља — каже се у резолуцији — значајне закључке састанка министара иностраних послова У Лими (августа 12975), који СУ усмерени на јачање међусобне сарадње и предузимање зајед ничке акције за очување независности и унапређења свет

•

ског мира, безбедности и прогреса. Иако се све више увиђа вредност несврставања, има снагд које раде на његовом слабљењу и изазивању расцепа међу несврстанима.

У резолуцији се изражава задовољство што ће предстојећи самит несврстаних бити одржан у Коломбу у августу 1976. и изражава нада да ће ова конференција поново потврдити. основне принципе несврестаности и усвојити још ефикасније мере за јачање јединства и сарадње међу несвр станим земљама.

Индија је веома заинтересована за напоре унапраљене на изградњу новог међународног економског поретка, базираног на правди. Данашња међународна економска ситуација изазива забринутост свих земаља у развоју, нарочито оних које су најтеже погођене свет ском економском кризом. Неједнакост међу народима и земљама представља основни узрок садашњих проблема.

Поздрављајући принципе о успостављању новог међународног економског поретка, ин дијски Национални конгрес упућује позив међународној за једници да се ангажује у пос тизању споразума и постизању мера које ће обезбедити да по беди дух сарадње, а не конфронтације. ј

5 НИЖУ УУ иу а СЕДИШТЕ КОНГРЕСНЕ ПАРТИЈЕ: Центар Њу Делхија '

Учешће | радника у управљању |

(Делхи, 29. децембра, Ђан ју — Индијски Национал ни конгрес упутио је зпеле свим индустријским преду. зећима да реализују идеју“

===

резолуцији „Радног комтте та Конгреса И који заседа У близини Чандигара. Он ње сутра бити поднет ва усва јање пленарном заседању. Резолуција, такође, указује на неопходност даљег и ефикаснијег спровођења земљишне реформе и анта жевања Конгреса у спровођењу других мера влади не другитвено-скономске политике,

Радни комитет је указао | на масовну подршку радничке класе позиву преми јера Индире Ганди, упућеном одмах после протлаше ња ванредног стања, да се обуставе штрајкови и успостави „индустријски мир“. У том контексту се истиче да је заштита радничких' интереса | суштински део политике Конгреса. Међутим, упозорава се да „неоправдане обуставе рада неће бити толерисане“. аноет досадашњо! спољној политици

Министар пчмостраних

одговара "(Њу Делхи, 29. децембра, Танјуг — Министар иностра

них послова Ј. Б. Чаван нагласио је да Индија остаје ода на политици несврставања како би допринела смањивању затегнутости, борби за мир и равноправне међународне односе. Он је нагласио да то одтовара индијским националним интересима. Индијски министар је ово истакао У чланку за специјалну публикацију која ће бити објављена у част 75

пленарнот заседања“ Свеиндијског националног конгреса у Комагата Мару Натар, недалеко од Чандигара. главног града државе Пенпаб на коме се разматрају

досадашње извршавање новог владиног економског програма. политичка ситуација у земљи после проглашења ванредног стања и међународни положај Индије.

Несврставање омогућава подвукао је министар Чаван -- да се сваки међународни проблем процењује објективно, То се, свакако, чини на на, чин који највише одговара на шим националним интересима, али и тако да његово решавање у највећој могућој мери допринесе смањивању затегну тости, продубљивању разумевања и сарадње међу нацијама. Указујући на жељу Индије да побољша своје односе са САД, Чаван је истакао да У Вашингтону нема увек довољ но разумевања за ставове његове земље. Због тога долази до скокова и падова у одно“ сима. али ће Индија и даље настојати да их постави на „зрелије и реалистичније основе“. Министар Чаван је по-

'зитивно опенио „дух детанта“

и нагласио да сада смате треба да буду усмерене на отклања-

послова Чаван наглашава да несврставање највише

индијским националним интересима,

ње економских неједнакости међу земљама и премошћавање јаза између богатих и сиромашних. Садашња _ економска криза изазвала је проблеме свима, али су највише погођене зем ље као што је Индија. Зато сматрамо да је битно успоставити Нови међународни поредак, а уместо конфронтације сарадњу. Индија жели да успостави добросуседске односе са свим и заступа мишљење да све те шкоће треба | решавати кроз билатералне разговоре — Ре као је министар Чаван. Индиј ски министар је указао И на _ добре _ односе његове земље са СССР-ом и дру“ тим социјалистичким земљама, Који су засновани на међународном поштовању једнакости.

Чаван је додао да Индија настоји да исте односе успостави и са земљама Запада и Европском економском заједпицом. Наша политика у односу на Блиски исток — рекао је Чаван — базира се на непризнавању права агресора да Ужива плодове агресије. Добро

Одложени индијски

земљама Јужне Азије ·

је познато да је наша подршка Арапима заснована на таквим. принципима. То је допринело развијању индо-арапске. сарад ње на многим подручјима, што је обострано корисно, Ми желимо — додао је он — да арап ско јединство буде ојачано, њихове окупиране територије ослобођене, а права Палести наца поново успостављена. Ми онистар Чаван је изразио противљење настојањима нуклеар них сила да успоставе контро лу над мирољубивим коришћењем _ нуклеарне енергије. „Веома је битно да се заведе контрола и изврши елиминација, и квантитативна и Ква-

'литативна, ширења _ нуклоарних' оружја, које _ прете Оваква

свету разарањем, опасност је садржана у ТРци насружавања међу сУпер-силама, што је супротно _ детанту и смањивању затегнутости, И у том контексту — закључио је министар Чјаван — „индијска политика

несврставања и мирољубиве коегзистепције важна је исто толико данас колико је била и у прошлости".

парламентарни избориг

(Њу Делхи, 29. децембра, Ројтер) — Владајућа Конгресна странка Индије одлучила је да се општи избори одложе најмање За годину дана. иИзбори су били планирани 38 март 1976. године, Партијска конференција, која је отворе На близу Чандитгара, главнот града државе Пенџаб, саоп-

штила је даће се овим продужити мандат Доњег дома индијског парламента за годину дана.

Очекује се да ће индијски парламент, који се састаје 5 јануара. усвојити овај предлог Конгресне портије. За председника Конгресне партије по ново је изабран Дев Кантаба-

руах. ,