Борба, 30. 12. 1975., стр. 4

Указох =

Ке опликовас је

чпоеп са златном

ВОРБА

1982 Препселник Ретубти Богбу" поптопом 40-тотиттње" изл« гета Опленпом застутв та зрезпом м указом оп 18 марта 1072 петолом 58. го ттоттњите ста Опленом ћплтетвар и је титетва са златним вемнпем. . /

ти

Ште да се каже о информацији, додуше још званично непотврђеној, · да су поруџбине опреме из иностранства достигле вредност од 4,8 милијарди долара. И да се, великим делом, ради о порумбинама за прерађивачку „индустрију.

Преведено на политички језик тажво „пословање“ значи бацање песка у точак наше стабилизационе политике. И то крупнијег песка који ће се доста дуго осећати. Јер, како ускладити наш циљ у 1976, прокламован Ре золуцијом, да се платни дефицит сма њи да не прекорачи милијарду долаРа, са оваквим увозом опреме.

Неизвесма 1976.

„Цео развијени западни свет улази са зебњом у 1976. И мерама које штите платни биланс сваке земље појединачно. О неизвесности у 1976. сведоче и предвиђања стопе раста: у САД плус 5,5, у Јапану плус 5,5, У СР Немачкој плус 4, Француској плус 8,5, исто У Данској, у Холандији плус три, у италији и Аустрији плус 1,5, у Швајцарској плус један, у Енглеској стагнација. И тако мали пораст друштвеног производа представљао би велики успех, преокрет у токовима светске рецесије,,у шта стручњаци ГАТТА, ре-

„Ноле СТВООН

Ила много слабости у такозванжи малим ства рима, сване их може на бројати на десетке, али њих пречисте заборав љамо у политичком раДУ, равнодушно им и не коћно окрећемо леђа и остављамо | им простор да еб множе ми нарастају Низ примера довоњаш је. да узаже-на њи жово присуство у свакеневном животу наптших радних људи им грађана ша њихов утјецај, помекад и врле јак, на њихо ве опће па и политичко расположење, А ми смо већ довољте богато и ор ганизованб, друштво, на ша спћа м политичка евијест довољне је развијена, да би смо смјели олако прелазити мире не теквих појава им пре вуштати разним опозипнопартма, политикан тима мн непријатељским групама да на томе гра де своје погледе и нрограме, наде м изгледе, ла заводе и оргапизирају људе. Управо је Совијалистички _ савез по својој друштвеној улоЗи дужан ла и на те пејаве свакодневне указује н усмјери своје кош тинунране политичко дјеловање. (др Иво Мар ган, председник Републичке конференције ОСРН Хрватске, на Саветовању у Загрсбу)

Му

ПОЉОПРИВРЕДА

_ Супротно договоре:

цимо, не верују. Јер, ову годину завр- ·

шиће све споменуте земље са падом друштвеног производа у односу на 1974. (од минус 4 одсто колико износи у СР Немачкој и Швајцарској, минус 35 одсто у САД и Италији до минус 1,5 одсто у Енглеској и Данској), упркос прогнозама стручњака ОЕЦД да ће друга половина ове године донети заустављање рецесије и пораст конјунктуре. Хелмут Шмит, бонски кормилар привредне политике, сматра да је свет ска рецесија јасно показала „да смо сви у истом чамцу“, мисли на развијене и неразвијене, али и да су се развијене земље оградиле протекционизмом и „национализмом“, штитећи свој платни биланс. Са таквим ограничењима и контролом на граници ваља рачунати и у 1976. години, чак и међу чланицама ЕЕЗ.

За нас је СР Немачка посебно интересантна, јер је наш спољнотрговин ски партнер број један, већи део споменуте опреме наручен је баш у СР Немачкој. Њени стручњаци рачунају додуше, са оживљавањем у другој половини следеће године, али упозоравају да ће незапослених бити око 1,4 милиона „у најгорем случају“ (сада 1,2 милиона плус 800.000 оних који ра де скраћено радно време), да поруџбине пристигле немачкој индустрији показују тренд пораста, али је индустрија челика још у дубокој кризи,

Наша посла

4. СТРАНА — БОРБА — 30. ДЕЦЕМБРА 1975.

АКТУЕЛНОСТИ _

производња је пала за 23 одсто, а то је поуздан индикатор.

Све мере владе су имале за циљ да подстакну — извоз и домаћу потрошњу да би производња добила свој замах. Међутим, у неколико веома значајних области индустрије још. се не осећају довољно позитивни резултати такве политике. Привредници су већи песимисти од научних института. Капацитети црне металургије искоришћени су свега са 65 до 75 одсто, што је за немачке прилике прави сигнал за узбуну. |

Гушће сито

Какав коментар заслужује, при оваквој привредној сцени и изгледима за 1976, увоз опреме близу пет ми– лијарди долара, и то добрим делом за прерађивачку индустрију чији капацитети нису довољно искоришћени, а један њен део већ производи за залихе! Детаљнија анализа показаће ближе о каквим је поруџбинама реч, колико је утицаја на такву оријентацију имала чињеница да се у иностранству опрема добија на кредит што код куће тешко иде.

Једно је, међутим, извесно: показује се да су били дубоко у праву они делегати у одборима. Скупштине

99'

мноте организације

| БИМ н5

(Вапреб, децембра) улруже- мог рада тек подстакнуте „Годином техничких иновација“ пронајазе новаторе под сопсве вовима“ да би м тај ал искористиле за 6ржи развој, у загребачкој фа-

Претерани увоз опреме (око 4,8 милијарди долара) представља, бацање песка у точак наше политике стабилизације

СФРЈ који су — у полемици о Резолуцији, посебно о инвестиционој политици (приоритетима) — гласно поставили питање када ће, најзад, да одлучује удружени рад о токовима инвестирања, па тиме и о набавци опреме, какве могућности Резолуција У том погледу отвара. Јер, репродуковање старих односа неминовно репродукује и стара понашања, упркос договореној политици и саопштењу Председништва СКЈ.

Када се каже удружени рад, онда се мисли на конституисање таквих репродукционих целина и комплекса — самоуправним договорима о развоју — у којима ће проговорити принцип дохотка, као основни мотив и критеријум за инвестирање. Споменуте поруџбине опреме У иностранству још једном сведоче колико је неопходно што пре мењати постојеће односе у привреди који омогућавају и овакво понашање.

У садашњој ситуацији би добродошла „гушћа сита“ свих кроз чије руке пролазе поруџбине опреме из иностранства, укључујући ту и коморе. Утолико пре што наши највећи партнери на Западу имају разрађен механизам контроле увоза и извоза на граници. Али, код нас прави пут треба тражити у правим и благовременим одлукама удруженог рада.

Раде Вујовић

ИНИЦИЈАТИВА

ОСВРТ ]

· Нисмо богати...

Швајцарцима не смета што су по стандарду мећу водећим своју децу од мељих ногу уче како живе у сиромашној земљи природним богат ствима па морају много да штеде, а оно што имају максимално да искористе, У нас, међутим, да узмемо само обичан пример стаклену амбалажу — понашање је, по правилу обрнуто. Да тврдњу и докажемо. Швајцарска, стаклена амбалажа која је по еконо-

мичности и функционално сти још увек без ваљаног такмаца, максимално је стандардизована па се про сечно користи левелесетак пута. У нашој. земљи нико није успео да утврди коли ко се типова стаклене амбалаже производи, али се поуздано зна да се „обрће“ највише десетак пута.

Звеа 'се још да продизводимо годишње око 300-000 тона стаклене амбалаже (вре дност око 1,5 милијарду ди нара) а када би се увео ред и обезбедила стандардиза-

стиже из производних хала

Док квалификовани рудари и наф тагни.

— Наша фабрика има 40 година производнот стажа каже директор развоја у „Првомајској“ _ ут, Бранимир Милчић, чије се искуство ве-

брици алатних маптина „Првомајска“ то није случај. У овом колективу, са 4.000 запослених, готово 90 одсто предлога за техничка унапређења долазе из непосредне производње. М новаторски рад је дугогодишња пракса и саставни део" производног троцеса, Упркос томе што последњих десет го дина није купљена ни једна лиценца, „Првомајска“ нема озбиљнијег конкурента у производњи алатпих машина, а колектпив добија и међународ-

на признања. '

49 година искуства

„Тајну успеха“ није тешко открити. Развој научног истра живања довео је до стварања сопствених _ производа. Тако је створено низ „фамилија“ алатних маплина чија је потрошња на тржишту омогућила да се „Првомајска“ и просторпо ·штири ван Загреба. Отворени су погони у крајевима који „вапе“ за новом индустријом: у Иванцу, Раши, Кутини и Гојилу, где су, после гашења угљенокопа и нафтних бушотина, запослени тре-–

ликим делом развијало заједно са радном организацијом. — Прва лиценца купљена је 50-итх година из СР Немачке, иза које су следиле м друте, с циљем да се напредује. Али већ 1962, године напушта се таква пракса, тако да је преостала још само пословна кооперација са фирмом „Берингер“ из Гепингера, која преко своје трговачке реже продаје на западноевропско тржиште универзалне токарилице произведене у погону у Раши.

Уз куповање страних лицен ци из европских држава, тамо су слати и радници да „у-

+ . • своје“ технологију и искуство. И док су други преузимали производњу, ми смо „савлађивали“ целокупну машину, 06јашњава инж. Милчић.

Но, и то је већ давна пракса. Још: 1965. године је разрађен сопствепи развојни програм, у „Првомајској“ се производе алатне машине које су замишљене, конструисане и изведене у фабрици. Ове маштине сврстане су у „фамилије“, због истих елемената. ра-

ционализације и појефтињења производње,

— То је као да имате три машине, али различитим размештајем елемената добијате ових 21, каже Милчић, Да овакав развојни концепт ствар но постоји најбоље потврђује податак да се у „Првомајској“ тодишње произведе 1.100" мапетина, од којих је свега 100 до 150 од оних усвојених у

„лиценцном“ раздобљу. ;

Уштеда пет милиона „динара

Својим највишим производсвим искуством у „Првомајској“ сматрају производњу спе цијалних алатних машина ко је се израђују по поруџбинама. Осим за домаће купце као што су „Црвена застава“, „21. мај“, „Томо Винковић“ и други — машине се испоручују и за страно тржиште. Од укупно 120 таквих машина, за Пољску је направљено 20, ЧСОСР 10. а СССР (где је на похвале памтшла и путоматска револвер токаралица АТР-25

награђена златном | плакетом на прошлогодишњем Лајпцип ком сајму) испоручено је 50 спепијалних маптина,

Кол свих машина налази се толико много имовација.ла их је тешко набројати. Само од 1964. године. кала је освтовал Ахтив проналазача, добијено 16 1.100 пооналазака, ол којих је 90 одсто ститло из непосрелне производње. Израчунато је да су само за 84: месеца и-

земљама Европе да.

ција; онда би се и производња могла да смањи за трећину. Главно преимућство ове амбалаже — дасе више пута искористи, у наб

није, дакле, искоришћено, Друго правило, које су наши привредници донели из света — да _амбалажа продаје Робу, нештеди::ице се примењује и у производњи амбалаже на.тај на чин што свака фабрика тражи сопствено“ решење, Расписују се ткурси за етикете и оригиналне обли ке амбалаже све у циљу разликовања од конкуренпије. Мало је труда, да завршимо причу. да се и у нас размишља о рационализацији. о максималном искоришћењу онога што имамо па макар се радило 0 амбалгжи. Лакше је. изгледа, да се она баца а фабрике да купују нову. Па и нашу децу од малена на очи гледним примерима као да желимо да учимо да смо богата, веома богата земља.

(А. П)

„ЛРООНАЈСНИ “НЕ ТРАНИ СТРАНЕ ЛИЦЕНЦЕ.

У загребачкој фабрици алатних машина 90 одсто предлога за техничка унапређења

зумитељи „Првомајске“ утштедели више од пет милиона динара, а — УЗ организовање производње па. начин да улера“ рад ника да о њој разм ља, постоје и самоуправни споразуми за награђивање инвентивног рада. Предвиђено је да се за проналазак којим се уштеди милион проналазачу испла ћује 80.000 динара, напомиње водитељ Одсека за техничка унапређења, инж. Славко Џахун. . Будући да је новаторска активност саставни део процеса производње и пословања, пресудно је давање идеје са којом се упознаје служба за техничка унапређења. Такву идеју даље разрађују стручњаци, техничке службе и стручна комисија радничког саве-

та ООУР, која даје и предлог о висини етаграда. ,

Међу последње 'проналаске у „Првомајској“ спада усисивач за металне струготине и праштину. који је протлектовао квалификовани алатничар Стјепан Келеменић. и који ће се примењивати у свим ООУР „ЏШрвомајске“. Први пут је. 0вај својеврстан усисивач #3ложен «ва овогодишњој приредби ИНОВИ. лок је највеће признање — свебрну медаљу — добио пре чепун месеп лана на Сајму проналазака у Нирнбергу, :

Гордана Гојак.

ИЗИЈЕ И СТВАРПОСЕ – ПА ТРП.

Прошле године трошили смо око 48 килограма меса и риба по становнику, око 67 килограма кромпира и 82 килограма разног поврћа — да ли је то довољно!

На измаку старе године председник Савезног комитета за пољопри-

_ вреду Иво Куштрак разговарао је,

по обичају, са групом новинара, и мимо обичаја, и мимо очекивања, дао веома оптимистичку · изјаву: „Идућа 1976, рекао је, биће лакша за сточатрство, бар кад је реч о пласману, као што ће бити лакше и 1977. Мислим да нећемо бити у ситуацији да трпамо месо у резерве, ни свињско ни говеђе... | Ова констатација је велика жеља произвођача и потрошача да се произведе више хране и да она буде на трпези, није и не би смела да буде никаква визија далеке будућности. Аграрна политика је позната, имамо природне услове и гаучну слу-

жбу да би нам многи позавидели, имамо крупна пољопривредна газдинства и веома добре (мада ту и тамо само почетне резултате у кооперацији са индивидаулним произвођачима) тако да са мало више улагања, добре воље и организованости можемо за релативно кратко време решити проблеме хране.

Пример пшенице

Остварен ниво просечног приноса од 34 метричке центе у прошлој године (намерно не истичемо највише).и код пшенице и у ратарству уотште, резултат је техничко-технолошког напретка у пољопривред-

ној производњи чији је носилац дру штвени сектор. Захваљујући томе, наша земља је на деветом месту у свету по приносима шшенице. Поједина друштвена газдинства, рецимо у Војводини или Славонији, са просечним приносима од 46 и 50 метричких центи, на површинама од по 300.000 и 400.000 хектара, заузели су, у поређењу са постигнутим приносима на толико истој мањој површини. рецимо у Холандији, друго или треће место, Пољо'Ппривредно-индустријски _ комбинат „Вуковар“, на пример, налази се међу светским рекордерима м по приносима и по продуктивности рада. Производња тшџенице је, дакле. стабилизовама. Али, зар је само

или нешто·

хлеб на нашој трпезиг Шта је са месом, воћем поврћем27

Фрацуска, чувена по својим сиревима и вину, заузела је друго место у Европи по производњи кукуруза. Године 1974/75, имала је два милиона 600 хиљада хектара под кукурузом, а од тога свих 600 хиљада под силажним — за исхрану стоке! Усмереном производњом силажног кукуруза и његовом још усмеренијом потрошњом. Француска, а попут ње и СР Немачка, постале су у окви ру ЗЕТ извозници до јуче такорећи

„„луксузног“ говеђег меса!

- ' „Луксузно“ говеђе месо, а лук:

Експерти за сточарство сматрају да ћемо имати више јефтинијег ме-

са на трпези .као и за извоз. ако се

и код нас измени начин исхране стоке, ако се оријентишемо нћ већу производњу јефтинијет крмвог биља. Већ десет тодина се кол нас производњи крмних култура не поклања никаква пажња. Целокупан досадашњи развој говедарства темељен је на кукурузу који је из године у годину све скупљи. У последњих годину дана, констатовано је

недавно и на саветовању комуниста о снабдевању, код нас је кукуруз скупљи него на европској пијаци за 10 до 15 одсто, иако је род У 1973. тодини био не само довољан, него и добар.

То што важи за измену структуре У ратарској производњи, да би се добило више стоке и меса, важи и за производњу поврћа. Овде је (осим Македоније), учешће. друштвених газдинстава готово симболично. Ту и тамо примењују се индустријски методи производње и линије крупне механизације. Захваљујући | индустријској преради дошло је м до неких измена у структури производње (гразлак, парадајз итд), али је зато Код већинс уочена стагнација. па и пал То важи, на пример, у првом реду за пасуљ, црни лук и кромпир.

Више програмирања

Зато, ето, кад се поведе „разговор о производњи и потрошњи намирница има често и критике и чезаловољства. У односу ча стање пре лесет или 15 толина остварили смс телативно висок оаст пољопрпвредне производње. Укупна потрошња меса м риба у Југославији, међутим, до-

МИ ја и от ИвИЕ ннн

стигла је ниво од 47,1 килограм по становнику. Такође се више троши млека и јаја, а захваљујући органи“ зованој и савременој "производњи пилића. њихова потрошња у нас достиже око 10 килограма по станов“ нику, слично као у земљама Заједничког европског тржишта. Заоста“ јемо у потрошњи свињског меса и она ће осцилирати све док се не стабилизују производња и цене. Тро шимо годишње око 67 килограма кромпира по становнику и 82 килоем поврћа, — да ли је то довољно: С правом се питамо: зашто поне“ кад чезнемо за црним луком или лепим комадом посне 'крменадле, 4 имамо толика товилишта и баште друштвено организован секотр " вредне индивидуалне произвођаче! Имамо научне институте и бројне саветодавне центре за пољопривре“ ду. Да ли су сви учинили све што могу у

Да би се. дакле, нешто више поститло, потребне је више програми“ рања. логоварања и — више пара. Јер, како чедавно рече јелан 0Д

„светских експерата за производњу

хране, пољопривреда је сложен И скуп посао. а видљиви резултати који би показали ла. се “твестиције исплате, споро се постижу. |

Наталпа Ђуро