Борба, 30. 12. 1975., стр. 5

Пи

ПОЛИТИЧКА

(СРН СРБИЈЕ

Усвојен документ о активности

месних _

заједница

Седница Секретаријата Председнилитва Ретлу-, бличке конференције Самоуправно конституисање месних заједница једно је од важнијих питања којима се тренутно баве организације

Социјалистичког савеза. Актив'

пост радних људи и грађана мора бити усмерена, пре свега, на организовање зборова, на чешће окупљање, непосре дно изјашњавање и самоодлучивање. | У документу „Правци актив ности Социјалистичког савеза радног народа Србије у остваривању уставне улоге месне за једнице“, који је усвојен јуче на _ седници _ Секретаријата Председништва, указано је, та кође. на потребу успешнијег ционисања делегатског си стема, усмеравања и примене кадровске политике и критич

ког преиспитивања рада само-

управних органа. Међусобно повезивање месних заједница, сарадња са ортанизацијама удруженог рада и интересним заједницама, ор танизовање потрошача и кори сника услуга, планирање и про трамирање, општенародна одбрана и друштвена самозашти та — најважнија су у низу задатака Социјалистичког савеза у остваривању уставне улоге месне заједнице. Организације Социјалисти-

чког савеза — наглашено је

на јучерашњем' састанку Секретаријата — дужне су да својим програмом рада конкретизују акције и задатке, да их прилагоде условима сва ке месне заједнице, да ше што бољу поделу рада, да рационалније користе време, отклањају слабости и сламају отпоре самоуправном организовању радних људи и грађана. В.К.

ЉУБЉАНА —.

__ Доланц 5 товорио новинарима

_РТВ_

(Бубљана, 29. децембра, Тан југ) -- Секретар Извршног ко митета Председништва ЦК СКЈ Стане Доланц посетио је данас пре подне Радио-телеви зију Фубљана. Њеним новинарима и новинарима већих словеначких листова, Доланц

је говорио о ситуацији по~'

сле 10. конгреса СКЈ. посебно о . остваривању УСтава и нових друштвено-економских, односа, као и о по ложају у међународном радничком покрету.

ПАНОРАМА

извр-.

САВЕЗ КОМУНИСТА

Нека п

редавања

о буУ антипропаганда_

„У свим парти, · ба да буде н унатред про

Читав низ акција, иницијатива и показатеља говоре о афирмацији идејног рада и марксистичког образовања у Савезу комуниста последњих година. Политичке таколе, шко ле самоуправљача, семинари, саветовања, марксистички цен

| три, курсеви — из дана У дан

обухватају аове'већи број комуниста, нарочито младих,.и служе њиховом оспособљава5 за идејно-политичку бору Једна опасност

Све. ове форме резултат су значајних напора на реализацији одлука савезних. републичких и покрајин ских партијских форума.. про изашлих из виталних потреба Савеза комуниста и друштва,

Ти корисни и неопходни 06-

липи систематског и организованог идејнот оспособљавања комуниста крију. међутим, у себи и једну опасност: да се идеолошки рад гтепушта спе цијализованим установама.

У свим партијским докумен тима наглашена је улога коју и у овом погледу има основна организација Савеза комуниста. Управо она треба да буде тлавни носилац идеолошког, марксистичког образовања, средиште политичке акције за сноване на теоријским постав кама.

По отгаштој оцени, још у мно гим срединама основне организаније нису схватиле идеолошки рад као своју непосре дну обавезу, нису га учиниле саставним делом своје полити чке акције која због тога може изгубити на оштрини и интензитету.

Предавања која одбијају људе

Познато је да идејно-политички рад није сам себи сврха. Због тога се унапред могу оценити промашеним све оне

учињених

акције које иду на то,да се испуни „норма“, да се одрже једно или неколико предавања која остану без одјека у тој средини, често и без лискусије; Н

· Не ретко се дешава да предавачи и слушаоци имају различит однос према проблему који је на дневном реду. Пре давачи се баве анализом прошлости и пројекцијом будућности, а слушаоце више интересује анализа непосредне друштвено-политичке праксе. Зато је логично да таква пре давања, у ствари представљају антипропаганду идеолош ког рада и често одбијају људе

Актуелни политички задаци који су пред Савезом комуни ста. не могу ефикасно бити спроведени у живот 'ако се таква пракса не измени, тамо где постоји. Идеолошки рад који се одвија у основној ортанизацији мора бити у функ цији непосредне акције доношење и реализовање ста вова и закључака, То омогућује и продубљавање процеса идејне диференције у редови ма Савеза комуниста на кљу чним питањима идејних опре дељења комуниста и њихових организација.

Ни данас није на одмет под сетити на речи секретара у Извршном комитету Председништва ЦК СКЈ Јуре Билића који је у реферату на другој седнипи Централног комитета нагласио да се програми идејно-политичког оспособљавања реализују највећим делом У основној организацији СК.

„Само тамо ће у реализацији програма суделовати пелокупно чланство, тамо ће идејни садржаји бити сучељени са резултатима анализе властите средине и властитог рада, а начелчи ставови и зада ци СК са конкретним резулта тима активности комуниста у друштвено-политичким _ орта-

за

идеолошког рада

Ае У масна наглашено је да основна организација треа ам, ч 'голошко-полит ичког рада. Пракса је показала, да су шене све акције где се иде на испуњавање норме

низацијама. самоуправним телима и органима СК“ рекао је Билић. ! ;

Предуслов за ефикасно оспособљавање

Интензивирање и постављање на праве основе идејног рада у основним 'организацијама исправиће још једну заблуду која је присутна у неким срединама: да је та активност „резервисана“ само за младе, за оне који тек ступаЈУ “ Партију. Ни дугогодишњи комунисти ни они који су изабрани на одређене функци је у СК нису аутоматски ослобођени обавезе да и сами уче.

Схватања да за кадрове, ру ководиоце.и друге који су у СК дуги низ година није потребно организовано учење и оспособљавање — штетно је за даљу кадровску изградњу и јачање идејне и акционе способности СК у целини. То је елитистички однос према идејно-политичком оспособља вању. који у суштини значи технократскм однос у Савезу комуниста. Због тогд треба даље инсистирати'на природној повезаности идејно-оолитичког рада и кадровске политике. ,

То су два елемента партијске активности која трећа да дођу до изражаја управо У основној организацији.

Акценат на идејно-политичком ђаду у основној ћелији партијског организовања, наравно не значи одбацивање других постојећих облика идејног оспособљавања.

Напротив, то су комплементарне форме које 'дограђују један заокругљен систем који је предуслов за оспособљавање Савеза комуниста за ефи касно решавање многих пита ња и проблема данас присутних у нашем друштву, за доследно спровођење етапе наште револумије.

4 СЛОВЕНИЈА ·

| |

садашње.

Програм сарадње Прититине и (кенља

(Скопље, 29. децембра, Танјуђ — У Скопље је данас допутовала делегација „општине Приштина, у којој се, поред

· осталих. налазе секретар Општинског комитета СК Светислав Јакшић и председник Општинске скупштине Назми Мустафа.

Током преподнева представ ници Приштине водили су У Скупштини Скопља разговоре о сарадњи. У делегацији главног града Македоније нала зили су се. председник Град ске скугштине Методи Антов,

· секретар Градског комитета

ЏЕМААЛ БИЈЕДИЋ:

Стабилизова

ск Момчило Митров, председ ник Градске конференције Со цијалистичког савеза Ванчо Цветковски и други. | У разговорима, је истакнуто да између два града треба раз вијати и обогаћивати разноврсне контакте на свим пољима делатности, Нису искориш ћене у потпуности све могућности које постоје, посебно -у области привреде, друштвенополитичког живота, затим у

сфери културе. образовања, здравства, трговине, стамбене политике, комуналне изград-

ње и развијање позитивних тенденција атак политике развоја

и — основни зад

ње. Близина оба града омотућу је, како је речено, да се разви лају и обогаћују разноврсни облици сарадње. Представници општине При тштина изразили су жељу и спремност да искористе сва позитивна остваривања у при вредном, урбанистичком, обра-

зовном и научном развоју Скоп ља, о чему их је информисао председник скупштине Методи Антов. Делегација Скопља је, такође, изразила жељу да се упозна са искуством у разво ју Приштине.

Пет година рада

| за право на стан

Мења. се закон о стамбеним односима Словеније одредбом да се раднику не може отказати стан ако има најмање пет година стажа |

(Љубљана, децембра) — Наллежни одбори Већа удруженог рада и Већа општива Ску пштине Словеније припремили су Нацрт закона о стамбеним односима којим се утврђу је дужина радмчог стажа кво услов за стицање трајног стабарског права. На тај начин мењао би се 67. члан важећег закона од 1974, године, према

» коме носиоцу станарског права (када на властити захтев или због теже повреде радне дисциплине изгуби статус рад аика у удруженом раду) није могла радна организапија, која му је стан доделила, да откаже уговор на стан уколико је напунио десет година радног стажа или краћи радни стаж одређен општим актом станодавца. :

У пракси је дошло до различите интерпретације ове одредбе. Нарочито је постало спофило да лиу десетотодишњи радни стаж носиоца стааарског права! на стан добијен од радне организације треба рачунати само радни стаж У односној радчој организацији или било којој.

Многи, поготову из привреде, нису се задовољила овим "тумачењем и зато су делегати у Већу удруженог рада дали ипицијативу за доношење за-

СК СРБИЈЕ

Разговор са новинарима "и размена новогодишњих честитки

У Централном комитету Савеза комуниста Србије јуче су

се чланови Извршног комите~ |"

та ЦК састали са новинарима који су у овој години пратили рад Централног комитета и њетових органа.

Новинарима су се обратили председник Централног комитета др Тихомир Влашкалићи члан Извршног комитета Марија Тодоровић. Пошто су раз мењене новогодишње честитке разговарало се о активности Савеза комуниста у овој тодини и наредним задацима.

За инфосмисаље о овогоди-

шњем раду Џентралног коми-

тета речено је ла је било за-,

довољавајуве. при чему је ука зано на потребу гл се са још више пажње прате збивања у самоуправној бази и објашња ва њихова суштина.

Рут) = "тичке- ревблуције Војводине у

кона о променама и допунама спорне одредбе. У прилог ивицијгтиве изнели су дву Условима акутног лефицита станова оваква. законска одредба ствара велике тешкоће организацијама удруженог ра да; у првом реду организацијама на периферији већих гра дова, мањим и новоформираним организацијама. При том су нагласили да је политика додељиваља станова и надаље У знатној мери важан фактор кадровске политике и да спор на заксаска одредба управо искусним кадровима који су неопходни | ОУР. омогућује различите шпекулације становима на штету организација које су им станове доделиле. У духу овог образложења одбори су припремили нацрт закона, према коме ОУР не би могла да радчику откаже Уутовор на стан који му је лоделила ако је напунио десет или више година радног стажа, од тога пет година у радтој организацији — станолавцу. Одредба о петогодишњем радном стажу у радној органи запији — станоплавицу међутим. није обавезујућа пошто радна организација својим самоуправним актом може и лрукчије да определи ова1 мслов. Ј. ПЈЕВИЋ

НОВИ САД Изложба ..30 година социјалиетичке аутономне Војводине“

(Нови Сад, 29. децембра, Тан У Музеју социјалис-

Новом Саду данас је отворена изложба под називом „30 годи на социјалистичке аутономне Војводине“ на којој је приказан веома богат и разноврстан избор експоната о социјалистичком развоју ове Покрајине у протекле три деценије. О значају ове изложбе, приређе не поводом прославе 30-тодиш њице победе над фашизмом и ослобођења земље, говорио је потпредседник Покрајинске конференције ССРН Војводине Павле Кртенић.

. Свечаном отварању изложбе присуствовали су члан Председништва СФРЈ Стеван До роњски, председник ПК СК Војводине. Душан Алимпић, председник Председништва САП Војводине Радован Влај ковић

СК КРУШЕВЦА (ве отво-

ренији разговори о грешкама

Завршенм избори за секретаре основниж организацљја. ' (Крушевац, 29. децембра, Танјуг) — На подручју круше вачке општине завршени су избори за секретаре 'и чланове секретаријата у основним орга низацијама Савеза Бомуниста.

Преко осам хиљада чланова СК који раде у основним организацијама Савеза комуниста. одељењима и активима У

основним организацијама удру · женог рада, самоуправним рад

ним и месним заједницама, ак тивно су се укључили у избор ву активност За секретаре и чланове секретаријата основних организација СК. г

За секретаре и чланове секретаријата у 147 основних ор ганизација Савеза комуниста и педесетак одељења, било је предложено и евидентирано преко 1.700 чланова Савеза ко муниста. Реч је о комунистима који су своју идејно-политичку активност и своје опредељење за доследно остваривање политике, усвојене _ на Десетом конгресу Савеза кому ниста Југославије и седмом конгресу Савеза комуниста Ср бије. потврдили у пракси.

Углавном су то комунисти из радничких средина па је тиме у потпуности остварена радничка већина у организацијама Савеза комуниста кру шевачке општине.

У току предизборне активно сти темељно је анализиран и оцењен досадашњи рад, па је на основу тога и усвојен акпиони програм _ организације Савеза комуниста. Запажено је да комунисти у расправама све отвореније указују и на сопствене слабости, самокрити чки и критички се понашају.

Оно што је посебно запаже но у протеклом двогодишњем раду комуниста крушевачке општине је да се одлучно захтева да се све одлуке дослед но спроводе. То је, у ствари, онај нови квалитет у раду Са веза комуниста проистекао из закључака и резолуција кКонгреса Савеза комуниста Јутославије и Савеза комуниста Ср бије. "

Овакав рад комуниста, где се њихов утицај у потпуности осећа. где су акције вођене ор ганизовано и где су усвојени закључци доследно спровођени у живот, показује изузетно лобре резултате. Тај рад је управо и повратио веру људи у Савез комуниста која је била пољуљана у време либерализма. Треба рећи и то да је кроз предизборну и изборну активност У организацијама Савеза комуниста крушевачке општине примећен повећан интерес младих људи, нарочито из рад ничке средине, за пријем У Савез комуниста, Организације су тако знатно подмлађене и освежене новим младим чла новима на чијем је марксисти чком образовању, такође, доста урађено.

У привред

Одговорност за политику економск

Председник Савезног извршног ве ћа Џемал Биједић дао је интервју Радио-телевизији Загреб, у ком Ј6 одговарајући на постављена питања о привредним кретањима у 1979. гоДини и циљевима економске полити

ке у: 1976. години, између осталог,

рекао:

»У другом полугођу дошло је до знатног поправљања ситуације: трго вински дефицит смањен је у односу на стање из прошле тодине. тито се може сматрати Значајним резулта-

Том наше привреде у овој ГОДИНИ,

Притом је веома значајно што су нај повољнији резултати у овој години постигнути у повећању размјене са земјеама у развоју. ј

Из прошле у ову годину ушли смо са растућом инфлацијом која је дос титла врхунац негдје у марту ове то дине. Ол тада, из мјесепа у мјесец стопа раста инфлације се смањује тако да је у новембру износила одстб, Сигурно је ла не можемо бити задовољни све дотле док ова стопа буде двоцифрена бројка.

Неорганизовано снабдевање и висок раст цена | Фе

Али, исто тако је сигурно да је сре ЛИНОМ ове године инфлација не само обуздана, већ ла се од тада наовамо Раст цијена успорава из мјесеца У мјесец, Оно чиме никако не можемо бити задовољни јесте високи ниво

живота, што је добрим ди ом посљедица неорганизованог снабдј евања становништва неким а чајним прехрамбеним производима. а и високог раста цијена услуга. Што се тиче кретања У материјал ној производњи — и ту су Ири. ђене стагнантне тенденције испољене средином године. Индустријска ИРА изводња, која је У првом Нону била 7 опадању, од средине годин биљежи сталан раст из мјесеца У мјесец. На ниво пољопривредне про изводње у овој години у великој ма ри су утицале временске прилике и тешкоће у пласману стоке. Врло У пјешна берба кукуруза и неких дру гих култура. вјероватно, неће Па осјетније да утиче на укупну ст ЈУ раста пољопривредне производње која је нешто нижа него прошле ) Сигурно је да оживљавање привредне активности није довољно уч вршћено, што "је. уосталом, каракте ристика и за нека друга позитивна кретања у привреди. Управо стога је основни задатак политике разво ја у идућој, години — стабилизова ње и даље развијање свих позитив 'них тенденција испољених у крета "њу привреде, уз истовремено успо "равање и отклањање оних појава

и њихових узрока који и даље оме тају постизање позитивних резул-

тата. пилу у . 'Треба при томе имати У ВИДУ

неке чињенице које су омогућиле ни

е стабилизације све више ције удруженог рада — рекао је предсе

да се неповољна кретања, испољена на почетку године зауставе и преусмјере у позитивном _ правцу.

Бурно престројавање цијена с краја 1973. и у првој половини 1974. годи не донекле је успорено, што се не-

миновно одразило на пренос иностране инфлације која је у овој го_дини осјетно нижа _ него прошле. Мјере економске политике + које се почев од посљедњих _ мјесеци“ прошле тодине — нарочито У облас ти цијена и размјене са иностране твом сукцесивно предузимају поче ле су средином ове тодине давати осјетније позитивне резултате.

с Даљи корак у правцу

дугорочних циљева

“

Сматрам веома значајним то што се, захваљујући активности свих друштвени: фактора. одговорност за политику економске стабилизације постепено и у све већој мјери. лоцира ондје гдје се таква полити ка једино може успјешно оствари вати, Тј. У организацијама удруже ног рада. самоуправним. интересним и друштвено - политичким заједни цама, Дакле. ондје тдје су основни

носиоци одлука о стварању, распод дели и потрошњи дохотка. Привредна ситузција 'У свијету

у идућој години не обећава по

се трепости, тамо где се таква политика мо

вољније услове од овогодишњих. Томе бих додао и чињеницу да и наша унутрашња ситуација неће би ти таква да сама по себи омогућу је постизање осјетнијих позитив них резулата од овогодишњих.

У идућу годину улазимо са мно гим _ оптерећењима из ове им прет ходних година — са још увијек ре лативно високим нивоом инфлаци је, платним дефицитом који предс тавља горњу границу дозвољеног. са релативно ниском продуктивнош ћу друштвеног рада и са чињени цом да нам у уставној трансформацији друштва и у изградњи средњо рочне политике развоја предстоје још увијек и веома крупни м сло жени задаци. е

Дакле, и у идућој години нас очекују ништа мањи напори и одговорност од оних са којима смо се сучељавали у овој години. мада по стоје и значајне могућности да идуће године учинимо даљи корак У правцу оних дугорочних циљева и задатака које смо утврдили на 10. конгресу СКЈ. политиком дуго рочног развоја земље и нашим но вим Уставом.

СИВ ће благовремено _ доносити прописе

Мислим да су циљеви им задаци развоја у 1976. години, који су ових дана утврђени У Скупштини СФРЈ. реална и остварљиви, да су они у

же једино устешно и остварити, у организадник« СИВ у интервјуу РТВ-Загреб

домету/ наших људских, производнижх и других потенцијала.

Разумије се, у нашем друштвено-економском систему њихова реа лизација зависи од понашања хиљада привредних и друштвених субјеката, али и од тога са каквом ће ефикасношћу органи федераци је и друтих друштвено-политичких заједница _ донијети и остваривати оне прописе цјелини представљају услове привређивања, којима се добрим _ дијелом и опредјељује понашање субјеката у нашем друштву.

Што се тиче Савезног извршног вијећа. могу казаТти да ће бити учињено све како би се правовремено донијели прописи из његове надлежности. покретала иницијати ва за доношење прописа за које је надлежна ' Скупштина СФРЈ и учи нило све да би се на вријеме поститли договорџ република и покрајина и других друштвених фактота за осттаривање _ политике која је утврђена резолуцијом о заједничкој политици економског и социјал ног развоја у 1976. години.

На крају бих рекао да су савезна савјети обавили значајан посао на усаглашавању привредног система са Уставом,

Желим овом приликом _ казатм да се доношењем нових системских прописа, самим по себи, неће рјеши ти ствари јер њихове интенцмје и одредбе треба да реализују радни

и мјере које “ својој -

САМО ТИМ ПУТЕМ: Џемал Биједић

људи од чије организованости ће и зависити темпо укупне трансфор мације привреде и друштва на основама новог Устата.

Према томе. од ванредно великог значаја за паље развијање нашег самоупрагног сопијалистичког система јесте и конкретна активност на успостављању нових односа унутар удруженог рада, заснова НИХ на непосредом удруживању ра ла и средстава, Само тим путем.'уз одговарајуће промјене у институпи јама система могуће је постићи ноде тате мо улљумућу ан односа, који су и претпоставка за стабилијх кзатитатиг јић разној произволних 2иета лоуштва, А управо ту нас. по мом _ увјерењу, очекују најкрупнији задаци“. #.