Борба, 30. 12. 1975., стр. 6
6. СТРАНА — БОРБА — 30. ДЕЦЕМБРА 1975.
' СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ
БОСНА И МА РИОВИНА | М > Брзи раст и већа | стаоилност
Заједничка. седница. свих већа Скутштине посвећена усвајању Резолуције о раз-
(Сарајево, 29. децембра). Смиривање инфлације, успоре нији пораст цена крајем ове го дине, свођење опште и заједничке потрошње у договорене оквире, као и одлучна оријентација друштва да се у сле дећој години развој заснива на стабилнијим основама, гаранција су да ће се у идућој години у великој мери онемогућити мање неповољне тенденције. С обзиром на општу изражену потребу за динамич ним развојем у идућој години, и да је Босна и Херцеговина привредно недовољно развије на република која само бржим развојем од просека Југославије може да смањује релатив не разлике у нивоу развијености, у идућој години планира се прилично велика стопа раста (друштвеног производа укупне привреде од око 7,5 одсто, физичког обима индустриј ске производње од 8 до 9 одсто, запослености За 4 и продуктивности рада за 3 одсто, као и друштвених бруто ин-
_ вестиција у основна средства по стопи од 14 одсто).
Ово је, између осталог, иста као Лука Рељић, члан Извршног свећа, образлажући предлог Резолуције о основама политике друштвено-економског развоја БиХ у идућој тодини, на данашњој заједнич кој седници делегата свих већа Скушштине БиХ којој је председавао Хамдија Поздерац. У идућој години доћи ће до значајног повећања производње код неких грана које су ус пешно извозиле и у овој години. Захваљујући томе, предвиђа се повећање извоза од 12 одсто, ад повећање увоза за девет одсто. Међутим, неке ор ганизације удруженог рада по већавају производњу у целини засновану на увозним сировинама (коксе, нафта). на побољшање односа у дефициту платног биланса, треба да ути че повећана производња стратешких производа које је Југославија до сада увозила (челика 400 хиљада тона, кокса 500 хиљада тона мТД) 777
Образлажући предлот •оппшттет биланса средстава за оп штту, заједничку и друге потребе, члан Извршног“ већа Ђорђе Пеклић рехао је да се
ЦРНА ГОРА
р
__ Ђашње опозиционе снаге да до |
воју у идућој години
планирају укупна средства за општу и заједничку потрошњу у износу од око 17,7 милијарди динара, што представ ља пораст од око 17,8 одсто. У томе средства за општу потро шњу рашће за 16,7 а за зајед ничку потрошњу за 19 одсто. Међутим, када се од овога одбије допринос републике за финансирање функције феде рације у износу од око 4 милијарде и 250 милиона динара, онда укупна средства за општу и заједничку потрошњу у овој републици за идућу годи ну износиће око 13,5 милијарди динара, што у односу на прошлу годину представља но миналан раст од 15,6 одсто.
Укупна средства буџета републике за идућу годину пред виђена су у износу од 8 милијарди и 385 милиона динара. У томе, изворни приходи расту за 24 одсто, а допунска средства федерације за 20 одсто.
Републички секретар за уну трашње послове Мате Андрић, рекао је да средства за финансирање потреба овог секре. таријата су већа за 39 одсто У односу на одобрена у 1975. тодини. У том повећању најзначајнију ставку представља ју средства за модернизацију (техничко опремање и наоружање) и куповину станова за раднике државне и јавне без бедности. Реализацијом програма наоружања обезбедићемо да укупан редовни и резервни састав јавне и државне безбедности "буде снабдевен најсавременијим оружјем за дејства која су овим службама намењена.
— Већ дуже времена, рекао је Андрић, имамо повољну по литичко-безбедносну ситуацију. Она је резултат деловања свих субјеката нашег друштва, а нарочито СК, на реализацији одлука 10. конгреса СКЈ и 6. конгреса СК БиХ, уставне реформе, развоја само управних друштвених односа и укупног развоја нашег само управног, друштва, У таквим условима немају шанси ни спољни непријатељи, ни унут-
бију подршку у народу.
У кретању политичкот криминалитета, по речима Андри ћа, евидентне су две карактеристичне појаве: рапидно опа дање броја јавних непријатељ
!
ских иступа и откривање нешто више него раније илегалног непријатељског деловања.
Андрић је упознао делегате да је Служба државне безбед ности Босне и Херцеговине от крила и онемогућила деловање неколико група и појединаца који су се илегално орга низовали и радили на рушењу уставног поретка. Њихове позиције су различите. Ради се претежно о догматско-бирократским и националистичким елементима. То су најчешће по јединци који су службама и од раније познати по непријатељском деловању. Међу на ционалистима се истичу они који су повезани са екстремном усташком, ми четничком емиграцијом. Међу оне чија је непријатељска делатност откривена налазе се појединци који су заузимали истакнутије положаје у квислиншким фор мацијама или су служили њиховим полицијама. Недавно је. на пример, осуђен бивши командант четничке бригаде.
Покушај илегалног организо вања вршила су и неколицина бивших информбироваца који су својевремено већ осуђивави за кривична дела против народа и државе. Пе ради се, дакле о новим завереничким снагама, већ о покушајима с" активнијег деловања раније експонираног непријатеља. Они су покушали на нов начин да се организују и да се повезују са иностраним фактором, првенствено са емиграцијом, било оном фашистичком или оном информбировском. Политичка емиграција покушава да се об једини, да утврди политичку платформу и изабере нова руководства која би са више ауторитета могла да делују. Све ово је само фасада, а у суштини њихове активности је нај црњи тероризам. Зато у тим ор ганизацијама и доминирају љу ли који се истичу по најбруталнијим методама борбе против наше земље. Али. управо је то оно што ту исту емиграцију најбрже раслојава.
Образложење потрошње у образовању. и здравству поднели су републички секретари др Јамила Хаџтмустафтић и Звонко Бркић.
Авдо ХУСАРИЋ
Стандард зависан од продуктивности
На последњој овогодишњој седним Скуташтина усвојила резолуцију развоју и буџет за 1976.
(Титоград, 29. децембра) Делегати сва три већа Скуш"штине Црне Горе на последњем заседању у овој години после обимне размене мишље ња и договарања усвојили су с Резолуцију о развоју Републике у идућој години и републички буџет. Између ос талог, утврђен је и Предлог закона о црногорској Академи ји наука и. уметности, која тре · ба да буде основана почетком идуће године,
Резолуцијом о друштвено-ек ономском развоју Републике у наредној години, као основ ни циљеви и задаци развоја „утврђују се: даља изградња политичког и привреднот сис тема и самоуправних односа, бржи и стабилнији привредни "развој и стабилизовање живдт ног стандарда. као У стално везивање раста личних дохо дака за раст продуктивности рада. п=5
Када се све сабере и — оно штто је остало као наслеђе и обавеза из ове године. као и ·" реалне могућности у наредној,
СРБИЈА
„
у Резолуцији стоји да би укуп на привреда да растегпо стопи од 7,5 одсто, да би при том физички обим индус тријске производње _ требало да се повећа за близу 11 одсто. Ако се остваре предвиђа ња, да продуктивност порасте за 5 одсто, а број запослених за 3,5 одсто, онда се очекује да се остваре предвиђања да ће и животни стандард порас ти за 5 одсто, колико и лична потрошња. Према предвиђа њима црногорских планера из воз из ове Републике требало би да порасте у идућој го дини за 6 одсто, а увоз би тре бало да буде за 1 одсто мањи. " .
Мако престаје циклус великих инвестиција у групне 06 јекте, јер се ове године они
углавном завршавају ипак "ће инвестиције у — основна средства друштвеног секто-
ра црногорске привреде у иду ћој години износити преко три милијарде динара. Гро средстава биће утрошен за по криће прекорачења на крупним објектима, затим за из-
о
грашњу термоелектране Пљев ља, наставак радова на другој фази луке Бар, пута Ни“ шић — 'Титоград и за заврша вање започетих реконструкци ја постојећих капацитета, пре света, железаре „Борис Кидрич“ и рудника боксита у Ник шићу, за' почетак радова на другој фази комбината алуминијума и _ реконструкцију индустрије грађевинских маши на „Радоје Дакић“ у Титогра ду. Када су у питању неприв редне инвестиције, највише пара утроштиће се на изград
њу објеката универзитета и.
стамбену изградњу, а рачуна се и са почетком реализације пр ограма развоја Радио и Телевизије Титоград.
Данас усвојеним Законом о републичком буџету, који је карактеристичан по рационал ности и штедњи, који је, ка ко је данас речено , буџет пот пуне финансијске дисциплине и доследне буџетске усклађепости и равнотеже, приходи буџета порашће за свега 13 од сто у наредној години.
, С. ВУКУШИНОВИЋ
Афирмација рада услов Орзог развоја
Сва три већа Скутштине усвојила Резолуцију о основама друштвено-еко-
Остваривање циљева и задатака друштвено - економс“ ког развоја у идућој години подразумева најширу мобилизапију свих субјеката , нашег друштва, даљу афирмацију са моуправнот удруженог ралам свестрано подржавање ђада и стваралаштва. Једино на тој
основи даље изградње соција листичког самоуправљања можемо осигурати брз, усклађе нији и стабилнији развој, да-
љи раст животног стандарда.
и потпуније задовољење пот реба друштва. ' Измећу осталог. ово је ју-
че речено на заједничкој сед
„/
номског развоја у идућој години
ници свих већа Скупштине СР
Србије којој је председавао Живан – Васиљевић. Усвајају
ћи Предлот резолуције 0 осно вама политике друштвено-еко номеског развоја Репудлике у идућој тодини. делегати су такође истакли да реализација политике утврђене овим доку
2
НАПОРОМ
ментом и низом других прате ћих аката захтева изузетне и координиране вапоре као и по већану одговорност свих носи лаца одлука, од основних орга низација удружемог рада до Републичке скупштине.
У идућој години, наиме, дру штвени производ у овој Ре публици треба да порасте за седам одсто, народни доходак за 6,9 одсто, индустрија ће бележити стопу раста од 8,5 од сто, продуктивност ће бити већа за 4,3 одсто, животни ста ндард за 5,4 а запосленост за 3,5 одсто: У свим документима, међутим, истиче се да ће се идуће године наставити са страничавањем пораста прихода за општедруштвене и за-
„једничке потребе. О томе су се
већ сагласили учесници догово ра на нивоу Републике и ли митирали пораст средстава за ове намене за укупно 14 одсто с тим што је појединим уче сницима дотовора дата мотућност "прекорачења ове грани це али на рачун смањења сред става другим учесницима дого вора уколико се о томе постит не сатласност.
Средства буџета и самоупра вних интересних заједница, код којих је такође ограничен раст, у 1976. години биће већа за 13,6 одсто. Заједно са сред ствима за инвалидско - борач ку запттиту, чији се раст ина че не ограничава, укупна сред ства буџета износиће 3.978 ми лиона динара и нижа су за 2,2 одсто У односу на планира ни обим буџета у прошлој го дини. Мето тако ускладиће се ниво пореског оптерећења лич них доходака, прихода имовине грађана.
— Из овако утврђене оријен тације произилазе и одређени задаци у појединим областима наше економске активности, ре као је у експозеу председник Извршног већа Скупштине СР Србије инж. Душан 'кре бић. .
Он је затим истакао да је кључно питање развоја матери
"јалне производње у повећа-
њу пласмана на домаћем тржишту иу извозу. Оцењено је да извоз мора порасти за око девет одсто а увоз за око пеест сдсто. “
У идућој години довршиће се такође неки од ' приоритет
САОВЕНИЈА
и штЕДЊОМ до
индустријске производње
њој седним
них објеката који су од штирет друшштвено-економског значаја
При томе изградња објеката за које се не би обезбедила средства мора да тављена.
За развој СР Србије сматра се посебно значајним опреде љење САП Војводине да У 1976. години оствари пораст од осам одсто, уз даље структур не промене и пољопривредне производње за преко пет одсто, као и опредељење САП Ко сово за пораст индустријске производње између 16 и 18 од сто, а запослености по стопи од 7,5 одсто и друштвенот про извода за 12 одсто.
Обраћајући се делегатима сва три већа на последњој ово годишњој заједничкој седници председник _ Скупштине СР Србије Живан Васиљевић је оценио да је учињен крупан
ДЕЛЕГАТСКО П ИТАЊЕ
ЦИЉЕВА: Жи вам Васиљевић и Душан Чкребић на јучералиСкутштине Србије
буде обус
корак у развоју самоуправних односа и обиман посао, пре све та у спровођењу _ Устава. То је био један од приоритетних задатака у раду делегатске скупштине.
— У следећој години очеку јемо и више простора за суш тинско разматрање питања ко ја се налазе пред Скупштином СФРЈ, додао је Живан Ба сиљевић, Тиме бисмо избегли понекад лошу праксу из годи не која се зазршава, када смо се о неким врло значајним пи тањима, у стисци времена, ско ро формално изјашњавали и тиме недовољно помагали на шту делетацију у Већу републиха и покрајина Скупшти не СФРЈ.
У наставку рада на одвојеној седници делегати сва три већа разматрали су већи број нових законских пројеката и протиса.
Порез на алкохолна пића
На питање делетата Њедисла ва Јанковића каква је судбина предлога да се смањи порез на промет алкохолних пића, јуче је републички секретар за пољопривреду др Бранко Јовановић одговорио да је циљ завођења високе пореске стопе од 45 одсто у промету ових роба био у томе да се обезбеди око 222 милиона динара за исплату премија за млеко, јунад, јагњад и остало.
Али, изгледа да нико није рачунао да ће ова мера проузроковати и/пад промета за преко 45 одсто уз истовремено драстично повећање залиха и низ поремећаја у производњи сировина и преради, нарочито у воћарским подручјима Шумадије, Жупе и Поморавља која учествују са око 70 одсто у производњи и промету вињака и винског дестилата у Југославији. То је вероватно био повод да и Привредна комора Југославије предложи укидање овог пореза, као и разлог за сугестију Извршног већа Скупштине СР Србије упућену СИВ да размотри мотућност смањења пореза.
Савезни секретаријат за фи
нансије указао је да је тажав захтев неприхватљив пошто недостају средства за поменуте премије.
— Ја ипак мислим да је завођење овог пореза промашило намену, додао је делегат Јанковић. Ми нисмо израчунали какве је негативне последице проузроковала ова мера због смањења воћарске производње Не треба се заваравати да сма њење регистрованог промета значи и смањење _ потрошње алкохолних пића. Ствар је у томе што се највеће количине сада не продају преко организације удруженог рада и што се промет обавља другим кана лима. А то значи да велике количине ових производа у ствари нису опорезоване.
Делегати су се" због тога јуче заложили да делегација Скупштине СР Србије у надлежном Већу Скупштине Југо-
славије о овоме покрене посе-.
бну расправу с циљем да се до краја сагледају последице ове мере од које, како је јуче истакнуто, сви трпе. Једино накупци наплаћују праву порезу. И ћуте...
Љ. ЂОРЂЕВИЋ
Највеће резерве у
унапређењу извоза
Усвојена Резолуција о друштвен,
(Љубљана, 29. децембра) — |
Делегати сва три већа Скупштине Словеније усвојили су данас Резолуцију о друштвено-економској политици и развоју Републике у 1976. години. Усвајању Резолуције претходила је вишемесечна јавна расправа у организацијама удруженог рада и друштвено-политичким организацијама,
као и запажена дебата на да-.
дашњим седницама већа. .
Председник Извршног већа Словеније Андреј Маринц У експозеу је прво указао на велики допринос јавне расправе о предлогу резолуције, која се у Словенији практикује већ другу годину и која је израз нових делегатских односа и делегатског устројства Скупштине. Расправа коју је иницирао Савез комуниста успешно је усмеравана од Социјалистичког савеза као фронта организованих – социјалистичких снага и интегралног дела политичког и скупштинског система.
година _
Говорећи о привредним кре-“
тањима у овој години, Маринц је упозорио да је дошло до извеснот успоравања привредне активности, што се огледа у по расту реалног друштвеног про извода само за три одсто и индустријске производње за пет одсто. Главни узроци су у смањењу извоза и споријем порасту свих видова ломаће потражње, осим инвестиција у 0основна средства. У пољопривреди је чак дошло и до назадовања. — Први пут после 15 година, констатовао је Маринц,
имамо негативну стопу продук тивности рада, што је такође утицало на економичност привређивања. Иначе, у 1975. години постигли смо извесно побољшање у платном билансу, али је спољна ликвидност земље очувана. У првом реду смањивањем узоза, пок извоз није стимулисао раст производње, како је то било планирано. Напротив, смањивање из
о-економској политици, “ развоју у идућој
воза довело је до стагнације на овом сектору.
У опширном експозеу Маринц је највећу пажњу посветио развоју економских односа са иностранством, политици решавања структурних пробле ма, продуктивности рада и бољем продубљивању самоупра-
вних социјалистичких односа. ·
Област. економских односа са иностранством је изузетно осетљиво питање за Словенију како због релативно велике за висности од увоза, тако и због његовог и политичког положаја. Наша привреда је међу онима, нагласио оје Маринц, за коју је карактеристичан висок степен укључености у међународне привредне токове.
Наша ' организована делатност за повећавање извоза мора да се заснива на реалним могућностима и. постепеном стварању _ високопродуктивне привредне структуре. која ће бити способна за мећунађолну „конкуренцију. Доследно треба извршавати обавезе буџета у
погледу подстицања
мада таква стимулација није трајно решење за садашње ста ње.
У раздобљу од 1971. до 1975. године Словенија је у основна средства привреде инвестира. ла око 40.900 милиона динара, Од тога 29,8 одсто у привредну инфраструктуру, 21,2 одст у повећање производње сировина, хране и репродукци материјала и 49 одсто за пове. ћање капацитета и мод цију остале привреде.
— То значи, констатовао Маринц, да смо више од 50 одсто свих инвестиција уложили у секторе који су у прошлости са аспекта развоја базичних делатности били запостављени. У истом периоду за непривредне инвестиције било је намењено око 20.000 милиона динара. Од тога 53 одсто за стамбену изградњу. У периоду 1976—1980, како се предвиђа, у основна средства привреде биће инвестирано око 73.000 милиона динара, од тога 35,5 одсто У привредну инфраеструкту ру, 21,7 одсто за енергетику. За непривредне инвестиције планирано је 32.000 милиона динара. Огромне инвестиционе обавезе које смо имали нарочито у погледу инфраструктуре, рекао је Маринц, тражиће и велики обим удруживања средстава за заједничке акције читаве привреде. Стога. се убудуће морамо јаче заузети за преображај нашег привредног система. Удруживање сред става путем самоуправних спо разума и друштвених договора и самофинансирање морају по стати основна форма самоуправног система проширене репродукције. У даљем излагању о условима и материјалним могућностима за остваривање циљева развоја у идућој години, председник Извршног већа. Словеније Андреј Маринц, упозорио је да су највеће резерве и надаље у релативно ниској продуктивности рада и средствима. Стога нагласио је, потребно је да радници у основним организацијама удруженог рада, а поготово стручњаци и руководећи људи морају убудуће све своје знање и ности да усмере на повећање своје и друштвене продуктивности ра-
да и средстава. Ј. ПЈЕВИЋ
ВОЈВОДИНА
За ЖЛП Београд 56 милиона
Делетати сва три већа по
"житном поступку прихва-
тили Закон о накнади губитака ЖТП
(Нови Сад, 29. децембра). На данашњој заједничкој седници сва три већа Скупштине Војводине, Герхард Бурбах, по крајински секретар за саобраћај и везе образложио је потребу доношења Закона о надо кнади губитака ЖТП Београд по хитном поступку. По њего- , вим речима, ЖТП Београд је у прошлој години остварио гу. битке од 213 милиона динара, добрим делом и због замрзава ња цене превоза од чега на 20 ООУР у Војводини отпада део
· тубитака од 56 милиона динара
Неопходно је да Покрајина из својих средстава надокнади 0вај део тубитака. Надокнада тубитака врши се по хитном поступку како 40.000 запослених у ЖТП Београд, од чега 13.000 на подручју Војводине, не би морали ове губитке да са нирају на терет својих личних доходака који су ионако веома ниски,
На одвојеним седницама делегати сва три већа су прих“ ватили Предлог за доношења закона о надокнади губитака по хитном поступсу, али су пре усвајања надлежни одбори сва три већа закључили да убудуће надокнада губитака, нарочито овако високих, не би | смела да се обавља по хитном поступку, већ по редовној про цедури. Делегати сматрају Д8. о свим надокнадама губитака треба отварати расправу.
Делегати су прихватили и Нацрт програма за довршење реконструкције — одбрамбених линија у Војводини. Овим про грамом се предвиђа да се у 80) водини од 1976. до 1985. године у одбрану од поплава инвести ра 1.500 милиона динара. За приоритетне радове на изради насипа дуж целог Дунава кроз Војводину и за изградњу наси па на Сави код Сремске Митро вице до 1980. године, треба да буде утрошено 600 милиона ду нара. !
У образложењу потребе ових инвестиција у насиле. Сава Вујков, покрајински секретар за пољопривреду и водопривре ду је истакао да је то неопход но јер је у Војводини попла“ вом директно или индиректно угрожено око 50 одсто укун“ них површина, око 170 насеља, односно 14 милиона квадрат“ них метара стамбеног простора као и многих значајних при“ вредних објеката “ којима 728 ди 220.000 запослених. а 507 остварују трећину укупне дру Шштвене производње Покраји“
не, | С. СТАНОЈЕВИЋ