Борба, 24. 12. 1976., стр. 10

'19. СТРАНА — БОРБА -— 24. ДЕЦЕМБАР 1976.

Битољ

за двособан стан – двеста месеци рада

Прошле т ове године у Битољу изграђено вилце станова него за претходне четири. — Шта све грађевинска предузећа „укалкулишиј“ у цену једног квадратног метра стана — Ускоро ново тело које ће да туусаглалцава ставове

ц мере за бржу изградњуг

Током прошле им ове годи не на подручју битољске општине стамбена изградња у друштвеној својини знатно је бржа. Како се овде оцењује, то је пре свега резултат фор мирања Општинске самоуправ не интересне заједнице за ста новање. Уосталом, то најбоље потврђује податак да је у Би тољу ове и прошле године из грађено или ће се изградити онолико станова колико је би ло подигнуто у периоду од 1970. до 1974. године.

У Битољу се у друштвеној својини тренутно гради 880 станова. До краја овог месеца 368 ће бити усељено. Од тог броја 57 станова је намењено борцима, а 32 повратницима из Јегејске Македоније. Средствима Фонда солидарности тради се 56 станова у које ће се уселити радници са најни жим примањима. Према садаш њем темпу радова, у Битољу верују да ће се током идуће тодине изградити још 1.800 станова.

Међутим, и поред овако ин тензивне стамбене изградње Битољчани нису задовољни решавањем стамбених пробле ма у својој комуни. Наиме, то ком неколико протеклих година број оних који траже стан

је толико порастао да ће, сас вим извесно, још доста требати да се гради како би се не достатак стамбеног простора колико-толико ублажио. Због тога је ових дана на седници Општинског комитета Савеза комуниста Битоља дискутова-

но како што пре превазићи

проблем недостатка станова. О томе ће до краја овог месе ца бити речи и на седчици Општинске конференције СХ овог града.

Дискусија која је вођена, и она која ће се ускоро зоди ти, долази у право време: у Битољу се гради споро и ску по. Изградњу посебно оптере ћује допринос за уређење зем љишта и инфраструктуру који је, после Скопља, највиши У Републици. Један квадратни метар корисне стамбене повр шине кошта два просечна лич на дохотка запослених. То, другим речима, значи да је раднику потребно да ради 200 месеци да би могао да обезбе ди средства за двособан стан. Ово је утолико битније што се још увек званично не зна шта све грађевинска предузе ћа „укалкулишу“ у цену једног квадратног метра стамбене површине. Да ли се и на га кав начин плаћају њихови неразвијени самоуправни и ос

тали односиг У грађевинским колективима радници зеома мало зарађују али — ове рад не организације располажу чзузетним средствима па сте чак појављују и као кредитори.

Током прошле године доприно гом за стамбену изградњу обезбеђено је 39,7 милиона динара. Ове године прикупљзно је више од 65 милиона динара онолико колико је неопхоцно да се сагради 200 станова. У дискусији која је вођена на седници Општинског комитета СК изражено је зато мишљење да на нивоу општине треба формирати једно тело чији би задатах био да усаг лашава ставове и мерг за бр жу стамбену изгоздњу.

Поред друштзене, ни инди видуална стамбена изградња се не одвија предвиђеним тем пом. Истина, прошле године је издато готово 1.500 плацева, а ли изградња још увек није по чела. Наиме, споро се одвија ју имовинско-правни послови, а чекало се и на изградњу ти пизираних објеката. Овај проб лем је сада решен па се очекује да ће се током наредних месеци индивидуална сгамбена изградња одвијати знатно брже.

Г. ЧАКУЛЕСКИ

КРАЉЕВО

Најоољим младим радницима стипендије за школовање

У најстаријем краљевачком колективу, Фабрици, вагона, сваки трећи радник омладинам

На седници Фабричке конференције Савеза социјалисти _чке омладине Фабрике вагона "у Краљеву, која је одржана пре неколико дана, расправља ло се о активностима младих У производном и друштвеном раду. Том приликом је речено да је у овом највећем и нај старијем радном колективу У Краљеву, који има више од 3.500 запослених, сваки трећи радник омладинац. Овај пода так јасно говори да су краље вачки произвођачи вагона во дили рачуна о свом подмлатку и да је Фабрика вагона једна од оних организација која је увек имала отворене капије за младе раднике и младе струч њаке.

— За оваква гледања млади су се одужили својој фабрици — каже председник Фабричке конференције Савеза соци јалистичке омладине, Владан Вићентијевић. — Млади су нај чешће главни носиоци послова на производном плану, а активно су се укључили У друштвено-политички живот у Фабрици вагона. Што се про изводње тиче омладивци су се највише истакли у акцији „Млади радник — самоуправ љач“ у којој су у две последње године постигнути изузетни резултати.

Млади радници — самоупра вљачи Фабрике вагона из Кра љева добили су прошле године признање за рад у производњи од Републичке конференције ССО и званично проглашени за треће у СР Србији. Њих је наградила и радна организа ција додељујући најбољима стипендије за школовање и усавршавање. Многи су као наг раду добили бесплатне годиш ње одморе, а другима су уру

РАДОВИШ

МЛАДИ НОСИОЦИ ПРОИЗВОДЊЕ: Детаљ из производње У

жраљевачхој Фабрици вагона

чене новчане награде и приз нања.

Иначе, више од сто девоја ка и младића овог колектива успешно је завршило Школу самоуправљача, исто толико је и полазника Омладинске поли тичке школе „Борбе“, а више омладинаца су слушалаца Политичке школе Међуопштинске конференције Савеза кому ниста. Један омладинац Фабри ке вагона је и позалник у Поли тичкој школи „Јосип Броз Тито“ у Кумровцу.

Млади ове организације мно го су учинили на зближавању с младим произвођачима из

других организација. Успостав љена је чврста сарадња са мла дима из братске фабрике „За стал“ из Пољске. Приликом по сета размењивана су искуства, ортанизовани су заједнички су срети културног стваралаштва. Запажена сарадња одвија

се и са омладином Рударскотопионичарског басена Бор, за тим са фабриком „Борја“ из Теслића, Фабриком аутомобила из Марибора, „Црвеном заставом“ из Крагујевца и свим чланицама Здруженог предузећа „Машиноградња“. Д. ЦВИЈЕТИЋ

ДУБРОВНИК

БИЈЕЉИНА

Утврђене | ДО 1980 — ГОТОВО 10.000 УДРУЖЕНИХ ПОЉОПРИВРЕДНИЋА

Планом развоја ове отлиштине предвиђено је да се

у пољопривреду инвестира 344 милмона динара.

— Око 88 одсто обрадивих површина у имдивидуалном власништву

цене за идућу

сезону

Лондонски „Јузотурс“ сматра да ће идуће године на Јадрану боравити око 90.000 туриста из Велике

Британије

Уколико не буде непредвиђених тешкоћа нашу земљу би идуће године требало да посети из Велихе Британије исто толико туриста колико их је било у нашим летовалиштима током протекле сезоне. Ово је истакнуто приликом недавне посете представника британских пут ничких агенција Дубровачкој ривијери који су овде боравили као гости путничке агенције „Југотурс“ са седиштем у Лондону, која ове године прославља 20-годишњицу рада и успешне понуде смештајних капацитета наше земље на тржишту Велике Британије. Боравак представника британских путничких агенција у Дубровнику и осталим местима на ривијери „Југотурс“ је искористио и за презентацију свог програма путовања у Југославију у 1977. години.

— Програм за идућу годину пропагирамо под геслом „Овај пут Југославија“. Нудимо одмор, место, све што се у тим местима може доживети и то у 44 разна одредишта, у "авном на Јадрану. Цене су понуђене у фунтама и гарантоване су Сосз обзира на време продаје аранжмана и валутарне и друге промене — рекао нам је Бранислав Марковић, генерални директор лондонског „Југотурса“.

Овога тренутка тешко је дати прогнозе за идућу сезону. Ипак, посредством лондонског „Југотурса“ у наша летовалишта доћи ће на одмор око 90.000 туриста из ове земље.

— Планирали смо многобројне пропагандне акције у највећим центрима Енглеске, више састанака и разговора с нашим пословним партнерима у овој земљи. С наше стране све ћемо предузети, али у том смислу морају да се понашају

ти "жбтелијери. у Југославији. Морамо бити конкурентни и држати се,уговорених „цена и.

свега, што смо. понудили, јер ћемо у противном лоше про-

ћи — рекао нам је на крају Бранислав Марковић. Ј. ЈЕЛАВИЋ

МАЈДАНПЕК

Већ производе за идућу годину

За једанаест ч по месеци,

радници Површинског жо-

па. Рудника бакра ичскотала, 13 милмона тона руде

Радници Површинског копа Рудника с бакра Мајданпек „скратили“ су годину за 16 да на. За једанаест и по месеци урађено је оно што је планирано за дванаест. Наиме, мајданпечки рудари су производ њом од 13 милиона тона руде и 29 милиона тона раскривке

испунили производни план у.

првој половини децембра. Велики радни успех је дело свих радника Површинског ко па и Рудника у целини; То је резултат изванредног залагања и спремности да се, упркос тешкоћама које су пратиле та ко обимну производњу, планирани задаци изврше пре рока и производња настави за наредну годину. Част да ископа ју последњу тону руде из годишњет плана припала је про изводној смени „Д“ којом ру-

ководи Раденко Гавриловић. п. и.

ТРОСТРУКО ВЕЋА ПРОНЗВОАЊА СА ИСТИМ БРОЈЕМ ЗАПОСЛЕНИХ

После реконструкције ч модернизације „Декортекс“ ће уместо досадалињљ

х 400.000 производити милион метара

тканина, вилце. — За осавремењивање производње 85 милиона динара

Почетком ове године у пого нима фабрике декоративних тканина „Декортекс“ у Радови шу почела је реконструкција и модернизација погона ткачнице, дораде и припремног одељења. Циљ реконструкције је потпуна модернизација тех ничко-технолошког процеса производње и преоријентација на производњу плишаних тка нина за потребе дрвне индуструје. Радови се одвијају пре ма утврђеном плану. У одеље њу ткачнице већ је извршено демонтирање сто старих разбоја које ће заменити – нове, високоаутоматизоване маптине набављене у СР Немачкој.

— У реализацији ове инвестиције сагледавамо, заправо, своју будућност — истиче Љубомир Даов, директор „Декортекса“. — Да сада је асортиман

наших декоративних производа био веома широк. Али, како се на домаћем тржишту осе ћа недостатак плишаних тканина за потребе дрвне индустрије, и како је тај производ кудикамо конјунктурнији и ре нтабилнији од осталих које смо до сада производили, одлучили смо се на специјализацију. и

У реконструкцију и модернизацију колектив „Декортекса“ улаже 85 милиона динара. Највећи део средстава обезбеђен је у виду кредита од Међународне банке за обнову и развој из Вашингтона (око 50 милиона) док су остала средства обезбедили Фонд за недо вољно развијена подручја, ра довишка филијала Стопанске банке Македоније и сам колектив. Највећи део ових сред

става употребљен је за куповину аутоматских, високопродуктивних разбоја који ће до принети да се садашња произ водња од 400.000 метара плишаних тканина за дрвну инду стију повећа на 14 милиона метара. До сада су наши про извођачи намештаја ове тканине набављали у иностранству. — Верујемо да ћемо реконструкцију завршити до краја марта идуће године и да ће редовна производња почети месец дана касније — каже Љубомир Даов. Међутим. нећемо се задовољити само овом реконструкцијом. Припре мамо се да Стопанској банци поднесемо још један захтев за проширење _ капацитета за производњу плишаних тканина за још милион метара. На

тај начин, заједно са осталим фабрикама у нашој земљи, ве рујемо да ћемо обезбедити довољне количине производа за потребе наше дрвне индустрије. Због високе аутоматизације технолошког процеса у „декор тексу“ се неће отварати нова радна места. Поред тога, ова радна организација пуштањем нових машина у производњу рештиће један дугогодишњи проблем: пословање на граници рентабилитета због застарелости опреме и прешироког асортимана производа. Како у „Декортексу“ очекују, бруто-продукт ће се, после реконструкције и модернизације, са садашњих 85 у 1978. години повећати на 200 милиона динара. 5

И. БОЈАЏИСКИ

У семберском крају, најизразитијем пољопривредном региону Босне и Херцеговине, у току 1е авнг пастта с Упруживању пољопривредника на принципимг Устава и Закона о удруженом раду. Од Нове године у овом крају ће почети да делује „Полриње“, радна организација за сарадњу са селом, која ће имати 32 радне јединице коопераната организоване у 15 основних организација. Наредне године ће, нема сумње, бити тодине интензивног развоја сембеоске пољопривреде и удруживања средстава и рада индивидуалних пољоприврелн::х с проми.. .ога са радницима у удруженом раду прераде, промета и потрошача на доходовним и самоуправним принципима. Планом развоја ове општине

до 1980. године, предвиђене су '

инвестиције у пољопривредну производњу од 344 милиона динара. Псдићи ће се читав низ прерађивачких објеката који ће прихватити тржне вишкове пољопривђедне производње. Међу тим капацитетима најзначајније место има прва босанскохезцо. „ гачка шећерана, а затим млекара, кланица, фабрика сушеног поврћа, фабрика за прерал“у кукуруза, као и проширење хладњаче и капацитета за топлу прераду у оквиру УПИ Прехрамбене индустрије „Сава“. С обзиром на то да индивидуални пољопривредни произвођачи имају огромне производне потенцијале, чак 88

одсто _обрадивих површина, сасвим је разумљиво што се у плановима развоја – посебан акцена ставља на унапређење пољопривредне произеодње ових газдинстава, Површине _ под индустријским биљем повећаће се за де»! пута. комног биљ“ а пве одсто, а сетвене површине под житарицама смањиће се девет и поврћа за три процента. Тржни зишкови индивидуалних пољопривредних домаћинстава у 1980. тодини биће 489 милиона динара што је за 3,5 пута више него 1975. године када су износили 111 милиона динара. За овако висок скок пољопривредне — производње предуслов су инвестициона улагања од 218 милиона динара.

За тако крупне подихвате у производњи хране потребно је и добро се организовати. До 1980. године треба да буде 9.900 удружених – пољопривредника што је више од 19 одсто њиховог укупног броја. Овај процес је почео и из дана у дан све је више удр“жених _ пољопривредника. Тај процес се не може успешно одвијати без стручних кадрова. за

По речима Млије Тришића, секретара Општинског комите та С1струч.е кадрове треба стимулисати за рад у пољопривреди и на селу; да се њихов пад боље вреднује, да се сагледа и побољша њи: ложај. То се до сада није до-

по-

„вољно чинило.

п. илић,

ДАЗАРЕВАЦ

Све веће интересовање за школовање уз рад

Око 200 радника комбината „Колубара“ конкурисало за чиколовање. — При Тех-

начкој зиколмљ отворено одељење Вилие школе за образовање радника,

Реализација амбициознот плана развоја Рударско-енергетског и индустријског комбината „Колубара“ створиће услове да посао добије још око 5.000 радника и стручњака. У Кадровској служби колектива довољно се води рачуна о школовању нових кадрова. Посебна пажња поклања се онима из производње желе да прошире знања и стекну више квали

фикације.

Отварање одељења Више школе за образовање радника при Техничкој школи „Станислав Сремчевић—Црни“ ових дана представља једну од могућности да више од 100 способних и амбициозних младих радника употпуни и прошири своја знања. За упис у ово одељење међу младим радницима Рударско-енергетског и индустријског комбината „Колубара“ владало је велико интересовање. Конкурисало је око 200 радника од којих је после провере знања статус студента стекло 110 радника металске и електроструке. Предавања ће се

одржавати суботом и недељом. '

Отварање одељења Више школе за образовање радника најбоља је потврда повезивања образовања и привреде на плану усмеравања стручног образовања радника — оних профила који су комбинату „Колубара“ најпотребнији.

Т. ЛУКИЋ

БОСАНСКИ БРОД

Рекордна пронзводња нафте

Фабричке сирене босанскобродске Рафинерије нафте огласиле су да је 22 дана пре краја године прерађена и последња тона сирове нафте из овогодишњег плана прераде који је за основу имао проштлогодишњу рекордну прераду од милион и 560 хиљада тона.

Говорећи на седници Рад-'

ничког с" савета Рафинерије нафте, која је одржана непосредно након што с“ сирене означиле ову велику радну победу босанскобродских нафташа, Винко Фонтата, директор Рафинерије је истакао да су створени услови да се до краја ка::ндарс:- године оствари рекордна прерада од око милон и 680 хиљада тона физичког обима производње.

Остваривањем овако обимне прераде радни људи босанскобродске "Рафинерије 1:љте улажу у ствари напоре за стварање услова за реал::ацију амбициозног развојног програма

који поклона,

зацији.

али у

комбината.

нике.

ОСИЈЕК

„„Сапонија“ награђује одличне

ТЕТОВО

Највише младих међу новим члановима СК

Од 507 нових — чланова примљених током, ове 0. дине, 275 су непосредну

произвођачи и земљорад. Ним, |

Током ове године, до неколико дана, у Општинском коми: ту Савеза комуниста Тетову евидентирано је -Б07 новопримљених чланова шт је за око 40 одсто више у односу на исти период прошле тодине. Чајвећи број ново. примљених, тачније 275, радници су из непосредне пробу. зводње или земљорадни Такође. 60 одсто новопримље, ни“ “-пано током оРе године су млади од 20 до 27 година,

— Највећи број новопримљених чланова у основним организаци“ ма СК примљен је на основу лично поднесених молби. Међутим, у прагси су све чешћи и други начину; пријем нових чланова на предлог или препоруку радних средина, организација Савеза социјалистичке омладине у других друштвено-политуч.ких организаџија. Више та. квих препорука последњих 12 месепи су упутили комбинату „Тетекса“ и „Југохрома“, дру, штзено-политичке — организације појединих насеља, шта-

бови омладинских — радних бригад. „Плачковица 76“ џ „Ниш 76“, организације СК

јединицсма ЈНА и други каже секретар Општинскор комитета СК у, Тетову, Бошко Мерџановски.

Нове молбе и препоруке за пријем у СК основним организ“ “јама прис. су готово свакоднез А то проктично значи да се у Тетову успешно оживотворују ставови – Општинске конференције СК када су у питању развој и омасовљавање организација СК и ппомене њене класне структуре у интересу непосредних произвођача.

Ј. БУЛЕСКИ

оме

ми

ученике својих радника

Штедне књижиље са 500 динара добило

113 одликалцџа,

Хемијски комбинат „Сапонија“ из Осијека већ седам година негује једну лепу, али и ретку традицију: сваке године награђује одличне ученике осијечких основних и средњих школа чији су родитељи запослени у овој радној организацији. Ових дана поред традиционалног штедних примило је честитке од многобројних друштве но-политичких радника, наставника. родитеља и запослених у овој осијечкој радној органи-

књижица, 118 одликаша

— „Сапонија“ се одлучила на ову акцију да би уз скромну награду — штедна књижипа са 500 динара — допринела још већој ангажованости ученика чији су родитељи запослени у нашем колективу. Кроз једно корисно такмичење међу самим ученицима. а затим и наставницима, ми желимо да ученици уче за себе најранијој друштво брине и води рачуна о њима — каже Иво Маотинац, предселник Пословног одбора

младости сазнају да 980

Из године у годину број оних који са од“ личним успехом заврше разред све је већи што најбоље потврђује колико је ова јединствена акција „Сапоније“ заинтересовала уче“

РО:

УКРАТКО

ПРИЗРЕН

У ПРИЗРЕНСКОЈ комуни, која има више од 120.000 ста“ новника, електрифицирана су сва насеља. Ових дана струје је стигла и у два најудаљенија села. Љез и Кушнин. Тако сада електричну енергију добило свих 76 села у овој општи“

ни. (Ј. М.)

ГАЦКО

МАКО временске прилике нису наклоњене градитељима изградња највеће термоелекране у Босни и Херцеговини. у тачком пољу, одвија се по плану. Тренутно се граде станови за будуће стручњаке електране прилазни путеви сеперација шљув ка, прикључци за водовод и струју и остали пратећи објекти Изградња електране трајаће три године, а градиће је више 9 хиљаду радника и стручњака из готово целе земље. (Ф.

МРКОЊИЋ-ТРАД

У СЕЛУ Бараћима, нешто више од двадесет километарг удаљеном од Мркоњић—Града, основано је Културно-уметничко друштво „Полет“ које има хорску, драмску, фолклорно-музу“ чку и рециторску секцију. Друштво је, поред осталог, основано

и на иницијативу малдих радника запослених

„Младост“ из овог села. (Л. С)

СВИЛАЈНАЦ

у конфекциј“

НА ПОДРУЧЈУ свилајначке општине у Титов фонд учле“ њене су 34 основне организације удруженог рада и радних 38" једница и 1.248 појединаца. Стипендије је недавно добило још пет младих људи, тако да их сада укупно има десет. Полови стипендиста су ученици средњих школа, а половина студенти)

(рг за