Борба, 27. 07. 1977., стр. 11
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
ОТВОРЕН 24. ФЕСТИВАЛ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ
ИГРАНОГ ФИЛМА
Две генерације _ младих људи
леска смотра почела документа. « | СВА Душана Вукотића ГА при у Пн ЗА Е па дел пи Та х „акција стадион“ и „Љубавни живот: Будимира Трајковића, Дејана Караклајића — Отворена. изложба „Тито ми филм“
А Зав даоа Ј
(Пула, 26. јула) — Свечано отварање овогодишњег 24. фесивала југословенског играног филма које се овде с не"трпљењем очекује, по свој прилици ће донети извесне невоље организаторима. Јео, тренутно небо над Ареном као _ да најављује кишу а тиме прети да унеколико поремети _ редовно одржавање предвиђених фестивалских свечаности. ЈИ јутрос је у Пули падала киша, али се у поподневним часовима небо разведрава, па (се фестивалски гости и публи ка могу бар надати традиционалним свечаностима које пра ти чин отварања Пулског фе-
«тивала. 5 Фестивал ће бити отворен пројекцијом документарног
филма „Тито“ редитеља Крсте Шканате, који је награђен на мартозском београдском фе| стивалу, а званични програм е приказивањем“ дела Душана Вукотића „Акција ста
__ дион“ („Загреб-филм“, „Дунав| „ филм“, _ „Кинематографи“).
(Аранђеловац, 26. јула Програм Смотре „Мермер и звуци“ настављен је изложбом. слика Милића СтанКовића са сликарима мачван ске школе и концертом гитаРисте: Душана Богдановића, УЗ одавање дужног поштова„Ња иницијатору и поборнику ове манифестације, њеном почасном председнику, премину10М Душану Петревићу-Ша"Нету, ] 5
»Приче из Мачве“, како званично носи назив изложба У павиљону „Књаз Милош“, смениле су изложбу вредних "Дела с краја прошлог века ко| 17 је организовала Галерија Матице српке у Новом Саду. Уз Милића од Мачве излажу Још; Миливоје · Мартиновић, Драган Мартиновић, Синиша Стаменковић, Слободан Берић, Дејан Уларџић, Мирјана, Лу__КИћ, Студа Илић, Слободан Пајић, Ненад Станковић, Сте ван Цвејић и Вита Јуришћ.
Још једна изложба у про-
Поријама хотела „Старо зда2 привлачи пажњу. Реч је
ма рамопластикама Аранке ојак из Сремске Каменице,
Бос од учесника ерамичког сипозијума у А-
Ранђеловцу. Ботано-зоографКа керамика „остојанствено
еног колорита, представ-
Ља интересовање ове уметнице која је до сада излагала узанаест пута самостално, пре 050 пута на лолективним
ИЗложбама и учествовала У Зду уметничких колонија У
чкој, Малом Иђошу, Шикло-
Бачкој 'Тополи. Изло% ке Мојак је продајна е г
месеца на је до краја ово
„Уушана Богдановића, млава 1 аристе, сећамо се од пре а АНЕ када је први пут Моћ наступио са начења па рународног такмиБер узичке омладине у
траду. У међувремену је
д
пору
четвртог '
| РАДНИ И СТВАРАЛАЧКИ СУСРЕТ: Из филма „Специјално васпитање“ Горана Марковића
Други филм у Арени биће дебитантско остварење Дејана Караклајића „Љубазни живот Будимира Трајковића“ („Авала-филм). Вукотићев филм го вори о младима у ратним времепима, бунту,и пркосу оних који су се опирали силама страдања и уништења, док је Карахлајићево дело посвећено младима ове генерације, њиховим_ дилемама, сумњама и успесима. Тако фестивал, у извесном смислу, почиње у знаку младости, везујући овако конципираним програмом прве вечери две генерације младих људи.
Иначе, данас је овде, пре по четка званичног отварања фестивала, свечано отворена изложба „Тито и филм“, са обиљем фотоса и докумената који говоре о интересовању фил мских "радника за живот и де-
филмску уметност. Изложбу је припремио Момир Вујовић, а
отворио ју је у Фестивалском ·
__СМОТРА „МЕРМЕР И ЗВУЦИ“ _ Приче из Мачве на платнима
Изложба слика мамванске сликарске школе, керамопластика Аранке Мојак, концерт гитаристе Душана Богдановића,
МЕЂУНАРОДНИ РЕНОМЕ:, Душан Богдановић.
постао лауреат Интернационал ног конкурса у Женеви што се види и по тежини одабраног програма за реситал. У првом делу је представио дела Хендла (Сарабанда У Д-молу), Чимарозе (Две ране -дуру) у сопственој – Ини и Ј. С. Баха (Прелудиј, фуга, алегро). У другом, популарнијем, делу Менделсонове три „ и сопствену компози-
Песме без
речи“ у џију „Алегро _ритмико“, Лобосов Прелудиј 6р. 1. и Етиду Бр. 1, Тарегов Арапски
каприче и Де Фаљине Игре а Рица. Публика је топло поздравила врсног уметника а он јој је даровао још две ком позиције међу којима и Шпан ску љубавну серенаду.
| У програму Смотре „Мермер и: звуци“ 30. јула наступа Академски државни руски хор Шјатницког, а 31, јула биће отворена изложба слика и графика Михаила Петрова из Београда.
Сал. НЕДЕЉКОВИЋ.
1 ита и занимању на--= нет" Мредседника за филм и
чули смо.
центру редитељ Франце Штигтлиц, председник Савета Фестивала југословенског играног филма.
Организатори фестивала напомињу да ће овогодишња пул ска смотра протећи у знаку радног и стваралачког сусрета филмских радника, новинара, критичара и публике. У том контексту предвиђено је, уз редовне пројекције и расправе, одржавање неколико пратећих манифестација, од поно вљених пројекција у околним истарским градовима, до дијалога и разговора о југословечском Филму. То, уосталом, у уводној беседи, наглашава и директор Фестивала Мартин Биђјак: „По традицији старој већ неколико година, фестивал резлизирамо као радни задатак свих кинематографскик и друштвених снага, не као сензацију ни атрактивни спектакл наметљиве помпе“.
Д. БЕЛИЋ
"а 27. ЈУЛ 1977. — БОРБА — СТРАНА Н.
Џ
Домаћи филм КРОЗ ГАЛЕРИЈЕ И САЛОНЕ. _ Хрватско вајарство од 1955. до 1975.
Уз изложбу у „Галерији Карас“ ц Са лонј Хрватског друштва ликовних
у усмереном образовању
"Шеснаест филмских дела на овогодишњим Сусрети» ма у Нилшу у
(Ниш, 26. јула, Танју) —
Традиционални фестивал глу мачких остварења југословенског играног филма „ФРилмски сусрети — Ниш 77“, који ће се ове године одржати од
27. августа до 5. септембра,
окупиће на Летњој позорници у Тврђави протагонисте шеснаест домаћих играних филмо ва, културне и друге стварао це из читаве · земље. Према програму „Филмских сусрета“ фестивал ће и ове године гостовати у радним колективима и суседним комунама.
Председник _Фестивалског одбора Стојан Савић изјавио је да су у току опсежне при преме за југословенско саветовање на тему „Домаћи филм
"и његово место у остварива-
њу циљева усмереног образовања“ које је заказано за 1. септембар. Саветовање, које
за основу има конгресне ре-.
золуције и друге документе о самоуправном преображају ва спитања и образовања, треба да окупи друштвене, културне, научне и просветне радни ке из читаве земље.
Изложба слика и скулптура у Хлебинама
(Хлебине, 26. јула) — За на ивне сликаре и вајаре ова го дина се слободно може назвати годином њихове уметно сти. У склопу овогодишње ве лике ликовне манифестације „Наива 7'“ у Галерији наивних уметности у Хлебинама отворена је изложба слика и скулптура познатих подравских сликара и вајара. На из ложбеном с простору Гамжерије нашло се 55 радова наивних сликара и вајара такозване Хлебинске школе, чија су де ла углавном тематски везана за овај део Подравине. Међу делима 37 уметника налазе се и слике познатих имена наше наиве, као што су Иван Генералић, Мијо Ковачић, Иван Веченај и други. Изложба у Хлебинама биће отворена пуна два месеца, после чега ће велика ликовна | аци-
ја „Наива 77“ бити наставље
на изложбама у Загребу, Златару и Требињу. . а
КОТОРСКЕ (НЕ)ПРИЛИКЕ Кад се град ослони само на гостовања
Пошто овог лета нема „Игара југа“ Котор је остао готово без икаквог летњег програма, алма аматери, већ најављују садржајнији излазак на празну
(Котор, јула) — Которанима, се овог лета грдно осветило непостојање сопствених културних иницијатива и ослања ње само на „купљене“ програ ме. Све наде, што се тиче лет њег културног живота грађа на и њихових бројних гостију, полагане су, наиме, на „Игре југа“, манифестацију која већ четири године углав ном. испуњава културним про
"трамима летње месеце у већи-
ни општина, на Црногорском приморју. Обезбеђена су била и овог лета средства за учест вовање у њиховом финансира њу, „разрађени“ термини и которски „културњаци“ су ми слили да им још једино оста је брига о дочеку извођача кад је, кажу овде, за њих не очекивано пукла вест — „Ига ра југо“ ове године неће би-, ти ' Игре су изостале, јер је њи хов организатор — Републиу чки центар за културу из Ти
тограда био доведен у тешку
материјалну ситуацију пошто су четири општине (међу који ма и њихов зачетник Будва) отказале учешће у финансирању,; а средства која је Центар добио из Републичке СИЗ за њихово одржавање била су више него симболична.
У неким срединама кажу: можда је чак добро што се та ко догодило јер то ће наредне године натерати заинтере соване да се запитају: да ли су Игре доиста потребне и ако јесу како обезбедити“ сигурна средства која би омогућила да се програми уговарају на вре ме а изводе без импровизација и неизвесности. За Котор, међутим, то није било ни ма ло добро, пре свега зато што се град ослонио искључиво на њих, што није, попут неких других суседних општина, на поредо са њима припремао и сопствене програме (својим снагама и гостовањима). Сада
културну позорницу
им не преостаје ништа друго неге да констатују како им тече потпуно празно културно лето у коме културно-забавне програме још једино „репрезентују“ понеки музички састави са тераса угоститељско-туристичких објеката.
Повод је то да Которани лош једном размисле о томе зашто град велике културне традиције, још већих потреба и доста великог простора за културу приредбе (коме не достаје само летња позорница но која је такође пројектована на атрактивним котор ским бедемима) има тако не развијен културни живот данас. Разговарајући 0 овоме од Которана ћемо чути различи
| Ко
Југословенски уметници у _ Тирани
(Тирана, 26. јула, АТА) — Делегација позоришних уметника Приштине, која је на позив Албанског на родног театра боравила У овој земљи, отпутовала је из Тиране. |
У току боравка у главном граду Албаније југословенске уметнике примио је заменик министра за 06 разовање и културу Атанас Кондо. Чланови делега ције, коју је предводио ди ректор Приштинског позоришта Шани Паласка. оби шли су, такође историјске знаменитости и. културне институције У Тирани и у позоришту _ присуствовали представи албанских уметника, (Загреб, јула) — Откуда до-
лазимо, где смо и куда, идемо .
— стара гогеновска дилема иманентна је овај пут у тражењу одговора на питања ко ја поставља недавно отворена изложба у „Галерији Карас“ под. називом „20. година хрватског кипарства“, коју је У част Титових јубилеја орга низовало Хрватско друштво ликовних уметника.
За разлику од протеклих го дина, захваљујући баш овој манифестацији као и управо отвореним изложбама у оквиру међународних сусрета „Наи ва 71“ загребачки ликовни жи вот буди се из већ уобичајеног летњег мртвила а културно лето главног града Хрватске постаје мање сушно.
ВАЊА РАДАУШ: ФРАЊО КРЕЖМА
уметника у Загребу
"Аутор изложбе, критичар Ју рај Балдани покушао је да на релативно малом простору
- и у оквиру материјалних могу
ћности презентира оно најбитније штоје након краткотрај-
ног раздобља соцреализма, који у нашој уџетности (а поготово скул-
птури није могао ухватити дубљег корена — од 1955. до 1975. карактерисало развој и стремљења вајара Хрватске. Почетак изложбе обележава најстарија генерација Кршинић са својим мраморним актовима чистих лирских плоха и волумена, херојски, динамични Аугустинчић, експресивни Радауш. у Кретања и делеме које је пролазила средња генерација
(Са изложбе „Хрватско вајарство 1055—1975)
та тумачења, почев од оних да се исувише мало овде изд ваја за културу до оних о инертности културних институција и људи у њима.
Но, најзначајније у тим ра зговорима чини се да су Которани, ипак, најзад схватили (а ово лето им је у том смислу пружило још _ један очигледан пример) како се убудуће морају ослањати пре свега на сопствене снаге, да квалитетна гостовања могу би ти само успешна допуна про грама који се овде стварају.
Охрабрује посебно околност да је аматеризам — после ви ше година тоталне стагнације — „кренуо“. Највеће овдашње КУД „Никола Ђурковић“ (некада веома активно па пот пуно замрло) отворило је широм врата својих просторија
(најзад добијених) младим рад
ницима, студентима, ђацима... У неколико с својих секција оно данас окупља више – од стопедесет младића и девоја ка који се аматерски баве му зиком, певањем, рецитовањем. Очекује се формирање нових секција (драмска, књижевна, фолклорна) и даље омасовље ње Друштва. Рад је доиста по чео на широкој и добро конципираној основи. Реално је стога очекивати да ће Друштво постати онај стожер кул турно-забавног. живота града који му је одавно недостајао.
Упоредо са активирањем традском КУД и, очигледно, подстакнути њиме, активирала су се и друштва по мањим насељима општине, а у неким сеоским подручјима, истовремено ничу и нова.
Очигледно, на дуго празну културну. позорницу _ Котора аматеризам већ · најављује
- свој пунији излазак, и то је
оно што посебно охрабрује,
али и тражи да му се пружи
много већа подршка и помоћ. М. КРАЉ
СА РАДИО - ТАЛАСА
приказани су у посебним просторијама — салону ХДЛ-у у Прашкој улици. Ту је Бакић са својим синтезама и разлисталим формама, Коста Ангели Радовани са својим познатим актовима, Џамоњин опус представља мала ретроспектива од _„Рањеног јелена“ да скулптура у дрвету, гвожђу и полиестеру. У овом можда нај сретније постављеном делу из ложбе налазе се скулптуре РУ жића, Ксеније Кантоци, Вула са, Голдонија, Кожарића, Лукетића, Диминића и Лончарића. Нове тенденције — авантард на европска струјања (истраживање оптичких ефеката, кинетизам) представљају Вјен цеслав Рихтер и Александар Срнец, а специфичан повратак традицији ослањањем на фолклор, скулптуре Стипе Си кирице.
"Посебну просторију заузима ју вајари млађе генерације из групе „Бијафра“ — _ Јанчић, Петрић, Вуцо, Грачан.
Сумирајући резултате, ова изложба би се без резерве мо гла убројити међу најзначајније ликовне манифестације последњих година. Разумљиво је, да би се могле уочити и извесне замерке: да ли се баш морала цепати у два дела што сигурно није најсрећнија солуција, како према томе конципирати и презентацију (неки аутори заступљени су у оба дела), да ли је на пример „Бијафра“ сувише акцентирана. У сваком случају простор се показао претесним за овакав избор и не дозвољава посетио цу потпуни доживљај скулптура. Међутим треба нагласити да излежба представља једну заокружену целину, да је приказана заиста комплетна и бо гата динамика која је прожи мала хрватско вајарство последње две деценије када је коегзистирао прави калеидоскоп схватања и стремљења, од најтрадиционалнијих до најреволуционарнијих и најавангарднијих, од оних који су стремили древним ренесан сним сновима у камену до оних који су негирали класичну „грађанску“ лепоту и тра жили смисао у апсурду им гротески, или оних који су њен смисао налазили у синтези с остаљим уметностима, посебно архитектуром.
Иво ТОМЉАНОВИЋ
Друга страна театра
„Игра двоје“ Тита Строција као илустрација закулисног живота,
Слушајући репризу „Игре удвоје“ Тита' Строција, у радио-обдради и режији Николе Вончине (1 програм Радио-Загреба, 19. МУП), могли смо се уверити како ова брачна трагикомедија, очигледно рутински рађена, сва у разматрањима која се крећу путевима између глуме и живота, саопштава све саме познате истине — на исто тако већ познат начин. Јер, какав се другачији утисак може стећи кад чујемо и овакзе мисли: '„Чудна сте бића, ви жене... За вас постоји само она љубав, која се намјетљиво "очитује. Слика осјећаја дјелује на вас више од самог осјећаја. Никада ви не умијете загледати дубоко у душу...“ или „Жена увијек остаје загонетка“, па „Разумје ти — значи праштати“ итд, итд. — могли бисмо навести још много оваквих изрека и закључака о животу, жени, љубави, театру и сл.
па ипак, аутору се не могу порећи вештина и спретност што их је испољио у овој радио-итри о позоришту. Очитледно примењујући пиранделовска искуства, и сам врло добро познајући театар и театарске људе, донео је Строци пред микрофон онај живот који се обично назива закулисаним, открио је другу стра ну позоришних збивања, говорио је о љубавним пркосима и кризама и, заиста вешто, учинио скоро невидљивом, гра ницу мзомеђу глума и збиље. У томе је и била . истинска драж ове игре, коју су глумачки спонтано и сигурно оживели Ксенија Прохаска и Вања Драх.
њо» ж
Емисија из циклуса „Човех у нашем времену“ (1 програм Радио-Београда, 22, УП) имала је наслов „Театар у Петронијевој ул. бр. 4“ и говорила је о Сталном словенском гледалиш'чу у Трсту. Уз то, саговорници су упознади слуша-
оце и са словеначком позори- ·
шном традицијом у Трсту уоп ште, која датира још од 1850. Од посебног је значаја деловање словеначког позоришта
у великом народном дому од
1904—1920, када су извођене
премијере Цанкаревих драма.
Јер, Цанкареве драме, „Слуте“ на пример, први пут су изведене у Трсту, а не у Љубљани, и што већ довољно говори о клими духа која је владала на Словенском приморју. Словеначко позориште обно вило је рад у Трсту 12. ХП 1945, извођењем Цанкарева „Слуге Јернеја“ и тим је започео уметнички развој овог ансамбла, који је чест гост наших позоришних центара и учесник Јутословенских позоришних игара — Стеријино позорје у Новом Саду, где су му додељиване бројне награде м друга признања.
Да је аутор емисије, Драган Симић, желео макар и мало дочарахи позоришну атмосфе ру, иначе толико карактеристичну и пријатну уосталом, он се свакако не би задржао са+ мо на презентирању усмених излагања Филиберта Бенедстича, директора и Јожета Бабича, редитеља Слогенског гле далишча и др. него би снимио и репродуковао неку сцену са које од представа овог театра, или би слушаоце одвео у фоаје позоришта и пред ставио им неке од гледалаца. Зато ова емисија није била ни довољно радиофонска, пити довољно позоришна!
"» %
„Четвртково позориште“, поново нам је приказало дело Милована Данојлића — „Пијаца на Ду:џановцу“ (1 програм Радио-Ђеограда, 21. УП). Та духовита вртешка стихова, досетки и музике деловала је и приликом ове репрмзе свеже и забавно, тако да је мотла обузети пажњу и младих и старих. Песничка слика, коју нуди овај колаж, омамна је и лепа, плени својом духовитошћу и сликовитошћу: „То није пијаца, то је лађа, Барјак развијен сред 'предграђа...“. Уз музику Војислава Костића имала је ова емисија и по-
требно обележје аутентично-
сти и изворности.
Рашко В. ЈОВАНОВИЋ