Борба, 27. 07. 1977., стр. 10
10. СТРАНА — БОРБА — 27. ЈУЛ 1977.
' Х | | ( У"
ТРЕНУТАК САДАШЊИ, РЕФОРМЕ ВИШЕГ ШКОЛСТВА Па
Десети конгрес Савеза комуниста Југославије је још маја 1974. указао на неоподе,
БЕОГРАДСКА ХРОНИКА _
ЗАНАТСКА ЈАВНА ТРИБИНА
· Први пут ни речи
Фотомоно-
• графија Беоу социјалистичком самоутравном преображају васпитања и образовања пружио и, идеју платформу трасфорљмаљције. ; |
о порезима
Укупно 750 занатлија у нашем гра ду забравило је врата својих радњи
" Врачар за разлику од, рецимо Новог Београда или свих приградских београдских опш тина не може да се пожали на тоталну незбринутост занатским радњама и услугама. Ис тина, стање ни у свој општи ни није сјајно. Али, како тако потребе грађана подмирују за натлије чије су радње смеште не у Булевару револуције. Жи тељи Врачара знатно су задовољнији од како је отворен нови занатски центар популарни „Градић Пејтон“, У овом центру веома успешно, а грађани тврде и веома квалитетно, ради 40 занатских радњи.
Због скученог простора у „Пејтону“, није било могуће сместити и такозване гломазне занате — сервисе за пра ње, подмазивање и оправку
“аутомобила. Због тога су Скуп
штина општине Врачар и опш тинска Привредна комора отворили још један занатски центар за „рехабилитацију“ ау томобила на углу улица Максима Горког и Булевара црве нене армије. Занатски центар за поправку и одржавање аутомобила тренутно не задовољава потребе грађана, па је по следњих месеци из Скупштине општине Врачар неколико пута најављивано проширење овога центра.
Међутим са овим подухвати ма неће бити решени сви проблеми снабдевености занатским услугама грађана ове оп штине. Занатских радњи нема довољно а ако буду ствари ишле садашњим током биће 'их још мање. Јер на подручју града у периоду од 1971. до 1975. године затворено је 360 кројачких, 230 обућарских и
— С краја на
160 фотографских и фризерских радњи. Значи укупно 750 , бивших занатлија у нашем гра ду је заборавило · своја врата. Знатан број затворених занат ских' радњи је баш на Врачару. О свим овим проблемима жи тељи општине Врачар недавно је било говооа и на трибини коју су организовали Клуб де легата општине Врачар и редакција специјализованог југо словенског листа за занатство „Занатски гласник“. Састанку су присуствовали и бројне занатлије са подручја ове општи не.
Милан Милосављевић, шеф одсека за привреду у Скупштини општине Врачар рекао је у својој дискусији да је тренутно стање занатства у овој општини задовољавајуће у по ређењу са стањем од пре неколико година. Занатски цен тар у Улици Маршала Толбу хина јасно је показао све пред ности градње и окупљање више занатлија и радњи на јед ном месту.
Делегати и занатлије у раз товору на трибини први пут нису говорили о порезима и дажбинама као највећем каме ну спотицања мале привреде.
— Већ дуже времена имамо обичај који нам је прешао у навику да, кад је реч о занатству све пребацујемо на одбра ну „немамо довољно пословног простора“ — каже Љубомир Смиљанић, главни уредник ли ста „Занатски гласник“. — Ни једна занатска радња захвати ма Дирекције за изградњу и реконструкцију града није сру шена на Врачару а да власник за те просторије није добио од товарајући пословни простор У
крај трада—
ПРОМЕНАДНИ КОНЦЕРТ НА КАЛЕМЕГДАНУ. — Синоћ је у част Дана устанка народа Босне и Херцеговине и Хрватс-
ке испред споменика надни концерт.
Борац
на Калемегдану одржан промеУ програму је учествовао Оркестар Београд-. ске армијске области са диригентом Аугустом Путареком.- Учествовали су и познати уметници из Загреба; Народног казалишта Фрањо Петрушенић,
првак опере Весна Штефанец,
члан КУД „Јоже Влаховић“ као водитељ програма и диригент
потпуковник Јосип Јанковић.
МИРЧЕТА ПОШАРАЦ НОВИ ПОТПРЕДСЕДНИК МЕС-
НЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА. састанку вождовачке Пете месне заједнице за
јучерашњем
— На
новог потпредседника Месне заједнице Социјалистичког савеза изабран је Мирчета Пошарац. Он је досад обављао функцију председника Мировног већа већа Седме месне заједнице са
ове општине. #
: КАСНИ ИЗГРАДЊА КАНАЛИЗАЦИЈЕ У ЛЕДИНАМА. Јошт маја месеца требало је да почне градња канализације од
блока 61—62 до Ледина.
дузећем „Београд-пут“ почетак радова је одложен. У току је израда техничке документације за
је и пројекат. секундарну канализацију.
Ова мрежа, штине општине Нови Београд,
Међутим, због неспоразума с пре-
Промењен
према обавештењу комуналне службе Скуптреба да буде проширена. Обу-
хватиће више нових кућа и парцела него што је првобитно.
предвиђено,
+:
ФУНКЦИОНЕРИ РАКОВИЦЕ ПОСЕТИЛИ РАДНУ БРИТАДУ „МИЛОШ МАМИЋ“ — Председник Скупштине општине Раковица Мита Дудварски и заменик секретара Општинског комитета Савеза комуниста Живота. Вуковић посетили су за време викенда раковачку радну бригаду „Милош Мамић“ на
Фрушкој гори.
Том приликом Дудварски је уручио бригадирима пригод-
не поклоне. »
ДО 1980. ЈОШ 4000 ТЕЛЕФОНСКИХ ПРИКЉУЧАКА НА ВРАЧАРУ. — Према друштвеном плану развоја општине Врачар до 1980. године, предвиђа се проширење аутоматске теле-
фонске централе „Крунски венац“. На тај начин још 4000 телефонских прикључака.
обезбедиће се
У овом периоду предвиђа се и изградња. 19 нових теле-
фонских говорница.
ПЛАКЕТА И ПОВЕЉА НОВАТОРИМА ПКБ. — Клуб «проналазача и аутора техничких унапређења Пољопривредног
комбината „Београд“ добио је још једно признање. сребрну плакету „Никола Тесла“ од Југословенског
Повељу и. друштва
за ширење сазнања „Никола Тесла“ као награду за допри-
нос у развијању иновацијске делатности, као и његову примену. |
проналазаштва,
ширењу радничког
Ово значајно признање је, по речима људи из Клуба, ве-. лики подстрек да се убудуће још више посвете проналазаштву.
ж
ДОБРОДОШЛИ У БЕОГРАД: Странац је изненађен · „лисицама“. Београђани, су већ навикнути на овакву слику. Не хватају
се за главу, али су зато гласни кад протестују ЕЛИ
новоградњи... Према званич ној рачуници Удружења занат лија Београда до краја 1980. тодине у нашем граду требало би да се пензионише 1700 за натлија. Значи, исто толико за натских радњи биће слободно. Међутим, питање је да ли ће те радње радити и после пензионисања њихових сада шњих власника. Имамо сасвим довољно разлога да верујемо да неће, Јер, младих кадрова нема и то је најозбиљнији про блем мале привреде.
Овај веома озбиљан проблем поткрепљује и податак да тре нутно у 7.200 занатских радњи колико их има у Београду раде мајстори чији је просечни старосни век 55 година. У сва кој радњи запослено је у просеку 0,3 радника поред власника. Све су то разлози, миш љења су учесници трибине, за једну озбиљнију акцију ства рања младих кадрова који би заузели места мајстора који одлазе у пензију. Предмет оз
биљне акције за решавање про
блема мале привреде у општини Врачар биће и нови видови удруживања рада и средстава. ТУ Скупштини Општине Врачар најављују да ће почетком септембра направити још једну трибину на коју ће позвати све занатлије из своје општи не као и редакцију „Занатског гласника“ која својом активношћу и бројним акцијама пос пешује и организује бројне састанке, трибине и округле
столове да би изнашли права.
решења великих проблема ма ле привреде.
Ђ. КЕСИЋ
В. ПЕТКОВСКА
града од јуче
у продаји
Књигу је издала НИП „Туристичка. штамта“_
Јуче је у издању НИП „Туристичке штампе“ изишла из штампе луксузно опремљена фотомонографија „Београд који волим“. Ова богато илустрована публикација великог формата, која се од јуче може наћи у нашим књижарама садржи 161 мотив у колору, које је последњих година снимио у Београду познати југословенски фоторепортер Иво Етеровић. |
Својом фото-камером Етеро вић је забележио раст и проме не које су настале на лику гла вног града. Из више хиљада мотива снимљених током две деценије, у фотомонографији су сакупљене оне које најбоље и најречитије приказују дана шњи Београд, његове улице и тргове, сскверове и паркове, привредни и културни живот града и друге карактеристике. Исцрпне легенде уз репродуко ване снимке детаљно обавештавају читаоце о свим знамени тостима и лепотама Београда.
Уредник књиге је познати књижевник Светислав Мандић, а предговор овој публикацији је дао познати академик и уметник Пеђа Милосављевић. На крају књиге објављен је и низ најважнијих датума у историји Београда.
Фотомонографија је досад штампана у 5000 примерака. Осим на нашем језику на коме је од тога издато 2000 примера ка, штампана је и на енглес-
ком, руском и немачком језику. Да
Ускоро нова
висинска
станица7..
Иако је Астрономској опсерваторији на Звездари, неотходна нова станљмца, неизвесно је када ће је ова установа стварно добити
Астрономска – опсерваторија на Звездари _ деведесетогодишњицу свог оснивања ове године дочекује у неизвесности. Најстарија и највећа оваква установа у нас, још не може да сагледа своју блиску
перспективу. Наиме, пронесен је глас да ће ова научна
установа основана још 1887. тодине бити: исељена са Звез
даре. Јер, на досадашњем ме сту, опкољена градом и притиснута смогом не може да пру жи нормалне услове за научно истраживачки рад.
Из разговора са в. д. директором · Миланом Мијатовим сазнали смо да се уствари ради само о изградњи једне нове висинске станице. у брдовитим пределима јужне Србије или Македоније.
— Светлости Београда и зага ђен ваздух над њим ометају нека прецизна посматрања, и
истраживања, Зато и тражимо нову висинску станицу каже Милан Мијатов.
Иначе такозвана служба вре мена и екипе за друга мање прецизна посматрања остају у опсерваторији. У новој станици биће коришћени и изузетно
· осетљиви инструменти који су
иначе годинама таворили у по друмима установе. Засад су испитивања најпогоднијег терена за подизање нове висин ске станице при крају. Најповољнији услови за научно истраживачки рад су у околини Власинског језера и на пла нини Чемерник. Али, извор финансијских с средстава још је неизвестан. По неким договорима у финансирању би требало да учествују сеизмолози, Природно-математички факултет из Београда и Републички секретаријат за 06 разовање и науку.
В, Т
ЦЕНТАР ЗА ПОТРОША
Колико је нужта ренесанса досад закорачила на 1 | вим наставним плановима одиста одстрањено све сувишно у чељу ефикастијег школова, | заједници потребних стручњака Значи ли рок више и истит ви | дирањер Да ли је у датим условима могућ систем „година за годину
| рефорље читавог школства у нас сходно кретањима друштва. И у Резолуцији о задаци | |
Београдски универзитет Је лџ ше, а сви заједно краће
“2 сту.
| О свемл томе и низу других питања разговарали смо са деканима, продеканима, про. фесорима, асистентима, самим студентима. Сваког од 44 факултета и више школе понос,
ШКОЛА ЗА ВИШЕ ОБРАЗОВАЊЕ ГРАЂЕВИНСКИХ РАДНИКА —
) 101
СТУДЕНТ (112 РЕДОВНИХ И 9 ВАНРЕДНИХ) |
(СТУДИЈЕ ИЗ РАДА И УЗ РАД _
Први, кораци ове школе још нису указали на праве путеве и облике настов
прикладне за раднике-студенте
Школа за више образовање грађевинских радника је једина ове врсте у Југославији. То је у правом смислу речи радничка школа јер су сви студенти квалификовани грађевински радници са најмање две године стажа. Изузе тна је и по томе што сви студирају из рада и уз рад. Од 7 до 15 часова раде на градилиштима, а од 16 до 20,30 похађају предавања и вежбе.
Пре годину дана Грађевински школски центар основао је школу на захтев београдских грађевинских предузећа.
— Завршена је прва школска година вели професор Лепосава Басарић. — У њој смо се суочили са низом проблема. Јер, овакве школе у нашој земљи нема, па нисмо могли да користимо ничија искуства. Прве наставне планове направили смо са удруженим радом. И мада су грађевинска предузећа исказала по требу за 24 специјализована занимања, Репуб лички секретаријат за образовање СР Србије одобрио је само шест — за зидаре, тесаре, армираче, бетонце, молеро-фарбаре и руковаоце грађевинским машинама. Сви смерови су на производном одсеку. Поред овога постоји и одсек за наставнике практичне наставе. На њему нема усмеравања.
_— Наши студенти су у незавидном положају — каже професор Станко Ракочевић. Радне организације им не дају никакве бенефиције због студија, ни скраћено радно време, ни слободне дане пред испите. Ретка су предузећа која им дају неколико неплаћених дана за припремање испита. Сем тога, још нисмо успели да се изборима да добију повластице које статус судента обезбеђује осталима. Немају чак ни повластице за превоз, јер су сви запослени и махом старији од 27 година. А радне организације плаћају само пут од куће до градилишта.
Еда лепше данае,
| _ва боље сутра
Самостална тзложба слика Миливоја Миладиновића у Салонј фотографије
у Буљевару револуције
Јуче је у салону фотографије у Булевару револуције по 23. пут отворио самосталну изложбу слика млади београдски сликар Миливоје Миладиновић. Овај сликар је досад самостално излагао слике у многим градовима Југославије. Најчешће је излагао са члановима УЛУС.
Изложба коју је јуче отворио није тематска. Топле боје јужне Србије, призори из
Београда, старе ношње, портрети, цвеће, де-,
ло су Миладиновићевог рада у последње две године. До 1963. године сликао је темпером. Касније се. среће са техником уљане боје коју савладава. Колико је успео, сведоче и Новембарска награда 1972. године за слику „„Живот је рана, растанак, самоћа“ и награда „Моше Пијаде“ за слику „Сазнање“ коју је добио прошле године. Миладиновићеве слике данас красе колекције многих радних организација, института у Југославији, приватне колекције од Чехословачке до Индо незије. Изложба је отворена до 1. августа. Миладиновић нам је показао репродукцију слика „За лепше данас, за боље сутра“. То је последња слика коју је до данас урадио. Није је представио публици на овој изложби. — Слика је посвећена јубилејима предселик, ЊУ
— У сталној журби између предузећа и ле, наши студенти често не стижу ни да Ру чају. Како онда очекивати да буду актив у студентској организацији и самоуправ телима — жали се професор Стеван Кр — Оне су чиста форма. То и настав ствара низ тешкоћа, јер има питања која ЊЕ можемо решавати без њих. њ-.
— Уџбеници су, такође, наш велики блем, наставља професор Крунић, — Обаве. зали смо наставнике да у току ове године на. раве скрипта за јест основних предмета. И, бну су свој део посла фбавили. Међутим, још вије дна нису штампана јер немамо пара. Пре. варамо са радним организацијама да финансу рају издавање како би студенти добијали скрипта бесплатно.
— У оваквим условима, када студенти не мају времена за учење и без хуџбеника, немо гуће је редовно студирати, сматра Лепосава Басарић. — Тим пре што је режим доста строг Од девет предмета на првој години само с два могу пренети у другу. И то не два најтежа, грађевинске материјале и статику, заједно, Због свега тога одржавамо више од 20 часова консултација пред испите.
Какви резултати се могу очекивати на кра ју прве школске године у оваквим условима"
— То ћемо знати тек најесен. Али, веома нас је изненадило и обрадовало то што је сваки студент пријавио у просеку пет испи-
та у јунском року — закључује не без поноса Станка Ракочевић. Ј. КЕСИЋ
'Т. НЕДЕЉКОВИЋ
="
НЕРАСКИДИВО ПОВЕЗАНИ: Тито тп си» болм револуције на слици „За љетлце данас, за боље сутра“
примерак листа „Борба“, две лале: црцена и жута и прозор кроз који се назиру далеки хоризонти. Џрвени цвет симболизује "Титово дело, слободу наше земље и њену историју. Жута, представља све покушаје отпора нашој стварности. „Борба“ .је присутна као лист са најдужом пролетерском традициојм, лист који је увек био и остао лист радничке класе... Слику ћу изложити у октобру на изложби „Београд инспирација сликара“. Касније ћу слику поклонити „Борби“ — Каже Миладиновић.
дника Тита. На њој је Председников
ЧЕ ОЦЕЊИВАО КВАЛИТЕТ ВОЋНИХ СОКОВА И ОСВЕЖАВАЈУЋИХ НАПИТАКА |
Не ваљају освежавајући напици
Београда 77“ међу соковима добило 16 производа — Боровница најбоља,
„Златног победника,
Центар за потрошаче Завода за економику домаћинства СР Србије и Привредна комо ра града у сарадњи са Пољопривредним инспекторатом Ску пштине града организовали су крајем јуна оцењивање квалитета воћних сокова и освежа вајућих напитака који се про дају на подручју Београда.
Комисија стручњака укупно је испитала 116. узорака воћних сокова, сврстаних у 7 гру па: бистре сокове, бистре соко ве коктеле, мутне сокове, мутне сокове коктеле, кашасте со кове, кашасте сокове од повр ћа и кашасте сокове коктеле.
Квалитет сокова од воћа и по,
врћа, закључено је, стагнира (по школском систему оцењивања сокови су ове године до оили оцену 2,33, нешто нижу него прошле године).
„Златног победника Београда 77“ међу соковима добило је 16 производа: боровница бис три сок, „Босанка“ — Добој; бистри сок рибизле, „Таково“ — Горњи Милановац; црна ри
бизла, бистри сок, „Вино Жу
па“ — Александровац; шљива екстра фини бистри сок, „Бо санка“ — Добој; „Фрио“ мут-
ни сок црни рибизли ИПКО сијек; нови бресков кашасти сок „Фруктал“ — Ајдовшчина; нови крушков сок истог произвођача; кашасти сок од
поврћа — парадајз, паприка, целер, ПКБ „Београд“; двојни „А“, пастеризовани кашасти
сок, нови марелични коктел и нови јагодни коктел произвођача „Фруктал“ — Ајдовшчина; „Витасок“, кашасти од дре њина и јабука и кашасти сок од купине и шљиве ПИКБ Београд; коктел малине, шљиве и вишње и коктел вишње, шљиве и концентрата наранџе „Србијанка“ — Ваљево; и кок тел кајсије, јабуке и наранџе „Босанка“ — Добој. Елиминисаних је једнак број као и победника — 16, Најви ше је таквих у групи мутних сокова. Од 25 узорака мутних сокова елиминисани су: сок ли муна, увоз из Шпаније („Далма“ из Сплита); ББ сок од кон
« центрата наранџе, „Буковичка бања“ — Аранђеловац и мутни сок од јагоде, БИП-Београд. Од 5 прегледаних узора ка мутних коктела, најгоре о цене добило је 4: коктел ананаса, наранџе и грејпфрута и коктел боровнице, рибизле и наранџе „Талиса“ — Марибор; коктел вишње и грожђа и коктел рибизле и грожђа „Конзерваекспорта“ — _Скопље. Елиминисани су и купина би стри сок, „Босанка“ — Добој; златни сок од ананаса, „Дана“ Мирна; кашасти _ сок од кајсија, „Зора“ Мол; бресква кашасти садни „Талис“ — Марибор; кашасти сок од бресака „Зора“ — Мол; кашасти сок од брескве ПК „Београд“, „сунце“ кашасти сок од брескве „Навип“ — Џи рот; „Флора“ сок од брескве, „Флора“ — Бечеј.
Проценат елиминисаних је 14 одсто у односу на све про изводе.ЛПозитивно је то што се почео да смањује број увозних производа на београдском
сок,
тржишту. Њихов је квалитет, наиме у просеку једнак квали тету домаћих, а цене и два пу та веће.
Произвођач „Фруктал“ — Ај довшична добио је на овом, десетом по реду оцењивању
"квалитета сокова, статуу „По-
бедник Београда“ зато што је за свој производ мареличног екстра коктела три пута узас топно награђиван највишом на градом. “~
Док је квалитет сокова на за довољавајућем нивоу, освежавајући напици који се продају у Београду настављају лошу традицију. М даље су лошег квалитета, чему нарочито доприносе приватни произвођачи. Јер од 55 узорака од ко јих је 46 произведено у 17 по тона друштвеног сектора, а 9 у 3 радње приватних произво ђача, ови последњи су сви елиминисани. Проценат елими
нисаних производа већ тд“ нама (а оцењивани су десети пут узастопце) је око 30 020 то. А у структури производа
'"приватници редовно добијају
оцене испод један.
Испитивани производи св тани су у 5 група: освежавају ћи газирани напици од поме“ ранџе (15 узорака); освежаве“ јући газирани напици од7" муна (11); кола напици (8; 97 вежавајући горки напици (1) и остали совежавајући налу ци (9).
„Златног победника 71“ до били су квас природни, БИ: — Београд и Дијет „ББ“, Ја ка освежавајуће пиће, „Бук“ вичка бања“ — Аранђелова:
Број елиминисаних је, за 1" злику од победника, преко пута већи! Има их 19: „КР“ ки“ наранџа освежавајуће ли ће, „Вича“ — Прокупље; 87 ранџа освежавајуће пиће, л мун оснежавајуће пиће и 67 пер кокта Ратке Стефановић оранжада освежавајуће пиће, лимун освежавајуће пиће“ Бо беза кокта Ристе дамјанови““ наранџа освежавајуће пиће, сок од лимуна и супер кокте Исени Јахија итд.
Д. ШВЕРЕО