Борба, 27. 11. 1979., стр. 7
=>
СТРАНА Е 35
5 Ђурановић
примио ·
Андерсена ||
Нека свака комунистичка партија у Латинској
БЕОГРАД. — Председник Савезног извршног веба Веселин Ђурановић примио је јуче. чланове делегације парламента Краљевине Данске коју предводи председник парламента Андерсен. У току разговора, који је протекао у срдачној и пријатељској атмосфери која карактерише односе између СФРЈ и Краљевине Данске, извршена је размена мишљења о стању економских односа у свету са посебним 0свртом на економску ситуацију У
_ Југославији и мере које Југосла-
вија предузима. на линији стабилизације своје привреде и даљег јачања социјалистичког са-
· моуправног система.
Било је _ речи и о односима и привредној сарадњи Јутославије са индустријски развијеним земљама Западне Европе. посебно са земљама БЕЗ као и о сарадњи са земљама у развоју.
Разговори Дракопулоса и Јанжича
Београд. — Први секретар КИ Трчке (унутрашње) Харвламбос Дракопулос имао је јуче дужи разговор са извршним секретаром Председништва ПК ско Владом Јанжичем. Дракопулос је овом приликом посебно говорид 0 значајним _ проблемима грчког друштва и грчке левице.
У оквиру разговора о сарадњи између“ СКЈ и КП Грчке (унутрашње), Дракопулос је позвао СКЈ да упути делегацију у посету Грчкој, што је са задовољством прихваћено.
Дракопулос је јуче завршио посету Југославији.
Заједничко — представништво југословенске привреде у Шпанији
Мадрид. — Јуче је у Мадри луУ формирано заједничко прелуравништво југогловенске привре де у Шпанији, чији је главни задатак да усклађује. координира и поспешује нашу привредну
_ сарадњу са том земљом.
| У заједничко привредно прел ставништво Југославије У Штанији, утилз ту сва она натја предузећа која овде зећ имају успостављена своја представништва. Порел Привредне коморе Југославије, при којој се формира ово: заједничко представништво, у њетов састав су ушле наше фирме „Љубљанска банка“, „Те-
нералехспорт“. „Интерекспорт“, „ЈАТ“ и „Јадранска слобедка пловидба“. р
Конференција стручњака балканских земаља
(Анкара, 26. новембра, Танјуг — У Анкари је данас почела с радом конференција стручњака из балканских земаља за телекомуникације. Експерти Бугарске, Грчке, Румуније, Турске и Југославије, размотриће у наредна четири дана могућности за унапређивање међусобне сарадње на пољу телекомуникација, посебно _ радиотелевизијске и ПТТ мреже, Очекује се да ће бити речи и о отклањању препрека које су досад кочиле успостављање тешњих веза на овом пољу.
Ц
; И | Н ђ | | ; ' : |
ит
ЈУГОСЛОВЕНИ У
. ликим интересовањем, с
27. НОВЕМБАР 1979. — БОРБА
"свој
САНТЈАГО КАРИЉО У МЕКСИКУ
раво на
пут
Америци сама ч слободно изабере тут којим ће
се кретати — изјавио генералним секретар КП Шпаније
(0д сталног дописника „Борбе“)
(Мексико, 26. новембра). „Нисам дошао овде да делим савете, али једно и најглавније могу да кажем: нека свака комунистиччка партија у Латинској Америци сама и слободно изабере пут којим ће се кретати. Све су оне довољно велике им зреле да могу самостално да одлучују 0 0овом питању“ — изјавио је генерални секретар КП Шпаније Сантјато Кариљо у краћем разговору који је по доласку у мексичку престоницу имао са групом домаћих и иностраних новинара. |; ЏМодвлачећи да би тако требало да буде у свим државама — да свака има свој пут, своју сопствену форму друтитва рационалнијег и праведнијег нето што је са већином данас случај -—— Кариљо је изнео да је то циљ за који се боре. поред осталог. шпански комучисти, као и ла комунизам у Западној Европи има велику могућност поптто је „веома озбиљна и дубока криза у којој се налази континент“. а њено превазилажење може се остварити применом „мера социјалистичкот карактера“.
Износећи формулу еврокомунизма кас решење за бројне. проблеме у које је запала Западна Европа, Сантјаго Кариљс је на својим првим корацима. у Мексику највише говорио о визији социјализма и демократије који ће почивати на политичком плурализму који подразумева руко-
вођење земљом на принципима сарадње и разумевања између комуниста, социјалиста и осталих напрелних сната.
Наводећи да у таквој перспективи види и амерички континент, генерални секретар КП Шпаније је и у том контексту подсетио и посебно истакао да ово обавезно подразумева и неприкосновено право сваке земље, без обзира на величину и степен разноја. да се слободно и без утицаја са стране опредељује за стазу која њој, њеним жељама и условима, највише одтовара, Говорећи на крају о текућој иранско-америчкој кризи. Сантјаго Кариљо је изразио наду да ће се већ у блиској будућности постићи задовољавајуће решење:
„Немогуће је просто поверовати да би она могла да резултира ратним сукобом. Колико ја схватам, Иранци желе да изведу бившег шаха пред суд због злодела која је учинио. Неприхватљиво је, међутим. да се у то име заузме једна амбасада и као таоци држе у њој запослени дипломати и службеници“ изјавио је генерални секретар Шпанске комунистичке партије, који је дошао у Мексико као гост овдашњег „Националног аутономног универзитета“ на чијој ће трибини одржати три предавења о еврокомунизму. Сл. ПАБЛОВИЋ
ПЛЕНУМ ЦК КПСС И ЗАСЕДАЊЕ ВРХОВНОГ СОВЈЕТА СССР
ПРЕСУДНА. ГОДИНА ЗА БИЛАНС ПЕТОЛЕТКЕ
руковођења привредним и културним, развојем тише „Правда“ у уводнику
(Москва, 26. новембра, Танјуг — Сутра ће сеу Москви, како се очекује, одржати пленум ЦК КИСС на коме ће се разматрати резултати призредног развоја земље у овој години, и усвојити план за 1980. завршну годину десете петолетке. Одлуке и ставови Централног комитета биће достављени депутатима Врховног совјета СССР, који ће на заседању 28. новембра о томе донети одговарајуће законе.
Очекује се да ће на пленуму говорити генерални секретар ЦК КПСС и председник Президијума Врховног совјета СССР Леонид Брежњев. њетова реч се овде очекује с веобзи- ром да ће садржавати оцене о резултатима привређивања у претпоследњој години текуће петолетке, као и основне
29. НОВЕМБАР
смернице совјетског привредног развоја у наредној години.
У досадашњим расправама изразито је наглашено да ће наредна година имати пресудан значај за укупан биланс десете петолетке, при чему је указано и на неопходност да се надокнади пропуштено У протекле четири године петогодишњег плана 1976/1980.
Данашња „Правда“ у уводнику истиче да нови велики и сложени проблеми који искрсавају у завршној етапи петолетке захтевају даље повеЋање нивоа партијског руковођења привредним и културним развојем.
Партијски орган пледира, у вези с тим, на самокритичку оцену досадашње праксе и дубљу анализу свих појава, уз веће придавање значаја
„мишљењу широких маса“.
ИНОСТРАНСТВУ ПРОСЛАВЉАЈУ
СВЕЧАНО ОБЕЛЕМЈЕ ДАНА РЕПУБЛИКЕ
одржавају се култур" ' успомене на славне дане наше рево луције, примају пионирске мараме
бова и удружења у десетак других места шигром Белгије у које је окупљено преко 10.000 наших радника на привременом раду и југословенских исељеника.
Бон. — Поводом Дана Републике у СР Немачкој приређене културно-уметничке,
У клубу југословенских Швелму на свечан начин примљен је већи број деце наших радника на
Буенос Аирес. Југословенске па свечана академија пос Окупљеним ворили су амбасадор чило Вучековић и
Пригодан културно-ум вели су фолклорни а исељеника „Јоргован“. самбл југословенског друшт шовити хор југословенско-с тва „Триглав“, познати хор » Буенос Аирес“ и други.
Поред централне пр
су. сва друштва јутосло
широм Аргентине припремају <
ве. Брисел, жили су у недељу празник
— Југословени У
— Овде је У ортанизацији патриотске комисије, већена „Дану. Републике. гетословенским исељеницима го6: СФРЈ у Аргентини Момпредседник Југословенске рике Писцан,
етнички програм изнсамбли југословенских
« 'рриглав“, вокални ана ва из Бериса, ме- привременом раду у У центру југословенских ученика и студе-
ната „Форум“ у Витену, поред свечаних манифестација. одржана је и годишња скупштина удружења студената,
ловеначког друшАтрупасион корал
ославе У Буенос Аиреј венских · исељеника вечане просла-
тралном свечаном академијом
којој је било неколико стотина а ј затим представни-
ци југословенске амбасаде и наших привред“
на са члановима породица,
них представништава.
| патриотске комисије Ен
Рецитал у коме су евоцирани дани историјског заседања Авноја у Јајцу извели су уУлен ници југословенских допунских школа свим језицима наших народа и. народности.
Сличне свечаности и "културно-уметничке приредбе одржаће се у ортанизацији наших клу
они о пина о ———т__
петина о пите
о-уметничке и спор
Белгији обелеРепублике цену Бриселу. ма
одржана
Кардељ“.
Букурешт, "наших грађа-
на
У присуству око на у месту Бадзалцену прослава свих клубова заједнице Југословена „Билефелд“. — Поводом ционалног празника, ричар проф. др Николае ; пригодно предавање на тему: Окупација Југославије од стране Хитлера и његових слугу.
У предавању, верзитету у Букурешту. проф, Чакир је говорио о народноослободилачкој борби и револуцији народа Југославије, о жртвама наших народа током другог светског рата, ским одлукама Авноја и државном нове Југославије.
тске приредбе, евоцирају а деца наших радника
су многе манифестације: спортске и друге. . грађана у граду у редове пионира
СЕН.
које носи име „Едвард 700 југословенских грађаодржана је централна овог подручја, односно
југословенског на-
познати румунски истоЧакир одржао је
на Културно-научном _уни-
о историј= устројству
Ума значајној
угослађија • Свет |
ИЗ ИНТЕРВЈУА МИЛОША МИНИЋА „КОМУНИСТУ“«
НЕСВРСТАНОСТ ТЛАВНА _
ПОКРЕТАЧКА СНАЈТА
Основна карактеристика Шестог самита у Хавани је што је очувано јединство на бази изворних прин-
цита политике и покрета несврставања — рекао је између осталог члан Председништва ЦК СКЈ
— Већ је два и по месеца прошло од“
завршетка Конференције на врху несврстаних земаља у Хавани, а још се у многим земљама наставља анализирање и ин терпретирање резултата и значаја ове конференције. Чиме објашњавате што 0овај међународни догађај привлачи тако велику пажњу многих и врло различитих политичких снага у свету — гласило је прво питање. Ј
— Мислим да ће Конференција у Хавани још дуго времена привлачити пажњу, односно резултати те конференције и њихов утицај на развој међународних односа у целини рекао је Минић.
Најпре, зато што је више од 100 несврстаних земаља водило отворену дебату о свим најважнијим актуелним међународним проблемима, утврдило заједнич ке ставове о тим проблемима и манифестовало решеност да се заједничким акцијама залажу и боре за спровођење тих ставова, у ствари за изградњу новог праведнијег међународног политичког и економског система, уместо постојећег. заснованог на неравноправности, блоковској подељености, доминацији и експлоатацији. У разговору у „Комунисту“, који смо са Вама водили и у нашем листу објавили уочи Конференције у Хавани, Ви сте друже Минићу, исказали уверење да ће Шести самит несврстаних земаља, има јући у виду сложене међународне услове у којима се одржава, бити суочен с озбиљ ним. тешкоћама, али да ће те тешкоће успешно пребродити и уродити значајним резултатима. Како данас гледате на ту пооцену7
Успех, упркос сложености
— Верујем да ћете се сложити да се та процена показала потпуно тачном.
Заиста, ни на једној од шест конференција несврстаних земаља на врху, није била тако сложена ситуација, није бимо толико разних тешкоћа, разлика, па и конфронтација различитих ставова и погледа на актуелна међународна питања, као што је то било на Конференцији у Хавани. Упркос неким непожељним сметњама. ипак је Конференција успела да се води демократска расправа у том смислу што је свакој земљи омогућила да изложи свој став и да се сложи или не сложи са предлозима и мишљењима других. Захваљујући томе. нађени су путеви да се на Конференцији разлике превазиђу и да се формулишу и усвоје заједнички ставови о свим питањима од "животног значаја, не само за несврстане земље него и за целокупну међународну заједницу.
— Које су. друже Минићу, по Вашем мишљењу, главне карактеристике Шестог самита7
— На првом месту очувано је јединство на бази изворних принципа политике несврстаности. Ми смо увек говорили и залагали се за јединство покрета нееврстаности, зли никад за јединство по сваку цену. већ за јединство на бази 0основних принципа, циљева и критеријума политике несврстаности за које су се изјасниле пре свега, Прва конференција на врху у Београду 1961. године а затим конференције у Каиру, Лусаки, Алжиру и Коломбу.
Управо на тој основи очувано је јединство покрета несврстаности мада је на овој Конференцији вођена до сада нај оштрија, али и веома садржајна дебата о питањима карактера, политичке усмерености и међународне улоге покрета несврстаности. На Конференцији у Хавани нису добила подршку већине несврстаних земаља мишљења којима се тежило преусмеравању и редефинисању политике несврстаности, у ствари промени стратегије покрета несврстаности, напуштању линије независности, ванблоковског карактера и политичке усмерености покрета.
— Значи ли то афирмацију улоге политике несврстаности у новим условима и начела равноправности међу несврстаним земљама7
— Светска јавност је ретко када могла тако јасно сатледати истину да је политика несврстаности постала главна покретачка снага борбе народа за нови систем међународних односа, заснован на принципима гктивне мирољубиве коегзистенције; који би заменио постојећи систем што се заснива на подели света на антагонистичке војне политичке и економске блокове и на доминантној улози тих блокова и великих сила у решавању — боље рећи нерешавању = многих међЂународних · проблема. Њихова улога, у ствари, постаје све мање доминантна како расте, шири се, јача покрет несврстаности. Даље, ова Конференција остаће забележена и по отвореној, садржајној и веорасправи о демократским односима у покрету несврстаности. Суверене несврстане земље виде питање поштовања демократских принципа у међусобним односима као питање сопственог суверенитета, суверене једнакости и равноправности између њих.
Блоковски притисци
(авва аваннм
Снажно се испољила решеност несврстаних земаља да се одлучно одупру сваком покушају манипулисања покретом, наметању појединачних уских националних или регионалних интереса и ставо-
у
ОЧУВАНО ЈЕДИНСТВО: Милош Минић
ва недемократским методима и средствима, и да се супротставе сваком покушају наметања било чијег лидерства или самовласног наступања у име покрета несврстаности. Конференција у Хавани је припремана и радила је под јаким притисцима блокова и великих сила, Истовремено, никад блокови и велике силе нису показали толику заинтересованост за рад и резултате једне конференције на врху несврстаних земаља за покрет несврстаности и његов развој.
Без обзира на циљеве ових блоковских притисака и ове њихове велике заинтересованости, то је сигурно и знак да блокови и велике силе не могу више да заобилазе покрет несврстаности.
Даљу битну карактеристику Конферен ције у Хавани видим у чињеници што је изузетно снажно нагласила значај економске сарадње између несврстаних земаља, или, тачније, свих земаља у развоју, за целокупну даљу борбу ових земаља за пуну националну политичку и економску независност и равноправност. –
И поред оштре критике понашања раз вијених земаља у преговорима са земљама у развоју, критике због одсуства политичке воље и неспремности развијених земаља за сарадњу са земљама у раз воју у напорима за решавање међународних економских проблема у интересу свих земаља света, и упркос указивањима на тешке последице таквог понашања развијених земаља, Конференција у Жавани је поново потврдила историјско опредељење несврстаних земаља за решавање светских економских проблема — сарадњом са развијеним земљама.
— Како објашњавате појаву једностра них тумачења одлука и ставова Конференције у Хавани од стране неких јавних гласила појединих земаља која приказују те одлуке и ставове тако као да су на Конференцији у Хавани однеле победу „прогресивне“ а доживеле пораз „конзервативне“, односно постигле успех „радикалне“ а неуспех „умерене“ несврстане земље, као да је дошло до преусмеравања у правцу „природног савезништва“. конфронтације око „еквидистанце“ у односу према блоковима“
— Таква тумачења сведоче о томе да се не престаје ни после Конференције у Хавани са блоковским покушајима да се несврстане земље деле и подстичу јед не против других, у време кад им је најпотребније јединство да би могле успешно деловати и конструктивно' доприносити решавању тешких и сложених међународних проблема. Југославија, а посебно друг Тито увек је наглашавао да су такве поделе неприхватљиве и да они који те поделе истичу иду на разбијање покрета несврстаности и елиминисање по литике несврстаности као значајног ванблоковског независног фактора или на претварање политике и покрета несврстаности у резерву и привесак одређене блоковске политике. |
Значај нових чланова
|
— Ако имамо у виду основну позитивму политичку оцену резултата Конференције у Хавани на коју сте указали како би требало гледати на нове продоре политике несврстаности на подручју Латинске Америке. Европе, Азије7
— На Конференцији у Хавани прикључило се неколико нових земаља са статусом пуноправних чланова из Азије и Латинске Америке, укључујући Карибе (Иран и Пакистан, Боливија, Никарагва и Гренада), а из Европе и Шпанија је. поред Шведске, Финске, Аустрије, Швајцарске, Румуније и Португалије учествовала са статусом позваног госта.
Са приступањем покрету Ирана и Пакистана, цео југ Азије. од Сирије и Либана до Индонезије, покривају несврстане земље. Није само од изузетно великог
значаја то што ове земље заједно имају више од једне милијарде становника, што је неоспорно од огромног значаја с гледишта снаге, утицаја и међународне улоге политике и покрета несврстаности, него и то што изузетно велики геополитички и стратегијски значај за очување мира у свету има тај огромни географски појас, у који се укључује и Индијски окезн као и Совјетски Савез и Кина, две од три највеће силе света. Није потребно доказивати значај чињенице да су те земље прихватиле политику несврстаности, да су се определиле за независност и неприпадање војно-политичким м економским блоковима. |
Приступање нових земаља Латинске Америке, са статусом пуноправних чланова, и видно активирање латиноамерич ких земаља које су са статусом посматра ча учествовале на Конференцији у Хавани (било је запажено одлучно наступање, на линији стриктног придржавања изворних принципа, циљева им критерија политике несврстаности, земаља Андског пакта — Перуа и Боливије, као пуноправних чланова, и Еквадора, Колумбија и Венецуеле као посматрача) — сигуран је знак поновног оживљавања, тј. нове плиме борбе народа Латинске Америке за пуну националну политичку и економску независност, за укидање односа неколонијализма и других форми доминације и хегемоније који се деценијама споља намећу тим народима и земљама,
Европска компонента
| и
~ Од посебнот је значаја чињеница да политика несврстаности наилази на све већу подршку у Европи, иако се број земаља пуноправних чланица покрета несврстаности (Кипар. Малта и Југосљави+ ја) још не повећава. То је сигуран знак да у Европи јачају тенденције превазилажења поделе на војно-политичке блокове, упркос затегнутости и надметањима у односима између блокова.
— Велики значај има и одлучна подршка коју је Шести самит пружио ослободилачкој борби палестинских народа, народа Зимбабвеа, Намибије, Западне Сахаре и другим антиимперијалистичким и антиколонијалистичким покретима.
— Од свог настанка од Прве конференције на врху несврстаних земаља у Београду. један је од главних циљева и праваца деловања покрета несврстаноста била свестрана помоћ ослободилачким покретима. Та помоћ је одиграла историјску улогу у процесу деколонизације, убрзала је тај процес и помогла да се многи народи ослободе колонијалног јарма извојују напионалну слободу и независност. Својом одлуком да несврстане земље пруже свестрану помоћ ослободилачким покретима народа Зимбабвеа, Намибије, арапског народа Палестине, Западне Сахаре и другима. Конференција у Хавани само је наставила традицију свих ранијих конференција на врху несврстаних земаља.
— Враћајући се првој теми назлег разговора. односно сложеним кретањима у међународним односима који карактеришу садашњи међународни тренутак, како бисте дефинисали основне приоритете нашег антажовања на међународном плану, имајући у виду стратетијско опредељење Југославије за политику несврстаности7
— Дуги низ година у првом приоритету Југославије на међународном плану. Тј. у мултилатералним активностима, било је њено ангажовање у покрету несврстаности, тј. спровођење ставова и одлука које доносе конференције на врху несврстаних земаља. Тако је и сада.
Наши приоритети
аи ери
— Међу наше најважније приоритете спада сарадња билатерална и мултилатерална, нарочито билатерална економска сарадња са несврстаним земљама м осталим земљама у развоју.
Југославија, полазећи, такође, од своја политике несврстаности, међу своје најважније приоритете у пракси своје спољне политике већ низ година ставља своје ангажовање на европску безбедност и са-
радњу, а после Конференције на врху У.
Хелсинкију 1975. своје ангажовање на спровођењу Завршног акта, који је та кон ференција усвојила.
У оквиру и на основама тог истог докумечта Југославија сматра једним од нај
важнијих приоритета своје ангажовање
на развијању сарадње на Балкану.
У току су разматрања и припреме про грама активности у свим областима за спровођење одлука и ставова усвојених на Конференцији у Хавани.
Друштвено-политичке организације већ остварују широку активност у објашњавању резултата Конференције у Хавани. За Југославију економска сарадња са земљам: у развоју има дугорочан економски „;/ политички значај, у првом реду за одржавање и у следећим годинама високе стопе раста сопствене привреде, запослености и животног стандарда. за учвршћивање своје економске и политичке независности, за испуњење обавеза које као социјалистичка несврстана земља. привржена принципима интернационалне солидарности, има на основу конференција на врху несврстаних земаља,
~ укључујући Конференцију у Хавани —
рекао је поред осталог Милош Минић у интервјуу „Жомуниску“.