Борба, 27. 11. 1979., стр. 8
Данас у свету
|
СТРАНА БОРБА — 27. НОВЕМБАР 1979. •
СИТУАЦИЈА У ПАКИСТАНУ
Мање и веће
промене .
Циљ најављене реконструкције федералне и про-
винцијских влада требало би, поред „јачања стаљ
билности и интегритета земље“, да обезбеди ле-
галност руководеће улоге армије у националној политици
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Исламабад, новембра) , Најављивања, заказивања и бесумње дефинитивна одлагања парламентарних избора, праћена бројним мерама рестрикције, требало би да донесу „позитиван резултат“ изградњу и јачање „демократ ског исламског поретка“ у Пакистану. Изазов је свакако велики „али и одлучност генерала — председника Зиеул Хака да истраје.
Сви главни потези, које је војни врх повлачио од рушења Бута, 5. јула 1977. године, објашњавани су потребом да се „јача стабилност“ и „сачува интегритет“ земље, што су бесумње превасходне потребе сваке, па и пакистан ске нације,
Варијанте
Током времена постајало је све јасније да политичка улога армије није ни временски ограничена, нити сведена на обезбеђивање „нормалних услова“ за поновни повратак на парламентаризам вестминстерског типа. Напротив, свака од криза — имаче ефикасно контролисана од армије — показивала је намере војника да остану дугорочан, уставно легализован водећи политички фактор, што подразумева дефинитивно затварање пролаза систему из вре мена Зулфикара Али Бута.
Јонг у поруци нацији 16. октобра, када су „на неодређено време“ одложени општи избори, генерал Зиа ул Жак је најавио реконструкцију федералног мешовитог војноцивилног кабинета. Посматра чи су са занимањем очеки-
му могућност јаснијег дешиф ровања следећих генералових намера.
Време _ протиче, о реконструкцији се истина говори, али све уздржаније. Обазривост, уз то и политичку веш тину, показује и председник Зиа, који је пре неки дан назвао шпекулацијама приче о „већим променама у влади“. Али, ако се веће реконструкције „покажу потребним“ додао је генерал — „ја ћу то објавити на прес-конференцији или преко радио-тв мреже“. Посматрачима је пала у очи мала противуречност: дан раније један од четворице Хакових најближих генерала, Фаиз Али Чишти је рекао да се ускоро, за десетак дана, може очекивати реконструкпија савезног кабинета, али је сутрадан, на дан ЖХакове изјаве, све демантовао (тврдећи да је интерпретација штам пе била погрешна) — и додао да је мислио како би сама ситуација око формирања федералног кабинета могла „постати јаснија у току следећих десет до дванаест дана“.
Нешто је дакле, ипак нејасно. У незваничним изворима се, наиме, тврди да генерали не прихватају да напусте вој не и пређу на цивилне функ ције, поссбно у провинцијским владама, јер би се на тај начин удаљили од привилегованих _ позиција, овде увек обезбеђених и сигурних јелино у охвиру армије.
Формуле
псе патњи за мети
Аке са непотврђене трететоставио о сотпорима могу сма-
Бали тај потез, видећи у ње- трати лотичним — чак и
. доминантних
МОЛИТВА У ЏАМИЈИ: Приметна су настојања пакистанских власти да се масе што вилце окупе око Муслиманске лиге, наравно на идеологији ислама
председникове изјаве томе доприносе — онда Зиа ул Хак заиста има разлога што искључује „веће промене“ у влади и што чека „реалну потребу“. То, међутим „не значи да први чове: ЏПакистана одустаје од својих стра тешких планова — обезбеђивања доминантне позиције армији и себи и убрзавање изградње демократског ислам ског поретка. Ни јелно ни друго, међутим, не може нормално да функционише у са-
дашњим условима примгта војних закона и ванредног стања, чији главни админи-
стратор (генерал Зи) и сам говори о привремености овакве ситуације (објашњавајући је потреблом јачања интетритета и стабилности земље).
Док свакво стање траје, генерал Зиа — тврди се у Исламабаду — припрема разне формуле за остваривање своје политичке стратегије. Претпоставља се, наиме, да би федерална влада требало да се хонституише од војника, руководилаца администрације и технократа. (Формула подразумева задовољење амбиција пакистанских структура, а завршава се системским променама —- озваничењем председничкот систе ма, раздвајањем _ функција председника (у исто време и првог тефа армије) и треми-
јера, чији би односи били једнострано зависни (од председника, наравно Зиг ул Хака). У исто време би се задовољиле потребе 22 снажне пакистанске породице, племенсхих старешина, крупних капиталиста и земљорадника. За нижи, провинцијски ниво постоји сличга формула, али знатно шира: у провинцијске владе мн њихова тела ушли би и неки на недавним изборима изабрани одборници, чиме се (прво) оправдава заказивање и значај тих избора и (друго) ствара утисак о демократизацији и поштовању _ народне воље.
У међувремену, планира се ухидање забране рада политичких партија (осим пробутовске ППШ) и покушај окупљања око Муслиманске лиге, наравно на идеологији ислама и исламског Фундамен тализма. Пакистанској друштвено-политичкој згради тако би био постављен им кров.
Планови су, наравно, једно, а стварност је оно што је пред очима. Генерал Зиа ул Хак каже да је стварност тажва да је земљи потребна стабилна влада (додајући да од ње зависи и стабилна економика). Стабилност Пакистана је, бесумње, и даље прва пароља његове прве личности.
Рале БРАЈОВИЋ
СОВЈЕТСКО-АМЕРИЧКИ ПРЕГОВОРИ О РАЗОРУЖАЊУ |
Осуда „политике ~/ .
паралелизма“
Совјетски Савез м даље инсистира да дијалог о ракета. треба организовати пре бриселског заседања Атлантс
(Од сталног дописника „Борбе“)
(Москва, новембра) — У Совјетском Савезу је поново осуђена наводно нова америчка политика, такозвани паралелизам кад су У питању разговори о смањивању оружја: У исто време кад треба преговарати о детанту, Бела кућа са Пентагоном и руководством Атлантског пакта намеће — како се у Москви тврди — жељу за гомилањем војних стокова. У последње време, пред сесију у децембру у Бриселу, намере се конкретизују у одлуку 0 производњи ракета „першинг 2“ и њиховом размештању по базама на европском континенту. _ Два члана најужег совјетског руководства, члан Политбироа Андреј Громико и један од секретара Централног комитета Борис Пономарјов, су протекле недеље у директном контакту са представницима три европске државе изложила ставове Кремља и, на неки начин, покушавали да убеде партнере у погрешност евентуалне одлуке у Бриселу. Може се ипак, слободно рећи да пут у Шпанију, Италију и Савезну Републику Немачку није, са те стране, успео и поред тога што ни Громико, ни' Пономарјов ни совјетско руководство нису у том погледу, свакако, имали претеране илузије. Потези
Потез је, међутим, добро дошао у психолошком смислу и употребљава се, посебно што се тиче домаће јавности, као доказ више у продубљивању мирољубивих мера које је у Берлину изнео Леонид Брежњев. Јасно је притом да је у овдашњој средини посебан публипитет дат Громиковом боравку у Бону. Односи две земље су се нарочито побољшали у последње две године, чему је допринела, нема сумње, званична посета Брежњева и тон, не много дисонантан, у разговорима са лидерима СР Немачке.
ГТромико је то сада у више наврата потетцирго приликом сусрета са Шмитом и својим домаћином Геншером, а на конференцији за штампу, пред повратак у Москву, без устручавања је дао до знања да ће одлука Атлантског пакта (за коју се,- иначе, верује да ће бити усвојена како је већ и предложено) утицати на погоршавање сарадње. Совјетски министар је притом оставио „празан простор“ напомињући да се сада ставови московског и бонског руководства разликују у погледу ракета. Оно „сада“ је, у неку руку, изазвало недоумицу и питања због чега је искусни шеф дипломатије желео да се огради и да ли постоји могућност да Бон, ипак, одустане7
. глеској,
ма средњег домета ког пакта
Могућност је, нема сумње, посве минимална, али је и поред тога дала повод за размишљање. Громико је, уз то, поновио инсистирање Кремља на преговорима о ракетама такозваног средњег домета, откривајући да „сс-20“ Совјетски Савез има већ више од три тодине, што експертима, нема сумње, није било непознато. Управо због тога — како се истиче у Москви — не може да се прихвати теза САД и руководства НАТО да на исту раван, кад је модернизација у питању, треба поставити поменуту совјетску ракету и „першинг 2“.
Детаљи | —————————————————_—_____——
„Правда“ тако наглашава да је „на другој страни“ у питању производња квалитетно новог оружја, а уз то ваља имати у виду подвлачи коментатор — да је реч и о размештању, поред постојећих 108, још 572 нове ракете у Савезној Републици Немачкој, ЕнБелгији, Холандији и Италији.
У садашњем тренутку, отприлике три недеље пред бриселску сесију, занимљиво је да ли ће Совјетски Савез пристати на преговоре о поменутом наоружању, ако Атлантски пакт одлучи да производња „першинга“ почне. Децидираног одговора досад није било и поред тога што су се изјашњавали и Брежњев и Громико. Из њихових речи је, међутим, јасно да би и под таквим условима дијалог могао да почне. :
Громико је у Бону више пута понављао реч „преговори“, либећи се упозорења да је сада прави тренутак за седање за зелени сто. То није значило да ће „после бити касно“, већ реално процењивање — како знају да кажу у Москви — ситуације у свету и услова за разговоре кад на обе стране буду магацини крцати.
С тим у вези је Андреј Громико поменуо и уговор о ограничавању стратегијског наоружања „САЛТ-2“, али више у контексту објашњавања колико дуго, у данашњим светским условима, траје пут до заједничког слова.
Совјетски министар, најдужи амерички партнер у разговорима о тој теми, није се упуштао у детаљнију оцену, али је било јасно из његових речи да „САЛТ-2“ сада није оно што је био приликом започињања преговора. А тај уговор је, нема сумње, поменут због тога да би био илустрација за инсистирање да дијалог о ракетама средњег домета почне у тренутку кад, има времена да се заустави
њихово нагомилавање. Душан ЧУКИЋ
7
25 ГОДИНА РИЈЕЧКЕ БАНКЕ
ДИНАМИЧУ)
ОВА ДНТИВАО
Т
ДВЕ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ АКТИВНОГ ДЕЛОВАЊА У ПРИВРЕДНО-ЕКОНОМСКОМ ЖИВОТУ РЕГИОНА, РЕПУБЛИКЕ И ШИРЕ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ. — ПО КРЕДИТНОМ ПОТ СЛАВИЈЕ. — „ПРЕДУХИТРИТИ“ ЗАКОНСКЕ ПРОПИСЕ. — ПОСЛОВНИ ОДНОСИ СА НАЈПОЗНАТИЈИМ СВЕТСКИМ БАНКАМА. — ИЗ СРЕДСТАВА ПРИКУПЉЕНИХ У БАНЦИ ФИНАНСИРАНА ИЗГРАДЊА НИЗА КАПИТАЛНИХ ОБ-
ЈЕКАТА
ОВЕ ГОДИНЕ Ријечка банка — |! Основна банка Ријека обележава | 25. годишњицу постојања и рада: | 25 година деловања у процесу прив редно-економског развоја Приморско-истарско-горанске регије, СР Хрватске и читаве наше друштве~ | не заједнице.
Ријечка банка основана је 1954. године и једна је од првих трију банака у Хрватској, на које је Народна банка Југославије пренела одређена овлашћења и неке кредитне послове. У првим годинама деловања пружала је услуге искључиво тзв. малој привреди и становништву. Већ 1963. године, на кон неколико реорганизација, постаје главни кредитор готово целокупне привреде на подручју Реги је. Управо у то време почиње веома динамична пословна активност Банке у праћењу свих делатности које ће бити основа како досадашњег, тако и будућег развоја привреде на подручју Регије, Републике, па чак и шире.
До 1966, односно 1967. године пословање Ријечке банке обављано је искључиво у земљи, а од те године почиње се и са спољно-трговинским пословањем, па као јед на од првих банака у земљи Ријеч ка банка добија тзв. велико овлаш ћење за девизно и кредитно пословање у иностранству. У протеклом раздобљу од 25 година, које објективно и не представља дуг период у веома динамичном развоју нашег друштвено-економског и политич ког система, Ријечка банка пролази веома брзо развојни пут од мале комуналне банке и градске ште дионице, преко комуналне банке среза и комерцијално-инвестиционе банке, до данашње Ријечке бан ке — Основне банке Ријека, финансијске асоцијације удруженот рада која спада у десет најјачих У земљи. По величини кредитног потенцијала, Ријечка банка је осма од 160 банака у Југославији.
УДАРЕНИ ТЕМЕЉИ СУШТИНСКЕ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ
У протеклом раздобљу Ријечка банка је прошла кроз све развој не фазе нашег банкарског система, који се непрекидно прилагођавао друштвено-економским и по литичким односима, те развоју друштва као целине.
У процесу развоја и континуираног прилагођавања батљанококу
система потребама привреде и дру штва у целини, посебно ваља ис таћи период од доношења уставвих амандмана до данас. Истина, у Ријечкој банци су и пре доношења уставних амандмана чињени одговарајући напори на разре шавању ранијих односа. Тако су већ у време дискусије о уставним амандманима заузети ставови који су у то време одударали од тада ва жећег Закона о банкама и неких других законских прописа. Наиме, још 1971. годиве у Банци су распоређена анонимна средства кредитног и резервног фонда, а кредитни одбори формирани су искљу чиво из редова оснивача Банке. Овакав процес прилагођавања, иа ко је то био само почетак трансформације, настављен је доношењем Устава, Закена о удруженом раду и Закона о основама кредитног и банкарског система.
Прошле године ударени су темељи суштинске трансформације односа који стварају сасвим реалне основе за укидање кредитних и успостављање нових доходовних односа. Формирањем групација створени су предуслови успостав-
ручна а
ЈА,
љања доходовних односа између основних организација удруженог рада и њиховог интересног повези вања, те поступног укидања кредитних односа и неставка анонимних средстава која су удружена, прикупљена и прибављена у Банци. За активност Банке на конституисању и усклађивању своје оргтанизације са Законом о основама кредитног система и банкарског си стема карактеристично је следеће:
Банка је, како нормативно, тако и институционално усагласила ортанизацију и пословање са системским законима и у складу са ствар ним потребама и интересима удруженог рада и становништег.
У Банци су створени инсгитуци онални оквири за самоуправно од лучивање, непосредно и на делетатском принципу, радника у удруженом раду о пословању и о свим средствима која се налазе у Ријгчкој банци — Основној банци Ријека.
Постављена је основа за спровођење у живот самоуправно регулисаних друштвено-економских односа и овладавања средствима
1. За две и по деценије Банка је забележила веома динамичан раст
ИЈАЛУ, ОСМА НА РАНГ ЛИСТИ 160 БАНАКА ЈУГО-
за одређене намене, чиме треба да се потпуно замене класични кредитни односи.
Планирање у Банци постало је саставни део планирања у организацијама удруженог рада, тако да је план Ријечке банке — Основне банке, у ствари — план њених чла нова и депонената; наравно, ускла ђен са реалним потребама и могућностима. КРЕДИТНИ ПОТЕНЦИЈАЛ — 31. МИЛИЈАРДА Развојни пут Банке у протек-
лих 25 година може се поткрепмити и низом конкретних показатеља о
њеном пословању. Изнећемо само
неке најбитније, а задржаћемо се углавном ва последњих десет година. Кредитни потенцијал Банке достигао је данас износ од 31.000 милиона динара, док је 1969. године износио 3.063 милиола динара; за 10 година порастао је за 10 пута. Сличан раст оетвариле су све врсте пословања, од којих посебно треба истаћи штедњу грађана која је повећана са 337 милиона у 19079. години на 6.580 милиона динара дана: — готово 20 пута. :
С обзиром на повезаност југословенске привреде, а посебно при вреде удружене у Ријечку банку, са иностранством, Банка је значај но унапредила и пословне односе са страним партнерима.
Банка данас одржава пословне односе са најпознатијим европским и америчким, и банкама из Јапана и Аустралије, а има девизне рачу не код 78 најпознатијих светских банака.
Бруто промет обављен преко ра чуна код страних банака износи 21 милијарду динара и представља 81 одсто укупног промета са иностранством, док је величина ове врсте пословања пре 10 година у односу на данашњу готово занемар љива.
Ријечка банка — Основна банка Ријека данас има 1.093 члана оснивача са више од 4.300 депонената. Број оснивача у протеклих 10 година повећао се за више од 12 пута.
КРЕДИТОР КАПИТАЛНИХ ОБЈЕКАТА |
О пословној активности и доприносу Ријечке банке развоју прив реде Приморско-истарско-горанске
КАДРОВИ
Пре 10 година Банка је имала свела 11 пословних јединица и 2 експозитуре; данас има 17 пословних јединица ми 34 експозитуре,
Данас у Радној зјаедници Ријечке банке Ријека ради 1.780 радника, док их је 1969. године било 480. У протеклом раздобљу значајно је побољшана и измењена структура кадрова према струч вој спреми. Данас у Радној заједници ради 325 радника са високом и вишом, док су пре 19 година радила укупно 34 радника са високом ми вишом стручном спремом. Ово је најбољи показатељ
стручности и квалитета послова односно радних задатака,
које
обављају радници Радне заједнице Ријечке банке — Основне банке Ријека.
регије, СР Хрватске и шире, говоре објекти чија се изградња финансирала или финансира из сред става прикупљених у овој банци. Споменућемо неколико најзначајнијих. У пет бродоградилишта ове ретије, уз учешће Ријечке банке, изграђено је или реконструисано у протеклих 10 година 110 бродова за домаће и светско тржиште. Бан ка је финансијски учествовала у модернизацији, проширењу и изградњи нових погона у свих пет бродоградилишта, који данас чине две трећине капацитета југосло венске бродоградње. У протеклом раздобљу Банка финансира модер низацију и проширење постојећих капацитета у Радној организацији „Лука“ Ријека, као и изградњу лу ке за расуте терете у Бакру, контејнарски терминал и изградњу лу ке за промет дрва и дрвних производа у Раши.
Ријечка банка данас учествује и у изградњи неколико капиталних објеката југословенског, па и међународног значаја, као што су
југословенски нафтовод који — се тради за потребе рафинерија у Сиску, Лендави, Славонском Броду, Новом Саду и Панчеву, као и за потребе Мађарске и Чехослозачке. С тим у вези, у Омишљу на Крку се гради велики терминал (петролејска лука и складишни простор), а у непосредној близини и велики џетрохемијски комплекс. У току је изградња моста копно — острво Крк, кас и тунел кроз Учку. Од значајнијих објеката треба споменути и два недавно завршена: Коксару Бакар и Термоелектрану Ријска 1 у Урињу.
Ријечка банка учествовала је и у изградњи многих туристичких и угоститељских објеката на подручју Регије, која с ланас располаже полсвином укупмих капацитета у СР Хрватској. .
Овеко динамичну пословну активност, као и процес трансформа= ције друштвево-економских односа у Банци, пратила је и организација Банке, која је данас постављена на модерним концепцијама.
4440 1—1
2. Ријечка банка је кредитор изградње низа капиталних објеката