Борба, 20. 09. 1982., стр. 2

Указом од 18. фебрувзра 1962. Председник Републике одликовао је „Борбу“ поводом 10. голишњипе излажења, Орленом заслуга за народ са златвом звездом, а указом од 19. марта 1972. поводом 50. годиштљипе листа Орденом братства п јединства са златним

" „Своје мјесто у нашем систему информисања „Борба“ треба још више да потврђује свакодневним ангажовањем на битним питањима радничке класе и радног човјека, да критичким прилазом проблемима и афирмисањем резултата доприноси јачању југословенске социјалистичке заједнице разноправних народа и народности Југославије.“ тито

ИЗДАЗАЧКИ САВЕТ: Винке Антић, Крсте Бијелић, Слободав Вујица, Гојко Груевскт. Божидар Ђоковић, Предраг Ђурић, Радојка Катић, Теодора Конрад, пр Ивав Ловрић, Сталив Лозановски, Смајо Љуца, Милемир Краговић, Јоргованка Милојевић, Радојко Мрљеш, др Невенка Петрић, Петар Ра кочевић, Ратко. Релић, Метод Ретар, Драгољуб Ставрев, Ти хомир Стефановић, Маринке Тадић, Богдав Танкосић, Деброслав Ћулафић, Здравке Челић, Јанош Шредер.

ПРЕДСЕДНИЦИ ИЗДАВАчких САВЕТА У РЕ-

говива Есал Хорозић, СР. Ма

_јев,. СР. Словенија „чич, СР, Србија. Бошко кић, _СР Хрватска Даришка Пушкарић, СР Црна Гора др Дамјан Шећковић, САП Војводина · Богдан _ Танкосић, САП Косово Иса Мустафа.

РЕДАКЦИЈСКИ КОЛЕГИЈУМ: Брсте Бијелић (унутрашња политика), Миодрат Богдановић (ДЕСКЕ), _ Слобедан Вујица, Богдан Дечермић (спољна политика), Млалев ДЛомазет · (Трибина), Шаташа Ђурић СЖКена данас), Шрвељуб Пејатовић (Фељтов и тра диција), Богдав Мрвеш (културна), Миломир Краговић („Недељна Борба“), Димиштрије Стојановић (техничка редакција), Владимир Станкевић (спорт ми физичка култу рај, Здравко Чолић (главни и одговорни уредник), уреднити републичких и покрајинских редакција: Паве Шкрбић (СР Босна и Херцеговина), Драган Николић (СР Македонија), Јовав Шјевић (СР Словевија), · Душав Дражић (СР Србија), Рајко Вујатовић (СР Хрватска), Славко Вукашиве вић (СР Црна Гора), Слобелан Станојевић (САП Војведина) и Муртеза Депи (САП Косово).

РУКОВОДИЛАЦ ООУР: Јован Јауковић.

СЕКРЕТАР (РЕДАКЦИЈЕ: Хонн Гриховић.

ЗАЈЕДНИЧКА РЕДАКЦИЈА „БОРБЕ“ — Београд, Трг Маркса и Енгелса 7. телефони: 334-531 и 334-201 (по 10 линија), стенографи 332-971 » 332-972, телекес 11104, 11410 = 11408. '

РЕПУБЛИЧКЕ И ПОКБРАЈИНСКЕ РЕДАКЦИЈЕ: Редакција за СР Босну е Херцеговину, Сарајево, Симе Ми лутиновића 8. тел. 518-866 518-879. _ Редакција за СР Манедснију, · Скопље, Булевар Коче Рацина, Блок [Х. улаз ГУ. тел. 234-345: Редањии ја за СР Србију, _ Београд, Трг Маркса и Енгелса 1—1П. тел. 343-205. Редакција за СР Словенију, Љубљана, Џеловшка 43, тел. 825-860. Реданција за СР Хрватску, Загреб, Медулићева 13. тел. 276-462. Редакција за СР Црву Гору, Титоград, Маркса и Енгелса 48, тел. 45-887: Редакција за САП Бојводину, Нови Сва, 22 октобра до зграле 21, тез, 332-160. · Редакпија за. САП Косово, Приштина. Маршала Тита 25-а, тел. 21-981.

Ту: Атина, Берлин, Варшава, Каиро, Мадрид, _ Мексико, Москва, Њујорк, Њу Делхи, Пекинт, Праг, Рим, Хараре.

Лу- |

ДОПИСНИШТВА У СВЕ |

Круптогт посла прихватили су се комунисти у органима м организацијама _ федерације, кад су на тапет ставили савезну администрацију, уз амбицију да је подвргну темељној 'анализи и укажу на решења која ће је довести на право место. До жељених решења неће се доћи ни лако ни брзо. Добри познаваоци прилика у државној управи и сличним установама истичу да је и у прошлости било доста иницијатива и планова за унапређивање и рационализовање ових послова, али да је на крају обично све остајало по старом.

Није ли и то потврда стварне моћи администрације

У сваком случају, стоји чињеница да, сем оног великог „чишћења“ непосредно после увођења _ Радничког самоуправљања, када је савезно и сво остало чиновништво готово десетковано, није никад више нешто озбиљније постигнуто на сузбијању прекомерне администрације и успостављању њене одговарајуће улоге. Сада је, ево, цело питање поново на дневном реду. Хоћемо ли овог пута бити срећније руке

Стално гомилање

Изнет је податак да се — у односу на општу стопу раста за послености која се последњих година кретала између 2,5 и 4,5 одсто — савезна администрација увећавала просечно годишње чак за 16 одсто. Било је то умножавање које је урођено свакој хијерархији. отприлике, сваки функционер

Далеко смо од тога да сматрамо да надмоћ у технологији оружја, техничка надмоћ уогиште, па м надмоћ у квалитету материјала сама по себи решава све проблеме рата. Па ипак, не може бити никакве сумње да нови проналасци, усавршавања, а посебно квалитативне променеу области технике наоружања могу утицати и утичу на однос снага и на вођење операција, те коначно м на исход рата у целини. Онај ко је имао први барут био је очигледно надмоћнијм. Први поседвик митра-

љеза, авиона, тенка, хеликоптера, подморнице, нуклеарте бомбе, космичких сателита,

компјутера м свих врста електронских средстава извиђања, такође је створио почетну

"нжредност над оном страном "о визја "није располагала таквим „кедонија „дрва. Њени: „г „Или сличним средствима. Са-

Изе. _. свим друго је питање да ли је

ту предност могао да искористим имајући у виду остале факторе Рата, који такође једнако, мили јопи снажније, врште утицај у целокупности дејства свих елемената који на концу одлучују Ф исходу сукоба.

Предност

Изгледа да у садашњој ситуацијми није претерано рећи да су електронски системи извиђања, управљања м командовања оно што је некад представљао барут, тенк или митраљез. На ову чињеницу нарочито су озбиљно указали догађаји у операцијама око Феокландских острва и израелски напад на Либан, то јест два најновија већа и 903биљнија оружана сукоба.

ЗДРАВСТВО

АДМИНИСТРАЦИЈА | Што гломазнија то неспособнија

Неопходно је обезбедити већи утицај друштвених органа на састав и рад њихових стручних служби, на распоређивање и оцењивање кадрова и утврђивање услова за њихово напрецовање, али и евентуално назадова-

ње у каријери

ресор, канцеларија и исписами материјал повлачили су за собом потребу стално нових функционера, ресора, катцеларија и хрпа папира. У друштвено-политичким организацијама федерације на свака три запослена сада долази по један руководилац. Свуда убрзано расте број именованих и постављених функционера са све звучнијим звањима м титулама и све мање дефинисаним _ радним обавезама.

Ништа друкчије није ни на нивоима републичко-покрајинског м општинског адмимистрирања, а ни организације удруженог рада нису поштеђене ' растућег баласта службеника, канцеларија и свакојаких списа.

Већ само гомилање трошкова У ове сврхе довољно је велико зло које нас погађа У овим тешким временима. А најгоре је што се при свему томе стално погоршава квали-

тет услуга које се ту обављају. Одговорни политички људи отворено говоре да постојећи апарат није дорастао за-

дацима који произилазе из економске стабилизације. Прекомерна администрација

је и у себи самој почела да туши стручне и креативне снаге. Ваљда ће нас озбиљност економских тешкоћа натерати да се овог пута 903биљније хватамо укоштац са проблемима администрације.

Битка с временом

Предстоје "веома сложени послови на тТакозваној операционализацији програма економске стабилизације. Усвојена политика би једноставно затајила, ако би изостала ажурна разрада њених начела и конкретних механизама који обезбеђују њихово реализовање. Та потреба се данас осећа готово на сваком кора-

војнополитички КОМЕНТАР Значај догађаја долини Бека

Биће потребно доста времена и пажљивих процена да би се утврдило да ли се америчка технологија заиста показала надмоћнијом од совјетске али је, за сада, сигурно само да израелско хвалисање чини рђаву услугу Аме-

риканцима који својој јавности упорно

СССР

Британци су на Јужном Ат-

лантику својом надмоћношћу у области електронике (делимично и због помоћи САД у"

овој области) потпуно елиминисали дејство аргентинских подморница (света четири, од којих две модерније) и тако добили слободу маневрисања на читавом акваторију Јужнот Атлантика. Поред тога оти су после непотребно претрпљених губитака (разарач Шефилд м транспортер. Атлантик конвејор) до којих је дошло јер нису уважавали чињеницу да и противник располаже — са електронским средствима то јест пројектилима са аутоматским навођењем, овладали и ваздушним простором... У том погледу су такође пресудну улогу одиграла електронска средства извиђања навођења, управљања и командовања, као им средства савезника то јест сателитско извиђање м контрола противничког радио саобраћа-

ја. Новитет је био у надмоћи у такозваним ЦЕем мерама, то

јест у противелектронским

мерама које су резултат најновијих усавршавања у области детекције радарских сногова м добијања потребних елемената за командовање и управљање на тој основи. На-. равно, ново је и оно у чему су им помогли Американци, а то је добијање свих потребних елемената за вођење, не само трупа и поморских и ваздухопловних састава, већ чак м за

вођење појединих авиона, бродова, подморница, ча = пројектила. Рекламирање

Док се у рату око Фокланда радило о сукобу технологија западних држава, у долини Бека се ради о сразу две различите технологије — совјетске и западне. Због тога

ку: у области цема, стицања и трошења девиза, банкарског пословања и слично. Најважније је да се не изгуби битка с временом. Неке битке се већ губе, будући да се још увек преспоро припремају конкретни стабилизациони потези и мере.

У томе се м оглада неоспособљеност администрације.

Уместо да ефикасно и на на- .

јвишем стручном нивоу припрема анализе проблема и предлоге решења на линији разраде генералне политике, административне службе се често само врте у месту, прежвакавајући познате ставове, ла би онда јаловим елаборатима с" обасипале скупштине, извршна већа и друге органе. Неретко излази као да оне сматрају себе позваним да креирају политику, будући да се стално упуштају у нека нова разматрања и преиспитивања већ усвојених политичких ставова.

доказују апсолутну војну надмоћ

резултати ових сукоба изазивају још већу пажњу. Израел

9 да неутралулште скоро све

сиријске противваздушне ба-.

терије САМ совјетског порекла. То му је успело коришћењем малих и јефтиних беспилотних авиона као гпровокатора радарских система и самих ракета. Жртвујући мало. израелско ратно ваздухопловство добило је много елементе за гађање односно за употребу својих авиона им ракета. Операција није била једноставна. Требло је много припрема, организовања и рада да се у томе успе. У читав кемплекс укључени су били и апарати слични америчким електронским лабораторијама Авакс, то јест електронски компјутерски центри за обраду извиђачких података. Пошто су ракете САМ о1мах надокнађене, једно време напада није било. Међутим последњих. дана једна сириј-

За више реда и рада

И у Македонији ће ускоро бити донет нови закон о здравственој заштити од кога се очекује да на најбољи начин регулише односе у овој, веома важној, области живота

Као ретко којим пропис у Македонији, Закон о здравственој заштити доживео је судбину да о њему расправљају чак три делегатска сазива. Нацрт Закона припреман је јиш од 1976. године. Био је на дневном реду бројних расправа у Скупштини Македоније и СИЗ, о њему се говорило више но о било ком друтом заксету, тито само по себи показује да се ради о системеком и комплексном документу, који, поред осталог, треба да замени четири постојећа закона из ове значајне с области. Пошто су претходна два делегатска сазива овај закон није „прошао“, новоизабрани делегати су гау сонови подржали и упутили на јавну расправу. Може се очекивати да ће. предложени текст овог документа, проширен, допуњен и побољшан ставовима делегатске базе и стручних тела, бити усвојен ако не до краја ове оно почетком идуће године.

Ближе пацијентима

аинаитиииаилвреииоину ам иоврививиии

Нови закон углавном треба да обезбеди и омогући доступнију, ефикаснију, рационалчију и квалитетнију здравствену заштиту — управо оно што највите недостаје пцелокупном македонском с здравству. Законом би се омогућило

даље развијање система здравственог осигурања у републици и обезбедила потпуна здравствена заштита становништва. Проширују се трава на здравствену заштиту по-

| љопривредника, предвиђа се и

проптрење надокнаде личног дохотка _ због _ привременог одсуствовања са посла због неге болесне деце м Радницима у запттиттим радионицама.

Нацртом се предвиђа да се делатности здравствене 3зашттите остварују у више видова здравствених организација. С обзиром ма значај примарне здравствене заштите у Нацрту се предвиђа да здравствене станице и здравствене домове имају све општине у републици,. Новина је и опредељење да се здравствена станица може организовати за једну или више месних заједница, или организација удруженог рада чиме би се обезбедило максимално приближавање примарне здравствене заштите корисницима услуга. За обезбеђивање веће ефикасности м рационалности у специјалистичко-консултативној и болничкој здравственој заштити у Нацрту је усвојен концепт да се те здравствене организације организирају за шира подручја. За њихово функционално вертикално и хоризонтално повезивање м међусоб-

ну сарадњу шредвиђају се различите форме, |

У Нацрту закона уређују се начела о организацији самоуправних интересних заједница у овој делатности и међусобни односи у њима. ПредвиЂа се могућност удруживања отшштинских заједница, у оквиру здравственог региона, у регионалне самоуправне заједнице и њихово удруживање у републичку заједницу за здравствену заштиту.

једнако до дохотка и

У екутиштинској делегати инсистирају да закон пре свега буде у функцији удруженог рада и здравства, да СИЗ буду место где ће се сусретати и договарати даваоци и примаоци услуга а не само преносиоци средстава како је то сада у пракси. Нови закон треба да обезбеди једнаке услове за стицање дохотка свим здравственим организа цијама и да елиминише постојећи парадокс — да не здравствене организације које и највише и најбоље раде вечито имају мајвеће губитке.

Делегати одбора 3а зарав“ ство и социјалну политику Већа удруженог рада собрања СР Македоније и на овај пре“ дложени текст који је сада на јавној расправи у Републици

расправи |

имају бројне примедбе, Суштина свих забелешки је да неке одредбе новог закона сиромашно и недоследно интерпретирају уставна опредељења. У области здравствене заштите Македонија се годинама суочава са крупним потешкоћама и проблемима што се често повезује ми са недостатком једног оваквог закона. Као недовољно развијена република она није у стању да у здравство уложи ни приближно онолико средстава колико могу друге републике па је и због тога њено здравство објективно у тежој ситуацији. Македонија, на пример, годишње улаже четири пута мање средстава за здравство и социјално осигурање него Словенија која има око 80 хиљада становника мање него Македонија. У здравственим организацијама Македоније данас је запослено око 13,5 хиљада људи, у болницама има готово 10 хиљада постеља, те на хиљаду становника долази само по 45 болничка лежаја. Доношењем новот закона очекује се да ће се односи у овој веома значајној сфери живота битно променити м то, пре свега, у корист удруженог рада и самих радника у здравственим организацијама.

С. Пашковски

" свих " објективних и оурувуних елемената“ у помену--0:

Дртштвени осртати морати би ммати већи утицај на састав својих стручних служби. Превише је ту дато места републичко-покрајинским „кљу“ чевима“ кад је реч о савезном апарату, односно, отшттунскорегионалној заступљетости кад је у питању републичкопокрајински апарат. Ваљда је важније стварати стручне и ангажовање службе, него целу кадровску политику сводити на питање наведених „паритета“, што се ионако лако претвара у обичну персоналну комбинаторику под притиском разних личних веза из одговарајућих средина. Већи утицај друштвених органа био би неопходаа м у одкжу на функционисање ових служби, посебно на распоређивање, оспособљавање ·_·и оцењивање кадрова и утврђивање услова за њихово напредовање, али и евентуално назадовање у каријери. Самоуправљање у радним заједницама ових служби морало би бити најнепосредније повезано са радним задацима који им се поверавају. У том смислу се самоуправљање често злоупотребљава. Под фир мом самоуправних права ове заједнице се у многим случајевима до те мере осамостаљују према друштвеним органима, да почињу занемаривати своје основне задатке им обавезе. Понегде се чак — м не само у шали — тврди да се више не зна ко кога слуша, а ко коме наређује.

За администрацију се увек може рећи: што гломазнија, то неспособнија. А ево — м све мање дисциплинована.

Поређење

Примјер први: у — првих шест мјесеци ове године Ин дустрија алата из Требиња — ООУР Фабрика стезних глава у Невесињу забиљеажила је губитак од 4,8 милиона динара, чиме би запослени у свом колективу требало да буду „задовољни“ јер — било је планирано да „минус“ износи 10 милиона динара! Производ ња је, такође према плану, требало да износи 800 хиља да комада стезних _ глава, произведено је само 270 хи љада, а на тржиштте 6м без тешкоћа могло да се пласира и милион комада стезних глава, јер је ријеч • веома траженом промзвозе. 54

Пртнјер друтус „Соколова“ Фабрика утррављача за возила ФУСОЛ у Невесињу, прошле године увезла је сировина и репроматеријала у вриједности од 25 милиона динара, а ове године је захваљујући доброј

Милан Бајец сарадњи са домаћим пром-

ска батерија САМ је поново " уништена, а оборен је један или два апарата МИГ. Изрвелски и амерички незванични кругови користе ово

као доказ о апсолутној надмо-.

ћи западне, посебно америчке "технологије. Ту је им нескривени акценат на беспомоћности оних који покушају да се супротставе тој техници односно нагласак на тешкоћама са којима ће се суочити они који не купују њихову, већ совјетску технологију.

Објективно разматрање им прави суд наравно захтева елиминисање свих рекламштих мотива. Друго, оно захтева далеко већи број узорака, па наравно м детаљно м хладно ис-

звођачима, за то дала само седам милиона динара. Колективу недостаје јоти 40 милиона динара па да асортиман обогати НОВИМ тпроизволом. Тиме би ТАС ели минисао увоз управљача, а девизна уштеда била би значајна.

Ова „прича е комшијама“ указује с управо на машу највећу бољку — субјектив ву слабост. Двије металске фабрике које су у Невесињу подигнуте прије неколи Ко тодина с да би „учиниле „мидустријски заокрет“ и да би допринеле бржем раз воју комуна, стасале су у

питивање улоге им понашања истим условима, али са лру, субјек-.

гачијим_ схватањима. Док је

тим: догађајима, "(Окривљава- -- | двм, чине изузетне, налоре

зује “у првим данима сукоба 'ус- са љаљие "а му у првим данима У очев "вубјективних "елемената ставља совјетску страну у ве-

повољан положај јер доводи до сукоба између њега као продавца и земаља које купују његову технику), Збот тота ће бити потребно време м пажљиве процене да би се утврдило тачно стање.

Чињеница је међутим да ово хвалисање Израелаца о супериорности њихове (западне) технолотије чини рђаву услугу Американцима, који су У овом моменту у пуном замаху убеђивања своје јавности о апсолутној | војној надмоћи СССР, да би се могла захтевати подршка новом, да сада незапамћеном, високом војном буџету и новом петогодишњем програму наоружања Реганове администрације,

Димитрије Шешеринац

аи ом

(и у томе · успијевају)“ да супституштпу увоз и“ освоје нову производњу, друти, ето, планирају велике губи тке, а не производе ни приближсно онолико колико 5 мотли да продају.

Чини се да овдје нема пичет што је „објективно“ и што је „виша сила“, Све је у људима. Стога би,, кадровека освјежења“, које је (као могуће рјетење) најавио представник Невесиња на недавној сједници Предсједништва Међуопштинске конференције СК Мостар, била занста неопходна.