Борба, 20. 09. 1982., стр. 3

СТРАНА е2;о'

20. СЕПТЕМБАР 1982. —— БОРБА

„Гугослађи

ија јатас_

ТРАДИЦИОНАЛНИ САБОР У ТРШИЋУ

ВУКОВ

Отвореност културе – једина _ њека будућност

Подручје културе, поред осталог, оптерећено је појавама затварања у републичке и покрајинске границе, примерима некритичког приступа сопственој или умањивања доприноса других националних култура — рекао је Вукоје Булатовић, председник РК ССРН Србије на великој народној свечаности у родном месту Вука

Стефановића Караџића

(Трптић, 19. септембра, Танјуг. — У Тршљлићу, родном месту Вука Стефановића Карамића одржан је данас традиционани, 47. Вуков сабор. Овој великој народној светковини присуствовали су истакнути друштвено-политички и културни радници, представници ЈНА, научници, уметници, де легати Иванић-Града и „Кочи ћевотг збора“ из Бања Дуке, као и учесници 12. међународ ног научнот састанка слависта који се у Вукове дане одржа ва у Београду и Новом Саду. Окупљене житеље овог краја и госте поздравио је председник Скупштине општине Лоз тица др Петар Бојић, додајуЋи да се 47. Вуков сабор одр жава у години у којој обеле жавамо 90. годишњицу рођења друга Тита и 40. годишњицу оснивања АВНОЈА.

Говорећи на свечаности, пред седник РК ССРН Србије Вукоје Булатовић, је рекао да свако сећање на Вука, а поготово у оваквим приликама, ка

„да је обележавање успомене на

њега отштенародна светковина, увек је м подсећање на ве раскидиву везу великих стваралачких доприноса и аутентичних народних стремљења.

Трајно обележје

Вук је онај стожерни камен на који се наслања читава но вија српска култура, извор на коме се напајала и из кога и данас црпи снагу. Ако се, како је пре неку годину то надахнуто рекзо друг Тито; може рећи да је „први српски ус танак учивио најзначајнију прекретницу у српској истори ји и за сва времена постао са ставни део укупне револуцио

_варне традиције српског наро

»

| култура

цес културче револуције наро да. А та револуција не би ус пеља да је није носила... „кав зи рада сиротиња раја“ м да устанцима нису ослобођене, и добиле подстицај стваралачке снаге народа. Те снаге и вред ности најбоље је уочио Вук, тај неуморни преталац, неустрашиви борац им великан наше културе.

У наставку, Вукоје Булатовић је рекао да су Буков самаотреторни рад м пионирско дело трајно обележје културе српскот народа, али им мост ра зумевања и приближавања свих јужнословенских народа, копча за пунију афирмацију у свету и основа за укључивање у општекултур на европска м светска стремљења. У разноликости култура јужнословенских народа Вук је видео богатства — мост братства м пријатељства међу итродима и људима, заједни-

· штва у разликама.

Сама чињеница да књижев ни језик није само језик књи жевности, ла није неки напионални и културни декор, већ средство јавног општења на свим подручјима друштвеног живота — школства. јавних гласила, науке, културе, привреде, политике, управе м са-

моутправе -— намеће нам потре бу да друштвену бригу о јези ку учинимо стручном непрекилном и делотворном. Она у сашим приликама мора бити оплемењена бригом за равноправност језика свих наших кација и свих њихових делова. Језичка равноправност ис кључује сваки језички национализам — натласио је Булатовић. Булатовић је истакао да зк-. туелне привредне тешкоће изи скују од свих нас, па им рад нљткака у култури, образовању « науци, да се максимално зитажују на њиховом превазилажетњну. Наравно, од послени ка у овим областима не очеку је се само луишавање. већ се. пре свега. очекују стваралачке ивипијативе,

Непотребно зпоштравање

У нашем самоуправном дру тттву данас живи, ствара, обо гаћујући вашу духовну ризни пу и наплу савременост велики број стваралаца, делима вели ке а и непролазне лепоте. Отроман број наших стваралаца у матици је друштвене акције и даје велики допринос наштем друштвеном развоју. Ме ђутим, у новије време, било је неких догађаја који као такви не могу да баце сенку на укуп ве стваралачке резултате, сна гу нашег стваралаштва и кул туре. Под плаштом неговања и развијања стварамачких сло бода у сфери културе, видљи вије нето другде, јављају се по кутаји ко рања са ор гтантизованим сопијалистичким снагама, тенденције отвореног омаловажавања м негирања по

· ститнутих резултата, маси са-, да“, овда се за Вука може ка“ зати даје тезаустављиво под-“ стакао и трајво-разрорео про-

меће остати без травот одговора друштва, за м самих ства ралапа. .

Са отворетим ттротившитима овот друштва нема дијалота и споразумевања „то је јасно оп релељење.

Подручје културе оптерећено је м појавама затварања у републичке и покрајиктске гра нице, примерима некритичког приступа сопственој мли умањивања доприноса других на ционалних култура. Има, нарочито у полемикама о култур вом наслеђу, непотребтих за-

· опттравања која штете међу-

собном повезивању м зближавању. Потенцирају се спарови и различитости, уместо да се наглатптавају заједничке им праве вредности обзмра тде су м у ком народу настале. у

културе једини је њем пут за будућност, тако нас је надахњивао својим делом Вук Стефановић. — Караџић, тако су нас учили твор пи социјалистичкот им радничког покрета, тако нас је учио и друг Тито — истакао је Вукоје Булатовић,

На отвореној позореици, затим изведено је музичко-сценско дело „Записи оданости Ву ку и народу“, према текстови ма Иве Андрића. '

ТИТОВО УЖИЦЕ

Почеле слободирске

свечаности

(Титово Ужице, 19. септембра) — У општинама Титово

Ужице и Пожега у току су сет,

тембарске свечаности посвеће не данима ослобођења ових градова 1941. године. У општи ви Титово Ужице свечаности су почеле сусретима аматер“ ских група овог региона у селу Равнима. У Севојну је данас откривена биста народног хероја Алексе Дејовића, комесара славне Друге пролетерске народноослободилачке ударне бригаде. Биста је постављена поред основне школе која носи име овог истакнутог борца револуције.. у

Наредних дана јубилеј ће се обележити пуштањем у рад фа брике природних ракија и алкохолних пића у Луновом селу и сушаре за сушење воћа им поврћа у селу Рибашевини. У Севојну ће се предати на употребу. модерни ауто-сервис СОУР „Ракета“ за путничка возила, док ће малишани Титовог Ужица добити ново 09данитцте. У селу Буару подиЋи ће се спомен-чесма палим

борцима НОР м жртвама фашистичког терора.

Централна свечаност је пред виђена за 24. септембар, дан ослобођења Ужица 1941. године: Тога дана одржаће се свечана седница Скупштине отап тине на којој ће бити уручена општинска признања најистак нутијим' колективима и појединцима. У Пожеги поводом дана ослобођења града данас је одржана централна свечаност. У холу зграде Скупштине опитине откривена је биста Љубе Мићића, првог комунистичког посланика из титовоужичкот краја. Одржана је свечана сед ница Скупштине општине на којој су уручена традиционална признања и награде најбољим организацијама удруженог рада и заслужним поједин цима. Пуштен је у рад технички сервис ауто-мото клуба,

док је у селу Рогама почео са : да озбиљно размисле о упозо-

радом нови погон конфекције „Младост“. Р. МАТИЋ

СКУПШТИНА ЈУГОСЛОВЕНСКО-НОРВЕШКОГ ДРУШТВА

Сећоње на заједничке патње и борбу

За новог председника изабран Тома Гранфил

· (Кикинда, 19. септембра) Данас је у Кикинди одржана пета скушштина Југословенско тнорвешког друштва, у чијем је раду учествовало око 300 де легата из целе земље и 160 го стију из пријатељске Норвешке. ј

Пета скушштина одржана је У јубиларној години: пре 40то дина Немци су одвели први и најбројнији транспорт заробљених југословенских партизана, активиста и припадника НОР у своје злогласне логоре у Нор вешкој. Југословени су одмах ступили у непосрелни контакт са норвешким народом и припадницима норвешког покрета отпора. Тада и почиње својеврсна сарадња норвешких патриота и.јутословенских пар тизана против фашизма на тлу Норвешке.

У тој и таквој борби спонта но настаје и развија се пријатељство норвешких и југословенских народа, што је после рата била основа за још шире пријатељство које се и даље развија и обогаћује новим садржајима. За активност на развијању пријатељства између Југославије м Норвешке, Председништво СФРЈ одликовало је Југословенско-норвешко _ друштво Орденом југословенске зве зде са златним венцем.

На скупштини је усвојен про грам рада и активности Југословенско-норвешкогт друштва за наредне четири године, а за новог председника једногласно је изабран Тома Гранфил, познати друштвено-политички радник, привредник и револуционар. Са скутппттине је упућен телеграм Председништву СФРЈ и норвешком краљу Олафу У Прочитан је и апел за мир а затим је промовисана књига путописа аутора Ђоке Стојичи Ћа, под називом „Апел за

мир“. гТ. КРИВОКАПИЋ

ПРИЛЕП

Цвеће на |

Споменик полим

(Прилеп, 19. септембра) Данас је у близини Прилепау месту Дабница, испред споменика палим борцима одржан великм народни збор поводом 40-тодишњице познатог догађа ја ив историје прилепског кра ја под назив „Бабничко клање“, када је на зверски начин стрељано 10 бораца и родољуба овог краја.

Пред неколико хиљада граЂана, радних људи и омладин не, те припадника ЈНА међу којима су били и другови Гоге Кузмановски, Васка Дугано ва, Благој Талески и Мице Ди мески, реферат је прочитао Бо же Ристески, председник Опттинске конференције ССО Прилеп.

На крају, једини преживели борац овог крвавог обрачуна бугарских окупатора у Дабници 19. септембра 1941. године, Петко Велкоски, евоцирао је успомене на овај догађај. Потом су положени венци и букети свежет цвећа на споменик палим борцима.

Љ. СЕКУЛИЋ

_бУд ја

ухатшених политчких

МАРИН ЦЕТИНИЋ, ПРЕДСЕДНИК СК ССРНЈ У РАЗГОВОРУ ЗА ТАНЈУГ:

нности јача ___ пе друштва

РОА.

Још није свима довољно јасно у каквим се економским тешкоћама налазимо. — Све веће помјерање

према државним органима слаби борбену моћ ра економских законитости. — Ситуација у којој се налазим

ки савез

(Београд, 19. септембра, Танјут) — Ни је још довољно јасно свим нашим грађанима и радним људима у каквим се економским тешкоћама налазимо, јер се некако сналазе, упркос извјесном погоршању стандарда и снабдијевања. Зато још нема ни велике борбе за рационално привређивање, за продуктивност, за отш ту и личну штедњу, а према задацима по литике економске стабилизације још се олако односимо. За ситуацију у којој смо се нашли нису криве само објективне тешкоће, нити само субјективне слабости. .

Ово је изјавио председник Савезне конференције ССРНЈ Марин Цетинић у разговору са новинаром Танјуга Пером Спаравалом.

Шта омета стабилизацију:

Пошто је подсетио на недавни договор у Савезној конференцији ССРНЈ о тражењу најбољег начина за што ефикасније укључење ове организације у по литичку акцију, Цетинић је нагласио:

Снагом радничке класе, снагом радних људи и грађана, ми можемо изаћи из тешкоћа и савладавати проблеме који се у нашој свакодневици јављају. Нема ћелије организираног друштвеног живота и рада — почев од породице и школе ло најсложеније радне организације и лруштвено-политичке заједнице — у којој се не може водити најконкретнија битка за стабилизацију. Основни је зада так Социјалистичког савеза да покрене ту снагу, да окупи све напредне људе У покрет за стабилизацију. Јер, колико год смо се сви заједно суочили с тешкоћама, постоји чврсто увјерење да те тешкоће морамо савладати и да за то ммамо воље, снага и могућности.

Нашт радни људи м грађани, мислим на већину, рекао је даље Цетинић, замста хоће да раде у духу стабилизације, али шта је то што је њихову добру вољу ометало да се преточи У бољи, већи резултат. Изтледа да. су „економске политике поремећени. Зашто;

Морамо прецизно одговорити на питање у.

чему смо то погрешно планирали, што смо превидели. Доносимо мјере којима на стојимо да идемо путем стабилизације. Привредници, међутим, на њих често раз личито реагирају. Једнима оне користе, друтима штете. То показује да се у тражењу излаза мора поћи од ситуације м процјене у „бази“, да се привредници мо рају заједнички наћи на конкретном утврђивању економских мјера и основних правапа економске политике.

О неоправданом порасту личних дохо дака Марин Цетинић је рекао да је о то ме све већ познато и додао да је договорено да се у том погледу осигура пошто вање усвојених ставова и да се пружи пуна политичка подршка акцији синдиката. Атмостева ишченивањи

Истичући да се повећавају губици у привреди ми да продуктивност рада статнира, Цетинић је истакао да смо дошли у позицију у којој се не може до краја разлучити гдје су објективне, а гдје субјективне слабости узроци томе. Често нам, нажалост, извјесна стихија и немоћ условљавају таква кретања, рекао

је Цетинић.

нам, параметри

Чаж ми се чини да су те појаве захва тиле и наше организиране социјалистичке снаге, па и поједине чланове Савеза комуниста. Ствара се неке атмосфера иш чекивања, усмјерена према државним ор гтанима. И умјесто да потискујемо етатис тичко-административне мјере, којих се не можемо сасвим одрећи, јер су у датом тренутку нужне, оне су све присутније. То ствара нове проблеме. Највећа је ште та у томе што се тако обеснажују средиштта самоуправне моћи, што се она помјерају према управи, према држави, негд је и према друштвено-политичким форумима. На тај начин слаби се борбена моћ радничке класе и сужава се простор за

ОКУПИТИ СВЕ ПРОГРЕСИВНЕ СНАГЕ: Марини Цетинић '

дјеловање економских законитости. Што радни људи и грађани мање учествују У одлучивању, то се и мање осјећају одго ворним за настало стање. То се неодлож но мора мијењати.

По речима Марина Цетинића, политичка зкција Социјалистичког савеза и свих других организованих снага на челу са Савезом комуниста, које чине фронт, тре бало би у овом тренутку да иде у два правца. Први је развијање сазнања да се сви морамо борити за досљедно спрово ђење основних стратешких опредјељења наше економске политике у којим економска стабилизација има посебно мјесто, и другим — даље развијање истинских самоуправних односа у свим сегмен тима друштвеног рада, стваралаштва и живота, јер од нашег система не можемо и нећемо одступати.

Политички систем социјалистичког самоуправљања, социјалистичка самоуправна демократија једини је основ на којем можемо успјешно савлађивати теш коће и за кога се сви морамо залагати. Овдје морам додати — приметио је Петивић — баш оваква ситуација у којој

дничке класе и сужава простор за дјеловање о хисторијски је изазов за Сопијалистич-

се налазиме за Сопијалистички есањез представља _ хисторијски · мзазов. Као фронт _ организираних _ социјалистичких снага он својом свестраном активношћу мора и може да потврди све атрибуте нашег самоуправног система. Зато он не смије себи допустити застоје у поли тичком мобилизирању маса. Зато и Савез комуниста, сваки њетов члан, мора да схвати да му је у том фронту мјесто за праву битку.

Застој у оживотворењу стовови „Кројгтерове комисије“

Знатно се заостаје у операционахжизапији полазних основа економске стабилизације. _ Одговарајући органи нису били довољно ефикасни да брже преточе у живот ставове „Крајгерове. комисије“. Већ се и у масама сусрећемо са мишљењем да ове послове треба убрзати.

Неповољна економска кретања у земљи, наглашава Нетинић, покушавају да за своје дјеловање искористе разне опо зиционе снаге, националисти, догмате, унитаристи, анархолиберали м други противници самоуправљања. Те снаге хоће да међу народ унесу невјерицу у самоуправљање м да га прикажу као систем који није у стању да изиђе из ове ситуације. И ту видимо простор за снажну политичку акцију социјалистичког савеза, Савеза синдиката, Савеза бораца, Савеза социјалистичке омладине, за појача но дјеловање и активност Савеза комуниста у фронту ортанизираних сеопијалис тичких снага.

Врло конкретно се бавимо и комтлексом питања потптивања моражних норми, која се јављају у нашем друштву — додаб је Цетинић. Нећемо ствари попревити све дотле док се одлучније не ухватимо у коштац са нерадом, богаћењем ми мо рада, криминалом, корупцијом, тротектијом и друтим аномалијама. ,

Нат однос према друштвеној имовмти

("је крајње неодржив. О тим питањима

треба јавно расправљати, на скуповима грађана износити имена људи којим се оглушују о законе и норме социјалистич ке етике. Готово смо заборавили колико је значајан суд јавности, колико је он ефикасан. Суд јавности јача моралне снаге у друштву, а до пуног изражаја до лазе етички квалитети самоуправљања. Кад већ помињемо ова питања, желио бих да лдодам да ће социјалистички савез до краја устрајати на рашчишћавању свих негативности у спортским организацијама, да ће осујетити и елиминисати појаве које је констатовала С дру штвеног књиговодства. То морамо плосеб но истаћи, јер већ има гласова да ће и ова акција брзо проћи.

Да би све ово, и многе друте задатке успјешно обавио, Социјалистички савез се мора „одлијепити“ од мзвршних органа и своје акције претакати у самсутрав не структуре и делегатски систем. Друшт вено-политичка вијећа, па м вијећа удруженог рада, често су још по страни стварних збивања, Договорили смо се да се досљедно оријентишемо на то да ова вијећа заиста учинимо снажним оружјем у рукама радничке класе и свих радних људи у оном смислу који је утврђен Уставом и Законом о удруженом раду, реба је на крају разговора Марин Цети-

ЗБОР АКТИВИСТА У МРЗЛИЦИ КОД ТРБОВЉА

Уубризгати свежи ветар у зоједничку онцију

Што се пропусти данас биће теже су така, рекао је, поред осталот, Франц Шетинц,

(Мрзлица, септембра) — Број ни учесници данашње заједничке прославе засавско-ревирских општина и општина Жалец, евоцирали су сећања на раније масовне сусрете активиста Освободилне фронте односно Социјалистичког саве за који су већ постали традиција становништва овот дела Словеније, Свечаност је била проткана и разговорима о успе сима у спровођењу политике стабилизације и нарочито 0 предстојећим залацима на које је У свом говору упозорио и Франц Шетинц, председник Републичке конференције ССРН Словеније,

Шетинац је упутио оштру критику онима који се заклињу у стабилизацију а још се вису ни латили проблема, било зато што нису свесни ситуације или зато што 'неће да увиде сву њену озбиљност или чак сматрају да ће нас „већ чешто извући из садашњег

итрипца“, Таквима је поручио

рењу да је најлошија битка ко ја уопште није ни почела“

тра надокнадити. Ова истина под једнако и неумољиво важи за све репуб председник РК ССРН Словеније

лике и покрајине, без изузе-

у

да се угледају на оне који се. доследно стабилизационо пома штају међу којима су и рудари који раде м у празничне дане ла би ископали што више драгоценог угља и сељаци који се труде да произведу што више хране. ; Морамо успоставити ред У кредитно-монетарној ци, да не бисмо и надаље штампали Новац за инфлацију уместо да и емисију у вебој мери УЕљУучИиМо у заједничке напоре за стабилизацију. Усвојене договоре морамо извршавати. Не понаптајмо се нојевски као да не познајемо крштиоце и не знамо ко би морао затворити славину 'емисије која је још увек сувише отворена. Добро нам је познато ко необуздано инвестира, ко и надаље увози опрему за коју немамо девиза. Одмах мо рамо укинути аутоматизам бупета и свих других видова заједничке и опште потрошње где се приливи средстава ус“ меравају према инфлацији (и тиме је само још више подсти чућ а не према реалном дохот ку. То важи За све — од 9с-

полити- |

новне организације, преко општине и републике, до федера ције. Нико не може бити изузетак, не смеју да постаје било какви табуи, јер у ово тешко време не можемо толериса ти неприкосновене. Морамо се одлучно Ухватити у коштац са појавама инертности и некреативности савезне и сваке дру ге администрације која често није усаглашена са таласном дужином самоуправне битке за стабилизацију.

Најоштрија је она критика, нагласио је Шетинц, која одмах прелази са речи на дело. А што нам је теже. утолико морају бити већи и напори, у“ толико јача воља за мењање стања набоље. За такве проме це потребне су нове идеје. но ва решења, нови кадрови. Укратко, у нашу заједничку акцију морамо убризгати више свежер ветра. То значи да се морамо у већој, а не мањој ме ри, ослонити на самоуправљање, на неискоришћене резерве вародних стваралачких снага где је и највише воље и спрем ности да што пре превазиђемо садашње незадовољавајуће ста

· ње. За такво деловање и на-

предовање _ потребан нам је

идејно и акционо јединствен.

Савез комуниста, који ће бити способан да и у најтежим 9колностима отвара нове перспективе, налази одговоре на нове проблеме и нове дилеме, као што нам је неопходан и Социјалистички савез као 38једнички фронт социјалистич ких снага где ће до пуног Изражаја долазити моћ народних маса, Услов за то јесте да се све што се колеба и утапа У малодушности и неповерењу у сутрашњи дан повуче и уступи место новим, свежим снатама које се не боје тешкоћа и иду одлучно напред и пре ко највећих тешкоћа.

Онима који у последње време „резигнирано изјављују“ да се у Словенији доследно спро води политика стабилизације, али да то не даје праве ефекте пошто у другим деловима земље нису тако доследни, Ше тини је дао следећи одговор: „По мени. мора свуда на првом месту бити питање: како извршавамо своје договоре, а не да ли смо бољи или

лошији од других. То што мо рамо урадити за већу производњу. вишу продуктивност, већи извоз итд. неће нико дру ги уместо нас урадити као што се и другде у Југославији морају првенствено ослонити на сопствене снаге и тек потом на солидарност других која ни пошто не сме бити подстрек за лош Рад и неодговорност. Што се пропусти данас, биће теже сутра надокнадити. Ова исти на, неумољиво и подједнако важи за све републике и покрајине, ниједна није изузетак. Тачно је. наравно, да смо сви међусобно зависни; сваки успех било где у Југославији, нас јача а сваки неуспех кочи наша заједничка настојања за дугорочну економску стабили зацију, за свестрану стабилност и успешан развој Југосла вије као целине. Сви се мора-

мо залагати за стално повећа ње заједничког југословенског

· богатства, наравно јачањем ма

теријалне позиције удруженот рада а не повећавањем поједи них етатистичких капитала.

Ј. ПЈЕВИЋ