Борба, 20. 09. 1982., стр. 4
Актијелне пете
БОРБА — 20. СЕПТЕМБАР 1982. •
ОЦЕ
ТИПА аи
Новоизабрани делегати Скупштине СФРЈ још нису успели да се изборе да материјали које добијају буду потпуни и да стижу на време, па због тога, уместо дискусије на неким седницама, само постав-
љају питања
У Скупштини Југославије прошле седмице ништа посебно ново: највише расправа У одборима, као уосталом и претходне недеље, било је о нимало оптимистичким резултатима пословања наше привреде у првих шест месеци и о енормном расту личних лоходака. На свим тим скуповима представници СИВ и СДК готово без изузетка „бомбардовали“ су делегате већ одавне познатим и више пута понављаним сувопарним подацима о расту процената тамо где смо планирали пад и паду тамо где смо очекивали раст. Све се углавном сводило на суво регистровање стања, без критичке анализе узрока и без предлагања решења. После оваквих увода уследила би вишечасовна расправа којом, не ретко, ни сами делегати нису билм задовољни, јер без мишљења људи који су их изабрали они су само слободни стрелци и не могу богзна. шта урадити.
Овакво стање које, на жалост, није изузетак намеће питање да ли се делегатима пружају оптимални услови да раде онако како треба. Утисак је, у сваком случају, негативан. А ево одмах објашњења зашто: делегати Одбора за финансије, на пример, добили су материјал о пословању привреде непосредно пред почетак састанка и зар је онда чудно што су после три уводна образложења постављали питања надлежним друговима
из СИВ и СДК, а да расправе заправо није ни било. Све је подсећало више на школски
час, него на делегатску седни-
цу у Скупштини СФРЈ...
Неславно прво место
Вероватно најдрастичнији пример депласиране расправе (бар у току протекле седмице) била је дебата на заједничкој седници одбора за правосуђе и за унутрашњу политику о извештају о раду Савезног суда у 1981, години. Неславно прво место на Топ листи де-
пласираних расправа овај скуп би могао да заузме из више разлога. Извештај је
пре свега, стигао пред делегате са великим закашњењем и, мора се признати, помало је бесмислено расправљати после девет месеци о раду Суда у претходној години. (Овај извештај, међутим, није: једини. Прошле седмице разматрани су и извештаји о раду Савезног секретаријата за правосуђе и о раду Титовог фонда — оба за 1981.) Закашњење извештаја Савезног суда није све. Делегати су овом документу замерили да је исувише екстензиван, и да мирно и повритно прелази преко неких веома важних проблема у друштву као што је неуједначена казнена политика која може имати несагледиве последице, посебно кад је у питању политички
кримиинал везан за контрареволуцију на Косову. После веома оштрих и суштинских примедби, могло се очекивати да делегати не усвоје извештај, но они су га без проблема усвојили уз констатацију да је „Савезни суд прошле године извршавао све Уставом утврђене обавезе“...
Посебно је питање, алито је за једну другу причу, како било који правосудни орган у нас може да добије прелазну оцену за свој рад кад законе, друштвене договоре и самоуправне споразуме свако поштује само онолико колико му одговара, док инспекције и тужилаштва због интервенција политичких органа на то ћуте. Недавно се Никола Кмезић, председник Већа република и покрајина Скупштине
СФРЈ тим поводом помало драматично запитао: „Значи ли то да крећемо у распад
правног система“
Делегшти не пристају
добро
Још једна нимало припремљена расправа је у Одбору за друштвено-политичке односе о предлогу за доношење закона о Интересној заједници за стамбену градњу и управљање становима 3а потребе радника и функционера савезних органа. Лелегати су, наиме, добили само предлог за доношење заксна о коме нису могли да респрављају јер нису били
била '
упознати ни са најелементар-
нијим подацима из ове обла-
сти. Због тога се, На пример, чус предлог да интересну заједницу становања за запослљене У уопште не треба ни оснивати, јер делегат није знао да она постоји већ седам година. Зато је расправа прекинута им делегати су захтевали да им се за следећу седницу достави списак станова савезних органа, њихова структура и стање у каквом се налазе, као и критичка анализа досадашњег рада заједнице, па ће тек онда они рећи своју реч о предлогу за доношење закона.
Трећи делегатски сазив Скупштине Југославије, судећи бар по њиховом досадашњем раду, неће пристати да буде само формално или консултативно тело које олако „пропушта“ све документе и материјале који му се серви-
рају, без обзира какви су. Де-.
легати су већ захтевали да се обавежу сви органи федеравије да годишње извештаје о раду достављају у фебруару. Надамо се да ће у томе успети и такође се надамо да ће успети да се изборе да материјале УВЕК добијају на време, јер једино тако се могу избећи депласиране расправе и губљење времена. Али, за то се морају изборити одмах, на почетку четворогодишњег мандата, јер што време више пролази, шансе су им мање.
Јасна КЕСИЋ
РАЗГОВОРИ О СТАБИЛИЗАЦИЈИ
„звезда ипак засијала __
Од вишегодишњег таворења и ношења са губицима великопланска индустрија намештаја „Звезда“ најзад стала на стабилне ноге. — Нова опрема и хале уз помоћ Републичког фонда за подстицање развоја. — Од јесени намештај за страно тржиште
(Велика Плана, септембра) — Колектив са 1709 радника индустрије намештаја „Звезда“ у Великој Плани, радне организације у саставу „Југодрва“, служи за пример како су добро искоришћена средства Републичког фонда за подстицање развоја недовољно развијених општина. Го динама се, кажу, носио са губицима им пословним неуспесима. А, да, половином ове пословне године већ бележи пола старе милијарде чисте акумулације.
Помоћ
Годинама с колектив није имао довољно радног простора, неопходну опрему и машине али и рвао се с несигурним програмом производње. Прва средства која је не развијена Велика Плана користила из Републичког фон да за подстицање развоја не развијених општина била су управо уложена за' стабилизацију „Звезде“. За 40 милио' на динара од којих је десет из Фонда, изграђене су две хале (3.000 квадратних метара радног простора) и набављена савремена опрема за производњу намештаја.
Одавде данас на тржиште одлази осам хиљада гарнитура тапацираног намештаја. У најближој околини има ју довољно сировина (седам хиљада кубних метара племенитих лишћара: храст, јасен, топола), остали материјал за намештај набављају од домаћих фабрика („Криваја“, и други). У „Звезди“ се све ради: од резања грађе до производње тапацираног намештаја. Управо се припрема освајање производње намештаја којег сада нема на домаћем тржишту. Са тим ће се новембра ове године појавити на београдски Салон намештаја.
— Када смо набављали опрему, управо смо мислили и на пласман на страно тржиште и производњу намештаја који се не израђује у нашој земљи, каже дипл. инж. птумарства с Зоран Буковић. директор „Звезде“. Зато и журимо да те машине и активирамо. Не заваравамо се садашњим стањем када. 1е велика потражња за намештајем и солидним ценама. Морамо и сами обезбећивати страна средства плаћања јер никада не знамо шта ће
/
=
нас пре зауставити: штофови, лепило, сунђер или неки други материјал без којег нема намештаја.
Веома је тешко радити м организовати процес производње од данас до сутра. Истина, добро је што не зависимо од скупих течних горива. Набавком нове опреме обезбедили смо практично бе сплатно грејање: наша котларница користи пиљевину и отпатке од дрвета и тако годишње штедимо 50 тона угља. Поред сваке столарске машине _ уређаји — одвлаче струготину и отпатке у силос крај котларнице, тако да су и услови рада столара знатно бољи, чистији м здравији.
Посла има
И поред тога у „Звезди“ мисле да се може радити 60оље и производити више за домаће и страно тржиште. У акцији за стабилизацију, коју су ових дана покренули комунисти овог колектива, почели су од чистоће у халама и канцеларијама до чувања сваког тешко зарађеног динара. Не мањка нам саста нака и празних договора, кажу овде, већ акција сваког радника да свако уради што више, не чека да неко други уради оно штто може сам.
Овде је у свежем сећању време када се није знало шта ће се радити, ни како ће се година завршити, да ли ће
" фирма отићи на добош. Зато
и чине све да у овим условима, када је теже зарадити доходак на домаћем и страном тржишту, себе не доведу у раније стање. Истина, м сада страхују за будућност, па баш зато започета акција ће. треба очекивати, дати резултате боље него прошле и на половину ове године. Посла има доста у самом колек тиву, а они су истакли му програму стабилизације, али и на доходовном повезивању са снабдевачима репро-материјала и организацијама путем којих излазе на домаће
·_ и страно тржиште. ·
Тада ће и привређивање, како се очекује бити боље и дугорочније. Излаз је у сталном усавршавању организације посла и производњи, специјализацији и преорјентацији ' на високосеријску производњу са сличним орга низацијама.
Сл. ЈАНКОВИЋ
ПРОИЗВОДЊА УГЉА
ПРЕДАХ ИЗМЕЂУ ТОНА: Бановићки рудари
стони све пунији
У рудницима „Тито“ у Бановићима за осам овогодишњих мјесеци извађено угља за четири посто више од планиране производње а очекују се даља повећања
(Бановићи, септембра) Производно такмичење које се традиционално организује поводом Дана рудара БиХ, биће ове године посвећено и конгресима · Савеза синдиката. Рудник „Тито“ у Бановићима, како се према досадашњим искуствима процјењује, даће за то вријеме више угља За један посто. Како је план за осам овогодишњих мјесеци пребачен за четири посто, додатно повећање добро ће доћи свим потрошачима. Планиграна годишња производња од 2,4 милиона тона овдје, наиме треба да се распореди са 25 посто на широку и општу потрошњу, 20 процената термоелектрани, а 55 одсто је нами» јењено потрошачима у индустрији. Будући да такмичење почиње у вријеме повећане потражње за угљем, значи да ће и домаћинства добити више од планираних 600.000 тона. Радници у Бановићима У осам ООУР и двије РЗ запоптљавају 3.600 радника, од којих је у администрацији 10 посто. Од 1946. године, када је отворен Рудник, никада није пословао са губитком, а у вријеме када су у другим Ррудницима за рударе тражили нова радна мјеста, овдје је узеден _ четворобригадни _систем и отварани конкурси. У руднику се од тада не ради само 21 сат годишње и то на преласку једне годину у другУ. Зато ни производно такмичење не подразумијева дужи ред, Радне суботе и недјеље, вего опште побољшање у постојећем радном систему, одвосно усклађивање и потпуно извршавање свих радних обавеза. Када је у бановићком руднику уведен четворобригадни рад, полазило се од чињенице да скупе увозне машине на једном од првих површинских копова у земљи не смију 0стати неискориштене. Сличне скупе увозне машине сада су разлог да: у овом примјерном производном колективу план сткривке _ или припрема за производњу није остварен чак за 24 одсто. Привремени излаз
тражиће се у преласку на но-.
во лежиште, гдје је лакши прилаз угљу, али се истовремено Траже и дугорочнија ријешења. — У Руднику су у току припреме за измјену технологије за производњу угља увођењем транспортног система за превоз земљане ·масе приликом откривке, каже инжењер Брапислав Пођанин, члан ПО РО за производњу и развој. Тако бисмо. се ослободили скупих америчких камиона, . употребе нефте и других трошкова који сада успоравају рад. Поред тога, овај транспортни систем са 85 посто би изградиле домеаће организације удруженог рада. Уз садашње општепознате проблеме разлог више за такву оријентацију је и У чињеници да камиони,који се користе за превоз откривке могу бити рентабилни само У транспорту на удаљености од осамдесет метара. у _ Услови за експлоатацију ут“ ља у Бановићима су све сложенији,. па би транпортни систем са тракама требало изградити у дужини од око дес“ ет километара, Ни 70, свака“ ко, не може бити јефтино, али се процјењује да је бољи начин за добијање нових кКоли-
чина неопходног угља. Б. БАКАЛОВИЋ
савезним органима.
од Кардељевог
Не брину ме само жедоста ци у „дДугином“ затмсу“, јер знам да у мозаику налце ревољлуције своје место имају м сећања појединаца. Томе, обично следи строга историјска анализа која одваја би тно од небитног. Са овом уте том живим м верујем јој.
Нисам, међутим, начисто шта да радим са опаском 0 Кардељуг Све више ми се чиним да су данас некц неодољиво замнтересованц за одвајање _ Титовог дела од Кардељевог. Почињу лансирањем пољуцстина и загонет ки хоје су увијене у тајанствено рухо обавештајних сљужби са константицм аљузијама да ће већ изићи књига која ће све то објаснити и тнатосљетку се човеку учини да се наша Партија кре тала само по инструменталистичкој логици међународнит центара, по упутствима обавештајаца кооптираца тако даље ц томе слично. '
Обдаске
Далеко сам од помисли да 6и се усудио да од такве логике натамет „браним“ Кардеља, а камо ли Тек Тита. Стало ми је до истине која је, по својој суштини, независна од сплета, више или мање срећнихг сличајности. Она је видљива и једноставна: оба великана Југословен ског ревољлуцмонарног бунта били су свесни да се аутентична револуција не може спровести на основу формуле м наметнутих образаца, увиђали су да се не коже за трем променити све што су веома добро м горко упознали у европском радничком покрету који је постајао суд боносно повезан само са једним центром.
Мало је биљо правих Губа-
достојамством "| животом таетити своју пронмиљивост: центер није поштовао Лењинове речм да социјализам ни је могуће једноставно мажетати им извозити.
Тчто х Кардељ су тознавалм ту инструменталистичку логику, нису допустили да. буду оруђе, осећалн су, слљутили, виделф да их стално мотри хм некољико пари очију, које су вребале њихове речи, мисли, поступке. И, на шлљи су излаз. У људима. У снази народних маса.
Зато и није толико битам сценариј о пападу Имнформбироа ма Југославију х КПЈ, а занемарљив је и податак о времену напада (када је свакако, интересантан). Битно је то што је, на пример, Кардељ већ 1945. ц пре, 20ворио о снази народних маса. И да свет нису треплавилм инструменталисти, мего пронимљиви аналитичари Ста љит би већ тада когао да наслути да се не може надати
цвб, који су мзрасли из масе: Мнофи који су били свесни. тога педостатка, морали Су
Кад се болуисшинама шумачи дело _
Ко је и зашто данас неодољиво заинтересован за одвајање Титовот дела
(
у успех планираним нападом на Југославију, По. суштини, истоветно. као Кардељ, тада је говорио и Тито на Конгресу Народног фронта,
Титова једноставна, а зато ништа мање генијална визија да Партија не може имати никакве друкчије интересе но што су интереси радничке класе, спасила нас је, отворила мам је врата у легалмзовану мисаонуџ самостал ност што је једна од највећих тековина социјалистичке самоуправне револуције. У њој су наступали многи, дале су непроцењиви допринос крецрању « изградњи самоут оављања које је у току НОР биљо још теже, али је већ живело под различитим имснима цио у различитим форма ма ц, у ствари, само због њега били смо у спору са Стаљином (Кардељ).
Све су то већ јасне ствари, али се замагљују тод три тисцима _ субјективистичких мишљења, која, ипак, без 06 зира на сву спектакуларност, ни у ком случају пе могу из брисати ове фундаменталне истиње.
Веродостојносш Време ће донети још многа открића. м документе, окулар на дурбину ће се још много пута обрнути, али све је то ситница у поређењу са орга пизованом победом Комунистичке партије Југославије која је дигла на отпор тај тиљаду пута оплакани м анатемисани Балкан. То јој ме би успело, да је прихватиља филозофију ичнструментализма, метод диктата цм слепе по слмушности. И нека се догоди било шта ми било кад, 08в0 поглавље југословенске рево луције је за деценије унапред спасило углед комуниз= ма. Накерно шли же; алу то“
је непобитни церипа Шије те 65 2 односи ве ма запне у ревији
требно бог зпа кољико позна вати савремен “свет "да бим смо докучили ову истилу,
И о томе Савез комуниста Југославије мора још т данас да размишља, Ако жели мо да сачувамо слободу живота н неспорни угљед револуције, онда ће м историја морати занемарити идеалистичку · предоџбу о слободи свих могућих типтотеза иза којих може да се скрива "“ освета за мали отпор.
Можда ће неко рећи сувизе речи за један сами разговор у „Дуги“, за набачену аљузију о Кардељу, Међутим, понекад је потребно на мово загољицати неке камене међазце које ће, можда, време оставити иза себе, алт без којит ме би било пер стектива.
Својевремено смо ми аелади · људи били у "о сети Кардељу. Замолио нас је да ну помогнемо прикупљању грађе за ње2080 сведочење о револуцији. Разговор је био дуг, садржајам. Тада још нисмо знали да време мије његов савезник. Борио се са боле-
шћу. Говормо је тихо, стаљожено, убедљиво, са саосећањем са људима, без љутње, Говорио је о снази народних маса. О узроцима км, последнцама налимх забљида, о грчевима из којих су се рађаље контуре пч физиономија нове, демократске, радничке држа ве. О Титу. О томе да живот није позоришна представа за коју може да тле сце нарио било ко остм самих људи, о величанственим тод стицајима, чнстпираммјама ок тобра, о слободи, демократији, о правцима развоја социјалистичког самоуправљања, И о многим другим стварижа, Увек је тражио одговоре, ме када није био с њима сасвим задовољан.
"од тада озбиљно сумњам у веродостојност разљичитих (тијпотеза, које данас токушавају да осветљавају све жутке ревољуције. па намић као да је она већ приљиком рођења била најбрижљивији простудирани научни чин бојим се оживљавања имст-
рументалистичке коминформовске сценографије.
Пуилцем као што осећам. Не бојим се евентуалних забљуда, будућт да се м због својит година не могу опредељиватц о (свим) појединцима које нисам могао утознатк. Знам, међутим, да за нас самоутрава не значи концесију државе народу, него фучдамент, на коме је држава изграђена (Кардељ, 1945). Зате сам против | „термита“ којм глођу тај фундамент, ме ретко само зато јер су поједеким изгубили своје идеале. Метинска револуција ме коже их изгубити.
Милан МЕДЕН, ЉУБЉАНА
јод ова | де 1
" „Дуга“, у рубрици „деца со»цијализма“, 'о Стели.и Јосипу Копиничу. Новинарски запис је енигматичан као што је снигматичан и јунак приче, то јест Јосип Копинич: предратњи комуниста, шпански борац, човек којијепрви јавио Стаљину да нацистичка немачка припрема напад на Сов јетски Савез, шеф обавештајнот центра Коминтерне за Балкан и југоисточну Европу. Судећи према запису, обавештајац „Инкаведеа“ који је радио (и) за нашу страну, човек који је избављао Тита мз деликатних ситуација, човек са многим везама, профссионалац који је први (опет) обавестмо Тита да се Стаљин не слаже .са нашом „тврдотлавошћу“ и припрема оштру идеолошку заверу против Комунистичке партије Југославије. Према напису у „Дуги“ после рата Копиничу је бар два пута „подметнута нога“: наводно је на Кардељеву интервенцију | " анулиран декрет којим га је Тито желео поставити за нашет амбасадорд у САД. Титу, тобож, није успело им да убеди чеке чланове Политбироа цк КиИЈ (није се ваљда опет „умешао“ Кардељт) да се копиничу после рата поверм Руковођење прмвредом.
НЕПОСРЕДНО
Возач форума
Чини се да ће један возач добити отказ јер је узео (отуђио) здјелу за јело, Но, је ли баш увијек тако:
УЈЕЗАК
Ових би дама један возач из једног форума могао доби ти отказ. Разлог; понио је кући с „Липовљанских сусрета“ најобичнију здјелу за храну. Иако тврди да је здјелу узео као успомену с те манифестације, при том се позвао на оби чај по којем мјесто боравка често мијењају и пепељаре, тадно му се пише: Зашто, .заСога, због једне здјеле7
Чини се не толико због здје ле, колико због ауторитета фо рума у којем ради. Та што би народ рекао ако он не испашта збот свега тога, Испаст ће као да се у нас власт клепто мански понаша, чак и онда ка да су здјеле у питању, а У Липовљанима је и он, на неки
начин, представљао ту власт. Његова је одговорност, дакле, макар у овом случају, много већа од одговорности, рецимо, возача багера или булдожера. Хијерархијска је и по разини опћедруштвене (да не кажемо политичке) важности, а и по ступњу кривице погријеши ли на овакав или сличан начин. О томе колико је његова ва жност и одговорност прецизно извагана најрјечитије говори сугестија да му се даде отказ, али и обавезно другдје осигура радно мјесто. Он, пре ма томе, у принципу није лопов, уосталом зашто би то био због једне здјеле коју је, увје рени смо, заиста узео само као сувенир, али ауторитет фору ма мора бити чист као суза.
Има, дакако, у свему томе некаква _резона, мора човјек пазити у свакој ситуацији како се понаша. Али, чини нам се, све док не дођемо до много драстичнијих примјера, донекле сличних овоме, у којиМа споменута хијерархија тр-
пи некакве чудне претумбаци је. Или, кад већ спомињемо багере и булдожере, приупи тајмо: а што би с ауторитетом форума и институција које представљају они другови ко јима су багери и булдожери недавно дошли, тамо негдје крај Трогира, гдје имају вуће за одмор, да их подсјете како су ограда УЗ море ипак узур“ пација друштвеног власни“ штва. Кад су их посјетили во зачи грађевинских _ стројева, нису им се супротставили,
— Нека, нека, само ви ради те свој посао, треба тако У даље, свуда гдје се протежу овакве ограде — рекоше дрУ“ гови, добивши, након тога, по хвалу зато што се нису супрот ставили цијелој тој акцији.
Да ли би, умјесто отказа, такву похвалу добио и споме вути возач да је рекао:
— Нека, нека свима који су узели туђе здјеле обавезно ре ците да их врате.
Милан ЈАКШИЋ