Борба, 20. 09. 1982., стр. 5

СТРАНА

• 20. СЕПТЕМБАР 1982. — БОРБА ;

| |

ТРАГОМ ВЕСТИ

њи порез- јефтинија роба

Одлука делегатске скупштине Јајца да смањи оп штински порез на промет са 8 на 1 одсто, која данас ступа на снагу, допринела да производи бијеле технике, намјештај и неки прехрамбени артикли појефтине и до 6.000 динара

(Јајце, 19. септембра). –Сутра ступа на снагу одлука Делегатске скушштине Јајца којом се стопа општинског пореза на промет за индустријске производе и неке друге артикле широке пот рошње смањује са 8 на свега 1 одсто. Ово практично значи да ће цијене појединих гарнитура намјештаја бити јефтиније и до 6.000 ди нара, колор телевизора за

1.500 — динара, фрижидера до 1.000 динара. Значајније ће дакле, појефтинити

производи бијеле технике, намјештаја, разних врста

пећи, а од прехрамбених про извода газирани сокови и си рупи.

Овај, за наше прилике не свакидашњи с примјер, завређује пажњу, јер је усмје рен на сређивање стања на подручју тржишта и цијена “ директно олакшава положај произвођачима, купцима и трговцима.

Прије него су се одлучили на овај корак у Јајцу су се добро прерачунали. Сасвим је извјесно да ће ово утицати на завртање славина неким корисницима сред става општинског буџета за

такозване · општедруштвене и заједничке потребе. Али превладало је увјерење да је заштита стандарда радних људи превасходан задатак свих па и делегатске скушштине, као и корисника средстава "из буџета. Истовремено рачуна се и на пораст промета који је знат "но опао ступањем на снагу одлуке СИВ о замрзавању цијена уз истовремено пооштравање услова кредитирања становништва. Јер, недостатак кредита условљава да скупа роба теже до лази до купца,

У Јајцу сматрају да одлука СИВ, маколико била ефи касна не разрешава _ све проблеме тржишта и цијена па су се зато и одлучили на овај стабилизациони корак сматрајући да се дугорочна _ рјешења _ морају тражити "у организацијама удруженог рада и друштвено-политичким заједницама. Нема сумње да ова одлука има стабилизациони карактер и може се очекивати да

она _ меће остати усамљен М. МАРИЋ

ЗА ГОДИШЊИЦУ НАШЕ РАТНЕ МОРНАРИЦЕ И БРОДА „ТАЛЕБ“

„Уљанину“ Спомек—паскето ЈРМ

(Пула, 19. септембра, Тан-

ворена поморског

ју) — У оквиру обележавања јубилеја наше Ратне морнарице, поморства и речног бродарства и 30. годишњице школског брода „Галеб“ у пул ском Дому ЈНА свечано је отСпомен-соба Другог обалног с сектора.

Пред окупљеним борцима и

тостима говорили су у име ко-

манде Јован Поповић и борац Ми-

гарнизона старешина

рослав Драгустин.

Вицеадмирал Свето Летица предао је председнику Пословодног одбора „Уљаника“ Карлу Радоловићу Спомен-плакету Југословенске ратне морнарице у знак признања „уљаниковцима“, који су упржос огромних тешкоћа с великим прегалаштвом и ентузијазмом изградили брод којим се сви поносимо.

Команда Војнопоморске 06ласти и школски"брод „Галеб“ поклонили су колективу „Уљаника“ и прву копију новоснимљеног филма о „Галебу“, броду мира, док је колектив „Уљаника“ за традицио-

нално успешну сарадњу пулских бродоградитеља и припадника наше морнарице доделио Команди Војнопоморске области Златну медаљу „Уљаника“. САЧУВАНА ОРИ тир на новом месту

ПОЧЕЛА ПРОИЗВОДЊА ШЕЋЕРА У ВОЈВОДИНИ

у погону П шећерсне

Предстоји веома обиман посао јер треба извадити репу са око 86.000 хектара и прерадити четири милиона тона ове индустријске културе |

(Нови Сад, 19. септембра, Танјуг) — Секретар Заједнице за индустријско биље инж. Јосип Радић изјавио је данас да је 10 војвођанских фабрика шећера већ почело прераду репе, а да се сутра у кампању укључује и последња шећерана у Врбасу.

Реч је о веома обимном послу, наласио је Радић, јер ваља извадити репу са око 86.000 хектара _ и прерадити око 4,000.000 тона шећерне репе у сировом стању, што је огроман терет за транспорт од њи ве до фабрике. Предузете су све мере да се у сарадњи са аутотранспортним организацијама и возним парком шећера

на успостави ритам. између,

вађења, превоза репе и прераде у индустрији шећера. Међутим, упозорио је“ Радић, у овом тренутку посебан третман изискују временске прилике, односно високе темпера туре које захтевају да се све оно што се извади одмах и пре ради. Због тога су у свим шеЋеранама заведене мере да се могу лагеровати само једно-

дневне залихе за прераду и ни тона више. Јер, високе температуре проузроковале би смањење садржаја шећера у репи за један. одсто већ првог дана искључивања из прераде. Све процене показују да ће се садржај шећера у корену репе кретати до 15 одсто, што стручњаци означавају као низак. Зато се и са „задршком“ усме рава темпо вађења шећерне ре пе како би септембарско сунце допринело повећању садржаја шећера у корену репе.

До сада је шећерна репа извађена са 5 одсто укупно засејаних 86.000 хектара за прераду У 11 војвођанских шећерана. Прве количине шећера испоручиће фабрике у, Жабљу Пећинцима и Сенти, затим,фабрике у Црвенки, Сремској Ми тровици, Зрењанину, Ковину, Бачу. и Ковачици, Новој Црњи и најзад у Врбасу.

Процењује се да ће 11 фабрика у Војводини из овогоди шње кампање добити до пола милиона тона шећера за потре бе југословенског тржишта, а можда и за извоз.

ТИНАЛНОСТ и · ВРЕМЕНСКО-ИСТОРИЈСКА ПАТИНА: Пивски манас-

ВЕЛИКИ УСПЈЕХ НАШИХ НЕИМАРА НА ПРЕМЈЕШТАЊУ

ПИвског МАНАСТИРА

Градња и селидба по 13 години

(Титоград, 19. септембра, Танјуг) — Премјештање Пив ског манастира у Црној Гори на нову локацију. због изградње вјештачког језера за хидроцентралу јединствен подухват у свијету, биће ускоро свечано обиљежено као значајан културни догађај У нашој земљи. Тиме ће бити одато признање нашим неимарима — зидарима, конзерваторима, рестаураторима и сликарима, који су пуних 13 година градили „нови“ Мивски манастир у мјесту Сињац у плужинској општини и на унутрашње зидове овог здања мајсторски пренијели манастирске фреске из 16. вијека.

а давати

Велики и врло сложен тросао преношења манастирске зграде, све камен по камен, на ново градилиштте, трајао је пуних шест година, а онда је стари манастир поново подигнут.

Стручњаци су се тек тада нашли пред најсложенијим, чак ризичним задатком како пренијети манастирске фреске, а сачувати њихову оригиналност м временско-историјску патину. Ни стру чњаци Међународног института за заштиту споменика културе у Риму, који су посјећивали Пивски манастир, нијесу сасвим крили своју сумњу у успјех овог подухвата. Ипак, од 1977. године,

кад је подухват почео, до овог љета, на зидове манасти_ ра на новом мјесту враћено је 1.260 квадратних метара фресака које су радили чувени иконописци Козма и поп Страхиња из Будимља.

Пивски манастир је саграђен У другој половини 16. ви јека, након обнове Пећке па тријаршије, на чијем је челу био патријарх Макарије, брат чувеног Мехмед-паше Соколовића који је и сам помогао изргадњу Пивског манастира, Занимљиво је да је манастир грађен 13 година, баш колико је трајало и његово премјештање,

ПОВОДОМ ЈУБИЛЕЈА ДРУГЕ ДАЛМАТИНСКЕ БРИГАДЕ 3. ОКТОБРА

Свечаност под Диниром

(Книн, 19. септембра) — На седници Одбора за припрему и обележавање 40-годишњице Друге далматинске бригаде, приређен је програм јубиларне прославе, која ће се одржати 3. октобра на месту фор мирања бригаде у малом 60осанском селу Уништима, које се налази источно од Книна, подно планине Динаре. Том приликом одржаће се велики народни збор уз свечано постројавање преживелих бораца Друге далматинске пролетерске бригаде, која је својим бојевима широм земље исписала најлешше странице револуције. Како се очекује на збору ће товорити командант бригаде генерал-пуковник Бруно Вулетић и Јово Угрчић, председник Сабора СР Хрватске, а промовисаће се и монографија Друге далматинске пролетерске бригаде и засадити 88 стабала у Спомен · на друга

| фита и'40 стабала која ће симболизовати 40-тодишњицу 0снивања бритаде. Н.Ћ.

ПРЕД БЕРБУ КУКУРУЗА

Богат род И —

неспор

зума

Узрок притисака на цену кукуруза ваља тражити у несређеном југословенском тржишту на коме харају накупци и где свако купује и продаје шта хоће и пошто

хоће

(Београд, 19. септембар, Тан југ). — Пред нама је период у коме пољопривреднике очеку је велики посао. Ваља убрати плодове једногодишњег труда који треба да силосе, амбаре и подруме напуне кукурузом, кромпиром, грожђем, шљивом. Одмах потом долазе радови на јесењој сетви од које се очекује да нас већ наредно лето о слободи свих брига око увоза хлебног жита.

Кад је о убирању јесењих плодова реч, сва пажња усмерена је на кукуруз који је ове године родио боље него икад. У Србији ван територија покрајина очекује се род од 2,6 милиона тона златног зрна, од чега ваља откупити око 800 хиљада тона. Све очи упрте су у ову акцију од чијег ус пеха зависи не само даља суд бина сточарске производње у републици, где се налази је дна трећина сточног фонда Ју гославије, него и успех откупа пшенице идуће године. Јер, ста ра је и добро позната истина да се сељак лакше решава, уколико је добро снабдевен за лихама кукуруза, да вишак гишџенице преда житарско-мли неким организацијама.

Ових дана се доста говорио цени кукуруза који ће се јесенас откупљивати, према одлуци СИВ-а, по 10,30 динара за килограм. Сељаци и фабрике сточне хране нису задовољни, јер сматрају да је ова пена У раскораку са ценама вештачких ђубрива, семена, горива и осталих трошкова производње, Чини се, међутим, да се ово незадовољство не темељи мно го на економској логици, јер је

СУРДУЛИЦА: ООУР крагујевачких Заведа „Црвена застава“ за производњу микромотора „Пети · септембар“ у Сурдулици за есам — месеци произвела је 324.647 · комада, што је за 19,4 одсто мање од плана. Истовремено резлизовано је више од 355.000 мотора свих типова штто је за 8,5 одето више од остварене производње. (М. РЈ

бесмислено за кукуруз тражити готово исту цену као за пшеницу и то у ситуацији када се очекује рекордан род и када су амбари још увек пуни лањским кукурузом. Узрок при тиска на цену кукуруза ваља, очигледно, тражити у несреЂеном југословенском тржишту на коме харају накупци и прекупци и где свако купује и продаје шта хоће и пошто хоће. Треба се зато надати да ће одлука Савезне владе да се килограм златног зрна не пла ћа ни динар више од прописане цене бити доследно спро ведена, јер се само у јединственим условима за целу зем љу можемо надати добром исходу откупа овојесенског ро да кукуруза. Тиме ће већ у ко рену бити сасечене шпекулације које већ дуже време потресају југословенско тржиште сточне хране где се разноразним махинацијама изигравају прописи и уноси хаосу производњу меса и млека. Додуше, и произвођачи сточ не хране и кланице мораће убудуће да се и сами постарају да се у овој грани унесе више реда. Они се морају укључити у организовану с" репроцелину која ће се на време старати о обезбеђењу сировина. У том кругу се заједно са пољопривредницима морају наћи сви — од произвођача семена ифа брика сточне хране до извозника, од произвођача машина до оних који обезбеђују средства за уговорену производњу. На тај начин бисмо о откупу кукуруза говорили не предса му бербу као данас, већ још пре сетве, приликом уговарања производње млека и меса.

КОТОР-ВАРОШ: _ Актив добровољних давалаца крви у кожарско прерађивачкој РО „Пролетер“, Котор-Варош“, организовао је акцију прикупљања крви за палестинске борце. У бањалучком Заводу за трансфузију крви 28 чланова _ актива дало је крв. Прикупљево је 8,5 литара драгоцене течности.

(Д. 6)

ХРОНИКА ЗАГРЕБАЧКОГ ВЕЛЕСАЈМА

Зауставити пад производње

(Загреб, 19. септембра, Танју — Изложбени простори Међународног загребачког велесајма и данас су препуни посетилаца из свих крајева земље. Данашња ће посета, по свему судећи, знатно према шити и јучерашњи рекорд, ка да је сајамске експонате из 64 земље света разгледало око 55 хиљада људи.

Сајам је и данас посетило више делегација привредника међу којима и делегација При вредне коморе Хрватске, ко-

ју је предводио председник Коморе Вјекослав Чемељић.

После обиласка изложбених павиљона домаћих и иностраних излагача, председник При вредне коморе Хрватске иста као је да сајам пружа увид у снагу м способност наше привреде да се савладају теш коће.

Уливају оптимизам решења која налазе наши привредници на бројним скуповима, што се одражавају на Сајму, сада је, по његовој оцени, потреб-

но, пре свега зауставити тенденције смањивања индустриј ске производње, као и на вре ме донети мере економске по литике које ће опредељивати услове пословања привреде у следећој години, при чему се изјаснио за смањивање обима административних мера. Контакти са иностраним излагачима, истакао је Чемељић, показали су да су и они постали свесни да нема извоза у Југославију без истовре мене куповине наше робе.

ЗАВРШЕНО ТАКМИЧЕЊЕ ВОЈВОЂАНСКИХ ОРАЧА У РУМИ

јожеф Фрањо победник

(Рума, 19. септембра, Танјут) — У Руми је данас завршено 25. такмичење војвођанских орача, организовано под називом „Титова бразда“ на којем је учествовало 180 такмичара победника на општинским такмичењима.

За најбољег орача у појединачној конкуренцији са друштвеног сектора проглашен је Јожеф Фрањо из Сомбора, друго место заузео је тракториста Никола Иванчевић из Инђије, а треће Драган Трипковић из Зрењанина.

У појединачном такмичењу индивидуалних пољопривредника за најбољег орача проглашен је Петар Павковић из Руме, други је Милорад Летић из Новог Сада, а трећи тракториста Славко Малетић из Руме.

У такмичењу жена у сред најбољих ссврстале су се трактористкиње Марица Мурташки и Милева Токин из Новог Сада и Ана Величка из Бачке Паланке, које су се равноправно бориле за освајање најважнијих признања „Титове бразде“ са мушкарцима.

Најбољи појединци и екипе учествоваће на савезном такмичењу _ орача Југославије „Титова бразда које ће се ове тодине одржати од 24. до 26. септембра на пољима у околини Приштине.

ЧЕТВРТА СМЕНА ОРА „Ниш“

Рекордна декада

(Ниша, 19. септембра) — Преко 300 девојака и младића свр станих у седам ОРБ четврте смене ОРА „Ниш 82“ завршили су прву декаду рекордним радним учинцима. Остварена је просечна радна норма од 135,55 одсто, што је рекордни резултат, бољи од све три прет ходне акцијашке смене на овој акцији.

Најбоље резултате у првој декади остварила је бригада „Јурица Рибар“, београдске општине Стари град са просечном с радном нормом од

ООУР „БОРБА“

137,23 одсто. Ове резултате бригадири у Нишу постигли су радећи на ауто-путу, деоница Алексинац — Ниш, магистралном водоводу Љуберађа — Ниш и каналима за електричну, ПТТ и водоводну мрежу, у Нишу и Сврљигу. Поред радних учесници четврте смене реализовали су и бројне друштвене активности и развили веома богату сарадњу са младима из нишких месних заједница, радних организација и касарни ЈНА. М. Д.

Пе ар с]

Сектор акција 11600 Београд, Трг Маркса и Енгелса 7

НАРУЏБЕНИЦА

Овим наручујемо

примерака Нацрта закона | «

о судовима удруженог рада, по цени од 8 динара при-

мерак.. Наручене примерке пошаљите на адресу: — — — — Износ од динара платићемо по пријему фактуре. Информације преко телефона (011) 346-579 Уна:

отиниинатинсаиичтташаве о пииеинивиет и=

У Босанској Градишки почео је четвородневни пољопривредни сајам пед називом „Босанскоградишка јесен 82“. У оквиру ове манифестације отворене су изложбе пољо-

БОСАНСКА

привредне ме: затим п -прерађивачких м других пољопривредних производа, лова, туризма, пчеларства, Наредних дана биће организевана наградна изложба _ стоке, такмичење тракториста-ерача, савјетовање за удружене земљеораднике и пољопривредне стручњаже, СКОПЉЕ: Највећи винарски подрум у Македонији Агрокомбинат „Тиквеш“ у Ка вадарцима замочео је масован откуп винског грожђа. До сада је откупљено 25 хиљада тона грожђа, док капацитет овог подрума може да прими још 35 хиљада тона, колико се очекује да ће ове године дати тиквешко виногорје.

ТУЗЛА: Поводом обиљежавања 27. годишњице Фабрике соли у Тузли, у Лопарима, једној од најнеразвијенијих комуна у БиХ положен је темељац погона за дораду и пре раду соли, њену финализациЈУ И разне врсте зачина. На овај начин тузлански комбинат „Содасео“ и Фабрика соли остварују план проширења својих капацитета преношењем у неразвијене средине.

ДУБРОВНИК: У Дубровнику ће се од 20. до 24. овог месеца одржали међународни конгрес о хемсотерапији на

„коме ће, према досадашњим

пријавама, учествовати око 1.200 стручњака из свих медитеранских земаља. На овом екупу лекара и стручњака других профила расправљаће се, о најновијим достигнућима у области лечења разних болести употрсбом лекова хемијског састава.

ШЕКОВИЋИ: У Шековићи– ма у устаничком Бирчу, јуче се окупило око хиљаду пионира из свих крајева Јутославије који су присуствовали прослави 39-годишњице формирања прве партизанске пионирске дивизије, јединствене ратне формације у то време у поробљеној Европи.

(В. Б.)

МАРИБОР; У Фабрици месних производа у Марибору је поводом обележавања 70. годишњице њеног оснивања и 32. годишњице самоуправљања свечано створен нов савремен погон клаонице, чија је изградња коштала 150 милиона динара. У новом погону је, поред постројења за клање говеда и свиња, подигнута и нова липија за хлађење меса као и објекти радничког стандарда. ·

ЗАГРЕБ: Поводом 30-годиш њице учествовања СССР на Јесенском међународном 3агребачком велесајму изложби Совјетског Савеза додељена је спомен-диплома „Загребачког велесајма“. Истовремено, Спомен-диплома додељена је и изложби Совјетске Социјалистичке Републике Киргизије — поводом њеног првог наступа на Зогребачком велесајму. ТРЕБИЊЕ: У периоду од 1. јануара до 30. јуна укупни губици у привреди Требиња износе четири милиона м 515 хиљада динара. Губици — се односе на исплаћене аконтације и друге обавезе непокри вене чистим дохотком. (С. Ал

ПРИБОЈ: Ускоро ће у При боју почети изградња 400 но вих станова које ће финанси рати организације удруженог рада. Највише средстава из двојила је Фабрика аутомобила и „Полиестер“. Пројекат је урадило предузеће „Енерго пројект“ из Београда, а стано ви ће бити веома савремени са централним грејањем.

(Р. М)

БИХАЋ: Музеј Првог засједања АВНОЈ у Бихаћу за творио је до почетка новембра врата за посјетиоце због реконструисања зграде.

У завршној фази је припрема за постављање нове му _ зејске изложбе којом ће, по штујући основну сврху овог Музеја, значај авнојских дана бити још доступнији пос јетиоцима. (М. ПО

ВРШАЦ: Ове јесени у Врпг цу треба да се заврши хотел високе „Б“ категорије са 156 постеља у 78 соба, шест апарт мана, рестораном, две банкет сале, дансинг баром и те расом са укупно 750 места, за тим модерном аутоматском ку гланом, продавницом сувени ра, цвећа, фризерницом и ту ристичком агенцијом.

Хотел је имао дуг рок изградње. Започет је пре шест година, са предрачунском вредношћу од 90 милиона- 'а сада на завршетку коштаће 300 милиона динара. Извођач радова је РО „Обнова“. (М. Ја

КУМАНОВО: Према годиш њем плану Фабрика заварених цеви и профила „1. окто мври“ треба да произведе 215.000 тона заварених цеви и профила. За првих седам ме сеци, запослени су произвели само 32.860 тона, а то је само 15,2 одсто. До подбачаја плана је дошло због недостат ка потребних лимова (од домаћих произвођача и из угоза) Укупни приход је опао за 5,6 одсто, доходак за 16, а чисти доходак за 15 одсто. Све је то утицало да три ООУР за првих шест 'месеци региструју губитак од 94 ми лиона динара. (С. Н.)

БОСАНСКА _ ГРАДИШКА: У воћњацима падне организације „Плаптаже“ до сада је убрано 400 вагона, а очекује се род од око 1.000 вагопа воћа. У овај посло _ укључиће се ученици освовпих им средњих школа и радни колективи с подручја комуне,

(М. Г.)