Борба, 20. 09. 1982., стр. 6
Датас у свешу
| СТРАША ВОРВА -— 20. СТТТЕМВАР тога. •
ИНДИЈСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
Подстицаји _ преговорању
У Њу Делхију се прижељкује да се до седмог самита несврстаних земаља превлада ирачко-ирански ратни сукоб и одлучније започне са решавањем авганистан-
ске и других криза
(Од сталног дописнижа „Борбе“)
(Њу Делхи, 19. септембра) Вишеструки су разлози који одређују индијско прижељкивање, наравно и мотивишу њене дипломатске напоре, да се опаке кризе у суседству, свакако и друге, што пре мирно, политички реше. Константи индијске мирољубиве поли тике, грађене и развијане на несврстаности, „додат“ је ових дана још један, нимало једноставан, али и изазован фактор — Делхи ће, сигурно се очекује, бити домаћин седме конференције на врху несврстаног покрета.
Припреме, које су прелиминарно већ почеле, најмање су технички комплексне, мада у „Саут блоку“ (седишту спољних послова) не пропуштају да кажу да је Индија у (не) прилици да за само шест месеци уради оно што захтева најмање три године. Тежи део посла су политичке припреме, које се не могу сводити само на исписивање преднацрта им нацрта документа седмог самита и уобичајено и већ најављено консултовање о њима с другим несврстаним земљама (штампа је објавила да ће у том циљу током октобра У Београд доћи Натвар Синг, ви соки функционер МИП, задужен за припреме несврстане конференције).
напори
Потребно је, вероватно више од свега, уложити многе друге напоре у поправљању атмосфере, и у покрету и изван њега, у којој би стотинак несврстаних земаља, кад се њихови високи представници окупе у „Вигијан бавану“ почетком идуће године, могле још јединственије м ефикасније да се посвете остваривању бројних циљева политике и покрета несврстаности.
Међу више приоритета, овде се, добија се утисак, не издваја ниједан — вероватно и зато што се било који од постојећих проблема, чисто политичких или чисто економских, локалних или интернационалних, овако или онако насталих, не могу посматрати изоловано и издвајати из опште међузависности токова и догађаја на светској сцени. Могуће је, међутим, индивидуалним и заједничким понашањем утицати на решавање појединих проблема, чиме се доприноси и општој релаксацији односа и ширењу простора за нову ангажованост на другим темама, међу којима, на пример, економске имају круцијални значај.
Припремајући се за седми самит, Индија ових дана примећује неке позитивне сигнале, промене чак, У атмосфери у којој егзистирају локалне кризе, од којих су најопасније оне у њеном суседству: авганистанска, ирачко-иранска. блискоисточна (овде се зове — западноазијска), па и кампућијска. Није, наравно, само у питању примећивање промена, већ и прижељкивање и видљиво или мање уочљиво
На недавном самиту у Фесу прихваћен став ља или не билатералне контакте с Каиром. —
теграцији“
дипломатско настојање да се промене подстакну у правцу
· политичких и праведних ре-
шења и у складу с индијским непромењеним ставовима. Непромењен је, на пример, став Делхија да је стварање независне – палестинске државе кључ решења на Блиском истоку, што потврђује и недавна Индирина порука подрштке Јасеру Арафату. Истовремено овде је охрабрујуће дочекана и арапска резолуција из Феса, као могућа промена изникла на реализму потреба м односа свих земаља. тог региона.
Највеће промене овде се уочавају, што потврђује и писање штампе, у поправљању атмосфере за решавање ирачко-иранског двотодишњет ра та. Највећа је промена што су. борбе готово утихле, а највећи улог — како констатује угледни „Хиндустан тајмс“ — без
Леонид Брежњев
РВИИШИр ГУРНЕ РИД ТТ ИРЕНЕ ДРЕ А АЕ)
Индира Ганди у Москви
(Њу Делхи, 1). индијско-совјетске
сета премијера Индире Ганди Москви, изазива изузетно интересовање м ретко седмице, а
прође дан, већ готово две
септембра) — По свему крупан догађај, за билатералне м шире међународне односе, по-
која почиње сутра, овде обиман публицитет. Не да се на делхијској им на —
како потврђују новински извештаји — московској сцени, не догоди нешто што је у функцији припрема Индирине посете, прве после
шест година. Кључ за разумевање
Индира Ганди — Леонид Брежњев је совјетско-индијско пријатељство фактор стау свету и да она с осећањима пријатељства иде Индија и Совјетски Савез могу да ураде за
јавом ТАСС да билности и мира У Москву да види шта
свако великог занимања за дијалог
, понудила је сама Индира из-
јачање билатералне сарадње, светског мира и стабилности мн за
избегавање ма којег конфликта.
Јер, додала је, и детант (мир је „практичних разлога“,
и било који конфликт може „знатно да пшгттети не само
есенцијалан не само као а детант је „корак за обезбеђивање мира“)
ништа данас није значајније од борбе за мкр
„висока идеја“ већ и из
нашим
двема земљама“, већ је и „претња целом свету“.
У овако прецизно назначеним а све промене — каже Индира Танди —
значајно је „разменити мишљења с
свету који се брзо мења, нису у правцу побољшања,
пријатељима и покушети разумети
околностима, у данашњем
један друтом погледе“. Р.Б.
сумње је ирачки. У том ковтексту, наводи се више багдад ских потеза: повлачење с иранске територије, предлог да се седми самит уместо у Багдаду одржи у Делхију, одустајање и од министарске конференције, спремност на разговоре с Техераном, понашање председника Садама Хусеина У сФресу, где је дошао изненадно, али с циљем да допринесе меЂуарапском разумевању, наравно и разумевању ирачке позиције према Техерану.
кретања
Уздржаније него за блискоисточну м иранско-ирачку, на које Индија може мање директно да утиче, У Делхију се уочавају м нека позитивна кретања у правцу решавања авганистанске кризе, на коју је одавде вероватно могуће непосредније деловати. Прва таква прилика је предстојећа Индирина посета Москви која ће сигурно бити обавештена о лелхијској жељи да се проблем што пре решти.
Мало се ко од реалиста овде
осуђује да прогнозира такав брзи расплет — повлачење
(Од сталног дописника, „Борбе“)
(Каиро, 19. септембра). Лидери Египта и Судана Хосни Мубарак и Џафер ел Нимеири логоворили су се да за „неколико недеља“ потпишу документ 0 интеграцији две
" Везивање Судана и Египта је резултат дугогодишњег про цеса, који није прекинут ви египатском одлуком о потписивању мировног споразума са Израелом — коментарише се овај договор.
Од спољнополитичких пигања највише пажње — пре два лана завршеним разговорима —_ лосвећено је било резул-
татима 12. зрапског састазка у Фесу (на коме Египат није био, јер је након 1978, искључен из активности Арапске ли ге) и последицама израелске агресије у Либану.
Како је рекао шеф египатске дипломатије Камал Хасан Али, састанак у Фесу је предмет посебне египатске пожње из барем два разлога: прво. на њему је прихваћен арапски план решавања блискоисточне кризе (у коме се имплицитно признаје право Израела на постојање) и друго, на овом скупу након четворогодишњет „искључења“ Е-
трупа — мако се наглашено форсирају кретања у таквом правцу, што ће покушати и Индира Ганди, залажући се за политичко решење кроз преговоре свих заинтересованих. Такву делхијску потребу показују и одјеци свих догађаја на отвореном преговарачком каналу под покровитељством УН, као м недавни пакистанско-совјетски дијалог у Москви, о чијем исходу ће се Индира Ганди ускоро непосредно обавестити.
Успех политичкот решљења, без обзира на средства, му Авганистану им у Кампућији — према којима је Делхи, посебно према узроцима догађаја, имао сопствени и специфичан прилаз — могао би да иза зове само одобравање, као што и сада подстиче и напоре Индије да се две тешке кризе превазиђу, онако како је тражио и како ће се залагати несврстани покрет.
ПРЕВИРАЊА У БОЛИВИЈИ _
Штрајк сломио генерале
Војска силази с политичке позорнице. — Генерал Вилдоса: власт ће бити предата Контресу. — Силое
,
Суасо се враћа из изгнанства и вероватно ће постати нови шеф државе .
(од сталног допмснмка „Борбе“)
(Мексико, 19. септембра) Након 18 година изразите по литичке нестабилности, безбројних пучева и контра-пучева, боливијски генерали си лазе с политичке позорнице. Влада генерала Гуида Вилдоса, након вишедневног заседања највишег командног састава армије, саопштила је пред минули викенд да ће „У најкраћем могућем року“ пре дати власт Националном конгресу чији је састав изабран априла 1980. године.
Најављено је да би се посланици Конгреса — који збот пуча у лето 1980. нису имали још ни једну седницу — могли окупити већ током ове седмице да би изабрали пред седника цивила. Све говори у прилог томе да ће избор пасти на лидера прогресивне партијске коалиције Демокра теко народно јединство (УДИ) Ернана Силеса Суаса, који је на председничким изборима 1978, 1979. и 1980. године добијао највише гласова, али су војни удари увек онемогућаваљи да се воља бирача оствари. Лидер највеће Боливиј ске политичке партије Суасо враћа се ових дана у Ла Паз из Перуа, где у избеглиштву живи од 1980. године.
У историји, каже правило, нема „понављања“. Па ипак, оно што се последњих дана збило у Боливији доста подсећа на време боливијске револуције од пре три деценије. Тада су радници и сељаци, штрајковима, али и са оружјем у рукама, натерали ар мију да преда власт победнику на рима: вођи националног револуционарног покрета (МНР) Виктору Пазу Естенсору. Паз Естенсоро је тада право из изгнанства дошао у земљу да преузме фун кцију шефа државе.
Онршаји са демонстрантима
Сада се из емиграције, у су седном Перуу, очекује да се усели у председничку палату на тргу Хуриљо града Ла Паза Ернан Силес Сузсо, То је директни резултат таласа штрајкова последњих десетак дана и генералног штрајка који је у четвртак била повела моћна боливијска радничка централа (КОБ) под геслом „обуставе штрајка нема све док армија не преда власт победнику са избора 1980. године“. Влада је покушала да се супротстави синдикатима, чију окосницу чине рудари из богатих боливијских рудника калаја, па је одмах штрајк проглашен „илегалним“. Но, пред паралисаном земљом, већ у петак генерали су устукнули, нарочито након вести из града Сукреа — формално, главног града земље — 9 тамошњим окршајима демонстра ната и армије, у којима је би– ло више погинулих м рањених лица.
У овој принуди генерала да предају власт цивилима исцрп љује се углавном готово сва сличност између боливијских збивања 1952. године, у време „прве револуције“ и сада у време које се у Боливији с доста прижељкивања означава временом „друге револуције“. Р
Паз Естенсоро, Силес Суасо и стари лидер КОБ Хуан Лећин данас више нису политички _ истомишљеници као
Раде БРАЈОВИЋ | пре три деценије. Први је још
ЕГИПАТ И АРАПСКЕ ЗЕМЉЕ
Постепено золижмовање
да свака арапска земља према сопственим интересима успоставДоговор Судана и Египта да ускоро потпишу „документ о ин-
Конгрес египатске водеће партије
(Каиро, 19. септембра,
Танјуг) — У Каиру сутра почиње трећи
конгрес водеће Националне демократске партије на коме ће уче-
ствовати око 4.000 представника из целе земље. трају овде доста дуго и од њега се очекује да да основ
Припреме конгреса не смернице
развоја земље у наредних пет година.
Без обзира на то пшло се конгрес одржава у сложене ситуације на Блиском истоку ми пуне анга изнесно је да ће се највиши скуп вод
ира око тога,
време изузетно жованости Каеће партије
углавном бавити упухрашњом проблематиком земље.
инвентара
гипта из „арапске заједнице“ поново је постављено питање нормализовања односа између чланица Арапске лите и
Каира.
После разгавора са Мубараком _ судански председник
Нимеири је рекао да је у Фе“ су прихваћен став да свака својим
арапска земља према
за свог другог мандата, 1960 — 1964. скренуо ка класичном грађанском политичком центру, због чега га је тадашњи потпредседник синдикалац Лећин напустио, Подједнако као и Силес Суасо, пред седник Боливије након првог мандата Џаза Естенсора, од 1956—1960. године.
Одсутност једне моћне и јединствене политичке снаге је велика препрека за успех садашњем повратку с" цивила на власт. Силесов УДП је на изборима од 1978. увек добијао тек нешто више од трећине гласова, слеђен Естенсоровим МНР са четвртином и с једном петином гласова десни чарске демократске националне акције бившег диктатора, генерала Уга Бансера.
Неспходност промена
Паз Естенсоро и Уго Бансер, који су окосница политичких снага што су од тенерала још пре месец дана тражиле предају власти Конгресу, готово сигурно ће омо-
·тућ"ти гласовима својих по-
сланика избор Силеса Суаса за будућег шефа државе. Уз остало, учиниће то и зато што су синдикати запретили да ће јуче обустављени генерални штолјк обновити ако одлука кон,реса буде другачија. Самог будућег председника овакав расплет не одушевљава. Њетово прихватање долази мз политичке нужде, а не
Припреме за самит Латинске Америке
(Лима, 19. септембра, Танјуг) — Постоје сви изгледи да се нрви латинсксамерички самит одржи још пре краја све године, То се сазнаје данас у овдашњим обавештеним круговима где се истиче да је иницијатива председника Колумбије Белисарија Бетанкура за сазив конференције шефова држава свих латипскоамеричких земаља наишла ма одобравање већине земаља у овом делу света.
Председнлк Бетанкур, који је преузео кормило Колумбије почетком прошлог месеца, предложио је сазив латинскоамеричкот самита као „једини реални пут за усаглашавање ставова и Латинсхе Америке“ шред „новим изазовима у иитерамеричким ед-
носима“.
ЕВЕ ВИР ИЕ ЈИ ЊЕ ВЕЛЕ ИРИИВ
из стварне жеље. Уместо таквот решења још почетком про шле седмице Силес Суасо. се грчевито залагао за хитне нове изборе. С надом да би на њима могао сада добити апсолутну већину гласова, а тиме им безусловну подршку У националном Конгресу потреб ну за радикалне политичке и економске промене у земљи.
Такве промене, а не „крпљење“ постојећег, у Боливији су нужне и хитне. Честе смене генералских влада, од којих су неке показивале знаке стравичне неодговорности све до уплитања у мрачни бизнис трговином дрогама, довеле су земљу до драматичне економске ситузције. Довољно је рећи да се иностранству ДУТУје чак цео 18-месечни укупни национални доходак. Сред става за враћање дугова једноставно нема, као ни за набавку хране — на шта земља троши највећи део девиза зарађених извозом руда.
За „стезање каиша“ уз дра
СПЕКТАКУЛАРНА АКЦИЈА ГЕРИЛАЦА: Војска опколила зграду Привредне коморе у ко-
јеј се налазе заробљени функционери
Тооци у Хондурасу
__ (Мексико, 19. септембра) — Хондураска влада још не показује знаке спремности да удовољи захтевима герилаца који су у петак окупирали зграду Привредне коморе града Сан Џедро Сула, другог по значају у земљи, таоце 105 привредника, укључујући и три члана владе. Шрво попуштање у драматичној затегнутости дошло је од стране герилаца: нису на-
ди дили њих 15.
Д затвореника. узимајући за
кон истека постављеног рока од 2% часа поче-
интересима успостави (или не) билатералне контакте са Египтом. У ствари, многе су то већ учиниле још пре договора на самиту.
„Без обзира да ли је Египат (званично) присутањ у Арапској лиги или не, његова улсга у арапском свету не може се негирати“ истичу египатски коментатори. У Каиру, заправо, избегавају да „форсирију“ формално помирење с арапским земљама (у мултилатералном смислу — поновним укључењем Египта у Арапску лигу), јер су уверечи да су м без тога успели ла премосте зид њихове одбојности. .
Поред тога, формално „искључење“ из Арапске лиге Етипту омогућава слободнију активност "на међународној сцени. Тако, на пример, још пре самита у Фесу подржама Реганова иницијатива за „решавање блискоисточног Конфликта, „иако Египат има и
одређене примедбе на америчке предлоге“,
Један од принципијелних ставова, у коме се египатски погледи не подударају с аме-
ли са остваривањем претње о егзекуцији поје
ричким, односи се на „право палестинског народа на самоопредељење“ (што подвлачи Египат), односно „аутономију, повезану са Јорданом“ (о чему је говорио Реган).
Без обзира на различит при лаз решавању | „суштинског проблема блискоистона "7 • зе“. египатско руководство је убеђено да су само САД у стању да приморају Израел на промену политике. Међутим, упркос задовољству што је У сресу прихваћен модифицираги предлог Саудијске Арабије (сада је наглашено да је ПЛО легитимни представник палестинског народа и да је потребно посебно гарантовати сигурност будуће палестинсхе државе на Западној обали и у Гази), у Каиру се питају како би се могле ове замисли реализовати — ер Израел одбацује све иницијативе за решење блиско-источног 1ооблема: Бегинова замисао о безбедности Израела је, наиме, У потпуној супротности са признавањем националних права палестинског народа. „Никада неће бити на Западној обали и у Гази палестинске државе“ — поручио је Бегин америч-
талаца т, сем тога, де синоћ су еслобе-
_ Керилци који су се представили као чланови левичарског та (ФИЛ) — једне од три не много масовне герилске организације — које од недавно делују у земљи — истакли су као основни услов за пуштање талаца ослобађање око 70 политичких Десничарска влада председника Роберта Суаса Кордобе, резултат прошлогодишњих избора, тврди, међутим, да У затворима нема политичких затвореника већ „само терориста“ и одбила да их пусти.
стичну прерасподеку дохотка на штету ојачалих слојева бур жоазије, политички центар и десница неће бити много расположени, а имају већину у конгресу. „Класична“ штедња чији цех увек плаћају радници, неприхватљива је, опет, за политички програм УДЦ, чију основну снагу чине партије и покрти левице, укључу јући и комунисте, Неприхват љива је и за Лећинов КОБ, који се категорички им унапред изјаснио против евентуад ног споразумевања с Међународним монетарним фондом, због оштрих „антирадничких услова“ које поставља за давање текозване помоћи.
У таквој ситуацији једна од првих одлука будуће владе ме гла би, зато, ипак, бити заказивање нових избора ради е вентуалног освајања апсолутне конгресне већине, нужне за реализацију прогресивнот политичког протрама козлици је Силеса Суаса.
Слободсн ВУКМИРОВИЋ
народноослободилачког фрон-
хондураског
с. ВБ.
ком председнику. Оваква израелска политика се пре све га, ослања на војну снагу.
Арапски самит у Фесу био је, према коментарима у ети“ патској штампи, позитиван знак који упућује на закљу“ чак да је у већини арапских земаља преовладало уверење како је арапска немоћ у односу на Израел (барем делимич“ но) резултат прекида одиоса с Египтом. Сада је прихваћен став да је међуарапске одаосе потребно засновати на реалним интересима појединих држа“ ва, и да је пракса покагага да је илузорно очекивати ства рање некаквог „арапског мо" нолитизма“. Како закључују египатски коментатори о Та квом развоју говори управо однос према египатском члан“ ству у Арапској лиги.
Међутим, резолуција у Фе су која имплицитно признаје Израелу право на опстанак као и став да арапским држт“ вама није забрањено да кон“ тактирају са Египтом, још не значе да су све арапске зем“ ље и политичке стаге у њима таквог уверења.
Лудвик ШКОБЕРИР