Борба, 20. 09. 1982., стр. 8
Коуљмтпура
У __--___________ титл
ХУТ БЕОГРАДСКИ ИНТЕРНАЦИОНАЛНИ ТЕАТАРСКИ ФЕСТИВАЛ
УлевиД ПИЕ
Пови
ли из центра
пријатности“
После скоро двогодишње неизвесности, коначно се зна: књижара БИГЗ-а једи на у Стеријином граду где се могу набавити белетристи чка издања на српскохрват ском језику — биће исељена из постојећег локала. Она треба да ослободи простор за велику робну кућу трговачком предузећу „ЏМромет“ које је и иначе легални вла сник садашњих, књижариних. просторија.
О овом вршачком „случа ју“ „Борба“ је већ писала, па није потребно износити све детаље. Али, чудно звучи да у једном граду од 40.000 становника и са 10-ак хиљада младих (ученика, ра дника, студената, земљорадника) није могуће пронаћи адекватан смештај — већ се надлежни „градски оци“ по нашају према књижари рав нодушно. А управо ширење писане речи у овом граду има значајну културну тра дицију.
„Злосрећна“ књига требало је да буде смештена тек педесетак метара од садашње локације (у продавницу фабрике чоко ладе „Банат“). Но, то се, изгледа, с изјаловило. – Према још непотврђеним вестима, књижара би се сместила У родну кућу Јована Поповића Стерије. садашње седиш те Књижевне општине Вршац (КОВ) која управо обележава деценију од оснивања. (Ваљда је то особита че ститка за јубилеј, на вршач ки начинг).
Догоди ли се тако а најве роватније да хоће (књижара се мора иселити до краја овог месеца, на врата јој је иначе већ закупао судски из вршитељ са решењем о селидби), делатности КОВ-а
ћене.
'Од свота основања (1972), Књижевна општина Вршац није имала никаквих просто рија за рад читаве три године, Деловала је, у буквалном смислу, речи на улици.
ИНИЦИЈАТИВЕ
решење је такво да говор за књигу и читаоца, при чему има и „додатних не-
биле би практично онемоту-'
слати =
„на удару
Повод је наизглед безначајан: једна књижара се Вршца и у неподесне просторије. Но, и о поприличној небризи
се-
Тек 1975. добијене су спрат не просторије Стеријине ку
' ће (две. У преосталим — би-
ла је гвожђарска радња, као и један приватни стан. Касније 1978. из куће су исељени сви њени станари и она је читава припала КОВ-у. Али је била сасвим нефункционална и дотрајала па се није могла у потпу ности користити — изузима јући оне ентеријере које су чланови КОВ-а добровољним радом уредили и окречи ли, да би се у њима могли окупљати писци и публика.
Придода ли се да ова организација за своју редовну делатност (објављивање књи га и личне дохотке три рад ника) добија тек педесетак милиона старих динара годишње, да знатан део средстава остварује самофинансирањем — продаја књига, акције, удруживање рада, итд. — сасвим је јасно да би књижевничка организашција понуђеним решењем ос тала без дела прихода.
и БИГЗ-ова продавница не би боље прошла. Следећих неколико година морала би да ради у тесном и неодговарајућем простору. Прак тично без магацина, јер У Стеријиној кући, која је тек прошле године поводом 175-гтодишњице списатељевог рођења, обновљена у ду ху његовог времена, — нема таквог смештаја или бар не толико пространог колико је потребно за складиштење приручне робе.
Тако би и књижари и КОВ-у била учињена рђава услуга. Прва не би послова ла са довољним прометом и у одговарајућим условима, а другој би било ускраћено да се бави продајом књига, самим тим и самофинансирањем. из којега мначе стиче знатан део прихода.
Надамо се, због свега ово га, да ће превладати здрав разум те да ће и књижара и КОВ доживети бољу суд-
биту. Д ТАДИЋ
Кутак за авангарду
У београдском Дому културе „Студентски град“ основан је Архив алтернативног филма. — Увод у комплетнију бригу о аматерима7
Судбина је сваке авангарде да постане класика. Наша филмска авангарда, стварана у оквиру непрофесионалног филма, иако је током времена остварила изузетне естетске домете није до сада добила м одговарајући друштвени третман, тако да се квалификатив „класичан“ односи најпре на већ уобичајену небригу за ову врсту ·с" Филмског с стварала-
ња алтернативног филма, зачету у некадашњем Академском _ кино-клубу, данашњи Академски филмски центар Дома с културе „Студентски град“ своју активност је усме-
ног филма риоду 1970-1980. година)
Уметнички ми производно алтернативаш у односу на уобичајени владајући код професионалне продукције, овај филм је до сада био на маргини пажње постојећих установа за чување филмских дела. Оснивање Архива алтернативног филма је, зато, најадекватнији начин стварног исказивања свести о уметничкој и културној релевантности јутословенске непрофесионалне (тј. алтернативне) филмске праксе. У том смислу концепцију Архива треба разумети као једно од најцелисходнијих решења за очување свих уметнички вредних дела створених у нашем алтернативном филму.
Архив ће — према речима Ивка _ Шеешића, __ урадника филмског програма Дома културе „Студентски град и Ру" ководиоца новооснованог Ар-
| настојања да сачу-
хива, — уз ј ва сва највреднија дела наше
досадашње алтернативне про-
дукције, предузети м одговарајуће кораке ка систематском и организованом праће-
временог уочавања вредности које би требало сачувати за будућност.
Организациони одбор биће уједно им радно тело Архива. Њетови чланови, познаваоци и ствараоци алтернативног филма из свих наших културтих "центара, периодично ће извештавати о свим новонасталим делима вредним да се нађу у Архиву. Наравно, и текући ауторски фестивали представљаће, такође, својеврану могућност валоризације и одбира. Примарна активност Архива базираће се, дакле, на прикупљању, сређивању и чувању уметнички значајних дела наше алтернативне филмске с продукције. Фонд ових дела биће тиме доступан свим заинтересованим, а његово коришћење олакшано употребом одговарајућег видео-система. У оквиру својих активности Архив ће, истиче Шешић, организовати ауторске и тематске пројекције праћене и одговарајућим штампаним материјалима. Овако "замишљена активност новооснованог Архива омогућиће превазилажење угрожености постојећег фонда нашет алтернативног филма од досадашње опасне незаинтересованости за његову даљу судбину. Штавише, најзад ћемо моћи да видимо ретроспектив“7 м југословенског алтернативнот филма.
Америчка и канадска филмска звангарда као што се зна — представљена лам је пре него наша сопствена! Б. ЈОВАНОВИЋ
Упрошћена сликовница
Михаил Булгаков убраја се међу мајсторе театра двадесетог века. Не само по својим малобројним драмама него и драматуршки изазовним структурама у Већ деценију смо сведоци да свакако најбољи роман Булгакова „Мајстор и Маргарита“ инспирише позоришне и филмске ствараоце да се прихвате његовог превођења у сценске форме. Понајпре зато што, попут најбољих драмских оригинала, од Шекспира до Пирандела, поседује ону фину и слојевиту игру у игри, два пла-
својим прозним делима.
Данас на Битефу
Вечерас у 20 часова на сцени Атељеа 212 представиће се уметници из Бостона — Ашеплсап Нерегоаг Тћеајег. Прве вечери извешће неколико Молијерових _ фарси – обједињених Молијеровог
У следеће
именом _ незаборавног интриганта „зЗганарел“.
две вечери гости из Америке, су почели као трупа Јелскот универзитета, извешће још две представе „Прави запад“ и Ведекиндову „Лу-
лу“.
на збивања, реални м мреални. Па се у том преливању различитих планова може правити сијасет различитих градација односа између појединих идеја и ликова, компарације у времену, амбијен-
тацији и разини сукоба.
Тако реалистички змбијент у Москви 1936. и претпостављени у Јерусалиму 30. година наше ере, сукоби између једног уметника им совјетске постреволуционародносно библијске теме која покреће дијалог између Пилата из Понта и Јешуе Ха Нозриа, алијас Исуса Христа, вешто компариране и испреплетене у Булгаковљевом роману, просто маме да их сагледамо и у раз-
не свакидашњице,
4
који курештанског мик)
радокса:
Из: представе „Мајстор и Маргарета“ бу-
Малог театра (Театрул
пичитим сценским плановима. На жапост још увек нисмо добили сценско, односно филмско дело које би упечатљиво, пластично и слојевито развило ту тезу о вечитом сукобу између уметника и његовог дела са прагматиком и опортунизмом животне свакодневице, односно дубоког и авангардног хуманистичког ангажмана са текућом политичком праксом и њеним палатинима.
Аутори драматуршког предлошка за сву најновију сценску „Мајстора и Маргарите“, Михаела Тоникца-Јордаће и редитељка представе Каталина Бузојану сачинили су прилично упрошћено препричавање Булгаковљевог романа. Тако се дошло до првог паова поједностављена верзија траје далеко дуже (четири часа) него једно сценско сублимисано слојевитије
(Михаил Булгаков: „Мајстор и Маргарета“, интерпретација ансамбла Театрул Мик из Букурешта, ре-
жија Каталина Бузојану)
сатледавање тема и ликова које је аутор зацртао у прозном предлошку.
Основну грешку у сценској поставци ове драматизације редитељка Каталина Бузојану чини у третману простора: различити планови збивања губе своје димензије па је прича о Пилату и Јешуи дата тек са пар фрагмената из којих уошште не провејава моћни цинизам о појединцу који види далеко испред хоризоната оних који држе кормила власти. Основна реалистичка потка збивања између Мајстора и његове околине књижевне и друштвене — дата је са нагласком на трагичну љубавну поему између Мајстора и Маргарите а не на трагичну судбину уметника и његовог деда. Трећи план овог дела, појава Ђавоља у Москви 1930. године дата је само као питорескни фон представе. Воланд, професор црне магије, и његова свита, делују као нека питорескна карневалска пародија злодуха који више својим ко-
стимом и маском него стварним делањем
меној
мефистофелски сенче цело збивање. Представа почива на само једној стаглумачкој интерпретацији: Сте-
фан Јордаче је донео сву драматику
интерпретацију
Мајсторове судбине, али му се није пружила прилика лл се уздигне м до смирене ироније са ко ом се Јошуа поиграва са Пилатом. Октавијан Котеску је демонстрирао смирену глумачку зрелост (Професор Стравински, Понтије Пилат) док су Валерија Сећију (Маргарита) и Ђорђе Визу (Иван Бездомниј, Матеј Леви) тек у завршници досегли драмски снажније, сценски сугестивније тонове. Сценографија Андреја Бота, пречесто спуштајући параване између првог и дру тог плана, избацује сва важнија збивања на прилично узак просценијум, дајући тако прави простор м значења осталим токовима и идејама Булгаков-
љевог дела.
не
Милутин МИШИЋ
ЧАСОПИСИ
ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, 9
Септембарски број вовосад ског часописа објављује огле де николе Бертолина, ка Петрова Нога и Бранка пеића. Прозом су заступљени Исак Ва шевис Сингер, Јудита Шалго, Бошко Ивков ми Бранислав Гу дељ, док се поезијом јављају Душан Костић, Ференц Јухас,
новић, Х. Чулић м други. ЛМС у овој свесци доноси, одломке из дневника "'Ђерђа Лукача и ликовне прилоге Бог дана Борчића. (Главни уред ник; Бошко Ивков)
РЕПУБЛИКА, 7-8
Двоброј часописа књижевника Хрватске за јул — август крцат је поезијом и прозом. Отвара се песмама Ивана Сламинга, а затим су ту још стихови Славка Ј петера Добаија, Кароља Барија, Јожефа Уташија и Имре Оравеца, те проза Милана Ра ковца, Даче Мариани (Италија) и нових приповедача: Љи
ре а, Саше Вереша (Дне вник, 1981), Цесареа Шаватини ја, Фрица Радаца, Жана-Мише ла Палмјеа, Корада Алвара, Ма рија Естера Васкеза и Бранимира Доната (Критичарев избор). „Републику“, укратко, треба редовно пратити. (Гл. им одговорни уредник: Бранко Малеш).
СТВАРАЊЕ, 8-9 Добра трећина овог двоброја
титопрадског часописа за књи жевност и културу посвећена је поезији. Песме објављују; ; . Берберски,
шевић, Ш. Крцић, Р. Ђаковић, ч. Вукићевић, М.'Поповић, В, Вујадиновић, а ту су им стихо ви Ахмеда Секу Туреа! Разне прилоте потписују Р. Кемпф, 3. вучинић, В. Н. Никчевић, М. Касалица и ВБ. Минић. Кри тику пишу В. Павић и м. Краљ, док роман „Сјећање на О“ почиње објављивати Слобо дан П. Бошковић. (Гл. и одго Перт уредник: Сретен Асано
СА СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА
Селектор, какав и чији:
'Или: како, према замисли Програмског одбора Југословенских позоришних ига-
ОДЈЕЦИ
„Аргументи“
реагују
Шта је уредништво ријечког часописа одговорило на подметања бившег колеге објављена у францу-
ском „Отожестиону“
Недавно се појавио у продаји, са приличним закашњењем, нови број ријечког часописа за друштвену теорију ми праксу „Аргументи“, „чији је издавач Центар за идејно-теоретски рад ок Савеза комуниста Хрватске. Часопис, на 300 страница, објав љује занимљиве прилоге уз 40годишњицу устанка народа м ва родности Јутославије, међу којима посебну пажњу побуђују делови из ратног дневника Младена Ивековића. То је, У ствари, необјављени · материјал који се односи на раздобље од септепмбра 1943. до краја те године, а сведочи о ауторовим до живљајима, утисцима и виђењу појава и личности за време 60равка у Лиши, Хрватском примо рју, Горском котару, Каству и Истри. Дневник је овде објављен први пут код нас и представља вредан извор м докуменат који свакако захтева даљу о стручну обраду
Интересантни су и бројни дру ги прилози у овој и рубрикама „Несврстаност 1961-1981“, „Студије и чланци“, „Реггирања“...
Својеврсност у рубрици „Реати рања“ представља превод интервјуа из
са „Отожестион“ („Самоуптравља ње“ с бившим чланом уредништва „Аргумента“, социологом Слободаном Дракулићем. Под насловом „Кратка повијест једног | самоуправљачког часопи са“ (мисли се на „Артументе“), Дракулић говори о неслагањима. са уредништвом, о тобожњој „за висности“ ових људи од поједи наца. А дају се м произвољне оцене друштвево-политичких при лика код нас.
У реазтовању уредништва „Аргумената“ које следи након тота, напомиње се да је Дракулић „или жртва перфидне манипула ције“ или иначе ни по чему сен зационалну промену _ редакције „треба приписати искључиво ње говој машти“.
Уредништво закључује: „Занраво, овај случај је више тугаљив, него што би заслуживао неку озбиљну пажњу. Он је индикативан им за једну менталну предиспозицију којој је, на жа-
лост, склон један дио наше ин-
телигенције: од маније прогањања до нарцисоидности која не трати поговора, а боже сачувај ни критику, јер је то одмах про-
кон...“ М. ПЕТРИНИЋ
Кућа књига
Студеница. — Стари Карађорђев конак летос је боље искоришћен. Мањи део простора али је зато створена врло лепа
по уређен и још ле за салу за венчања,
овде леодвојен блиотеедњовеко- ка и читаоница. Овај други кутак опремљен је у — Сре олико вном стилу. Углавном из поклона, већ је прикупљено неко»
хиљаде књига које ће добро доћи мештанима
“ченицима Основне школе „Милун Ивановић“, сближљег манастира“ Студенице.
нвим гостима и посетиоцима
(Текст и снимак: Ј. КРИЧ
околних села и али и многоброј
КОВИЋ)
ра у Новом Саду, треба да изгледа селектор. 28. зам“ а за „државни кључ 05556 тжви пељен
(Нови Сад, септембра) — Како бирати селектора једне такве културне манифестације каква је Стеријино позорје: __Колики треба да му је мандатт Како да се пронађе права личностг Какви односи треба да владају између селектора и других тела и органа Југословенских позоришних игара7
Са тим питањима · борио се ових дана, неколико _ часова, Програмски одбор Стеријиног позорја — ново и доста оспоравано саветодавно тело Главног одбора Позорја.
До сада није с постојао неки чвршћи криттеријум за избор селектора Позорја, мада се он бира још од 1964. године. (Именује га Главни одбор Позорја, уз одређене консултације међу позоришним радницима.) Нови Правилник о Југословенским позоришним играма, пак, налази се тек у повоју и питање је да ли ће уопште бити _ усвојен до краја године,
По „државном механизму“
Какве критеријуме им какав профил главног с селектора су „скројили“ чланови Програмског одбора Позорјат
Најлакше су се сложили У томе да мандат селектора убудуће буде годину дана, али нису прецизирали да ли се тај мандат може поновити — бар још једном. (Накнадно смо сазнали да је у првој радној верзији будућег Правилника о Југословенским позоришним _ играма уписана могућност: изузетно успешан селектор моћи да СВОЈ једногодишњи мандат да понови још само годину)
Много теже било је опредељивање из којих средина и којим редоследом треба убудуће бирати селектора и да ли такав „механизам“ треба уопште — чврсто одређивати. Један број чланова Програмског одбора мисли да и код селектора Позорја треба чврсто примењивати „државни механизам“: да се према унапред утврђеном редоследу селектори наизменично бирају из свих република и покрајина. Али. одмах се поставило и питање; хоће ли у тренутку с" када на ЊУ „дође ред“, свака република и покрајина доиста моћи да предложи погодну личност која ће својим радом не само сачувати досадашњи ниво и углед Стеријиног позорја, него га још више развити и унапредити7!
5
и
"Ту су, очито, и највећа колебања. Сви се, с пуно разлога, залажу да треба стварати услове да за место главнот селектора Стеријиног позорја равноправно конкуришу истакнути м способни _ ствараоци из редова свих народа м народности свих наших република и покрајина. Но, већ поменути „државни механизам“, односно с аутоматизам у избору према унапред утврђеном редоследу, не сме бити пречи од међусобног с поверења и шире демократске расправе, дажле договарања, Најпогоднија личност — ствар је свих подједнако. Чланови Програмског одбора, најзад, одлучују: селектор ће се убудуће бирати наизменично, из свих република и покрајина и
према унапред утврђеном редо-.
следу. Редослед ће се, пак, сачинити према томе колико СУ републике и покрајине већ имале селектора.
Прве исправке
На основу досад бираних селектора, од 1974. године — до 1982, предност су, према критеријумима, добила Шрна Гора и Косово. Они на Позорју нису имали ниједног селектора из своје средине. Редослед за избор селектора даље _ овако изгледа: Македонија и Босна и Херцеговина (које су имале једног селектора, са мандатом од по го дину), затим – Војводина: један селектор и: двогодишњи мандат, Словенија. — два селектора и двогодишњи мамџдат, Хрватска три селектора м њихов укупан шестоголишњи мандат, и Србија — три селектора м седмогодишњи мандат,
Црна Гора или Косово, према овом аутоматизму, треба да предложе селектора 28. Стеријиног позорја. На седници – Програмског одбора. међутим, одмах се чита обавештење СИЗ-а културе Црне Горе: у салгашњем тренутку немамо погодног кандидата за селектора 28, југословенских позоришних ·_ игара! Ни делегат СИЗ-а културе Косова у Програмском _ одбору _ „није сигуран“.., Стога. Програмски одбор закључује: селектор за наредно Позорје треба да потиче са Косова или (алтерпативно) из Македоније. Али, ни ту вије крај. Следи још једна „исправка“ Програмског одбора у односу на утврђени аутоматизам код избора селектора. Из република и покрајина које „дођу на ред“ треба
„,
зорјаг — Шта је то „аутомати
за селектора предложити најмање по два кандидата. А онда ђе Програмски одбор одабрати Најпогоднију личност и предложити је Главном _ одбору Позорја. Програмски одбор затим „не мора да прихвати ниједнот прелљложеног кандидата“.
Како то, онда, може бити остваривање некаквог „државног механизма“ и „аутоматизма“»
Ко је неподобан2
Два члана Програмског одбора, уз све ово, сматрала су да глумци и режисери, као позоришни практичари, нису подова за селектора те да би ту улогу тре бало (искључиво) поверити позоришним теоретичарима — критичарима или театролозима. Ипак, већина чланова је била против овог фаворизовања критичара и театролога који су, узгред буди речено, досад углавном и држали монопол на селекторске функције на највећем броју наших позоришних фестивала, И следи оваква одлука: за селектора Позорја могу равноправно бити предлагани глумци, драмски писци, позоришни критичари, театролози...
На крају, требало је дати од" говор и на питање; какав је ти однос између Програмског одбора и будућег селектора: ту чини се, још увек није разјашњено. У расправи је, ребило и енергичних залага„ауторске селекције — стопостотног сопственом укусу једне личности, уз захтев да се профил сваког Позорја као и критеријум за избор представа формирају уз заједнички цотовор и сагласност Програмског одбора и селектора. Али, остале су недоумице: да ли ће изабрани селектор доиста хтети да » Програмски одбор7 Односно, да ли ће се одрећи своје личне визије естетских и других театар“ ских вредности: Или ће, пре коначне визе за избор, селектор морати да се обавеже Пропрам“ ском одбору на „послушност · _
После свега остаје утисак. питање · избора селектора Југо словенских позоришних игара х његове улоге у једној тако изузетној културној манифестацији, од интереса за све наше народе и народности, биће и даље пород за многа „ломљења копаља. но, добро је, што су све те недоуми“ це почеле да се распр У решавају — јавно.
Слободан СТАНОЈЕВИЋ
МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ
Неготин. — .У Неготину су пре два дана почеле традициозалне музичке свечаности „Мокрањчеви дани“, једна од најзначајнијих културних смотри у нашој земљи. У току пет дана ове манифестације, сећање на великана хорске песме Стевана Мокрањца биће стваралачки обележено наступима најпознатијих југословенских хорова, оперских певача и
инструменталних ансамбала и солиста. „Дани“ ће бити пропраћени и ликовним изложбама и књижев ним вечерима. којима се обележава 150-тодишњица рођења сликара и песника Ђуре Јакшића.
МЕМОРИЈАЛ НАДЕЖДЕ ПЕТРОВИЋ
Чачак, — Традиционални, 12. меморијал Надежде Петровић све чано је јуче отворен у Чачку. На
ен-
овој редовној смотри Ј 45 ског сликарства 28 сликара је и
ложило 56 радова. Награду, 12. ме
моријала добио је Милан Цмелић сликар из Новог Београда, а И града Чачка припала је Душан. Тодоровићу, академском сликару из Новог Сада Добитник награда СИЗ-а културе Чачка је драг
мартиновић, сликар из Шапца, “А награде Радничког савета колеке тива „Агрострој“ сликар шем
Гавранкапетановић, из Новог Београда. (М. М)