Борба, 22. 09. 1984., стр. 15

ма ПР Бени МЕ И

+ : . : 1 о аи У

Слободан П авловић, ·

ПЦ а ан ао (Од специјалног извештача «6 Јарић А ј

„БОРО Ина | пи „Валета, септембра

— „Кад смо се својевремено ословодили страног управљача. нап. први и главни циљ био.је ла У овом свету међузависности , обезбедимс Малти колико год је то: могуће политичке и економске независности. успели смо' да један. ол главних штабова НАТО уклонимо са наше територије. али то ни у ком случају није означавало. почетак окретања према другој великој сили. Не. то никако не! Наш-циљ био :е: несврставање. А. "посебво 'смо желели да будемо сигурни да се Малта ни на који начин. неће употребити у наношењу, штете нашим арапским суседима “ка а

Тако о не давно прошлим временима ове несврстане медитеранске земље говори њен. предсепник влапе Дом Минтоф. Задовољан је пређеним путем (да подсетимо: последњи британски војник отишао зе са ово: острва тек пре пет.и по година. 31.

| |

марта 1979; и оптимист кал се поведе разговор о будућности:

·„Та слобода и та незазисност су од виталног значаја за ту нашу визију нове Малте, коју ми. видимо као мост између Европе и Африке. као мост мира међу народима Медитерана. А та функција је вешто сасвим природно за све нас који овде живимо, Наше острво лежи на средини пута између Африке и Европе, на средокраћи између Гибралтара и Порт Саида. Наша. историја је микрокозма свих звачајнијих збивања у Медитерану: нап језик је арапског порекла. наша религија је европска, а наша култура и традиције су одраз мешања раса и народа који су крстарили овим морем к остављали неизбрисив траг на његовој цивилизацији“.

Ни једни. ни други

Шибан Оштрим; временом све оштријим хладноратовским (и осталим) ветровима, малтешки брод је

· — кад се најзал ослободио туђинске

посаде и капетана —' потолжио једво од својих прибежишта у луци несврставања. која му је"одмах по~' вудила један вез и, што је било још важвије. какав-такав лукобран. Неутрална Малта је тако — поред Југославије и, Кипра — једини пуноправни европски, члан покрета несврстаних, који је:после прошлотодишњег самита у Делхију окупио већ преко стотину земаља са четири континента. И то члан чија је присутност веома запажена у иницирању оних акција покрета које су усмерене ка јачању. безбедности У Средоземљу, њеним.) зепосредним повезивањем са "европском и. уо-

игурној луци

Сботу перспекшиђу Малта ффажи у неушралносши заснођаној на оринцичима несбрсшаносши

ЗРЕООЕММО МО

му теле о

су

пште, глобалном безбедношћу, а све то кроз процес о чијем карактеру као некакав радни наслов најбоље говори парола „Медитеран — зона мира. пријатељства и сарадње“.

ИМ небврстани. уопште — с друге стране — овом подручју поклањају све већу пажњу. тако да је у Политичку декларацију њиховог последњет окупљања на врху ушла већ и

обавеза стављена једанаесторици њихових медитеранских чланова (Алжир. Кипар. Мароко Тунис,

Либија, Сирија. Либан. Југославија Малта, Египат и ПЛО) да се окупе штто је могуће пре, ивституционализују на одређени начин И. другим речима. учине све што је у њиховој моћи како би се за почетак превазишли међусобни неспоразуми, су-

протности и сукоби, а затим кренуло према оном великом и жељеном циљу.

Пуна подршка

Прошле недеље је тим поводом дошло овде до састанка на министаоском нивоу. чији је значај посебно у постигнутом договору 0 будућој свестравој сарадњи земаља учесница и њиховим напорима а се она отвара и према осталим медитеранским земљама, како би се створили неопходни услови за превазилажење затегнутости и 5локовских оптерећења у овом делу света.

Конкретно — кад је о домаћину конференције било речи — учесници су поново потврдили подршку

„преговорима са

делхијског самита неутралном статусу Малте (заснованом ва принципима несврстаности) и оценили га као ефикасан допринос миру и стабилности у овом Региону. Речено је том приликом — а после тога и записано у званичном документу 0вог скупа — да „неутрални статус Малте отвара охрабрујуће перспективе за даље акције и активности на билатералном. субрегисвалном и регионалном плану, чиме се стварају услови да се онемогући велико страмо војно јачање у том подручу“. ·

О том великом. заправо све већем страном војном присуству у медитеранском басену. у Валети се на сва: ком кораку им са забринутошћу говори. Вођена прагматич“"ом Минтофовом руком. малтешка република покушава (и спасе хриди на које је бацају таласи са америчких и совјетских носача авиона и осталих ратних пловила У којима њене приобалне воде одавно већ не оскудевају. После британског и НАТО кишобрана — коли је званично затворен пре пола деценије — Малта је почела да обезбеђује своју равнотежу придржавањем и за другу страну. са којом је послед њих година склопила неколико врло значајних и за њу важних споразума. Тако је. рецимо, са Совјетским Савезом склопљен трогодишњи бартер-уговор вредан до 1986. укупао 260 милиона долара, чему је претходила дозвола Москви ла у овдашњим безбедним лукама ускладишти за потребе своје морнарипе 100.000 тона нафте. ДНР Кореја већ доста дуго фигурира као један од главних снабдевача овдашњих још симобличних оружаних снага НР Кина је такође све присутнија са својим стручњацима. капиталом “ производима, исто као и неке источноверопске земље ..

„Трговаћемо и са самим црним ђаволом, уколико ће нам то пружити шансу да повећамо. ваше продуктивне капацитете, смањимо незапосленост и ослободимо се притисака којима смо изложени“ — каже тим поводом, у интервјуу за „Њузвик“, Минтофов заменик Боничи оплбијајући оптужбе да се Малта претвара у црвену медитеранску луку“

Држећи се принципа несврстан ости и инсистирајући на својој веутралности, влада у Валети је последњих дана веома авгажована У Либијом. којој се "нуди потписивање .међудожавно" пакта о неутралности, „Циљ овог пакта био би да се никоме не дозволи коришћење наших база за евентуалну агресију на Либију. као што Триполи никоме не би лозволио дл са либијске територије насрне на Малту“ — рекао је Бонићи у разговору са иностраним новинарима коти су пратили министарску конференцију несврстаних. истичући да би његова земља била веома заинтересована да сличне договоре постигне касније и са Алжиром, ФеРранцуском и Југославијом.

ИАЕА НЕ ЕН ве

Терапеутско дејство наслеђа

Раде Брајовић.

, у

Мада објективно нису ни близу некој драматизацији, збивања у Индијском потконтиненту, између Индије и њених суседа, у овом тренутку предизборних припрема у Делхију и Даки, па и предизборних разго вора посебне врсте:у Исламабаду, не протичу без регионалних узнемирења. Истовремено, садашњи догађаји (инциденти на граници Индије и ПаКистана, обнављање немира Тамила у Шри Ланки, према којима Индија показује посебно занимање, неспора зуми Индије и Бангладеша,итд,) и сада, као и увек, превасходно потен цирају опште околности у којима се развијају односи:у Јужној Азији.

Збир разлика је, наиме, заједниз ки именитељ, по. много чему специфичне политичке географије Индијског потконтинента.

Рецидиви_

· Да поменемо само неке. Мако су све земље (Индија, Пакистан, Бангладеш, Непал; Бутан, Шри Ланка и Малдиви) чланице несврстаног покрета, у региону се још осећају реци диви колонијалне прошлости, посебно у економској еманципацији. Једна поред друге су земље од 700 милиона — Индија — и само 200 хиљада становника — Малдиви. Заједно жи ве бројне нације и ваљда све позна те религије, а присутне су и традиционалне кастинске поделе. У исгом региону технолошки „развој је стигао и досателита— Индија — зли и остао на задсталости испод 100 дола ра тодитињег дохотка по. становнику — Непал, Бангладеш, Бутан. |

У таквом амбијенту, социјално-Политичком и економском контек= ту, није, чак ијдејством политике не сврстаности, нимало једноставно је Утралисати све. супротности и ка пи дударности, укључујући и Оне Фа стижу каналима утицаја 'и итер великих сила; Познато је, на ПРВИМ да је Индији од великих сила и но близак пријатељ СССР, а стану САД, што не може да нед

нек гретне | поје и на неке конкретне спољно

литичке потезе. Према Авганистану

Обнабљање заосшалих међусобних Проблема и сдорођа на Индијском бошконшиненшу шребало би да има супрошан ефекаш и омогући бржи процес нормализације и сарадње

приликом сусрета У Делхију

и Кампућији, на пример, нису поду дарни ставови Индије и њених сусе а.

“ Ови и овакви, по нечему ванреги онални фактори, међутим, немају, чини се, битнијег утицаја на стање билатералних односа, не бар на спре мност да се сарађује. Оптерећења између Индије и њених суседа су друге врсте.

Оптерећења

Највеће оптерећење је између Ин дије и Пакистана, настало на познатом наслеђеном спору око Кашмира који је био мотив два од три међусобна рата, а ових дана је и повод чешћих граничних инцидената. Делхијске сумње о мешању „спољних фактора“ у побуну екстремних Сика У Панџабу, У инспирисање државе „калистан“, дода тни је елемент индопакистанске по-

дозривости.

СУМЊЕ И САРАДЊА: Председник Џајевордене и премијер Индира Ганди

'" њинске етничке заједнице којој је матица у индијској држави Тамил Наду, изазивају, најблаже речено, вербалне спорове Коломба и Делхија. Неспоразуми нису битније смање ни ни посетама председника Џајеворденеа Делхију, ни индијским по средничким укључивањем у прегова рачко решавање тамилског пробле-

ма. Увек у Коломбу остају сумње у

могућност претераног индијског мешања (неки индијски „јастребови“ траже и војну интервенцију), а у Делхију утисак да влада Шри Ланке не успева или можда и не жели да елиминише супрематију већинске заједнице Синхалеза над мањинским Тамилима.

Коришћење вода реке Ганга, јед но пешчано острво у Бенгалском за ливу и таласи бенгалских имиграната из Бангладеша у савезну индијску државу Асам, почели стварањем Бангладеша 1971. готово хронично оптерећују иначе добре односе Даке и Делхија. Ови проблеми

Немири Тамила у Шри Ланки, ма остају отворени, јер се, на пример,

не затвара за Индију горући проблем у Асаму, који је више пута био сцена ужасних крвопролића између староседелаца Асамеза и дошљака из Бангладеша.

Утицаји

Ови и слични специфични споро ви не могу се, наравно, отклањати једним дипломатским замахом. Има аналитичара који тврде да би уследи ло убрзање ако би се у међусобним односима одстранила хипотека „старије сестре“, џиновске Индије, према малим и, зато, неповерљивим сусе дима.

Чињеница је, међутим, да земље Индијског потконтинента, и уз спорове, успешно сарађују. Промовисан је, на пример, форум регионалне еко "номске сарадње седам земаља Јужне Азије. О свим споровима дијалози се продужавају, прихваћен је метод стрпљивости и тихе дипломатије, ко рак по корак. Највише охрабрује што се запетљани процес нормализа ције индијско-пакистанских односа не прекида, иако преговарачи на сва ку нову рунду не доносе оне нове предлоге које би прихватила друга страна.

Да ли, коначно, предстојећи индиј ски парламентарни избори могу да утичу на односе суседа; Наравно да могу, али и развој односа међу су седима, посебно на спорним тачкама, може да утиче на унутрашње одно се политичких снага и на предизбор на и друга расположења у Индији. Слична претпоставка се може везивати и за изборе у Бангладешу и Па кистану, где би Делхи без сумње више волео владавину цивила него, генерала. Не би, међутим, требало сумњати да ће и Индија и њени суседи, упра во примењујући принципе несврстаности, успети да још интензивније развијају сарадњу и решавају насле ђене проблеме, што је и најбољи на чин да се контролишу и неутралишу унутрашња и међусобна расположе ња супротног смера. Компликовано наслеђе, уосталом, требало би да има терапеутско дејство, посебно за (ове) земље бројних заједничких интереса.

засад успева) да са

НЕДЕЉНА БОРБА 22—28. септембар 1984. страна , . — 15.

недеља и среду ·

светлу више огледала

Владо Теслић,

у

Тридесет девето заседање Генералне скупштине ОУН је отворено упозорењима генералног секретара УЛ, одлазећег и новоизабраног пред седника да су растући проблеми и све затегнутији међународни односи у раскораку и да траже промене понашања, што се посебно односи на велике силе. То је сасвим добар увод у генералну дебату коју ће у понедељак отворити председник Ретан и, по традицији, министар иност раних послова Аргентине. ~

Како се верује, то ће подстаћи расправе оних који су за стагус кво и даље бетонирање „индивидуализма“ у светским пословима и сних који се руководе духом и словом Повеље ОУН и које стоје на позицијама „мултилатерализма“ као израза демократизма у решавању г0 рућих међународних проблема.

Велике силе су на ранијим заселањима биле прилично неосетљиве на све критике сопственог понашања, користећи се између осталог или правом вета у Савету безбедности или солидном већином земаљл које су окупљале око себе. Оне се још увек користе правом вета али су изгубиле већину што битно мења олносе и због чега су веома осетљиве на критике сопственог понашања. Најбоља илустрација те бриге за „имиџ“ у свету је пледоаје америчке амбасадорке у УН Киркпатрикове „фер“ третирање САД. Говорећи новинарима, Киркпатрикова је истовремено наговестила да ће се САД бранити свим средствима, не презајући чак ни од упозорења да љђе „евидентирати“ све оне земље које са САД имају добре билатералне од носе и које заузимају веома критич ке ставове у односу на ту земљу.

Изгледа да се неке земље сада

тек суочавају са проблемом, да их

други виде другачије него што они сами себе виде. Од тога обично глава не боли, али на осетљивим теразијама међународних односа и знатно измењеној светској сцени то може да буде значајан не само психо лошки него и политички поен. Многи су покушавали „увећање“ своје слике и њено улепшавање на унутдашњим огледалима. Али нико није још успео да себе представи бољим

· и лешшџим на светлу светских огле-

дала.

То сада откривају и Немци из Бун десрепублике који нису одушевљени званичним именом своје земље и који би очитледно желели да се свеТУ представе пол старим знамењем „Дојчланд“, од кога свет после толико горких искустава и 40 година после слома највишет израза памтерманизма — фашизма — још увек зазире.

Изгледа да је италијански министар иностраних послова Андреоти по годио у средиште једне од најосетљивијих мета европске сцене када је на фестивалу органа КП Италија „Унита“ изјавио: „Сви ми желимо добре односе две Немачке. То је и допринос миру који нико не потцењује. Али, на тој линији не треба претеривати, Треба признати да је пангерманизам нешто што треба да буде превазиђено. Постоје две немачке државе и две треба да остану“.

Андреотијева изјава је наравно из раз ширег незадовољства светске јаз ности због пропуштене шансе ла Ерих Хонекер посети Савезну Републику — због чега део кривине сносе и фактори Бона који су У тсј посети видели и остварење старог сна о уједињењу.

Кључно питање, наравно, у Анлреотијевој изјави није сумња у демократски карактер Савезне Репуб-

лике, због чега се Кол највише љути. него покушај да се расправа о Европи поново врати на границе или на дискусију о Јалти, што при жељкују и сви потенцијални реваншисти у Немачкој и Европи.

Уместо да расправља о томе и да се јасно дистанцира од тих идеја, Бон покушава да врати лопту на део терена на коме нема противника — позивајући се на „демократију“ и „савезништво“ који су наводно једном заувек превазишли пангерманизам. Да ли суг

Андреоти није рекао ништа више о оном што о Немачкој мисле сви Европљани а што сви Немци сасвим добро знају. Није ли у том погледу класична иронична изјава оног Француза, старог дипломате Франсол Понсеа, — да толико воли Немце да би им дао десетак држава а не само две колико су им дали савезнипи на крају рата обезбеђујући се тако, делимично бар, од немачког реваншизма. Није ли израз такног прилаза било и укључивање Савезне Републике у војни савез Запала да би се спречио или њен неутрали зам или приближавање другом табору7 Изван тог контекста свака расправа о пангерманизму је чисти академизам или политичка страчпутиџа. И Мемци свакако имају право на своје снове, посебно оне о уједињењљу, али у неким другим, бољим међународним околностима чијем по бољшавању и сами морају да допринесу. А то свакако неће учинити из данашњих блоковских бункера када се витални национални интере си подређују „вишим интересима“ и својеврсном панглобализму и хеге монизму.

Ова недеља остаће забележна и по другим крупним политичким афе рама које овај наш свет преламају у нешто измењеном светлу него што се то званично презентира утчемире ној.јавности.:

Бејрут је још једном био позорница терористичког самоубилачког атака на Американце и многих људ ских жртава, што је за највећу осуду и жаљење. Али, да ли је о том и даље могуће говорити као о инциденту и широј терористичкој завези — изван контекста политичке крије на Блиском истоку која се не решава или се покушава решити на погрешној политичкој премиси7

. Британци и Совјети су одиграли јотп једну међусобну шпијунску тах партију, у којој је сваки потез преп видив и која баца много светла на

политички и пропагандни рат који ником и ничем не користи. Није више лако ни штијунима у овом

свету где нико ником не верује!

Највећу пажњу је привукла и лоста мистериозно удаљавање шефа совјетског генералштаба Огаркова., Изразити стручњак у наоружавању и елоквентни заговорник нових стта тешких теорија са не малим политичким амбицијама, Огарков је сишао са сцене што неминовно намеће питање. — шта се мења у совјетској стратетији и политиџи. Јет, тешко је повезовати после искуства мапђштала Жукова да се неко у Сотјетској армији може осамосталити и од војити од линије Партије.

Пажњу, засад, привлачи пледоаје Огаркова за „свој пут“. Маршал је, наиме, дошао до закључка да су две суперсиле у нуклеарном оружју лоститле пат позицију, да су лаља ракете бесмислене и да се СОСР мора ослонити на развој конвенцио

налног оружја „дубоког удара“. Да ли је могуће да је наишао на отпор „ракетног лобија“ у својој земљи,

нешто слично као и маршал Жуков пре четврт века2 И да ли је то знак даље трке у ракетном наооужавању или можда спремности на обнову преговора

бод. ја, 5214ј5 32 Кулао

(„Унита“, Рим)