Борба, 20. 05. 1989., стр. 19

NEDELJNA BORBA 20-21. maj 1989. strana

IZBOR IZ STRANE ŠTAMPE _

emokratija može da bude užasno dosadna

Zašto britanski pisac Gream Grin kada razmišlja o politici više voli Dani·

Demokratija može da bude užasno jpsadna. Upravo je takav osećaj podsta+) Grejema Grina da putuje. Na početku

ie knjige „Upoznajem generala“ koja ovori 0 prijateljstvu sa generalom Torihobn (prethodnikom generala Norijege u „nami) Grin pominje jednog prijatelja wji Se o zašto se toliko uporno interejeza Spaniju i Latinsku Ameriku: „Mož-

dgovor leži u sledećem: u tim zemljamaje politika retko bila puko smenjivanje apamičkih partija, već je bila pitanje žita i smrti!“ ;

Život i smrt ga više uzbuđuju od opih izbora. Na osnovu razlika u počecima (arijera nikaragvanskog predsednika Dajela Ortege i predsednice britanske vlae Margaret Tačer lako nam je da pogodimoko je postao Grinov prijatelj. Ortega je Sljiva automobile pred američkom ambasadom, bio mučen, ubio jednog od dželt, proveo sedam godina u zatvoru i „jestvovao u gerilskom ratu. Margaret Ta-

rje polagala ispite i nastanila se u Finija. A ni njen otac Alderman Roberts ić rimio telegram iz Dauning Strita koji bi < moga0 uporediti sa onim koji je Ortega ac dobio od Anastasija Somoze, tadašnjeg nikaragvanskog diktatora: „Jedi gov-

M Ovih dana su se dvoje rukovodilaca

jela Ortegu nego Margaret Tačer

THE INDEPENDENT . (London)

sastali. Izgledalo je da se Margaret Tačer,

pred televizijskim kamerama i / , odnosi prema Ortegi kao da smrdi. Te večeri, u eu

· minsteru, Grin je zagrlio nikarapva predsednika. „Bogledajbio u mra a sopstvenoj zemlji — rekao je istaknuti romanop!sac — a ne u imaginarni mrak u Vašoj demokratskoj zemlji “. Moguće je diskutovati o tome koju zemlju pritiska Imaginarniji mrak, ali to ne bi imalo svrhe Ona: e O ob da razumemo Grina. zaokupljen heroj Š HR O plj ojskom borbom pro Grin je zabavio milione svojih čitalaca, jer je Berhemsted prikazao kao mesto u kome se igra ruski rulet, a Brajton kao grad u kome se ljudi međusobno kasape žiletima za brijanje. U rukama majstora oživeo je čak i zubarski zanat. On je, takođe, išao na putovanja u zemlje bezakonja i pripovedao nam o „tom osećanju ushićenosti koje izvesna opasnost izaziva kod posetioca sa povratnom kartom“.

Poslednji citat je iz uvođa koji je Grin napisao za „Tihog Amerikanca“. Pajl, Amerikanac koji se pominje u naslovu, ne samo da je junak jednog od njegovih najboljih romana, već je i otelotvorenje političkih stavova kojih se Grin gnuša. „Pajl je bio veoma ozbiljan i ja sam se dosađivao na njegovim predavanjima na Dalekom istoku koji je on poznavao isto onoliko meseci koliko sam ja imao godina. Demokratija je bila njegova druga omiljena tema iznosio je neprihvatljive stavove o tome šta Sjedinjene Države čine za svet.“. Palj je idealista. „Ponekad poželim da te pokreću neke zle namere,“ kaže mu pripovedač knjige, „pa bi možda malo bolje shvatio ljudska bića. A to se odnosi i na tvoju zemlju, Pajl“.

Grejem Grin, sa svojom pronicljivošću za zlo, uopšte ne liči na Pajla — osim što i on ponekad ne želi da loše misli o ljudima. On nalazi mane Papi, Sjedinjenim Državama i buržoaskoj demokratiji. Fidel Kastro, Kim Filbi i Mihail Gorbačov predmet su manje kritičnog preispitivanja. Čak ni Grin sve ne razume.

eagee(ylnarufysrirrpEOyiirL rain era area Sira US EE TO riga USI e Pirazin ra S pase IGJ ALO uRezeıaaiI JURITI: BEC Warez:

Stariji,

Rastuće blagostanje poslednjih deset dina donelo je Evropljanima mnoge zajedničke navike, bar u tom smislu što sada witroše mnogo više vremena na odmor i ubavu, na kupovinu kuća i automobila.

Ipak, novi pogled na evropski način jota, koji je nedavno objavila istraživačko-marketinška organizacija Mintel iz Velike Britanije i dalje potvrđuje neke već ukorenjene predrasude o razlikama među Evropljanima.

Francuzi su, prema toj studiji, najveći ivinisti, Nemice su najdominantnije žene, a Italijani žive u najbrojnijim porodioma i najviše vole svoje automobile.

Dok Englezi imaju najveću stopu razvwda brakova i najnepopularniju hranu, iptle Holanđani važe za najveće kosmoplite, a Belgijanci za najdosadnije ljude.

Istraživanje je obavljeno u anketi sa #000 ljudi u sedam evropskih zemalja uVelikoj Britaniji, SR Nemačkoj, Francusbj, Italiji, Belgiji, Holandiji i Španiji, Ono (ije skicu za portret evropskog potrošača

bogatiji,

Sličniji...

Prema nekim istraživanjima, pokazuje se da je tokom profekle decenije rastuće blagostanje donelo zapadnim Evropjanima mnoge zajedničke navike, — Ipak, ostale su i neke ukorenjene predrasude

ea Y'ZuZL R IirTKYKZAI Ver mia 7 YT Tira wONAz Are roga enes en ira Ona yaraniMi

FINANCIAL TIMES (London)

Širom Evrope stanovništvo postaje starije, a stopa nataliteta opada. To je najizraženije u Zapadnoj Nemačkoj, gde je već ispoljena briga zbog mogućeg dugoročnog problema nedostatka radne snage.

Broj brakova bez dece je u porastu a institucija ozakonjenja bračne veze u opadanju, i to naročito u četiri velike katoličke zemlje, kao što su Francuska, Španija, Italija i Belgija.

Nemačka je najbogatija evropska zemlja, a Španija najsiromašnija. Na svaku Nemčevu zarađenu i potrošenu funtu, Španac zaradi i potroši samo 63 penija.

lako ne vole dugove, Englezi štede manje i uzimaju kredite više nego njihovi

evropski susedi. Najviše se zadužuju za izgradnju kuća. Visina otplate u Engleskoj je za oko 70 procenata veća nego u drugim zemljama, velikim pozajmljivačima, kakva je Francuska, na primer.

Britanci imaju manje automobila od drugih Evropljana, ali drže vodeće mesto u posedovanju televizijskih i video aparata, kao i kućnih kompjutera. Englezi sve više troše na automobile, unutrašnje uređenje kuća i stanova i opremu kuhinja.

Italijanska nacionalna jela najpopularnija su u Evropi, a engleska najmanje privlačna za ostale evropske zemlje. Britanci, međutim, ocenjuju da je njihova kuhinja najbolja. Belgijanci su sami veoma nisko ocenili svoja nacionalna jela, a pored toga su gotovo nezainteresovani za zdraviju ishranu.

YIAYK.

(„Frankfurter algemajne“)

Violine u favelil

Svakog dana rađaju se deca velikog talenta... U Brazilu je problem što se većini fe dece nikad ne pruži šansa da ga razviju

Poput mačaka lutalica i deca ulice koji se noću šćućure duž pločnika Resifea u severnom Brazilu, grupa devojčica leži umotana na hladnom, čistom mermernom podu jednog tamošnjeg obdaništa. Spokojstvo ovog prozora, malih tela koja mirno počivaju pod velikim ventilatorom, narušeno je kad se jedna ručica trgla i po licu udarila neko drugo dete koje sć, opet, okrenulo i prevrnulo preko nečije noge. Nastalo je meškoljenje, protezanje i gurkanje, a zatim se sve stišalo i devojčice su nastavile da spavaju.

Sve osim jedne. Žasilen Kavalkanti (9) se pridigla i zuri kroz mrak sobe, sve dok nije ugledala poznatu figuru svoje učiteljice, Klarise Amazonas, kako sedi kraj vrata. „Je! vreme, tia (tetka)?“ šapuće. Amazonas gleda na sat. „Pa dobro, možeš da ustaneš“. Dete skače na noge i izleće iz sObe. Amazonas se smeje i viknu za njom: „Povedi Rikarda i ostale, i ne zaboravite violine“.

Preko ulice je bedna Karangežo favela, sirotinjska četvrt, u kojoj s porodicama živi većina dece iz obdaništa, u straćarama s jednom do dve prostorijama. Amazonas izlazi i seda pod veliko džambo drvo, gde je već mirno čeka šestoro mališana.

„Dobar da, tetka“ pozdravljaju je u gotovo savršenom sazvučju. Rikardo Ćagas ustaje i dodaje joj svoju pohabanu violinsku kutiju. „Možemo da počnemo. Prvo vi, Žasilen i Mariso“.

Prilaze joj i pružaju svoje violine. Dok ih ona štimuje, jedan dečak s loptom u ruci dotrča i povika „Hajde, Marsio, počinjemo“. Ali Marsio Kabral (9) mu samo odmahnu. „Većina mojih drugara bi želela,

Afrički san jedne Šveđanke

| Revnosni zvaničnici koji u nizovima lažu crteže dece iz Mozambika na kojima su scene ljudskog stradanja, glavno su Obeležje svih međunarodnih skupova na kojima govori Lizbet Palme. Iza krajnje Mwučenosti i vrlo nezvaničnog držanja bivše „prve dame“ Švedske još stoji gomila LOOIBrA spremna da učini sve da joj godi,

Uticaj aparthejda, posebno na decu, llavna je tema njenog angažovanja, a „poMnska sila“ koja je iza toga, kako je sama rekla, je želja da nastavi delo pokojnog Supruga Ulofa Palmea. „Sramotno je za čilaVo čovečanstvo da još ima mesta u svetu Me je rasizam zakonom zaštićen i dvosIrika je tragedija što nije reč samo o apar-

tjdu, već i o ratovima i destabilizaciji 0je on rađa, kao u Mozambiku. na primer", kaže Lizbet, rečima koje bi sasvim mogle biti i Ulofove,

MMO Pr O II O : O O Oe. UO

Bivši švedski premijer posmrtno je odlikovan Mirovnom nagradom Alberta Ajnštajna u SAD i Nehruovom nagradom za mir u Indiji, za doprinos koji je za života učinio u rešavanju mnogih međunarodnih problema. Njegova udovica i porodica odlučili su da nastave da se bave jednim od takvih pitanja. Sav novac dali su južnoafričkoj deci — žrtvama aparthejda.

Palmeovi su pre dvadeset godina upoznali Olivera Tamboa, predsednika Afričkog nacionalnog kongresa. „Od tada smo ga uvek smatrali pravim južnoafričkim liderom“, kaže ona. Početkom šezdesetih, mladi švedski par upoznao je i Đuliusa Njererea koji je, pre sticanja nezav1Snosti Tanzanije, bio prvi afrički „glas“ kome je Palme verovao, uprkos uticaju britanskih kolonijalnih zvaničnika koji su drukčije gledali na budućnost, „Moj suprug je sve pažljivo odmeravao i znao je šta

Lizbef Palme uvek se vraća Južnoj Africi, čak i kad govori o evropskoj

polifici znači podržati Njererea“.

Stidljiva i toliko Done da čak nije želela da kaže ni koliko dece ima, gospođa Palme izgleda kao da samu sebe prisiljava da izađe na javnu scenu, Njena odbojnost prema novinarima je poslovična. Međutim, njen poziv dečjeg psihologa potpuno se uklapa u odgovornost čelne ličnosti vrlo značajnog Švedskog komiteta UNICEF, koji je za 10 odsto uvećao novčane fondove organizacije. To je, prirodno, čini nezamenjivom i u Skandinavskom programu za rehabilitaciju mozambičkog deteta — žrtve kidnapovanja.

Solidarnost sa Afrikom, koja je obeležila i Palmeovu karijeru od samog početka, za nju je „deo političkog stava, deo društvene odgovornosti svakog pojedin-

nfekcije živinskim mesom i jajima

———tTc Prof. dr Mihailo Andrejević _—

dan Očluje malo čudno da je pre mesec ren a održana jedna međunarodna konfele: stručnjaka Svetske zdravstvene OTciji Oe iz 14 zemalja o tome koje infekija OBU da se prenesu živinskim mesom [Ima, Nije, međutim, poznato da su se aj aeduvremenu desile neke značajnije di emije za koje bi ova infekcija mog!a | S optužena — ili o tome još nema Icinskih informacija, pa se ovo može

| Sad kao preventivna mera. jak, nteresantno je da je ovaj skup stručvinsbjBlAVnu pažnju obratio na to da se žibaki mesom mogu prenositi na ljude odfije iz roda salmonela. Ove bakterije Salnpišane i izolovane od strane Danijela imena, po kome ove bakterije i nose Podina salmonele. One su otkrivene pre 80 izaziva svim lekarima su poznate kao kogy, ači raznih povraćanja i proliva, ta| bi nih trovanja hranom. Nisu to nikaktoksja anja, već bakterije deluju svojim od 2200." a ovakvih salmonela ima više 0 podtipova, tako da ovo predstav-

ava NLO 0 Sa a oan in nn Re e amunnu aminima anupGuiaiiane=eniohizenemEiurisioah phin hesrejeniesmniy'P vri priv aHAsrırenteı rerenisSSapo riza arem=nereemSıp:dsre_pre~noirž rom!yamasra ik okekam> ee RRSĆaricksmusa neee GiGEKoiaGneu-agsiiFaryipeĐnersS–V; teizicbiinigeaiu ama GeSoetaes

lja čitav mali univerzum u svetu bakterija, Većina „trovanja hranom“ u toku letnjih meseci potiče od bakterije ove vrste. Sa praktične tačke gledišta one uvek reaguju na hloramfenikol i pentraksil, tako da njihovo tipiziranje nije ni potrebno. Najčešće se to dešava sa neopranim voćem, sumnjivo spravljenim sladoledom, šlagom i majonezom. Ali ima i mnogo drugih namirnica sa kojima salmonele mogu da budu unete u organizam. To je bilo i do sada poznato, ali se sada insistira na živinskom mesu, i to samo onom koje dolazi iz velikih hladnjača prehrambenih preduzeća, koja na industrijski način pripremaju hranu za široku narodnu upotrebu. Br Rad na pripremanju i konzerviranju ovih mesnih proizvoda predstavlja čitav lanac raznih sudova i mašina kroz koje mora proći, uglavnom automatskim putem, sva sirovina koja je predivđena. Svima je jasno da oni moraju da budu besrekorno čisti, ali eto — salmonele izgleda imaju neku sposobnost da se baš tu ugnjezde i razvijaju. Ne treba mnogo mašte da bi se sagledalo da infekcija jedne takve mašine da izazove lačnano prenošenje ove

bakterije kroz sve ostale produktivne mehaničke faze.

Nismo čuli za neku veću epidemiju evropskog tipa koja bi na ovaj način bila objašnjena prenosom salmonela. Ali se shvata da Svetka zdravstvena organizacija mora unapred da misli na preventivne mere protiv bakterija koje su sposobne da izazovu velike probleme, epidemije, jer danas se hrana proizvodi većinom undustrijskim putem, i najmanja greška u higijenskom smislu može da bude fatalna. U sprečavanju ovakvih masovnih „industrijskih infekcija“ koje mogu da imaju krajnje ozbiljne posledice jedino rigorozna higijena osoblja i samih aparata može da bude sigurnost od ovakvih događaja. ;

Sa medicinske tačke gledišta moglo bi se postaviti pitanje zašto bi pileće uli ćureće meso, pa i žumance jajeta bili specijalno više opasni za prenošenje ovih salmonela. Tu nekih sigurnih odgovora nema. Ne znamo da li su pojedine vrste mesa više podložne infekcijama salmonelama od drugih ili se to spontano dešava u prirodi pa nismo vični da stanemo nekoj infekciji na put.

72eGuardian

London

UO SGCNEEEKNJKUSTNGGSNULNU1TC-— CC TC Or: m ca”. Teško joj je kad treba priznati da se

danas u Švedskoj, kao i ostalim delovima Skandinavije, situacija preokrenula na štetu ove solidarnosti i da su mlade generacije manje zainteresovane, manje idealistične, duboko pogođene neuspesima i razočarenjima post-kolonijalnog perioda.

Za Lizbet Palme su socijaldemokratski ideali partije njenog supruga još veoma važni i očito je da se to neće promeniti. Mnoge od svojih govora ona počinje pričom o dečaku koji je odrastao bukvalno na smetlištu, jedini preživeo u siromaš-

BROJ: 2079

Vodoravno: 1. Predeo u Lici, 5. Stara žena, 9. Inicijali ruskog pisca („Vaskrsenje“), 10. Predlog, 11. Strugar, 12. Košarkaš Cibone, 14. Auto-oznaka za Veliku Britaniju, 15. Porodično ime, 17. Jednocifren broj, 18. Tropska biljka, krtola joj bogata skrobom, 19. Na čelu, 21. Atmosfera (skr.), 23. Dakle, 24. Način pisanja, 25. Francuski istoričar umetnos· ti, 26. Predlog, 27. Deo pecačkog pribora, 29. Pariski kreator mode, 31. Šekspirov junak, 32. Jezero u Kanadi, 34. Onomatopeja laveža, 95. Pozadi, 36. Pripovetka Laze Lazarevića, 38. Uzvik, 39. Nota solmizacije, 40. Američki pisac („Žudnja pod brestovima“), 41. Kostur.

Uspravno: 1. Zamka, 2. Kopno koje zalazi u more, 3. Četvrti padež, 4. Napolju, 5. Velika zmija, 6. Vrsta peršuna, 7. Dugovečno krupno drvo, 8. Lek za kijavicu, 11. Vrsta uglja, 12. Član Gornjeg doma, 13. Marka automobila, 16 Egipatski bog sunca, 17. Uvežbavanje sportista, 22. Zagrebački TV voditelj, 24. Grad u Bugarskoj, 26.Dugonog, 27. Modro, 28. Sprat, 30. Auto-oznaka za Ogulin, 33. Zakonita zajednica muškarca i žene, 35. Junak indijskog epa, 37. Lična zamenica, 39. Znak za

gvožđe, 41. Oznaka za jug.

REŠENJA BROJA: 2078

Vodoravno: 1. Isprekidano, 10. Ris, 11. Par, 12. Dar, 13. Vr, 14. Kolir, 15. SG (Svetozar Gligorić), 16. Oglas, 17.Ata, 18. Srp, 20. Ej, 21, Avan, 22.Alat, 24. Slava, 25. Uvala, 26. Etna, 27. Tati, 28. BN (Branislav Nušić), 29. Tko, 31. Ona, 32. Ulani, 34. Ri, 35. Plata, 36. Ka, 37. Aca, 39.

Oto, 40. Tad, 41. Kaliforniia.

TIME

(Njujork)

kad odraste da postanu tudbaleri ili taksi vozači, ali ja ne. Biću violinista“.

Marsijeva majka je čistačica u bolnici. Njegov otac, bivši noćni čuvar, ranjen je u jednom napadu, obogaljen i sad je nezaposlen. „Imam brata i sestru o kojima treba da brinem“, kaže dečak. „Zato moram .da vežbam da svimram na violini zaista vredno, tako da zaradim novac i postanem slavan, kao tetka“.

Amazonas (65) je solista na violini koja je više od 50 godina svirala u orkestrima, dvoranama za ples i noćnim klubovima. Drži i privatne časove, ali najviše uživa u podučavanju „svoje dece“ — sedmorice dečaka i pet devojčica, iz obdaništa starih od sedam do devet godina — da sviraju violinu.

„Od svega što sam ikada radila, ovo mi je najveće zadovoljstvo“, kaže ona, štimujem svoju violinu, nemačku imitaciju „Stradivarija“ iz 18. veka. Kad ovori O svojim đacima, oči joj odaju uzbuđenje. „Deca velikog talenta rađaju se svakodnevno širom sveta“, kaže Amazonas koja i sama ima trinaestoro dece i sedamnaestoro unučadi. „U Brazilu je problem što većina dece nikad ne dobije šansu da razvije svoj talenat. Ako imaju sreće, rano počinju da rade kako bi pomogli porodici. Ali

tvom uništenoj porodici, pa, ipak, izrastao u švedskog ministra finansija.

„To se dogodilo kad se naša zemlja od klasnog društva preokrenula u državu sa socijalnim staranjem. Sve je to bilo u nedavnoj prošlosti, pa znači da je moguće izvesti promene u siromašnim zemljama. U Švedskoj se nekad 80 odsto stanovništva bavilo poljoprivredom, ali hrane nije bilo dovoljno, a sad ima svega četiri odsto poljoprivrednog stanovništva, a hrane je dovoljno“. Najveći deo vremena gospođa Palme provede držeći predavanja širom Švedske. Strpljivo putuje u najudaljenije oblasti i

Sovori pred publikom, ma kako malom..

lan je Švedskog mirovnog foruma koji se, skupa sa radničkim pokretom i Socijaldemokratskom partijom, bavi mirovnim pitanjima, posebno antinuklearnom kampanjom. ol au IT M|LLL_ČI. SIBIR ME MM

mnogi se odaju kriminalu i drogi. Sve što želim je da im pružim šansu“,

Ideja da se siromašna deca uče uz pomoć Suzuki metoda — u kojem đaci slušaju note i zatim ih ponavljaju, baš kao što mališani imitiraju govor odraslih — začeo je 1986. godine Fransis Marfi, šezdesetogodišnji irski sveštenik, bivši učenik Klarise Amazonas, koji je osnovao obdanište pre deset godina. Nastava je prekinuta prošle godine, kad je Marfi povređen u saobraćajnoj nesreći. Amazonas je od njega čula koliko deca vole da sviraju, pa je prošlog maja dobrovoljno počela da im daje časove tri puta nedeljno.

„Pomeri levu ruku malo više, a glavu uvek drži niže, Žasilen“, kaže joj učiteljica, dok dvoje đaka svira asa-branku, popularnu narodnu pesmu. Dok je svirala melodiju, Žasileni je violina, uz kreštav zvuk, skliznula s uporišta na vratu. „Drži glavu niže, dušo“, opominje je Amazonas.

Žasilen i Marsio sviraju od 1986, i najbolji su Klarisini učenici. Početkom ove godine su, skupa s Rikardom, od Pernambuko muzičkog konzeravotorijuma u Resifeu dobili stipendije. Amazonas se nada da će ova talentovana deca iz favele imati uspeha. „Za njih nije najbitnje da postanu veliki volinisti, već da nauče da žive primerno. Violinisti su umetnici, znači da žive na očigled javnosti i treba drugima da bude za primer. Moraju se lepo ponašati, biti disciplinovani i glavu držati visoko“, kaže Klarisa Amazonas. „Osim, naravno, kad sviraju violinu“.

kajem prošle godine.

„Imali smo buržoasku vladu šest godina, od 1976. do 1982, koja nas je odvela u ekonomsku krizu, i morali smo da se borimo protiv jednog kompletnog načina mišljenja, Uvek je bilo buržoaskih zajednica koje su pokušavale da privatizuju rešavanje problema kao što je briga o deci, na primer — takvi ljudi podrivali su društveno rešavanje problema.

Južnoj Africi Lizbet se uvek vraća, čak i kad govori o evropskoj politici: „Inspirisale su me Namibijke, izbeglice koje sam upoznala. — Videvši da svako četvrto dete umire pre no što napuni pet godina, uspele su da smanje stopu smrtnosti do 70 na 1000 stanovnika; te žene su se u SVAPO kampovima obrazovale praktično „od nule“. Sve je to dokaz kako se situacija može brzo izmeniti, mnogo brže no što je bio slučaj u Švedskoj“.

roi zr

~ M: Je.