Борба, 22. 05. 1990., стр. 6

SVETSKOM TRŽIŠTU SIROVINA

Pšenica na ceni

Beograd. — Tokom protekle „sedmice na čikašltom tržištu žita pyenica je bila i dalje na ceni. Posleinjeg poslovnog dana bila je skuplja nego u ponedeljak, mada nešto jeftinija n sredinom ncdelje. Uspešna poseta američkog državmog sekgetara Džejmsa Bejkera Moskvi i izwsnost potpisivania američko-sovjjtskog poljoprivrednog sporazuma između predsednika Mihaila /Gorbačova, koji će putovati u Vašimwgton, i predsednika 1uyoruža Buša, čini uverljivim prriamtnvxu da će cene žita i dalje biti stabile.

Ma velikom čika širom tržištu žita u petak je bušel pšenice stajao 2,85 dofsra, u ponitdeljak cena je bila za cevt niža, a smeđdinom sedmicc za če\iri centa wiša. Kada su još početkovi ove gqdine svetski stručnjaci vevivali kmetanje cenc pšenice pre sZwega za vremenske prilike, a onda ga snagu Gorbačova i pcrestrojku, bih su u pravu.

U žitorodnim delovima Amerike vreme ove godine pogoduje pšenici. I poslednji izveštaji govore da kiša prestaje i da će uslediti sunčano wreme. Zahvaljujući tome prinosi bi trebalo da budu dobri. S druge strane, za sovjetske probleme Bela kuća ima puno razumćevanje i već prvih dana juna u Vašingtonu bi trebalo da dve strane potpišu spgrazume o mnogim pitanjima značajnim za njih, ali i za svet. Jedan je o detaljima trgovinć između Vašingtona i Moskve.

Povoljne vremenske prilike obećavaju, a to sc vidi i iz prognoza svetskih organizacija, da će žita u svetu ove godine biti dovoljno, što ukazuje na konkurenciju, pre svega SAD i Evrope. Velike kupce u ovom trenutku treba čuvati, pa i

„maziti” trgovinskim beneficijama, očigledno je da je to zajednički imenitelj, stava velikih proizvo-

đača širom sveta. (Tenjug — Ekos)

ŠTA JE VEST JOŠ JEDNA MBEŠOVITA

BANKA:Novi Sad — Kombimat „Dunav—-o isa—Dunav“ osnovaće do kraja juna mešovitu banku uz učešće stranog kapitala. Među deoničarima biće najmanje jedna domaća poslovna banka i više preduzeća van sistema „DTD“. Partneri iz inostranstva su dve zapadnonemačke firme i pa jedna iz Austrije i Francus-

e. Osnivački ulog za domaća pravna lica je 50 miliona dinara, a za strance milion maraka, mada je moguće da se taj iznos poveća pre upisa u sudski registar. Y Mešovita banka će finansirati zajedničke programe, uključujući ulaganja „DTD“-a sa inostanim partnerima. Po oceni Slavka Pokrajca, direktora sektora za ekonomsko-finansijske poslove, istraživanje i razvoj „DTD“-a, banka bi trebalo da ima prioritet u praćenju investicionih piošrani koje kombinat zajednički realizuje sa stranim firmama. (Tanjug-Ekos) NAJPODLOŽNIJE RECESIPrivredna Građani kreditiraju banku

Tako, recimo, Panonska banka onome ko novac oroči do 15 dana daje kamatu od 9 procenata, a ako se isti novac da banci kao kredit kamata je znatno veća čak 14 odsto. Novi Sad. — U novim ržišnim uslovima prMWređivanja očigledno se mnogo toga menja. Tako više nije vest da banke odobravaju kredite, već da građani kreditiraju

banku!

Upravo to događa se u novo-

sadskoj Panomskoj banci. Ovde su, naime, odlučili da građanima koji daju taj svojevrsni kredit banci

Naravno, najveća kamata daje se na: najduži rok davanja kredita. To zinači da će građani koji krediti-

JI:Važington, kretanja u istočnoj Evropi prvo će se pogoršati, a tek kasnije popraviti.

Zemlje koje se najviše trude da sprovedu reformu, najpodložnije su recesiji. To su Poljska, Mađarska i Jugoslavija, ocenjuje Američka centralna obaveštajna služba (CIA).

Proteći će godine pre nego što istočnoevropljani dožive rašt svog životnog standarda, navodi sc u izveštaju CIA za Kongresni komitet.

lab ili stagnantan privredni rast, loša infrastruktura, zastarela industrija i nckvalitetna roba, te zanemarena ljoprivreda i krupni ekološki

odobre znatno veće kamatne sto-

raju banku duže od tri meseca „za-

problemi su, ocenjuje se, ključ-

Jugoslovensko — grčki odnosi

Otvoreni problem na

[782 TUDA EOF O AP ALO O AT Mr KON i PO O a O a ay

| . BORBA, utorak 22. maj : 199)

zatvorenoj granici

Šta su sve pokazali oštri protesti Makedonaca Atini i zvaničnom Beogradu zbog položaja ma

podbdpako upućeni i zvaničnoj edonske nacionalne manjine u

Grčkoj i dejstva jugoslovenske diplomatije u rešavanju ovog problema

Šta je jugoslovenska balkanska politika? Pitanje bi, možda, izgledalo i suvišno da se u punom naboju nije ponovo javilo proteklog vikenda na jugoslovenskoj strani

granice sa Grčkom. Postojanje vi-

za, nepriznavanje manjine, i, kako se čulo, jačanje sastava u antimakedonskoj kampanji činili su koktel nezadovoljstva ispoljenog zbog nekih (ne)učinjenih poteza i zvanične Atine i zvaničnog Beograda.

Na prelazima u Bogorodici. Medžikliji i Dojtanu tokom deset časova dugog protestnog okupljanja zatvorena je granica — kako bi se otvorili putevi za „rešavanje ključnih pitanja od kojih zavise odnosi“ Jugoslavije i Grčke.

Šta se tražilo? Najpre ono što se već veoma dugo zahteva — grčko priznavanje pune samosvojnosti Makedonaca, makedonskog nasleđa, kulture i jezika, uz uvažavanje i poštovanje ljudskih i nacionalnih prava. Pri tome je, kako je ocenio dr Vasil Tupurkovski, član Predsedništva SFRJ, ovaj skup predstavljao i „jedan novi oblik kontrole u kome niko više ne može biti ravnodušan prema mišljenju građana, pred njihovom autonomijom da ne samo kažu ono što žele, nego i da se organizuju i da to sprovedu na najkonkretniji način“. — zaključio je Tupurkovski najavljujući već za sutra, za sredu, raspravu u Predsedništvu SFRJ o „makedonskom pitanju“. Koliki su dometi tog uspeha?

U prilikama kada su neke. isključivosti neizbežne, a neke samo očuvane, valjalo bi, čini se, ponešto razdvajati. Privid stvarnosti od same stvarnosti, pre svega. Zatim i emocije od ostvarivog. Postojanje viza, recimo, nesumnjivo može da usporava protok ljudi, može, isto tako, da vodi i do situacija u kojima se tražioci ovog pečata osećaju omalovažavanim, posebno ako su odbijeni, što se, prema podacima grčke ambasade u Beogradu, ove godine dogodilo sa 80 među više od 150.000 zahteva... Okolnost da bi putovanje bez vize bilo lagodnije ne potire, ipak, činjenicu da njihovo traženje nije ovde u većem sukobu sa opštim slobodama od traženja viza u francuskim, ruskim ili američkim kancelarijama, na primer. Jednostavno — to je grčki izbor.

Na znatno klizaviji teren Grci, međutim, stupaju u više od četiri decenije dugom času krutog odbijanja i negiranja postojanja makedonske nacionalne manjine u Grčkoj. Iako se pripadnici manjine ne poistovećuju sasvim sa Grcima — tretiraju se uglavnom kao slo-

raditf” na ime kamate čitavih 25 procanata. (Tanjug)

pe nego, recimo. na.opočenu štod- venski živalj nastanjen u sever-

nju.

ni zajednički problemi istočnoevropskih zemalja.

BIĆE ŽITA, ALI I GLAD-

NIH:Rim. — Ukoliko vremenskc prilike budu ljne, svetska produkcija žita u 1990. mogla bi da bude na nivou tražnje, po prvi put od 1986. godine. Glad, međutim, još uvek preti znatnom delu Afrike, najnovija je procena organizacije ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO).

Ova organizacija preliminarno prognozira globalni rod pšenice i tvrdih žita u 1990. na 1,406 milijardi tona, što bi bilo tri odsto više nego prošle godi-

Vi ste (građani) u tome uspeli

|POSLE IZBORA U RUMUNIJI

Od rezervi 700 miliona dolara kamate

Beograd — Devizne rezerve Ju- po prosečnoj kamatnoj stopi od goslavije posle četiri meseca izno- 8,4 odsto. Najnovije procene govose 8,5 milijardi dolara'i do kraja re da će Jugoslavija ove godine od godine one bi trebalo da porastu dewiznih rezervi (NBJ i poslovnih za još blizu 500 milioma dolara. anakiy diti 700 mili dol

Narodna banka Jugoslavije i BRA | Tara S mi 20na Ola

ra, što je više za 400 miliona dola-

poslovne banke, javlja sekretarijat i ı SIV-a za informacije, plasirale su ra u odnosu na prošlu godinu. (Tanjug) Jon Ilijesku novi

zemlje

Front nacionalnog spasa i čovek koji ga vodi od dramatičnih decembarskih zbivanja u Rumuniji, intelektualac i marksista, Jon

bile naklonjene još pre no što su izbori i održani?

Jon Jlijesku nije harizmatični lider, uprkos nastojanju njegovih

ne. Svetske zalihe žita iz rani-

ova sredstva u stranim bankama

jih godina su na granici (ili čak ispod) tzv. „bezbedne globalne snabdevenosti“. Pritom, zabrinjava činjenica da se izuzetno nizak nivo zaliha pšenice bele-

MEDUVALUTARNI KURSEVI NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU

Tlijesku, dobili su poverenje birača na prvim slobodnim izborima posle pola veka.

Osporavan i kritikovan na Za-'

padu kao „zatočenik komunizma“, čovek koji nije u stanju da izvede

pristalica da ga takvim predstave. On je političar duboko obeležen, kako marskističkim obrazovanjem, tako i svojom karijerom u partijskom aparatu, a iznad svega to je diskretna osoba, ličnost ob-

pw 1990. Čajuljt Bvetaki POPU OTR radikalne promene u smislu ko- darena smislom za ljudske konDevizni 30.03. 27.04. | 10.05 21.05 žita. 5 |načnog okretanja Rumunije kapi- takte, čovek koji uživa poverenje kursevi , taatičkom NIAtornU, Ilijesku je u uloženom dobrom voljom i iskre5 6950 6350 “.6540 LIBIJA SNIZILA PROIZ- |svojoj zemlji dobio poverenje onih nošću, što mnogi smatraju njegoUSD/GHF ~ 14900 ~ 14000 14042 14443 VODNJU NAFTE:Nikozija, |koji veruju u njegovu rešenost da vim glavnim oružjem. USD/FRF 57055 5.69275 „5,5020 5.5755 — Libija je snizila proizvodnju | demokratija šteknc pravo građan- Uprkos odlučnosti koju mani: USD/ITL 1248.20 1229.75 1201.50 1217.00 nafte za 100.000 barela dnev- |ištva, postepeno, bez lomova i hao- festuje, Ijesku je u stvari ranjiva USD/ATS 11.9550 11.8110 11.495 11.6350 TO IRC PE oj KBAHGNGARIJ „praktično nepoznat izvan Ru" poela bije nja evoldaj Kada" / M a | e no na poslednjoj konferenciji : ~ posle izbijanja revolucije, kada je SOUTJGD ~ ___i Na O BS40. ·1,6/750=-4.0040 OPEK. munije sve do druge polovine de- bio prinuđen da se suoči sa izrazi-

Na sastanku tkom ma-

cembra prošle godine. Ilijesku je

Mamatne stope na euro tržištu

izronio kao politička figura na na-

ja za Libiju je bilo predviđeno cionalnoj sceni u dramatičnim tre-

ograničenje proizvodnje za

to neprijateljski raspoloženim masama. Studentske demonstracije koje na Univerzitetskom trgu traju

USD 7 dana 8.1875 „8.1B875 „82.125 «8.125 77.000 barela na dan, u okviru | nucima konfuzije i krvoprolića ko- gotovo čitav mesec dana bez pre1 mesec 8.25 8.375 8.1875 8.1875 ukupnog smanjenja proizvod- |ji su pratili pad diktatora Čaušes- kida, traže neprestano Ilijeskuovu 3 mesecna 8.375 8.5625 „8.375 „8.3125 nje u OPEK za 1,445 miliona | kua. Od 39 članova Fronta nacio- glavu. 6 meseci 8.5625 „8.8125 „«8.5625 8.4375 barela dnevno. nalnog Spasa, db ROdIDAR postao Strani posmatrači ocenjuju da DEM najmarkantnija figura i, pokazalo Ili ; w 1 mesec 7.8125 „7.875 7.875 „7.875 SMANJENE POVRŠINE DU- se, političar sa najviše iskustva. Ili- {jesi RIMUHBM Podke JeP JE 3 meseca 8.425 8.250 8.0625 8.125 VANA:Titov Veles. — Sadnja |jesku je prvi govorio uzavreloj ma- uspeo da oko šebe sastavi solidnu 6 meseci 8.500 8.625 8.375 „8Đ#.375 duvana započela je u titovove- | sina Trgu republike da bi saopštio saradničku ekipu. To je, uostalom CHF leškom kraju i prema zaključe- | istorijsku vest o hapšenju diktato- i drama svih novih rURIORGkiH O o 1 mesec 9.125 9.250 8.9375 8.625 nim dogovorima između du- |ra u bekstvu. A zatim je, svakod- kovodilaca koji ozbiljno osećaju S meseca | 9.0625 9.250. 8.9375 8.625 vanskog preduzeća „Nada But- | nevno, bio i glavni portparol na nedostatak sposobnih, a istovre6 meseci 9.0625 „9.250 8.9375 8.625 oba Oia BGdipe Za:Bdić: sk 65 |rumunskoj televiziji. meno „nekompromitovanih” ličZLATO 371,60 „371,30 „370,70 | miliona strukova duvana, što nosti.

SOS Usamljeni političar U intervjuu pariskom „Mondu”

je za 40 pošto manje od prošle godine.

Glavni uzrok za smanjivanje je niska otkupna cena ove industrijske kulture, koja u prošloj godini i pored povećanih cena zbog inflacije, nije bila stimulativna.

„RUBIN“ PODIŽE NOVE

VINOGRADE:Kruševac. Kruševački „Rubin“ je počeo pripreme za podizanje 120 hektara novih vinograda u opštini Preševo i 50 hektara u Kumanovu. Investicije u realizaciji ovog projekta procenjuju se na

objavljenom polovinom maja, Ilijesku je izneo okolnosti pod kojim ga je još od 1971. Čaušesku poste-

Ko je, zapravo, ovaj šezdesetogodišnjak kome su sve prognoze

Ovi podaci su Iz Narodne banke Jugoslavije, sektor za devizne poslove, i važe za poslednji datum naveden u tabeli, stanje u 12 sati.

Prikazuju međuvalutarne kurseve, dakle odnos između najjačih valuta, odnosno kretanje tih odnosa u karakterističnim periodima.

Tabela prikazuje i prosečne kamate na evropskom tržištu za američki dolar, nemačku marku i švajcarski franak, zavisno od ročnosti, kao što prikazuje i prosečnu cenu zlata po finoj unci u SAD dolarima na Lon-

IBI CFABMJA BAHHA TAPTHEP O/l nOBEPEHA

oko 25 miliona konvertibilnih

| „CrIMHAPH— RAPO RABLIHMA*" dinara

KURSNA LISTA BROJ 97 FORMIRANA NA DAN 121 05. 1990, GODINE

AMERIČKO — KINESKI ODNOSI

stalm dopisnika 1989. a ~ opozvan prošlog 3. juna (iz dobro poznatih razloga) — upravo na dan kad je počeo krvavi obračun

pekinških vlasti sa studentima na

Vašington — Dve nedelje pre

· Srednji Prodajni Kup. za e Oznaka Važi Kupovni ~ za devize ze devize! Kup.za ček. «efe.l.m.| nčgo što će morati da se odluči i Trgu nebeskog mira. Naziv zemlje valute _za _ za davize _efek.iček ofektivu „i kred. pie. post,up.| šest meseci posle slanja u Peking Dilema koje, praktično, nije bijedne tajne misije na veoma visoAUSTRALIJA AUD 1 8,8130 8,83% B,8660 8,4604 8,4164| kom nivou — predsednik Buš ot-

AUSTRIJA ATS „100 99,1840 99,4824 99,7808 97,2003 96,7044| Vvoreno priznaje da nije načisto ka- 1990: Kinezi nisu ni odgovorili na BELGIJA BEF 100 33,7602 33,8618 33,8834 32,0005 32,831i7| ko se valja postaviti prema Kini. poruku koju im je predsednikov KANADA CAD 1 9,8038 9,8333 9,8628 9,4116 9,9626| Decembarski pokušaj sa „tajnom savetnik za nacionalnu bezbedDANSKA DKK 100 182,8606 183,4438 | 103,9640 | 178,7491 177,0348| diplomatijom” nije mu se politički nost Skoukroft odneo decembra FINSKA FIM 100 295,2042 | 208,1827 | 297,0712 288,6500 287,1736|.isplatio: Peking nije uzvratio is- prošle godine, a kamoli da su učiFRANCUSKA ' FRE 100 207,0845 207,7076 208,3307 202,4250 „201,2806 |.tom merom, što je bilo veliko raz- nili neki od očekivanih ustupaka. NEMAČKA SR DEM 100 697,9000 700,0000 702,1000 683,9420 680,4525| očaranje za čoveka koji je bio (ios- Ni prateće vašingtonske sankcije | GRČKA GRD „100 – 7,0908 7,1121 6,7867 6,7513| tao) ubeđen da sa ove strane okea- (zaustavljanje već odobrenog zaIRSKA IEP 1 – 18,7607 18,8170 17,0562 17,8627 | na nema nikoga ko bolje zna kako jma Svetske banke, obustava proITALIJA TTL 100 0,9477 0,0506 0,9535 0,9287 0,9240.| se posluje sa Kinezima. daje naoružanja, opreme i ostale ij KUVAJT Ko a y0 40 303096 458467 508 GROVE Ž vrhunske SeHaolOpijA) nia ih PO , , i 37, i i nule sa „za-

-__HOLANDIJA NLG 100 620,5850 622,4533 | 624.207 | 608627 603:5107| Ni ne odgovaraju CRaMOp KO NI" F} ROKA A 808 1 UT a gie ae 175,8143 „174,9120 U odnosima sa ostalim svetom, ih GALIJ, , , a y ,5342 i avanje sta|| ŠVEOSKA SEK 100 ~ 14912856 ~ 191.642 194300 ~ 169810 18800282| _ Žaoke štampe i političkih pro- NR OV BHRONIe hacijeć 0 | SVAJCARSKA · ' CHF 100 816,8378 819,2957 821,7536 800,5010 „7906,4108 | tivnika — kojih je bilo proteklih ma često koristio i kao političko 'V. BRITANIJA · GBP i 19,5300 19,5888 19,6476 19,0805 18,0920 | meseci, s tim u vezi — nisu ostavi- oružje, a naročito od 1974. kada je SAD USD 1 11,5460 11,5807 11,6154 11,2862 | 11,2284| le bitnije ožiljke na Bušovom usvojen dobro poznati „Džekson EVR. OBR. JED XBA 1 14,3170. 14,3601 14,4032 14,0306 — | predsedničkom imidžu. Sad, me- venikov amandman“ — usmeren ANIJA ESB „đ100 11,1879 11,2216 41,2553 10,7403 10,6844| đutim,nailazi nešto ozbiljnije: dan Drotiv zemalja koje uskraćuju pra-

ŠPANIJ,

TT II IJ II —— ~ s —.“ ——r—ır i —žćfrtcđc<Obračunski dolar — 11,5607, kurs za otkup čekova | kreditnih pisama od stranih gređana 1,1580. Euroček garantuje 2.500 dinara. Prosečna kemaftna na tržištu novca: na ab 8, 05. godišnja

kada će Kongres, na predlog, pred: sednika, odlučivati da li NR Kini da se vrati status „najpovlašćenije nacije“ u trgovini sa SAD. Status

vo na slobodnu emigraciju svojim državljanima. Predsednik SAD ima pravo da zatraži od Kongresa da se u ovakvim slučajevima na

nom delu zemlje — iskustvo i sa-

dašnjost nam pokazuju da ni jed- .

na grčka vlada nije pokušala regulisati položaj Makedonaca — ni osiguranjem njihovih nacionalnih prava, niti davanjem nekih oblika manjih, ili većih prava onima čiji je nacionalni identitet okrnjen.

Jugoslavija je s puno razloga uverena da je upravo odnos prema manjinama i ispit zrelosti demokratije. Odnos prema svim vrstama manjina, ali pre svega prema nacionalnim. Način na koji samo jugoslovensko društvo regulište položaj mnogobrojnih nacionalnih manjina u našoj zemlji daje Jugoslaviji puno pravo da ispoljava interesovanje za sudbinu svojih manjina u drugim zemljama, za njihovo delovanje. Pri tome je, isto tako, izvesno, da bi nacionalne manjine morale u, po svemu sudeći, ubrzanom tempu same sebe da menjaju, tačnije rečeno da učine što više koraka kako bi razbile onaj tradicionalni, obično naziva-· ni „rezervatski duh“.

U Atini, kao i u grčkoj ambasadi u Beogradu, suvo odgovaraju da pitanje nacionalnih manjina „nije samo unutrašnji problem jedne zemlje, ali u ovom slučaju — u slučaju položaja makedonske manjine u Grčkoj — o tome ne može biti ni reči, već iz stoga što ta manjina ne postoji“. Da bi ilustrovali

peno uklanjao iz vlasti. Njihov

· prvi sukob nastao je oko ocene ki-

neske kulturne revolucije, koju je Ilijcesku osuđivao, a usledila je i prva kazna — prvi sekretar CK, Ilijesku, upućen je na „prevaspitavanje” u Temišvar, kao drugi sekretar partijske organizacije oblasti Timiš. „Pitaju me često, priseća se Ilijesku, zašto me tada Čaušesku nije i fizički likvidirao. Mislim zato što je nastojao da posle 20. kongresa KPSS i otvorenog procesa destaljinizacije, očuva sliku legaliteta u Rumuniji. Ali, kada je CĆaušesku želeo da nekog uništi, on bi to i učinio, kao u mom slučaju totalnom izolacijom”.

Posle Temišvara Jon Ilijesku je imenovan za prvog partijskog sekretara oblasti, sa sedištem u Jašiju, u Moldaviji, gde je ostao pet godina, od 1974. do 1979. godine. Tokom ovih osam godina „prevaspitavanja“ Ilijesku je, prema sopstvenim rečima, zadržao svoje stavove, jasno drugačije od zvaničnih.

Godina 1979. označava novi sukob sa „kondukatorom“, ovog puta oko avanturističke Čaušeskuove ideje o izgradnji kanala između Dunava i Crnog mora, što Ilijesku, inače inženjer specijalista za hid-

roenergetiku, kritikuje.

Po povratku u Bukurešt, Ilijesku dobija beznačajnu funkciju šefa komiteta za vodoprivredu i gubi položaj kandidata za člana Po-

vi na proveru.

Velike pare

U međuvremenu, ostaje dilema koristiti to pravo ili ne — dilema

domaćim i inostranim novinarima, kao i u razgovoru koji je po-

tom imao sa najviđenijim pred-'

stavnicima Republike i Demokratske partije. Bio je to, međutim, razgovor pre svega u znaku pitanja i nepoznanica, kojih je u ovom slučaju mnogo više nego pouzdanijih odgovora. Koliko poremećeni poslovni odnosi utiču i na ostale kanale komuniciranja i sporazumevanja između Vašingtona i Pe: kinga? Neće li dugoročne i velike

' američke investicije ubrzati, po-

sredno, i podstaći željene demokratske procese u Kini (kako to sugerira „Njujork Tajms” u jednom nedavnom komentaru)? Ili će, možda, obnavljanje nekadašnjih, normalnih poslovnih odnosa značiti prećutno mirenje i priznavanje legitimiteta merama kojima je Peking pre godinu dana skršio protest studenata i naroda koji im se priključio? Šta sa privatnim ame-

Strana

VIŠE OD 50 HILJADA LJUDI: Miting blizu prelaza Bogoro

rotno, jer se, kako je to u SR Makedoniji, još jedan kazalo da „ljudi koji vode || m hy, vensku diplomatiju nemaji boi, ha, niti elementarni olitičk it pekt za probleme sa kojin We Makedonija i makedonski a decenijama suočavaju u odn sa najbližim susedima“. Ide. korak dalje pa se tako čulo el balkanska politika SSIp aha zastupa „isključivo na nekip,

ovu tvrdnju grčki zaničnici se pozivaju i da događaje proteklog vikenda, ukazuju da bi svaka „ras: prava o manjinama podrazumevala i njihovo postojanje, a U Egejskoj Makedoniji ni OVOE vikenda, kao i nikada do sada, niko nije protestovao zbog svog položaja“. Vi i ja u ovom času govorimo

engleski, ali to ne znači da smo mi Englezi — tako se izrazio jedan

grčki diplomata uopšteno dodajući da mogućnost da neki stanovn!ci Egejske Makedonije u svakodnevnom govoru upotrebljavaju neke slovenske idiome nikako ne znači da su oni zbog toga manje Grci. Spustimo se stoga na zemlju, prestanimo da lebdimo u oblacima — i to poručuju Grci ocenjujući, istovremeno, da je brzo iznet predlog Saveznog izvršnog veća, tačnije Saveznog sekretarijata za inostrane poslove, o otvaranju ministarskog. dijaloga posvećenog razrešavanju spornih pitanja —d veoma koristan.

Ova i ovakva ocena o predloženom dijalogu nije se, međutim, ču-

nim principima koji ne vode HB, na o istorijskim interesima, ši. vodi na zaključak da se ju „venska vlada solidarisala sa || makedonskom kampanjom je sraman čin“. | Ne ulazeći u ovom času ı raz ge jačine ovih ocena i reči | DE OJ poravajući sasvim očiglednu ji knj nje predugo prisutnu Činjenicu , oštrom suprotstavljanju grčkih i jugoslovenskih stavova prema ji tanju nacionalne manjine, čiti nam se da je, i pored svih dosadaš, njih „nedorečenosti, najkorisniji upravo dijalog. A za to se i ov puta zalaže jugoslovenska din.

matija.

la u Skoplju. Desilo se upravo sup-

litbiroa. Pet godina kasnije konačno je uklonjen iz vlasti, izgubio je i mesto u Centrainom komitetu. Postao je direktor jedne izdavačke kuće za tehničku literaturu.

Zoran MANDŽUKI

Opredeljenje za umerenost

predsednik — poverenje birača ukazano ličnosti koja će postepeno, kako obećava, obezbediti demokratski razvj

ciji. „Pošao sam tamo sam, kat on, niko me nije pozvao, ali su mt prihvatili“.

Jon Ilijesku kaže da je verov) u komunizam, ali mu danas zamt:

ra što je „osnovnu ideju podredi) globalnom projektu društva, pa ji to podstaklo sve komunisičk partije da realnost prilagođavaju utopijskom mentalnom projektu koji ih je sve morao odvesti u nc. uspeh“.

Totalna blokada

To je bilo vreme kada je Ilijesku imao dosta vremena za čitanje, što je obilato i koristio. Srećom, za

razliku od drugih sunarodnika, bio je u položaju da kao direktor izdavačke kuće dobija mnoštvo

Ilijesku je još pre izbora izrazi spremnost da obrazuje široku k03' liciju sa svim partijama, čak i u

stranih listova i časopisa, među kojima i sovjetske (Ilijesku je diplomirao u Moskvi i tečno govori ruski) pune analiza i informacija o prvim koracima perestrojke. „Shvatio sam tada, kaže Ilijes-

slučaju da Front nacionalnog spa da dobije na izborima ogromni većinu, što se i dogodilo.

Većina Rumuna koja se opredtlila za Ilijeskua verovatno je 0 |

ku, da sovjetski scenario, ili neke druge zemlje, gde se promene odvijaju unutar postojećeg sistema, u Rumuniji jednostavno nije ostvarljiv, jer je u našoj zemlji postojala totalna blokada svega. Pritisci su rasli i drugog puta, osim narodne eksplozije, nije moglo biti. To sam i rekao nekolicini prijatelja i tad sam saznao da mnogi polažu nade upravo u mčne kao moguću alternativu Čaušeskuu i njegovom režimu“. Temišvar se pobunio 16. decembra 1989. godine, 20. su mladi demonstranti uzvikivali Ilijeskuovo ime, a već 22. decembra on je u pobunjenom Bukureštu stao pred televizijske kamere i obratio se na-

sada našao — ni na kopnu, ni na

"pučini?

O ovom poslednjem kad je reč, neće se mnogo pogrešiti ako se izvuče i stavi na prvo mesto. Direktne američke investicije u NR Kini

lo pre godinu dana, pojaviće se u koje se Džordž Buš nije libio da je premašuju 4 milijarde dolara (rassvoj veličini s nailaskom 3. juna*prošle nedelje javno iznese pred poređenih na oko 900 već započe-

tih projekata) i džinovi kao što su „Boing“, „Dženeral elektrik“, „Dženeral motors”, „MekDonel Daglas“, „Motorola“ i „Rokvel“, zasad se drže prilično rezervisano, prepuštajući lobiranje, koliko se vidi ovako sa strane, „Američko-kineskom poslovnom savetu“ čije je sedište u Vašingtonu.

„Proboji“ na tom frontu već su pravljeni u nekoliko navrata (Buš je jula prošle godine odobrio prodaju „Boingovih” aviona vrednih 150 miliona dolara, a decembra isporuku ranije poručenih teleko-

munikacionih satelita), s tim što i če, „visi u vazduhu“ ka

neki njegovi nepomirljivi protivnici procenjuju da bi bilo loše ukoli-

ko se takva praksa ne bi nastavila mijera Kremlju (i postignut i pojačala. Najglasniji i najautori- vori), prilično je poremetila

učinila iz bojazni od naglih pro mena jer, kako piše dopisnik T njuga iz Bukurešta, „Rumunija jt preživela revoluciju decembri prošle godine, ali nije bila pri premljena za još jednu revoluciji, mada drugačije vrste”.

Uostalom, ekipa koja je sad pobedila na izborima obavezala st na još jedno narodno izjašnjavanji 1992. godine, a dotle će biti UVO jen i novi ustav koji će omogućili pravo višestranačko odmeravanjt u Rumuniji. Sada, Rumuni su gl sali za red u zemlji, normalno fun kcionisanje države i privrede. Joni Ilijeskuu veruju da to može di

obezbedi. Dušica PETKOVIĆ

Ni na kopnu, ni na pučini

Početkom juna Vašington bi trebalo da odluči da li vratiti Kini status „najpovlašćenije nac dan kada je na Tjen an menu počeo obračun vlasti sa studentima

godine, od 1980. do 1989. da bi bio donosi mu priliku da to pravo sta- uplovio u „kineske vode“ da bi se tus „najpovlašćenije nacije“. Kon

ije“ u trgovini oduzet pre godinu dana, HA

kretno: tražiti od Pekinga da ' osporava zahtev Tajvana 724 Pi jem u GATT, da amnestira polili ke zatvorenike i dozvoli izlazak! zemlje disidentima koji su Pa prošle godine potražili (i pronaš |/ Spas u prostorijama amcričke 2 basade. Pa posle toga, negde kr jem godine, odlučiti: „ili-ili“... if

Neki drugi eksperti, međutini, zagovaraju sasvim drugačiju PT tiku — ukazujući na mentali / dalekoistočnog partnera i !Ćpoteze dobre volje koji se mOBi db deti, recimo, u nedavnom ki i nju vanrednog stanja U Tit spremnosti partijskog predsedn Džao Cijanga da, u polučasov”! intervjuu za ABC, odgovara ni? moguća i nemoguća pitanja bare Volters.

Ni jedni, ni drugi, đutim, ne pominju nči

ni treći, mČšto što, ind o tema ”

Ž, razmišljanje i briga za dotovare nje. Nedavna poseta kineskoP? ž

dosa” veli

tativniji među njima u poslednje dašnju ravnotežu u trOuUš 1 osta vreme je doskorašnji američki am- kih. Americi sa Gorbačovim da basador u Pekingu Vinston Lord, dobro ide, što je razlog Vie toga koji ima sve primetniju podršku ne dozvoli zaostajanje na Kongresa i koji smatra da bi Kini strani. Za svaki slučaj. vIĆ Slobodan PAVLO

„18 | mesečna 3,22 odsto, za rezdobije od 14. 11. 89. do 18. 05. 90. godišnje 31,48 | meosočna 2,26 AEISA Ee koji je redovno obnavljan svake pravi izuzetak i nailazeći 3. jun ričkim biznisom, koji je duboko trebalo postepeno obnavljati sta-

odsto. Kursevi za obračunski dolar važe od 14 sati 21. 05. a za velute od 22. 5.

| ; •·

| A