Борба, 22. 05. 1990., стр. 5
ДУ“
ЈА (5 К
мл
ПОЛИТИЧКИ ФЕЉТОН
55 ЈЕ алеле косово данас и СУТРА: ЧЕТИРИ (А МОЖДА И ДВА) РАЗЛИЧИТА ВИЂЕЊА (2) азииаиа пен парни
„алеко је демократија
ош Зеленовић: Све уставне промене у Србиј ј ј ји имају циљ да аутономију покрајина доведу у Ж лад Ка оним што се у савременом свету, правној, политичкоји но ој пракси, подрају мева под политичко-територијалном аутономијом Ф Илијаз Рамајљи: Уставним променама од „рошле године сужен је обим аутономије покрајина Ф Мирко Чупић: Косово је још увек аутономва ПИ ЗАК али сада свих, а не само Шиптара Ф Зенун Ћељај: Новим уставним конституисањем Србије постигнуто је уставно јединство, али по цену највећег политичког нејединства и опас-
них националних конфронтација. У томе је суштина косовске кризе
Косово је, без обзира на све што је о њему написано и изговоре-
но, још увек велика непознаница.
Оно што му је највише недоста-
јало била су разложна размишљања, изношење различитих виђења свих проблема и толерантан разговор о њима. Многи су се дуго устручавали да говоре, многи данас то неће, или не смеју, док некима и није пружана шанса из разноразних разлога.
Да би својим читаоцима колико толико приближила Косово данас и сутра, односно Косово како га виде неки његови активни „саучесници“, „Борба“ је својим саговорницима поставила 20 истих питања с намером да подстакне расправу из које би се можда, на темељу различитих, дошло до једног заједничког полазишта — до онога што Косову и те како недостаје.
„Борбини“ саговорници су: Илијаз Рамајљи, потпредседник · Скупштине САП Косова, јагош Зеленовић, члан Председништва ПК СК Косова, Мирко Чупић, новинар „Јединства“ и Зенун Ћељај,
такође новинар, али „Рилиндје“.
„БОРБА“: Где се Косово налази у општејугословенском процесу демократизације и плурализације2
ЗЕЛЕНОВИЋ: — Најпре да
· кажем да ова два процеса не мо-
рају бити комплементарна. При' мера, да у условима политичког -плурализма не морају да превагну снаге које теже истинској демократизацији друштва, има напретек. Чак и веома трагичних. Политички плурализам је само једна од претпоставки демократизације друштвених односа. У
' том смислу и ми стичемо почет-
|
на искуства. Амбијент за пуну демократизацију подразумева и мноштво других чинилаца, као и успостављање одређених „правила игре". Између осталог, подразумева и одговарајућа инсти-
| туционална решења. На нивоу
Републике ускоро ће бити донет и закон којим ће се регулисати поједина питања из домена политичког организовања. Реално је очекивати да ће се створити услови за стварну демократизацију, али и за онемогућавање злоупотребе _ демократизације, ма од кога она долазила.
РАМАЈЉИ: — У сваком случају Косово се налази иза динамике која се одвија у другим срединама Југославије. Међутим, политички плурализам је и на косовском поднебљу неизбежан. Артикулисање идеја, интереса и политичких програма у разним политичким партијама, као друштвени процес, већ је започео. Сматрам да ће слободни избори омогућити друштвену и политичку промоцију расположења маса и разних идеја и интереса. ЧУПИЋ: — Далеко је Космет од тога. Постојање правне државе услов је за остваривање и постојање _ демократије. Правна држава је на Косову и Метохији тек почела да живи, али су истовремено појачале отпор и снаге анархије. То што нуде шиптарски сепаратисти и шовинисти, под маском демократије, управо је хаос, анархија и крвопролиће. Истинска демократија подразумева богато друштво, без насиља у коме до пуног изражаја долазе људска права и слободе сваког човека као јединке, а не његова национална припадност. ЋЕЉАЈ: — Сигурно не предњачи, али у поређењу са Србијом као да не заостаје. Званичне структуре би хтеле све по старом, да зауставе време. Неки званичници још виде „диферен-
измешаних средина, неће имати перспективу. Ни СК, уколико не успе да оствари националну равноправност. Чланство, сада национално хомогенизирано, убудуће неће бити такво. Све ће се више окупљати око програма.
ЗЕЛЕНОВИЋ: — Питање би се вероватно могло допунити ти-
ме да ли такве партије у свом програму и деловању имају искључиво националну, или, пак, националистичку компоненту2 Оне партије које су тако осмислиле своју платформу и уколико у њеној реализацији задиру У интересе других националних колективитета, сигурно доносе
"СПРЕЧИТИ ЗЛОУПОТРЕБУ ДЕМОКРАТИЈЕ: Јагош Зеленовић веренитет СР Србије и СФР Југославије, што неизбежно укључује ратне конфронтације. Јер, на други начин се не може реализовати отцепљење. У условима вишенационалних држава унитаризам је и те како опасан, јер објективно ствара претпоставке за доминацију већинског над мањинским народима. Ме-
Неприхватљиви захтеви
Знатно је сужено право покрајина у одређеним областима ко-
је их чине уставно-правним и
политичким субјектом. Све то
супротно је тежњи већине грађана и демократизацији друштвено-политичких односа. Убеђен сам да Република Србија томе не тежи. Међутим, неке изјаве одговорних функционера Србије и других јавних и научних радника постављају такве максималистичке захтеве у односу на уставноправни положај покрајина све до њеног потпуног укидања. Сувишно је рећи да су такве
тенденције не само неприхватљиве,
Косова. (И. Рамајљи).
већ и да иритирају грађане
ЕВЕРТОН НЕ НЕ ИЕ НЕБО
сукобе и мржњу и не доприносе стварању услова за демократски развој. Ма са којом намером коришћено, заснивање програма и деловање по основу националне искључивости, у вишенационалној средини обавезно повећава тензије и ствара претпоставке за погоршање _ међунационалних односа. Корист из таквих ситуација извлаче појединци, који само привидно заступају националне интересе, а у суштини се ради о борби за власт.
РАМАЈЉИ: — Док је у блиској прошлости било незамисливо формирање "чисто националних партија, изгледа да то временом постаје реалност. Националне партије у многим срединама земље данас постоје, а у том контексту могу опстајати и на Косову. Јер, није само Косово вишенационална заједница, Коначно се морамо ослободити опсесије да је сваки демократски корак, који се одвија у другим срединама у Југославији — на Косову неостварљив.
ЧУПИЋ: — Онај ко хоће да завади вишенационалну заједницу, довољно је да формира националне партије. Мислим да је тиме све речено. Додуше, после распада јединственог Савеза комуниста, што је последица и вишегодишњих међунационалних
ПНЕ ЕНТЕР А ЕВРА АРЕНЕ ИДЕ
Ко је алтернатива;
Иако неосновано етикетирана као сепаратистичка, неприја-
тељска, па чак и терористичка,
албанска алтернатива на Косову
је много допринела малим демократским помацима на овом
поднебљу.
Било би можда правилније и ближе истини да се по-
стојеће легалне партије прогласе алтернативом. Њих ионако
скоро нико не слуша и
цијацију“ као свој првенствени задатак. На највишим функција ма и даље су људи који немају легитимитет и подршку већине народа. Ипак, захваљујући де-. мократским кретањима и процесима у свету и у нас, и овде су стигли демократски ветрови.
Националне партије
„БОРБА“: Шта на овом простору могу да донесу чисто националне партије7
ЋЕЉАЈ: — Од нечега се мора кренути на путу од монизма ка плурализму, макар и националним партијама. Зар нису такве партије стваране и у другим срединама2 Што би оне биле мање опасне од оних на Косовуг Оно што је природно за друге средине, овде се сматра опасним.
Сам ће живот у плуралистичким околностима наметнути правила игре. На Косову смо осуђени да живимо заједно. Можда ће једног дана то бити предност. Морамо се учити да заједнички живимо равноправни. Верујем да ће политика, грађена на привилегијама једних на штету других, изгубити подлогу функционисањем правне државе. Познајем програме свих алтернативних организација на Косову и одговорно тврдим да се ниједан од њих не заснива на националној искључивости. __
Чисто националне партије, У условима многонационалних
баве се једино саме собом. (3. Ћељај).
трвења, деоба и мржњи, на Косову и Метохији је готово немогуће формирати масовну вишенационалну странку. На Космету не могу да опстану ни мешовите школе, факултети, радне организације и установе, а камоли странке. Једног лепог дана вероватно ће и то бити могуће.
Неодржива идентификација
„БОРБА“: Који је, по вама, доминантан и најопаснији процес на Косову: сепаратистички, унитаристички, или неки други7 ЧУПИЋ: — Мени је унитаризам заиста непознат. Верујем да је то измишљена фама која се користи за пањкање крупвих и демократских промена у Србији.
РАМАЈЉИ: — По мом дубоком убеђењу, подједнако су опасна оба процеса. Уколико се овом питању прилази са аспекта сепаратизма на Косову, онда је албански сепаратизам опаснији у односу на мањински колективитет Срба и Црногораца, а српски унитаризам у Србији је опаснији у односу на албански сепаратизам, због већинског односа у односу на албанску народност.
ЗЕЛЕНОВИЋ: — Ни као идеје, а ни као реалне појаве на Косову, сепаратизам и унитаризам се не могу упоређивати. Сепаратизам напросто значи насртај на територијални интегритет и су-
· банског
Борба за власт
На Косову је очигледно дошло и до одређених појава које са демократијом немају ничег заједничког и које би се пре могле назвати манипулацијом националним осећањима, као инструментом борбе за власт, него демократијом. (ј. Зеленовић) ђутим, реално гледано, опасност од сепаратизма, с обзиром на садржај идеје, начин њене реализације и реалне снаге које иза ње стоје, на Косову је неупоредиво већа.
ЋЕЉАЈ: — И унитаризам и сепаратизам су врло опасни. Гласам и против једног и против другог. Унитаризам онемогућује мањим народима и народностима остваривање равноправности. Зато га, природно, они доживљавају као већу опасност.
„БОРБА“: Колика је стварна опасност од албанског сепаратизма7 ЗЕЛЕНОВИЋ: — Мислим да је та опасност директно пропорцијална простору који се ствара за сепаратистичко деловање. На жалост, морамо констатовати да је тај створени простор деценијама био огроман и да је он вешто искоришћен за формирање сепаратистичке свести и сепаратистичког покрета.
РАМАЈЉИ: — Сва политичка превирања после 1981. године, по свему судећи, нису дала реалну димензију опасности од алсепаратизма, — често идентифицирајући читаву албанску народност у Југославији са сепаратизмом. Пракса је показала да је та теза неодржива. Уколико би се ова неодржива идентификација са читавом једном народношћу одбацила, убеђен сам да би албански сепаратизам остао „једнако опасан“ као и остали сепаратизми у Југославији. ЧЕЉАЈ: — Сепаратизам није у бити покрет Албанаца за равноправност и политички субјективитет у Југославији. Опасност од албанског сепаратизма, уколико се под тиме подразумева тежња и акција за отцепљење од Југославије, се преувеличава. Та опасност може постати реална само уколико се Албанци обесправе. Међутим, у нашем политичком дискурсу албанским сепаратизмом се проглашавају и захтеви за политичким субјективитетом Албанаца и равноправним конституисањем Косова у југословенској заједници. Ти захтеви су толико снажни, да се, у извесном смислу, може рећи да њихово игнорисање представља основни узрок досадашње косовске кризе и да се решење за косовску ситуацију не може наћи без њиховог адекватног уважавања. ЧУПИЋ: „Да ветра није пауци би небо премрежили“. Дакако, веома брзо.
ХО РКЕ55 -_Радикализма неће бити
Страх неких да ћемо ми сада ићи у некаква радикална рјешења је преувеличан, јер ће све промјене на подручју обране у Словенији ићи кроз Скупштину, понајвише Скупштину СФРЈ, или неко њезино тијело у коме ће се републике погађати — каже Јанез Јанша, секретар за народну обрану
Ф Након што сте на првом засједању Скупштине Словеније употријебили синтагму о "лабуђем пјеву“ неких уредника и новинара ТВ Словеније, свратили сте на себе позорност у
ког договора о Југославији.
е Предјседник словенске владе Лојзе Петерле говорио је о реформи војно—обрамбенота сектора која обухваћа служење војног рока у Словенији,
БОРБА, уторак 22.
новоизабрани словенски
Поткопана аутономија но прети ли
дманима на
тичко-територијалном
саставу.
РАМАЈЉИ: — Очито је да је уставним променама од прошле године сужен обим аутономије покрајина, стечен Уставом из 1974. године, Но, у свему томе најбитније је како се учињене промене рефлектују на обичне грађане. Нема дилеме да постоје разлике у тумачењима аутономије поводом јавне расправе и након њиховог усвајања. Стиму вези, нека страховања грађана албанске народности, око сужавања права покрајина, су се
обистинила.
ЧУПИЋ: — Што се Косова и Метохије тиче, још увек је то аутономна покрајина. Али, после много година, аутономија свих, а не само Шиптара. Ову покраји-
„БОРБА“: Како гледате на | тврдње „да је Србија укинула аутономију покрајина, однос опасност од тога7
ЗЕЛЕНОВИЋ: — Све уставне промене које су извршене аманУстав СР Србије и које су предвиђене доношењем новог републичког устава, имају циљ да аутономију покрајина доведу у склад са оним што се у савременом свету, правној, политичкој и уставној теорији и пракси, подразумевају под полиаутоно- мијом: При том, не доводећи ни: чим у питање аутономију покрајина, Србија настоји да уставним променама успостави ефикасна овлашћења државних органа на целој својој територији, али и да јасно разграничи права Републике као државне и права покрајина као аутономних друштвено-политичких заједница у њеном
негативном смислу, јер сте покренули лавину штрајкова у медијима, те осуду из новинских организација чак и у Хрватској. Можете ли објасни-. ти о чему се заправо радило7
— О лабуђем пјеву уредничке политике на словенској телевизији говорио сам у првом дијелу засједања Скупштине и никаквих реакција није било. Нисам захтијевао никакве смјене или резање уредничких глава, већ сам указао на то да се наставио начин извјештавања у којем се протежира само једна странка каже у интервјуу „Слободној Далмацији“ Јанез Јанше, новоизабрани словенски секретар за народну обрану. — Реакције су настале када је стигао брзојав из Мурске Соботе, када су људи, огорчени што се у том пријеносу исмијало њиховог делегата, који је био најстарији и који је водио седницу, захтијевали да Кучан смијени ТВ—уреднике и новинаре који су извјештавали са сједнице. Ја сам се у изјави за ТВ након пола сата дистанцирао од тог захтијева, исто тако и ДЕМОС у службеној изјави. Но, дошло је до јавних протеста који нису настали на новинарском, већ на политичком пољу, иако сам увјерен да су новинари који су се у Хрватској и Словенији содлидаризирали са штрајком мислили искрено.
е Од данас сте “министар обране“, иако су се неке странке, особито СК Словеније, на засједању Скупштине томе супротстављале, а и представник ЈНА је за ваш “нацрт“ осамостаљивања словенске војске, 06јављен у Новој ревији, казао да је нереалан27
= У бити се не ради о мени или мојем концепту. Они су на»
падали програм Демоса, јер иако је све објављено под мојим именом, било је прије или послије: у глобалу продискутирано и усвојено као програм ДЕМОСА. Сада је то програм владе који су у предизборној кампањи подупрле и странке у опозицији. Чак се и Кучан, говорећи на телевизији, заузимао за словенску војску, социјалисти су први предлагали да Словенци служе војску код куће, а либерали— омладинци су с тим у вези организирали протест. Дакле, у Словенији је око тих питања постигнут велики консензус, барем на папиру, јер се не зна да ли је опозиција мислила озбољно или само због предизборне кампање
Да ли је ваш програм збиља остваривг
— Тешкоћа није у програму, већ у томе што ни Секретаријат за народну обрану који би га требао преузети, нити Извршно вијеће нити Скупштина, немају у својим рукама надлежности да би нешто битно промијенили на том подручју. То је главни проблем. Тај страх неких да ћемо ми сада ићи у некаква радикална рјешења је преувеличан. Све промјене на том подручју ићи ће кроз Скупштину, понајвише Скупштину СФРЈ или неко њезино тијело у коме ће се републике погађати. Увјерен сам да смо у Југославији отишли толико далеко да ЈНА није више политички суговорник, већ само стручни, а да ће се ствари рјешавати на политичкој разини. Мислим, особито. након свега што се догодило у Хрватској, да неће бити никаквих погађања са ЈНА, већ да ће се армија морати прилагодити ситуацији која настане на основи новог политич-
са словенским језиком, формирање словенске владе, смањивање трошкова обране, те неутралност словенске државе.
То је, дакле, тај нацрт = Он није сада толико битан, мислим на тај концепт Демоса по којему треба успоставити сувереност Словеније и на пољу обране. Али, то није војно већ првенствено политичко питање и на политичкој разини се треба договорити. Армија ту, већ сам казао, као нигдје у нормалној демократској држави, није суговорник, односно оружане силе не могу постављати политичке захтјеве. Ако их пак поставе и тиме прекораче своје уставне функције — слиједе умировљења, јер наведена питања морају рјешавати демократски изабрани парламенти република и покрајина. Два већ имамо изабрана, надам се да ћемо ускоро имати и остале ради што скорије расправе о конфедерацији. Дакле, за сада Републички сек· ретаријат за народну обрану није министарство и није нека важна институција, иако ћемо ићи за тим да то постане. Исто тако, за сада ја, као човјек који покрива тај сектор, немам никаквих овласти да зацртано проведем. О томе одлучују скупштине након промјене Устава СФРЈ. А колико је мој секретаријат за сада важан, најбоље говори податак да нам је буџет тежак као и за републички протокол. јер, ми данас нити не водимо територијалну обрану, а камоли да имамо какве надлежности према ЈНА. Војне ствари су у Југославији строго централизиране и око 70 посто онога што се чини на разини републике преписано је из
савезних закона.
Давор МАРИЋ
ну, у сваком случају, ваља лишити и најмањих облика државности. Њен опстанак зависи у првом реду од понашања шиптарских сепаратиста и шовиниста. Они су својим бојкотом већ парализовали рад многих институција правног система. То значи да су делимично већ и укинули покрајину. Ако наставе као до сада, шиптарски сепаратисти ће, не само укинути аутономију, већ ће затворити и многе шиптарске школе, факултете, фабрике, установе.
ЋЕЉАЈ: — Мислим да је тврдња, да је Србија укинула аутономију покрајина, сасвим основана. Де факто аутономије више нема. Албанци успевају да имају тек толико аутономије колико је освајају уз цену великих
Домаћи економисти не
гроке лијекове и болове
Топовским канонадама на програм привредне реформе поново се, након одређеног затишја, придружује и економска знаност. Почело је иступима поједи-. них економиста на Брионима и у Сарајеву, а њихова критика Марковићева програма добила
ЕЛИ АЕ ИВЛЕН ИВА
Обрана властитог дворишта
ним питањима реформе, догађа уистину доказ промашености једне политике или само неизбјежан одраз једног процеса оздрављења у којем болесник
могу постићи ни минимум сугласности о кључигнорирајући одговор на питање је ли то што се
не може избјећи
тих и друтих гријехова Марковићеве владе још се више подвлачи тврдњама о њезиној федералистичкој и комунистичкој оријентацији. Оно што је посебно чудно у свим тим критикама јест да се
УЈЕ5ЗАМЈК '
слободног располагања девизама становништва. Надаље, да су подаци о смањивању вањског
жртава.
Амандмани на Устав СР Срби-
је и концепција јединствене Ср-
· бије срушили су аутономију покрајине. На Косову су против ус-
вајања амандмана били скоро
сви Албанци. Уставне дискусије
су то показале. Међутим, аман-
дмани су усвојени супротно из-
раженој вољи већинског станов-
Циничне тврдње
института Правног факултета у Љубљани, познатијег под именом Бајтов институт. И док се поједини економисти, сваки из свог видљиво политички и национално обојеног дворишта, задовољавају тиме да критички обарају онај дио Марковићева програма који не одговара боји њихове политике или нације, оцјене Бајтова института претендирају да буду свеобухватне, односно да доведу у сумњу цјелокупни програм и његове почетне ефекте.
У истраживању под називом
је круну у оцјенама Економског „дуга нереални јер, у рачунице
нису укалкулирани аванси којима се привреда задуживала у иноземству за потребе краткорочне ликвидности. У фризирање резултата реформе убраја се и покривање дефицита робне размјене суфицитом у неробним транскцијама. Према Бајтову институту, тај високи суфицит трансакција нема вриједности, јер није резултат класичног туристичког прилива већ повећане штедње становништва, слома црне девизне бурзе и продаје у фри шоповима домаћим купцима. Критика тих опћих мјеста
оне без резерве узимају као негација Марковићева програма. Економисти при томе у потпуности игнорирају не смао своју задаћу већ и основну животну мудрост која налаже да се сваком приликом запитају: зашто је ли то што се догађа уистину доказ промашености једне политике или само неизбјежан одраз једног процеса оздрављења у којем болесник не може избјећи горке лијекове и болове2 „Чињеница да различитости у оцјенама дјеловања савезне владе и критика на њезин рачун не произлазе из темељитих знанствених анализа већ из по-
„Инфлација на нули, производња дубоко испод ње", Бајтов ин-
Сепаратисти су у стању свега да се лише, па и дела својих сународника, само да би оптужили Србију и српски народ за несреће које већ деценијама товаре на врат недужним припадницима своје народности. Заиста су циничне тврдње да је Србија „ставила покрајине под своје“, када се зна да су оне део њене јединствене територије, а Косово и Метохија исконска престоница српске државе, оличење њене политичке, економске и културне моћи. (М. Чупић)
ње инфлације преплаћено падом индустријске производње по стопи од 1,36 посто мјесечно или 18 посто годишње, те порастом незапослености која је већ у вељачи била за осам посто већа него лани и која би до краја године могла армији од 1,3 милијун незапослених – придодати даљњих 120.000 радника. Тврди се како су девизне резерве земље прецијењене за пуних 20 посто, те да оне нису одраз веће ефикасности привређивања већ
НЕВЕН ПР ЕН БЕРИ ништва, у условима ванредног стања, уз претњу делегатима, и на нерегуларан начин.
Сада се покушава, заправо то се већ ради, под чланове 300 и 301 Устава СРС стрпати цело законодавство. Већ је суспендован покрајински СУП, преузимањем свих функција од стране републичког СУП-а Србије. Иста судбина се најављује и за органе правосуђа и управе. Железница, ПТТ, Електропривреда, просторно планирање, неуставно и незаконито су стављени под контролу Србије. Покрајини су остављени проблеми производње, дугови и вишак радне снаге.
Аутономија Покрајине није поткопана само амандманима, већ и послушним (и неспособним) косовским руководством, коме је више стало до мишљења руководства Србије о њима, него
„(ТРАДИЈА '90“
ститут наводи како је зауставља- „који се њоме намећу, дају онда и
СИВ-овог програма и закључци све друкчијих, препознатљивих
интереса, у одређеној мјери потврђује суд оних који су таквих интереса лишени...
Бит ће лоше ако знаност, а посебно она економска, свјесно или несвјесно, остане и даље средство за измирење рачуна који немају ништа заједничког са знанственом истином. У обрани али и препознавању те истине бит ће довољно подсјетити се на стару мудрост по којој „знање говори, а незнање урличе“.
Звонко ГАЈСКИ
већу снагу иступима појединих економиста међу којима су најгласнији они који оптужују владу због одуговлачења с процесом реприватизације друштвеног власништва или због избјегавања уласка у нови циклус привредног развоја. Једнако као и онима који се не слажу с рестриктивном монетарном политиком или фиксним течајом, тврдећи како недостатак ликвидности и прецијењени динар уништавају привреду. Тежина
! Бакар, (Ицо Ваљевица, „Привредни вјесник“)
до аутономије и косовске јавности. Новим уставним конституисањем Србије постугнуто је уставно јединство, али уз цену највећег политичког нејединства и опасних националних конфронтација. У томе је суштина косовске кризе.
Милош АНТИЋ
— НАСТАВЉА СЕ —
Помрчина
Да је ишао са својим вођом, ни Домановић не би нигде стигао! („Београд 202“) ј
Договор Столови постоје да се договарамо о отрежњењу, а не да се
огласи — фајронт („Илустрована политика“)
Заблуда
У пролетерским земљама радници живе бедно, јер нису
свесни својих великих успеха.
(„Књижевне новине“)
Утабано
Он иде утртим стазама — из грешке у грешку. („Трибина“)
Само толико
Дајте ми шнит, па ћу вам направити социјализам по мери човека! („Наша реч“)
Упорни
Око нас неописиве лепоте, а ми се заклели да не скренемо са пута! („Политика ЕКСПРЕС“) мај | 1990. страна
5
реч по реч |
Отклањање. сумњи
Општенародни референдум је потребан и због тога што су се и прва и друга Југославија конституисале из околности које је детерминисала ратна ситуација, где народ и није могао де-, мократски одлучити. Зато, акд, хоћемо Југославију као заједницу по вољи већине, омог/ћимо народу да се и у мирнодопској ситуацији, непосредно ' демократски о томе изјасни. 'То је моја сугестија и руководству Србије, као и свим другим. ЈАакле, уместо партнерског пргговарања и одлучивања, поћи од непосредно изражене воље људи. Тиме би и Србија отклонила све сумње и оптужбе дал она хоће другима да наметне, свој концепт Југославије. (Проф. др Радивоје Маринковић у „Политици Експрес“)
Опасни вакуум
— Живимо у времену неподношљиве лакоће распадања. Наш највећи проблем је у томе што стари, тзв. авнојев- “ ски легитимитет и систем веза међу народима, који се у последњих годину дана неповратно исцрпео и распао, није на време замењен неким новим, рационалним и демократским. Овај опасни политички вакуум код нас је данас испуњен мржњом и безумљем, а не дијалогом. Зато нам, уместо испољавања оног новог, рационалног и демократског, прети или поново успостављање неког новог трауматског, односно харизматског, или, пак, дефинитивно распадање сваког легитимитета и система веза. (Мр Милан Поповић, социолог политике у „Побједи“)
Диван савез
— Директори не желе да се продуктивност мери, јер знају да би брзо изашло на видело да су неспособни организатори и руководиоци и да их је давно требало сменити. Неће ни радници, јер ће се испоставити да је 10, 20 или 30 одсто запослених непотребно. То је диван савез између „пословодства“ и радника, јер и једнима и другима не одговара истина. Ти отпори се морају што пре сломити. То може учинити само права тржишна привреда, али ће до тада бити страшних мука, штрајкова, побуна. Међутим, ако остане ова гарнитура СИВ-а, са Антом Марковићем на челу, убеђен сам да ће тржиште полако заживети, а тада ће и продуктивност морати да добије место које заслужује, јер без тога неће се знати ни да ли је повећана ефикасност. (Проф. Стјепан Хан из Европског центра за мир и развој, ранији дугогодишњи директор Југословенског завода за продуктив-
ност у „Дневнику“)
Заборављена
Учестали су иначе већ стари ламенти над преласком милиона сељака међу 'индустријске раднике после 1945. године. Испада како би било много боље да су сељаци остали на селу. Притом се заборавља само „ситница“ да и данас, после толиког егзодуса у градове и индустрију, на југословенском селу и у југословенској пољопривреди још
|| има три до седам — осам пута
више „фармера“ него у развијеним земљама, да је просек пољопривредног газдинства испод 3,5 хектара и сл. Шта би било да је на земљи остало оних шест милиона за колико се тврди да је напустило село, остаје необјашњиво. („Економска политика“) Ф та орјаз кејегопот 6 7,30 до 21 саз
Ф ге!. 011/428-652 1 011/403-250