Борба, 03. 12. 1990., стр. 3
БОРБА
ГЕНЕРАЛ АРМИЈЕ ВЕЉКО КАДИЈЕВИЋ О ПОЛОЖАЈУ И РАЗВОЈУ ЈНА, НАЦИОНАЛНИМ АРМИЈАМА, ОПСТАНКУ ЗЕМЉЕ, ПАРТИЈСКИМ ИГРАМА, ВОЈНОМ ПУЧУ, ИЗДАЈНИЦИМА...
угославија није
кула од кај
та
Неизвестан даљи развој догађаја Ф Драматична збивања у Персијском заливу разбила су заблуде да је војном чиниоцу дошао крај Ф У ЈНА смо били против једнопартијског монопола
НАСТАВАК СА 1. СТРАНЕ
6 Друже генерале, свједоци смо бурних, готово драматич: них промјена у сувременом свијету. Промјене, по природи ствари, не мимоилазе ни сферу међународних – војнополитичких односа. Што је у томе, по Вашој оцјени, нарочито карак: теристичног
— У међународним односима отворени су процеси преговарања, споразумевања и све интензивније сарадње. Тиме се битно смањује опасност од избијања оружаног, прије свега нуклеарног сукоба у свјетским размјерама. Истовремено је радикално измијењена политичке физиономија свијета. Распадом реалсоцијалистичког система, нестанком Варшавског уговора и уједињењем Њемачке, нарушена је глобална равнотежа снага, која је до јуче на свој начин дјеловала као чинилац извјесне стабилности. Снаге које данас доминирају намећу сасвим нова правила понашања. У тежњи да њихова супремација буде свеобухватна и дефинитивна, прибјегавају и примјени разноврсних облика силе. То повећава могућност локалних и регионалних сукобљавања, укључујући и ратна.
Даљи развој догађаја неизвјестан је. Многи процеси тек су у зачетку. Из садашње перспективе тешко је предвидјети све опције. е Нашу пажњу посебно за-
вријеђује улога и развој војног фактора, прије свега у ближем окружењу југославенског друштва... Америчких Држава и Совјетског Савеза о ограничавању неких врста нуклеарног оружја, а посебно недавно постигнути договори у оквиру КЕБС о смањивању конвенционалних снага, уздржавању од пријетњи употребе силе и мјерама за јачање повјерења и безбједности, крупан су корак напријед у лимитирању улоге војног фактора и превазилажењу конфронтација. Али, квантитативно смањивање војних потенцијала по правилу се надокнађује модернизацијом оружаних снага готово свих земаља, па и у нашем непосредном сусједству. Драматична збивања у Персијском заљеву брзо су и на увјерљив начин разбила заблуде да је војном чиниоцу дошао крај.
# Залажете се и за социјалистичку опцију друштвеног развоја2
— Сматрам да се због грубих промашаја реалсоцијалистичког модела не може одбацивати социјалистичка идеја. Руковођени аутентичном визијом социјализма, побједили смо у револуцији, остварили велике успјехе у развоју друштва, стекли завидан углед и први се у свијету сукобили са деформацијама и промашајима реалсоцијалистичког концепта. Идеји социјализма, историјски гледано, припада будућност. И искуства развијених земаља потврђују да она спада у највиша цивилизацијска достигнућа сувремене епохе.
Парадоксално је да нам се старо и историјски превазиђено сугерише као нешто ново. Идеал нам не може бити друштво у коме богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији, са свим социјалним и другим посљедицама које из тога произлазе. Зато се лично и залажем за демократски социјализам као модерно, економски ефикасно, политички демократско, правно уређено и, у социјалном погледу, праведно и хумано друштвбо. Ф Ставови припадника Ар: мије о вишепартијском систему наишли су на различит од: јек у јавности, а понегдје су ин-
терпретирани и као некакав доказ тобожње недемократске и конзервативне природе ЈНА. Изгледа, ипак, да пракса потрђује основаност армијских ставова. Да ли смо у правуг
— У југославенској народној армији били смо против једнопартијског монопола. Упоредо смо се супротсављали споља усмјераваној и нашим условима непримјереној политичкој плурализацји. Указивали смо да некритичко преузимање туђих рјешења, односно враћање на југословенске моделе од прије 50 година, неминовно води у ћорсокак националистичког мрака и безумља. Предочавали смо опасности од привидне демократизације и фактичког успостављања диктатуре националистичког једноумља. Залагали смо се за
више конфронтирају. Умјесто да се афирмише оно што нас спаја — неразумно се инсистира на разликама и диобама. Зато се и губила битка за битком.
Ф Каква је судбина организације СКЈ у ЈНА7
— Улога Организације СКЈ у ЈНА суштински произизали из улоге коју је Савез комуниста имао у афирмацији југославенске идеје као темеља свих наших побједа у рату и послијератном периоду. И док је Савез комуниста у друштву постепено губио и дефинитивно изгубио ту улогу, дотле смо је у ЈНА успјели одржати. Захваљујући томе, Армија је непрекидно потврђивала и богатила свој народни и општејугословенски карактер, јачала унутрашњу кохезију, моралну снагу и борбену способ-
По мјери сопствених
опредјељења
6 Све гласнији су они који Армији одричу право на било ка-
Споразуми Сједињених ||
кав друштвени ангажман, захтјевајући при том и њену потпуну деполитизацију. Како коментаришете те захтјеве2
— Ниједно питање, па ни питање политичког организовања и дјеловања припадника ЈНА, неће се рјешавти по рецепту и диктату оних који ову војску нису ни стварали. Радићемо по мјери сопствених опредјељења и у складу са потребама и развојем југословенског друштва. Иначе је добро познато да нема ниједне армије која се изграђује мимо основних токова друштва коме припада — истакао је генерал Кадијевић.
ПРОТИВ ЈЕДНОПАРТИЈСКОГ МОНОПОЛА У ЈНА; Генерал арм
говору са Мирославом Лазанским
претходно установљавање јасних правила „политичке игре“, каква постоје у свим демократским земљама свијета. Основаност наших ставова потврђује понашање не само појединих партија које се боре за власт, већ и неких које су је освојиле.
Свједоци смо оживљавања и крајње агресивног наступа антијугословенских и антисоцијалистичких снага. То су исте оне снаге које су једном већ довеле до слома Југославије. У народноослободилачком рату сарађивале су са окупатором и биле политички и војнички поражене. Пораз их поново очекује.Ф Нашу јавност, вјерујем, посебно занима шта је Армија чинила и шта чини ради савладавања тешке друштвене ситуације...
— О стању у друштву и путевима разрјешења кризе ми смо јавно, јасно и принципијелно износили своја мишљења и ставове. Дјелујући у легалним институцијама· система и преко њих, настојали смо да допринесемо стабилизацији прилика и смиривању неконтролисаних страсти. У најкритичнијим ситуацијама, полазећи од наших уставних обавеза, дјеловали смо превентивно, па и директно упозоравајуће, што је спријечавало драматичне исходе у међунационалним сучељавањима.
Најважније је да очувањем одбрамбене моћи обезбјеђујемо услове за концентрацију напора на ријешавању виталних друштвених проблема. На жалост, умјесто да се сједињују, снаге се све
Први човјек наше Армије
Генерал армије Вељко Кадијевић рођен је 21. новембра 1925.
године у Имотском у Хрватској. Југословен. Уочи другог свјетског рата био је ученик средње техничке школе у Београду. Примљен је у СКОЈ као петнаестогодишњак у јануару 1941. Почетком рата руководи радом скојевске организације у родном крају, а од почетка 1943. борац је Четврте далматинске бригаде. Члан КПЈ је од маја 1943. Током рата обављао је многе одговорне дужности у Народноослободилачкој војсци Југославије и у КПЈ. Мајор Југославенске армије постао је 1944. у својој деветнаестој години. у
Након рата вршио је бројне руководеће дужности у јединицама и установама ЈНА. Поред осталог био је политички комесар и командант дивизије, начелник штаба корпуса, наставник у ВВА и Ратној школи, начелник Наставне управе Генералштаба ЈНА, заменик начелника Генералштаба за родове КоВ, помоћник савезног секретара за народну одбрану за Војнопривредни сектор и заменик савезног секретара за народну одбрану СФРЈ. Генерал армије Вељко Кадијевић завршио је највише војне школе у земљи, као и Генералштабну академију САД. За заслуге, испољене врлине и успјешно руковођење јединицама у НОР два пута је одликован Орденом за храброст. Носилац је највиших мирнодопских југословенских и страних одликовања.
Аутор је бројних стручних радова из области ратне вјештине. Редовно чита „Њузвик“, „Тајм“, „Икономист“ и „Дифенсенд дипломаси“. Воли спорт и озбиљну музику. У ријетким тренуцима одмора најрадије оде на неки концерт или спортску приред-
ност. Допринос СКЈ изградњи Армије не може се негирати ни избрисати било чијом вољом.
Полазећи од тога да све партије које дјелују легално и у складу са законом морају имати равноправан третман, а да специфичности војне организације не трпе страначка надметања у њој, командовање ће се заложити да се ниједној странци не дозволи организовање у јединицама и установама оружаних снага. Неки конкретни кораци ускоро ће услиједити.
9 Шта мислите о формирању Савеза комуниста — Покрета за Југославијуг
— Опредјељења Савеза комуниста — Покрета за Југославију најближа су опредјељењима комуниста Армије. Лично подржавам стварање и дјеловање те партије општејугославенске и социјалистичке оријентације. То ћу чинити и убудуће.
6 Говори се и о могућности да се нађете на њеном челуг
— Немам никаквих претензија те врсте. Моје амбиције не прелазе границе онога што је војска, војничка професија и преко тога служење Југославији. Никаквих промјена ту бити не ће. ,
6 Друже генерале, представ-, ници Армије у неколико наврата су говорили о промјенама које се, у посљедње вријеме, врше у ЈНА. Дојам је да су оне и веће и брже него што се о томе у јавности мисли. О каквим је све промјенама ријеч и може ли се говорити о некој својеврсној војној реформиг
— Израз реформа није довољно адекватан, јер асоцира на нешто што је кампањско и углавном изнуђено. Промјене о којима говорите саставни су дио једног континуираног процеса армијског прилагођавања токовима у југославенском друштву и свијету уопште.
Илустрације ради, навео бих да је од 1986. до краја 1989. године мирнодопска ЈНА смањена за 14, а ратна за око 13 одсто. Само у овој години укинућемо десетак гарнизона.
Извршене су велике промјене у систему руковођења и командовања, војног школства и цјелокупног оспособљавања кадра. Знатне иновације претрпјели су програми васпитања и образовања војника и морнара. Готово сва нормативна документа из домена одбране и безбједности се дограђују.
Битна побољшања извршена су у положају и правима војника. На примјер, војницима-вјерницима дозвољено је коришћење вјерске литературе и омогу> ћено присуство вјерским обре-
дима изван касарни и других војних објеката. Повољније рјешен и статус оних којима вјерска убјеђења не дозвољавају пријем и употребу оружја.
Ускоро ће се војницима, приликом изласка у град, дозволити ношење цивилног одјела.
Готово да нема области армијског живота која није захваћена крупним промјенама.
2 У ком правцу ће се кретати даљи развој ЈНА7
— Приоритетно ћемо јачати квалитет мирнодопског дијела ЈНА. Настојаћемо да се смањење мирнодопске и ратне армије 3 око 20 одсто, предвиђено за наредно петогодиште, реализује већ до краја идуће године.
Намјера нам је да у техничкој модернизацији зауставимо неприхватиљво заостајање, прије свега у средствима за одвраћање и супротстављање ударима са дистанце. У усавршавању руковођења и командовања и тежиште ће бити на обезбјеђивању веће покретљивости, квалитетнијих веза и информатичке подршке.
Напомињем да је стабилно финансирање основни предуслог реализације развојних планова. Чиним то због тога што није мали број оних који би управо финансијским рестрикцијама жељели да разбију Армију. Са обезбеђивањем средстава за армијске потребе све учесталије се лицитира и уцјењује. Чак се
прибјегава и обустављању уплата припадајућих средстава.
Фе А шта ће се догодити са Територијалном одбраномг
— Територијална одорана, таква каква је створена крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, објективно је велика подвала. Заговорници такве ТО правдали су своја залагања потребом да се организација оружаних снага прилагоди захтјевима политичког система социјалистичког самоуправљања. Сада, кад је тај систем фактички напуштен, они и даље инсистирају на досадашњем концепту. Тиме се недвосмислено потврђује да је Територијална одбрана од самог почетка изграђивана не као израз социјалистичког самоуправљања, већ као база и окосница републичких армија. За комбиновани облик оружане борбе, као доминантан у нашим условима, потребна је битно другчија ТО — и по намјени, и по величини, и по организацији. Она се не смије развијати као паралелна, друга војска.
Фе Прије неколико дана, у Нишу, указали сте на неке најважније задатке ЈНА у овом моменту. Молимо Вас да нам нешто више кажетее о томе како ће се ЈНА понашати у случају даљег заоштравања политичке кризе и евентуалне ескалације међунационалних сукоба2 — Улога Југославенске народне армије јасно је утврђена Уставом СФРЈ. Нема никаквих непознаница ни у погледу њеног понашања у расплету југославенске кризе. Народима ове земље потребан је мир, а не рат. Армија ће осигурати мир и безбјед-
ност као предуслове демократ- |
ског рјешавања проблема с којима смо суочени. Гаранција за то, као и за успјешно остваривање друштвене и уставне функције ЈНА у цјелини, јесу њено чврсто морално-политичко јединство и висока борбена готовост.
__ДНЕВННК__
ља своје дужности || | Београд. — Другог дана ванредног заседања Светог архијерејског сабора Српска православна црква добила је четрдесетчетвртог патријарха — господина Павла. Тако се 1. децембра десило оно шта се очекивало још на редовном заседању Сабора („парламента“ владика), у мају ове године. Наиме, још концем јуна прошле године, одмах после прослављања 600. годишњице косовске битке, патријарх Герман сломио је кук, што је више него опасно за некога ко је већ зашао у десету деценију жи'вота. Његову Светост замењивао је |митрополит загребачко-љубљански Јован, али се, привремено решење протегло, ево, годину и по дана, тако да се Црква у овом изузетно сложеном, па и преломном времену нашла без по-
пркву у Београ |главара. Избору за новог патри- РАЗУ У ДЕ
'Ране једног патријарха
Од порука новом патријарху издвојимо ону Српског покрета обнове. Вук Драшковић пише да се СПО, „а убеђен сам и цео српски народ, радује се што је великомученик са свете српске земље косовских божура дошао на престо Светога Саве. Ваша „Светост нека рачуна на највећу помоћ Српског покрета обнове у ј стареву најсветијег циља овог времена: да слобода огреје српски народ на Косову и Метохији, да престане пострадање Срба у Херцеговини, Босни, Банији, Славонији, Кордуну, Книнској крајини, Македонији, Албанији, Румунији... широм света куда су Срби расељени. Чланови и присталице Српског покрета обнове имају уздање да ће Ваша Светост са тела наше Свете цркве уклонити и још две ране задобијене под бољшевизмом: такозвани Из КЕДОМски и такозвани загребачки раскол међу децом Светог
ве“.
Пред патријархом Павлом је, свакако, проблем раскола у српском православљу, а на чијем се превазилажењу у последње време интензивно ради. Епископ Павле, иначе, био је један од (данас живих) архијереја, који су учествовали у одлучивању о рашчињењу владике Дионисија, оснивача „Слободне српске православне цркве“, као „опозиције“ Српској православној цркви означеној да делује у зависности од комуниста.
гика, наука о богослужењу. Његова Светост Павле спада у најстарију генерацију садашњих српских архијереја. У, како се каже, „добро обавештеним круговима“ није узиман у обзир као озбиљнији кандидат за трон Св.
барха приступило се после саопштења лекарског конзилијума Војномедицинске академије у коме се каже да садашње здравствено стање, поодмакла животна доб и дужина трајања лечења показују да господин Герман није у могућности да обавља своју високу дужност.
Нови архиепископ пећки,
ПОЗИВ НА БОГОЉУБЉЕ: Нови патријарх Српске п лавне цркве, господин Павле, иде на устоличење у Саборну 17 кандидата. До тројице канди-
|“
ПОНЕДЕЉАК, 3. ДЕЦЕМБАР 3
УСТОЛИЧЕН 55. ПОГЛАВАР СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ _ 5
Коцка пала на Џавла
# : равос-
Снимио: П. Митић Саве, него су таквима сматрани владике из генерације рођене тридесетих година. Од старијих је, као могући патријарх, фигурирао епископ жички Стефан (1916).
Господин Павле је, као епископ рашко-призренски, више од 30 година био на челу изузетно важне епархије која покрива Ко-
сово и Санџак, али се мало исти-
цао јавним наступима. Међутим, стално се наглашава, да се са Косова није иселио нити један мирски свештеник, монах или монахиња, што је свакако и заслуга доскорашњег епарха Павла.
Ванредни сабор, на коме је изабран нови поглавар Српске православне цркве је зато што, како се каже у саопштењу, господин Герман није могао, дуже од 17 месеци, да председава Светим Синодом, а без патријарха нема ни доношења важних одлука, претворен у Изборни сабор СПЦ. Заседање Сабора започело је у петак, 30. новембра. Тада је, вероватно, одлучено да се види какво је здравствено стање господина Германа.
На самом почетку другог дана рада Сабора, прочитано је лекарско уверење, па су архијереји
Жребом, између три кандидата, на ванредном (изборном) Сабору СПЦ одлучено да нови поглавар буде досадашњи епископ рашко-призренски Павле, рођен 1914 Ф Нови патријарх је први ко|ји је изабран за живота старог — господина Германа — који због онемоћалости не може да обав-
одлучили да „захвале на досадашњем успешном раду на добробит Српске – православне цркве и њених верника патријарху Герману и због здравственог стања разреше га досадашње дужности и изаберу његовог наследника“. Избор новог, како рекосмо четрдесет четвртог по реду патријарха, односно педесет петог поглавара СПЦ од када је 1219. године Свети Сава изборио аутокефалност. До 1346, на челу је било једанаест архиепископа, а те године, у време цара
Душана, Црква је дигнута на
ранг патријаршије. Пошто је констатовано да је
_ патријаршијски престо упраж-
њен, донета је одлука да се попуни. Према члану 42. Устава СПЦ,
формалне услове испуњавало је
дата, који су добили најмање 13 гласова 24 архијереја (владика средњозападноамерички _ Формилијан није био присутан, али је гласао посредно), стигло се након четири сата постепеног сужавања листе. Потом су у беле коверте стављене цедуљице са именима епископа Павла, Стефана и шумадијског Саве. Архимандрит Антоније, игуман манастира Троноше, посебно изабран за ову прилику, извукао је једну од три коверте... Да се на овај начин бира поглавар одлучено је још 1967, са циљем да се спречи уплитање са стране. Неко би рекао да се, дакле, до патријарха долази коцком, али црквени људи кажу да одлучује — Свети Дух. чину Благодарења присуствовали су сви архијереји који су учествовали у раду Сабора, који, сазнајемо, наставља са радом. јуче, 2. децембра, одржана је церемонија устоличења у београдској Саборној цркви. Српски патријарси, иначе, устоличују се и у Пећи, митрополит Јован, између осталог, рече да је нови патријарх први који је изабран за живота једног патријарха, који због болести не може обављати своје дужности. Ж. ЦЕРОВИЋ М. МЛАКАР
митрополит београдско-карловачки и патријарх Српски господин Павле, рођен је 11. септембра (односно, по старом, јулијанском календару — 29. августа) 1914. у селу Кућанци код Доњег Михољца (Славонија). Гимназију је завршио у Београду, Богословију у Сарајеву, а Богословски факултет у Београду. Замонашио се 1948, а епископ је постао 1957. године.
Господин Павле у свештенству је познат као научни радник (био је професор у Призрену), а још више као велики аскета, па се за њега каже да је „све"тац који се креће“. Специјалност његовог научног рада је литур-
Честитка · Милошевића
Београд. — _ Председник Председништва Републике Србије "Слободан Милошевић
упутио је честитку новоизабраном партијарху Српске православне цркве господину Павлу која гласи:
„Његовој светости патријарху Српске православне цркве господину Павлу.
Срдачно вам честитам ступање на чело Српске православне цркве и желим добро здравље и дуг живот“.
НА ВЕСТ О СМРТИ ВЛАДИМИРА ДЕДИЈЕРА
Бунтовник и револуционар
У Бостону је 1. децембра после инфаркта преминуо истакнути југословенски публициста и историчар, неспорно најконтроверзнија личност поратне југословенске историографије
Владимир Дедијер, истакнути југословенски публициста и историчар, члан Српске академије наука и председник Раселовог суда, умро је у суботу, 1. децембра, у Бостону (САД) у 76. гоДини. Од најраније младости везан за напредни револуционарни покрет и затим борац НОР, потпуно предан раду који се, пре свега односио на новију југословенску историју, Дедијер је практично преминуо — радећи. У САД се налазио због операције гочију, али и због припрема за за"седање Раселовог суда о концентрационом логору у Јасеновцу. Непосредно пред повратак у Југославију, доживео је инфаркт који га је спречио да заврши „Енциклопедију јеретика“ и презентира грађу о „геноциду над српским народом и другим ју"гословенским народима у 20. веку“, на чему је интензивно радио. у
А, радио је, како је и сам констатовао (26. 1. 1969. „Политика
реч о кандидатури Владимира Дедијера, него о кандидатури Раселовог суда...“
Оспораван и хваљен, маркантна личност наше послератне публицистике и историографије, Дедијер, ипак, није био загледан само у прошлост. Будно је пратио што се данас у земљи и свету збива и реаговао, увек се залажући за истину и хуманост. Дедијерову реч и историјска сазнања, сабрана у мноштву познатих књига трајне вредности, с пажњом су слушали или ослушкивали и његови поборници, и противници, саборци и челници нове Југославије. Свадљив и полемичан, ошинут и породичном трагедијом, смрћу оба сина, никада није посустајао нити одступао од правдољубивости и завета откривања историјске истине.
Своју доследност овај човек ме- ЈОСИП КОПИНИЧ:
ђународне репутације и угледа је платио и странствовањем, изолацијом — суђено му је — каои низом перипетија које га нису поколебале на том путу.
Познат и као Титов историограф, Дедијер је не тако давно, на страницама „Борбе“ — чији је први директор био — први проговорио о партизанском моралу. И то је, тада, изазвало најбурније» реакције, како је то уосталом и
|Експрес“), „као висока пећ!“
Хуманиста, Владимир Дедијер кандидован је (на предлог групе норвешких историчара) ове године и за Нобелову награду. Вест је сазнао пролетос на свој 76. рођендан. Тада је то,
скромно као и обично, прокоовај историчар несклон компро-
бивало кад год је проговорио шта".
Јеванђеље је наш програм
— Позивамо све на покајничку духовну обнову, на поштење и мирење, љубав и јединство, уместо једноумља и похлепе. Братство засновано на богочовечанској љубави једина је алтернатива лажном братству и јединству без богослужења — рекао је патријарх Павле. Додао је да се у овом времену апокалиптичних раздора сви хришћани треба да подсете да су позвани да буду сарадници Божији и слуге Божије спасењу света, у невољи, благости, љубави и трпљењу.
— Ми немамо посебан програм делатности — рекао је патријарх Павле — наш програм је Јеванђеље Христово, а света дужност да укажемо да су сви људи једно телом један дух сједињен у Господу. На богољубље позивамо све Србе у отаџбини и расељењу, као и све људе и народе добре воље.
Патријарх Павле је поручио верницима: „У епархији рашко-призренској, на жртвеном пољу Косову, наше нове одговорности нас неће од њих удаљити, већ тешње повезати“.
због „антидржавне пропаганде". Затим одлази у Енглеску и Америку, а 1968. године му влада -=> САД ускраћује поновни улазак у САД јер је у међувремену учествовао у Раселовом суду за истраживање ратних злочина у Ви-
јетнаму.
Први успех, у светским размерама, доживљава „Прилозима за биографију Ј. Б. Тита“. У енормно великом броју објављених радова светску јавност је привукла, поред осталих, и „изгубљена битка Јосифа Висарионовича Стаљина“. Са Жан Пол Сартром и француским писцима се договорио да заједнички напишу серију књига о револуционарним догађајима у савременом свету...
КУ ПИ МУ : осп РАВАН И ХВАЉЕН: Владимир Дедијер
- —
Историчар одлази у историју
„Владимир Дедијер био је добар револуционар, добар радник, што је сада фуј. Познам га још од пре рата, био је човек који је имао своје ја. За време Ђиласа посвађао се са водећим људима из партије“, изјавио је за „Борбу“ Јосип Копинич.
„једини хисторијски документ из рата је његов — „Партизански дневник“, то му нико не може оспорити. После рата, написао је цели низ књига које му сада признају или не признају, али је чињеница да је он био историчар. И остаће у историји као велики писац и историчар, а они који га не признају углавном неће остати ~
комуниста,
|ментарисао: „Рекао бих да није
Ваш репортер, драги читаоци, био је у прилици да разговара са великим бројем најистакнутијих команданата и многим министрима одбране широм свијета. Иако није склон било каквом облику локалпатриотизма, аутор овог интервјуа осјећа потребу да каже како је у овом случају био, у контакту са човјеком који као ријетко ко, дјелује увјерљиво, рационално, смирено, али и одлучно не остављајући простор за било какве недоумице.
Мирослав ЛАЗАНСКИ пребачен,
држава Конектикат)
Академик Дедијер је, иначе,
|глед током боравка у Тиволију,
ња супруга. У суботу му је позлило док "|карска интервенција није помогла — у констатована је смрт од срчаног удара.
Кремација данас
Вашингтон. — Посмртни остаци академика Владимира Дедијера — који је у суботу, изненада преминуо — биће данас кремирани у овом граду, налази неких стотинак километара северно од Њујорка. Урна са пепелом биће већ следећих дана пребачена у Југославију. приватно боравио у САД. Планирано је било да одржи неколико предавања и да оде на лекарски прегде живе његова ћерка и некадаш-
у Тиволију (америчка који се
се налазио у кући, хитна лелокалној болници, у коју је
сп.
пиши сетиш чиста, таста нат тла та ладан тв век раашиетвивиеиславена сте изашао
мисима.
Као дете седео је у крилу српског националисте Аписа. Пре другог светског рата, радио је Дедијер као адвокат, као новинар у Лондону и Данцигу, у Пољској и Шпанији. Тридесетих година, сакривао је у свом стану на Дедињу — руководиоца КПЈ — Јосипа Броза. У рату добија чин пуковника. Критикован да је „дворски историограф“, он ипак 1955. бива условно осуђен
Само човек очигледних врлина и нескривених мана, успеха и грешака, као што је био Дедијер,
могао је да се ухвати у коштац па и да се избори са парадоксима оног што се данас назива једноумљем — и у политици иу историографији. Многима се замерио, често је оспораван, али се, ипак, тешко може пронаћи случај да је целовито и аргументовано побијен.
За многе који су сведочили о њему, Владимир Дедијер је личио на човека из неког романа, али не постоји роман на који би личили он и његов живот.
С. ПОПОВИЋ