Борба, 03. 12. 1990., стр. 6
ПОНЕДЕЉАК, 3 ДЕЦЕМБАР
ЈУГОСЛАВИЈА
"Ра || Зјомегја ера да розгапе затозтајла еугорзка аггама7
48% 20
Цибјала
„БАРОМЕТАР“
Мигзка Зобота
52%
Мапбог
34% 32% 34%
38%
|
Језепјсе
Мома Сопса
Да ли Словенија треба да пост
48%
36%
Розјојпа
Корег
36%
34%
34%
32%
ане самостална европска држава;
За излазак из Југославије и формирање самосталне државе определило се мање од пола анкетираних Словенаца (41 одсто), док је испод трећине „тврдо“ против тога. Остали (29 одсто) чекају даљи развој догађаја у Југославији. Највише противника отцепљењу у Јасеницама где има и највећи проценат „гастарбајтера“ из других република
Случај је хтео, да у истражимњу, колико су Словенци за отцеиљење ох Југославије, у
Љубљани истраживач добије три одговора који су толико "типични, да могу бити слика целог истраживања Тако је инжењер тумарства (41) који је за Словенију као самосталну енронску пржаву, рскао „Ја сам за то јер ми Словенци имамо превише штете од Бе ограда“ Одмах потом, тридссет девстогодишњи милицио "ер је изјавио „Ја сам против Живим у Југославији и не бих мусисо (а се раснадне Али, желео бих да цела Југославија Ућс у Рпрону“ НПедесет једно одитња службеница рекла је
но „ја сам исодлучна Нисам
овиниста Немам ништа ни
против Срба пи проти Хрва
«~ Мрзим што је до свега оно
коло Мени су сви људи
«о наки Зато се у мепи одвија
РАЗЛОЗИ „ДА“
СЛОВЕНИЈА
емоционална борба; да је данас плебисцит, не знам како бих гласала, јер сам и за свој народ. Надам се да ће те ме разумсти, јер је ово најискре није што говорим. Имам пуно пријатељица удатих за Србе. Најбоље би било да будемо
пријатељи као што смо пре би ли Верујем да није тачно да су сви у Србији против Словена
ца“
Самосталност као услов
Присталице потпуне држан
не независности Словеније, као основни разлог наводе не сметани развој, бољу органи
зацију, скономску стабилност и просперитет „Ми радимо за све остале Доста смо радили за јужне рспублике“, каже конобарица из Нове Горице (22) „Да смо постали самостални
41% испитаника
због иесметаног развоја, боље организације,
економске стабилности и просперитета
21%
боље је да сами одлучујемо о својој судбини, да будемо сами своји господари, своји на своме
21%
због опште (политике и економске) ситуаци-
С у земљи
15%
не слажемо се, боље је да живимо одвојено
12%
Југославија нас пуно кошта, превише дајемо
другим
републикама и у разне фондове
остало
без образложења ___
9% 8% __14% 100%
Истраживање
Ово истраживање „Борбинох“ центра за испитивање јавног мњења обављено је на узорку 500 испитаника, односно по 50 грађана из 10 градова Словеније. Истраживање је боављено на основу метода случајног узорка из телефонског именика. Градови су били: Љубљана, Цеље, Мурска Собота, Марибор, Крањ, Јесенице, Нова Горица, Постојна, Копер, Ново Место. Истраживачи су били: Ивана Маликовић, Ивана Ђокић, Радуле Перовић, Дренка Радловић, Љиљана Јовановић, Биљана Гачановић и Едита Петронијевић. Табеле урадила Љиљана Јовановић. Истраживањем руководила др Слободанка Бакић-Голубовић.
И ово и оно
Највише присталица Словеније као самосталне државе ван СФРЈ, налази се у Марибору (52 одсто), Цељу (половина испитаника), Љубљани и Коперу (48 процената). Највише противника живи у Јесеницама (40 одсто) и Љубљани (38 посто). Највише неодлучних је у Постојни (36 посто), Крању (34 одсто) и Новом
Месту (32 процента).
(као што смо одавно могли), Словенија би била друга Швајцарска“, мисли 50-то ГОДИШЊИ пензионер из Марибора. „Ап солутно треба. Доста нам је тог балканског срања и тог Милошевића Нас оптужују за ру шење Југославије, а то није тачно; то је учинио Милошевић и његова банда. ја сам био телики Југословен. Био, сам избеглица за„време рата у Србији, студирао сам у Београду. и имам београдску диплому, али ово што се сада тамо ради, то заиста нема смисла“, став је дипломираног скономисте (65) из Цеља
Наведени разлози као и они да је боље да Словенци сами одлучују о својој сулбипи нај важнији су аргумент у ставу за потпуну државну самосталносг изили СФРЈ. (Укупно 42 одсто од свих гласова „за“). још се помиње као разлог општа политичка и скономска ситуације у земљи (15 посто) и
неслога „па је боље да живимо одвојено“ (12 одсто од укупних разлога). још 9 посто испитаника сматра да Словенија треба да изађе из Југославије јер она сувише кошта, Словенија превише даје другим републи кама и у разне фондове. Овом проценту јасно опредељених ваљало би приближити још око _ трећину неодлучних
(укупно -неодлучних 29 одсто),
где ваља сврстати одговоре грађана који чекају даљи развој ситуације, па уколико би
се она погоршала, били би уз самосталну државу Словенију. „Тешко је одговорити на питање о одцепљењу. Бојим се да је Србија, чим је направила економску блокаду Словеније у ствари јасно указала шта треба да радимо“, каже радник из Јасеница (64). „Не знам, још нисам одлучан. Зависи каква ће даље бити ситуација“, сматра радник из Новог Места (27). „Деликатно је то питање", каже саламдесетогодишњи учитељ из Цеља. „Пре рата сам живео у старој Југославији. Онда су дошли Немци и отерали ме у Србију. Могу вам само рећи да-су Срби за мене најбољи народ. Али, ако политика не ваља, било код нас или код вас, онда ја не знам шта може да се мисли, Рећи ћу вам да су Срби за мене најбољи људи, али, извините, рећи ћу вам нешто што вам неће пријати, без Милошевића и Шешеља. И још да вам кажем: ако буде плебисцита о одцепљењу, ја нећу изаћи“
Неопредељени за конфедерацију
„још ћу да размислим, док свег боље упознам“, каже три десет седмогодишњи радник из Нове Горице.
ДА ЛИ СЛОВЕНИЈА ТРЕБА ДА ПОСТАНЕ САМОСТАЛНА ЕВРОПСКА ДРЖАВА7
Словенија
Драма атави кодни] та на НЕ зла
НЕ ЗНАМ ЈУ МУ У 6
а па нвнајтм РаИ а ну 41% љ. ДОПРУ АИ КЕ. пе: 30% антуна ге фнтале пе зе ега н4 29%
500 испитаника
100%
Највећи број неопредељених заправо је — за конфедерацију. „ја сам за самосталност у конфедерацији“, каже техничар из Нове Горице (38). „Прво треба решити да Словенија буде самостална суверена држава али тако што би се решење тражило у оквиру Југославије, било као федерације или конфедерације. Тек потом, ако нема другог, или на самосталну државу. Има у Европи и мањих држава“, сматра инжењер шумарства из Постојне (63).
„Пуно је за и пуно против, а то би могла решити већа самосталност Словеније унутар Југославије“, каже професор педагогије из Новог Места (38), а њен суграђанин, шездесет трогодишњи пензионер сматра да би конфедерација решила проблем (могућег) одцепљења Словеније. Конфедерација као решење, изгледа да је веома блиска становницима Словеније, пошто се јавља као могући излаз и код оних који су против Словеније као са мосталне државе изван СФРЈ. Иначе, унутар противника
овоме, највећи број (30 постоји;
као "разлог наводи то 'што не
ма услова, Словећија је суви:
ше мала и не би могла опста ти, а даљих 24 одсто, сматра „ми смо Југославија и такви треба да останемо“. још 6 про цената од укупно опредељених против европске државе Словеније као разлог наводи високу цену оваквог потеза, и ви соку међусобну зависност југословенских република, по 4 процента сматра да се тиме не решавају прави проблеми Словеније, односно да Европа и свет неће такву Словенију. „Не можемо ван, зато што
„Рећи ћу свака република буде само
' то смо да се нова држава оформи по
мо, можемо назвати конфедерација. ' и били много слободнији и равноправнији, и не. о и договарали. Отцепљење би
федерацији св зависнији, па би се равноправни
могло доћи тек на крају уколико се ни ов случају када не би могли да се договорим пуно бесмислено да будемо заједно.
Што се овог става тиче, могу вам рећи у контакту, и велика већина Словенаца
(Педесетогодишња учитељица из Јесени:
јима смо мој муж и ја уопште, овако мисли“. ца).
41% стална, да ради како јој одговара. За овом концепту, који, реци.“
Да пробамо заједно
вам како ми мислимо. Ми би, а и ја тако мислим, да
Лично мислим да би у кон.
ако не може. Значи, у о и када би било пол
да већина људи са ко.
ата '
је Словенија јако мала“, каже
ученица из Мурске Соботе (17) |
„Ја сам Југословен, борио сам
за Југославију. Словенија нема економски потенцијал за Европу“, сматра пензионер из Љубљане (65). „Не би могли сами, сувише је тешко“, каже администраторка из Марибора (49). „Не би могло. Треба видети, можемо ли даље заједно“, став је возача из Постојне
(35). „Словенија је република/“
као и све остале, па као самостална држава на може у Европу“, каже педесетогодишњи машинац из Крања. „Не, нама
али сам и Југословен. Желим да и даље сви заједно лепо жи вимо“, сматра дипломирани економиста (65) из Марибора „Мене људи питају да ли могу доћи у Словенију, да ли је безбедно. А то је сасвим блесаво_ Људи су изгледа свуда једнако заплашени. Све је то закувано по разним кабинетима, далеко од обичног света“, сматра професорка словеначког и немач ког језика из Цеља (49), дода јући да толико људи а „међу њима и оних који су Слонен ци, не би било довољно ни за једно европско предграђе“
је лепо и у овој нашој Југосла- |
вији где сам живео као и други 45 година. Ја сам Словенац
РАЗЛОЗИ „НЕ“
СЛОВЕНИЈА __
— нема услова за то, сувише
и не би опстали
— ми смо Југославија и треба да останемо то
др Слободанка Бакић-Голубовић
30% испитаника
смо мали ~ 98 30%
4 Ку
249 ||
| — можемо бити самостални и у оквиру
(конфедералне) Југославије
20%
— не могуће је тако нешто спровести, много би
гих
нас коштало, сувише смо зависни једни од дру6% — тиме се не решавају прави проблеми Слове-
| није
4%
—-неће нас Европа и свет такве
— остало
100 %
ХРВАТСКИ Н СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ У „БОРБИ“:
УМ ПРЕД ЛАВИНОМ ПОЛКТИЧКОГ ВАРВАРИЗМА
Сукоби „црвених вер!
Славко Боројевић: Не слажем се са отпором Срба у Хрватској али он је изазван притиском ХДЗ-а Ф Иван Звонимир Чичак: И у ХД3-у и у СДС-у имате раслојавање бивших комуниста који помањкање политичког педигреа доказују радикализацијом ситуације. Ф Бранко Хорват: Ове разговоре треба наставити темама европеизација Југославије и Југославија послије избора
Завршница разговора хрватско-српских интелектуалаца за округлим столом „Борбе“, коју рбјављујемо данас (најзанимљивије фрагменте дијалога познатих хуманиста донели смо у претходна два броја нашег листа) протекла је у знаку полемике око Книна. Наши гости нису били ни песимисти ни оптимисти. Они су, једноставно, свако из свог угла промишљали то што се десило и дешава у вези са Книном, између Срба и Хрвата у Хрватској, односно шире, у српско-хрватским односима.
— И поред великог неслагања, нерешеног хрватског националног питања и убиства браће Радић у парламенту у Београду, као предратни студент знам да није било такве мржње између народа, као данас. Барем не између Срба и Хрвата у Хрватској. Али у Хрватској су тада деловале странке које нису ишле за тим да су главни проблеми између Срба и Хрвата то што су у питању различите нације, већ недемократски, монархистички систем. Ондашње странке су стварале хрватско-српску коалицију која је ишла заједно и на изборе. Па чак и са опозицијом у Србији. Сада смо довели земљу до невиђене мржње и читаву југословенску кризу свели смо на национални терен.
Кнински синдром
Ово краће подсећање на прошлост послужило је гкадемику Славку Боројевићу да покаже како је круцијални проблем нашег разлаза или заједничког опстанка питање односа између Срба и Хрвата. Он је подвукао да се не слаже са испољеним отпором Срба у Хрватској али се мора водити рачуна и да је такав отпор изазван недемократским
притиском и поступцима хадезеовске власти. Оно што траже у Книнској Крајини довешће Србе до изолације, и биће им још горе, али с друге стране, не може се спроводити политика а да се њихова мишљења не узимају у обзир, да им се не осигурају сва грађанска и национална права. За Ивана Звонимира Чичка основно је разлучити два феномена која се међусобно у најмању руку потхрањују: „Развој политичких догађаја у Хрватској био би битно другачији када би нестало книнског проблема, јер не би било више махања вањском или книнском опасношћу. Или, кад се догађаји у Србији развију на један друкчији начин, пуно ће бити другачија и ситуација у Хрватској што ће се одразити, опет, на Србију. Тако да ће маневарски простор за демократске снаге у Србији бити пуно већи јер ће се смањити та такозвана, хрватска опасност. Та међузависност закона о спојеним
посудама важи на целом југос-.
лавенском простору, заправо то је увијек међусобно догађање од Хрватске и Словеније, до Македоније и Косова“.
— Пошто се ту ради и о једној симплификацији, ја ћу се, као главни критичар хадезеовске политике наћи у ситуацији да је браним. Не због тога што је превише љубим, него због истине, вели И. 3. Чичак. Мислим да није точно да је побуна која је настала у Книну, настала као одговор на политику хадезеовске власти у Хрватској. Можда је и то, али није само то. Изгледа да је ово пуно сложенији проблем. На том подручју живи свега једна трећина Срба у Хрватској, а двије трећине на другим мјестима; с тиме да је Загреб највећи српски град у Хрватској. Мислим, а то сам рекао и у Книну, да ови дечки у Книну премало воде рачуна о томе како ће проћи осталих двије трећине Срба који живе у другим градовима. Од Сплита, Дубровника, Ријеке до Загреба, због тога што се дешава у Книну.
Црвени кмери
Приликом задњег састанка у книнској опћини са представницима Амнести интернешнела, питање које су поставили сви
Генерацијска полемика
— Пажљиво сам слушао ову полемику између Боројевића и мојих пријатеља из Загреба. На први поглед то је могло изгледати да је српско-хрватска полемика. Али уопће није. То је генерацијска полемика. Наиме, Славко је исто као и ја за вријеме рата видио спаљена српска села и људе побацане у бунаре и друга звјерства. И развио је један други сензибилитет који није демократски, који ви немате. У том погледу треба тумачити његову тезу да је национално питање послије рата било решено. Наиме, сви они који су прошли партизане мислили су да је немогуће да се то понови, па су на сваку гесту шовинизма хиперсензибилно реагирали. И то је обичан пук осјетио, и зато су се људи осјећали сигурним. Осјећање људи бар 20 године послије рата било је да се оно што је било не смије никад поновити, рекао је Бранко
Хорват.
који су седели преко пута нас било је: да ли сте били члан партије... сви су одговорили са да. Морам рећи да је господин Милан Бабић био делегат книнске партијске ћелије на задњем конгресу у Београду. Према томе, и ту треба тражити узроке. У ХДЗ-у имате једно раслојавање, наставио је И. 3. Чичак. Ови „црвени кмери“ који су били идеалисти, остали су у партији у којој је Шибер, (Странка демократских промена) а велики дио је из каријеристичких разлога ушао у ХДЗ и сада помањкање политичког педигреа доказује радикализацијом ситуације и потискивањем _ емоционалних ХДЗ-оваца, оних који су га основали. Тако да имате сталне сукобе унутар ХДЗ-а на терену и жестоке сукобе, рецимо, у Сплиту између бивших комуниста који су у ХДЗ ушли са комунистичким моделом коме су само дали хрватски предзнак. Исти је случај са СДС. Тако један стари, прави српски националиста типа Божидара Кулишића, који је због „Просвјете“ страдао 1971. године и хтјели су га онда хапсит, ни данас нема политички простор за дјеловање у Книну. Зато што је извориште његовог дјеловања племенитост и позитивно одређење према српском проблему, а не коришћење српског питања за власт.
И. 3. Чичак је упозорио и на то да ће проблеми у Книну бити све драматичнији а социјалне тензије све веће због гашења фабрика свакодневно у Хрватској остајс без посла 10.000 људи. То ће створити нове генераторе за национализме јер радници у „Твику“, на пример, неће размишљати да без посла остају због економских проблема него због репресија хрватске владе. А према најоптимистичкијим про-
гнозама у Хрватској ће остати без посла 50 посто радника, у Словенији 40 а у Србији много више...
Сурогат државе
Реплицирајући Чичку, Боројевић је замерио да и овај симплифицира ствари јер су се Срби осетили угроженим још пре но што је ХДЗ дошао на власт, захваљујући ономе што је говорио Туђман, што је изјавила Славица Бајан у Сабору, што се тврдило о Независној држави Хрватској. Он је поставио и питање — зашто се такве ствари са Србима нису десиле за време комунистичке владавине Чичак му је одговорио да је у „Њусвику“ Лазо Мацура, потпредседник СО Книн, рекао како су Срби задњих година, дакле у комунистичком режиму, били третирани као грађани другог реда. А на примедбу опонента како таквих реаговања није било, Чичак је узвратио да их није било просто зато што није било слободе да човек каже оно што мисли. У полемику се умешао и Иван Шибер речима да се „влада ХДЗ може окривити да је створила одређени психолошки оквир у коме се Книн могао десити, али није дала повод за то што се десило“. За Слободана Ланга ово је био добар повод да се укључи у дијалог подсећањем на ситуацију створену на Косову, поводом Старог трга и ондашњих бурних догађаја, Будући да је тада обишао Стари Трг, обратио се хрватском министру одбране с молбом да га прими Кадијевић, али је одбијен. А за „узврат“ — искључен је из свих југословенских тела. На пример, више није могао бити ни члан Југословен ског одбора за борбу против си
де, јер је стао на страну рудара који су страдали. Све ово Лангу је послужило за тезу да не може само споразум Срба и Хрвата одмрсити југословенски чвор. Не могу се само споразумом великих решавати проблеми, већ се морају поштовати сви, почевши од најмањих до највећих националних група.
Окупљени за округлим столом „Борбе“ интелектуалци из Србије и Хрватске су добар део разговора посветили договору како даље да раде. Било је разних идеја и предлога. И. 3. Чичак је, рецимо, предлагао да се будући разговори прошире, по систему концентричних кругова, да не буду позивани само српски и хрватски представници, већ да се позову и Словенци, Албанци, Македонци, Мађари, итд. Бранко Хорват је био мишљења да би, можда, било упутно да сада Хрвати поведу разговоре са Словенцима, а Срби с Македонцима, или Албанцима и Мађарима, па да се после тога састану и упореде „резултате“.
Милорад Пуповац је, с тезом да се у разговорима о проблемима српско-хрватских односа, инсистирао да се са овог скупа нагласи да се не ради о проблему односа двају народа, већ о проблему односа двеју држава. Уз ово размишљање, било је доста сличних гледишта да се убудуће мора избегавати утисак да се и на оваквим скуповима 'ствара некаква „српско-хрватска осовина“. Уважавајући ову опасност, Данијел Ивин је, ипак, био за реалну процену објективне тежине српско-хрватских односа за будућност Југославије и да се, зато, овакви контакти морају наставити, упоредо с разговорима који би имали и шири круг учесника из читаве земље.
Јуре Јурас: Слажем се с Иви
Порука Словенцима2 |
Иван Ђурић је предложио да се са „Борбиног“ скупа упути по. рука Скупштини Словеније у којој би их подсетили да ма југос ловенском простору има места за све. То не би био ни позив на одустајање од плебисцита, нити сугерисања шта треба да раде, већ пријатељска порука у којој би се јасно казало да у југослави: ји нису најважнија само два народа: Срби и Хрвати, већ и сви
остали народи.
Током разговора су се готово сви освртали на овај предлог, па је Бранко Хорват, изјашњавајући се против њега и додао да се, на жалост у Југославији, с једне стране уцењује Југославија, а
с друге, уцењује Југославијом. И.
3. Чичак је, са смешком, додао:
„Треба им написати да подржавамо њихове жеље са отцепље: њем“. Хорват: „Не за отцепљењем, већ подршка пуном сувере“ нитету“. Чичак: „Тако је речено, па нема им буде“. Иван Шибер: „ја знам на шта ти мислиш, али просечни грађанин Словеније неће то тако разумети, а да не говорим о Србији“. Чичак: „Ма, Словенци ће бити одушевљени, али у Србији неће. И једни и други ће то разумети на погрешан начин. О томе се ради“.
Ђурићев предлог је, на крају, одбачен.
ит
ном да се мора водити рачуна о значају српско-хрватских односа, као и са другим делом Тишминог предлога. Ми смо у обавези да се сада, одмах, одредимо према српско-хрватској ситуацији, јер је она — горућа! Затим, морамо говорити и о свим оним стољетним везама између два народа, о позитивним странама „их односа, зато што не смијемо дозволити да се изгуби оно драгоцено што је кроз хисторију стечено, а што се толики труде да пониште.
Закључујући, Бранко Хорват предлаже: Разговори српских и хрватских интелектуалаца треба да се наставе. Наша следећа тема треба да буде: Европеизација Југославије, развој демократских односа и у оквиру тога подтема — односи међу нацијама у нашој земљи. Како ћемо се опет наћи, вјеројатно на неком другом мјесту, послије вишестраначких избора у свим републикама, наш ће разговор моћи да носи радни наслов: Југославија послије избора. Што се технике тиче, наш се „ланац“ разговора може децентрализирати, па да ми из Загреба разговарамо с интелектуалцима из Љубљане, а ви
из Београда са Приштевцима и -
Новосађанима, на примјер. Други круг разговора српских и хрватских (или хрватских У српских) интелектуалаца, (12 кон Загреба) вођен у „Борби“, 32" вршен је на опште задовољство _ свих учесника. Нама, посматра“ чима, улио је нову наду КОЈА надамо се, неће бити изневере _ на, да ће њихов значај све више расти, да ће отворити до сала многа затворена врата и зорио показати да, у основи, ни један велики проблем који постоји у односима између две највеће ; федералне јединице, није — "9 решив. Сама чињеница, коју наши гости на најбољи начић потврђивали, да је дијалог ме „људима добре воље" и могућ : потребан, да у њему учествују # комунисти (или барем бивш комунисти), националисти 4 који нису шовинисти) и остали | различито страначки „обојен“ М учесници, отвара добру персте 5 тиву наставку оваквих разговој и шири могућност непосрели, 4 јег утицаја на сав овај хаос К + се непрестано труде да намети неодговорни политичари и 6]: не и с друге стране, Ако се 5 0 то постигне -— неће бити МИЋ Јован РАДОВАНОВ Војислава ВИ. Е