Борба, 09. 01. 1991., стр. 4

4 SREDA, 9. JANUAR JUGOSLRVIJA ______—.—=— —'m

DRUGI TALAS KOSOVSKIH SEOBA — ODLAZAK „BORACA ZA ZAUSTAVLJANJE ISELJA-

VANJA“

Baza na Kosovu — dom u prestonici

nogorce da se udome po Srbiji 0 Na sigurnom

Albanski separatisti „pravil i } rio 3 e Hoće li se vratiti Ljubomir Bulatović, Boža

i daleko od svoje kosovske „baze Čolaković, Milan Zečar... 0 Gde imaju kuće Jagoš Zelen

Malo je, odnosno gotovo i da nema penzionera srpske i crno· gorske nacionalnosti — bivših vi: sokih kosmetskih funkcionera, koji svoje penzionerske dane provode tamo gde su „služili? svom i drugim narodima i narodnostima. Nema, jer su tokom svojih dugih funkcionerskih karijera bar u jednom mandatu bili na službi u rc publičkim i saveznim organima i organizacijama, gde su za „zasluge i iz porodičnih razloga” dobijali stanove.

banci, koji su na bilo koji način tih sedamdesetih, pa i kasnijih godina počinjali da budu svesni šta se to na Kosmetu dešava, a posebno oni koji su i u zagonetkama o tome progovorili, brzo su bili ućutkivani slanjem za Beograd, na neku od funkcija u Republici i federaciji. I to je uvek činjeno u znak „prizna· nja” takvim pojedincima. Briga za takve kadrove potvrđivana је 1 + mc što im je oberučke pomagano da u prestonici što pre dođu, umesto službenih, do komfornih

Ko sad traži stanove?

Krajem prošle godine, radi tačne evidencije, iz sekretarijata Izvršnog, veća Srbije u Prištini, od saveznih i republičkih organa zatraženi su izveštaji o tome koji kadrovi sa Kosmeta traže stanove u Beogradu i ko su sve u njima funkcioneri čija je baza Kosmet. Komisije za kadrove, stambena, i administrativna pitanja SIV i RIV Srbije, ubrzo su dala izveštaje, koje „Borba“ ekskluzivno objavljuje.

Spisak kadrova sa Kosmeta koji su se SIV-u obratili „za trajno rešavanje stambenog pitanja“ je sledeći: Muhamet Sadiku, savetnik generalnog direktora Saveznog zavoda za društveno planiranje, koji koristi jednosoban stan od 48 kvadratnih metara, a živi sa suprugom, ocem ı majkom i ima 10 godina staža, traži veći stan (pripada mu trosoban). Zatim sc samo pominje ime Milana Šešlije, koji je ambasador u Severnoj Koreji (nc daju se nikakvi podaci)

Sledeći na spisku je Jovan Bogićević, od prošle godine pomoćnik sa-·

veznog sekretara za energetiku i industriju, koji ima stan u Prištini. Za njega se kaže da mu pripada četvoroiposoban stan, jcr ima suprugu, dve ćerke i sina. Ali, ubrzo je stigla dopuna i decidno jc rečeno da jc on

u Beogradu tražio samo službeni stan koji mu je i dodeljen

Porodične stanove tražili su još Nikola Škrelji, Fatmir Gaši, kao i Slobodan Trajković i Džon Široka.

Funkcioneri i rukovodeći radnici u saveznim organima, organima uprave i saveznim organizacijama, čija je baza Kosmct su Nazmi Mustafa, Svetozar Zečar, Nikola Škrelji, Jovan Bogičević, Petar Radičević, Slobodan Trajković, Muhamet Sadiku, Blagoje Nikolić, Milutin Vitić, Dragoslav Ćetković, Ilija Đukić, Milan Šešlija, Garip Hadžini i drugi. Nisu navedena imena Rize Sapundžije, Pjotra Kolje i još nckih.

U republičkim organima i organizacijama, dat je spisak onih koji su po mestu rođenja sa Kosmeta. To su Čedomir Prelević, Spasoje Pešukić, Branislav Pavičević, Nada Đorđević, Vojislav Braunović, Petrit Fejzula, Zoran Andrijašević, Veljko Vujošević, Stojan Mirović, Veljko Šaljić, Miodrag Gašić, Dragomir Ajdanić, Vojislav Dutina, Nikola Dutina i Miloš Sekulović. Tu su još i na najisturcnijim funkcijama Vukašin Jokanović i Momčilo Trajković.

Jedan broj navedenih godinama sc vode kao kosmetski kadrovi iako isto toliko godina nisu ni svratili na Kosmct, što je opct priča za scbe.

LL LUJ IUUYITEE__LL__LLLLLLL__L________

Dobijali ih i nikada ih nisu vra· ćali, bez obzira što su neki od njih ponekad morali i da sc vrate па ncku pokrajinsku funkciju. Naravno, tc funkcije su uvek morale da budu najviše, kako bi sc sa njih moglo bezbolno ponovo sa· nemir nog ı nesigurnog Kosmeta otići u mirnu prestonicu, gde je uža poro dica već pustila korenje.

Poodavno je primećeno, politič ki ocenjeno i publikovano da su stratezi velikoalbanskog scparatiz ma, u svojoj strategiji poseban značaj pridavali „pravilnom” ras· poredu kadrova. Naime, svi oni kadrovi Srbi i Crnogorci, pa i Al

porodičnih stanova u koje su ovi brzo odvodili svoje porodice. Tako se na veoma jednostavan način poštizalo da budu zadovoljni i „vuci i ovce”. Za „jadac” su znali i jedni i drugi, ali im je takva igra odgovarala, pa su je ćutkc „džentImcnski“ obostrano igrali. Običan svet, koji je na svojoj koži osećao pritisak scparatista, videvši sve to, odlazio jc za svojim najumnijim glavama, uz opravdanje „kad je on mogao da pobegne i skloni porodicu, zašto da isto nc učinim i ja“. Kada su to postigli, stratezi separatističkog, pokreta završili su više od pola posla. Dru-

nim rasporedom kadrova“ pomagali svoje kolege Srbe i Cr “ žive Ilija Vakić, Ilija Đukić, Neđo Borković i drugi ović i Đorđe Božović?

RE ONA“ ПО

gu polovinu završavali su militantni separatisti, vršeći najdirektnije pritiske, zatim nacional-separatistička birokratija osigurana kosovskom državom, kao i upotreba nacionalnog, ključa, koja je u svemu favorizovala Albance, a ostalima nudila beznađe.

Kosovski problem je, seobom između 200 i 300.000 Srba i Crnogoraca, doveden dotle da se na principu brojki i procenata traži pravo na drugu albansku državu. Kao odgovor na taj „izazov“, pokrenuta je akcija za povratak iseljenih i svih koji žele da dođu da živc i radc na Kosmetu. Na početku, ta akcija je sa oduševljenjem prihvaćena. Prijavio se veliki broj ljudi, koji su želeli da se vrate na svoja ognjišta. Očekivalo se da će na prvim stranicama povratničkih spiskova biti oni koji su prvi i otišli, a to su bivši funkcioneri, poznati i priznati direktori, univerzitetski profesori, inženjeri, Ickari, učitelji... Nažalost, na njima nema ni jednog takvog imena, iako bi im se odmah rešio i problem zaposlenja i problem stana. Videvši to, mnogi od onih „običnih“ izbeglica, sada sumnjičavo vrte glavom, a neki i istupaju sa spiskova.

Kada bi sc, makar i ovlaš, nabrajala imena svih onih uglednih

Milan Pop Novakov

Kosovaca koji su pod zaštitnim znakom svoje funkcije u politici, nauci, privredi, univerzitetu i slično napustili Kosovo zauvek, bila bi potrebna najmanje jedna stranica „Borbe“. Međutim, kada bi se bar dvadesetak od njih vratilo na ove prostore, sigurno je da bi za sobom povukli bar one koji su ta· da odlazili za njima, a to ne bi bilo malo.

Sasvim bi drugačija klima bila na Kosmetu kada bi mu se vratili Branko Škembarević, Ilija Đukić, Neđo Borković, Ilija Vakić i, da ne nabrajamo. Ovi pomenuti, po drugi put su boravili na Kosmetu u periodu između 1981. i 1986. godine. I to na najvišim funkcijama: predsednika Predsedništva, Skupštine i Izvršnog veća. Po završetku svojih mandata, ponovo su se obreli u Beogradu, u svojim ranije stečenim stanovima, na sigurnom i daleko od kosovske neizvesnosti. Ili, šta bi tek značilo kad bi se kosmetskoj politici, privredi, nauci i nastavi vratili ljudi u svojoj punoj stvaralačkoj snazi, kao što su: Ljubomir Bulatović, sekretar Skupštine SFRJ, Božidar Čolaković, doskorašnji član Predsedništva SK SSRNJ, zatim Milan Zečar, zamenik saveznog sekretara za pravosuđe i upravu, Svetomir Stožinić, ugledni i priznati profesor Medi-

INICIJATIVA DANICE VEKIĆ DELEGATA SKUPŠTINE VOJVODINE

Politika — privatni rizik

Došlo je vreme da se u republikama i Federaciji preispita privilegija iz bivšeg jednopartijskog sistema o čuvanju.

radnih mesta u bazi za ljude koji odu da se bave politikom

Delegat „Društveno-političkog veća Skupštine Vojvodine, Danica Vekić, verovatno, nije ni „sanjala“ da je na jednoj od poslednjih prošlogodišnjih sednica vojvođanskog parlamenta postavila jcdno izuzcetno značajno delegatsko pitanje, vezano za ukidanje dosadašnjih privilegija u „starom jednopartijskom društvu”. Radi se, zapravo, o privilegiji koju su i ranije koristili samo „povlašćeni kadrovi“: da su mogli da idu sa funkcije na funkciju, a da im, uvek, „zlu nc trebalo“ ostane rezervisano „staro radno mesto” u „svojoj bazi”. Koju su mnogi napustili i — pre višc decenija. Ali, za „važne drugove“, ako im se, kojim slučajem, ı „izmaknc fotelja”, moralo je uvek biti obezbeđeno „odgovarajuće radno mesto”. E, sada, u novom-višestranačkom društvu — pitanje je da li tako nešto, uopšte, može i da postoji

PRIMEDBE „MAŠINOSAVEZA“ JUGOSLAVIJE NA MEĐUDRŽAVNI UGOVOR SA SSSR

Propisi za nemoguću situaciju

i da sec — primenjuje. I kako i na koga.

U odgovoru Izvršnog veća Vojvodine na ovo zanimljivo delegatsko pitanje, u prvom delu, daje sc u vidu fraze citat iz već prevaziđcnih odredaba Ustava SFRJ o „radničkoj klasi na vlasti”, koja „povcrava vršenje samoupravnih, javnih ili društvenih funkcija“ određenim kadrovima. Pa se, onda, pod samoupravnce funkcije navode „onc funkcije upravljanja radom i poslovanjem organizacijama udruženog rada koje radni ljudi povcravaju samoupravnim organima, kao i funkcije koje se povcravaju skupštinama SIZ-ova i drugim samoupravnim organizacijama i zajednicama... Sve u svemu, fraza do fraze, bez obzira što Pokrajinska vlada navodi, integralno, da je to sadržaj članova 88. i 94. Ustava SFRJ. Jer, mnoge od tih „samoupravnih, jav-

nih i društvenih funkcija“ više ni ne postoje kod nas! A, mnoge su, u novim društveno-ekonomskim odnosima, postale toliko nevažne, da, zaista, nema nikakve ni pravne, ni ljudske logike da se zbog takvih „minornih funkcija“, u novim odnosima, bilo kome „čuva radno mesto“.

izvršno veće Vojvodine dalo je delegatu Danici Vekić svoje tumačenje novonastale situacije u višćpartijskom sistemu:

— S obzirom da se vršenje funkcije u organu ili telu bilo koje političke organizacije, | odnosno stranke, u uslovima višestranačkog sistema ne može smatrati samoupravnom, javnom ili drugom društvenom funkcijom u smislu odredbi Ustava, mišljenja smo da se institut mirovanja radnog odnosa za vreme dok radnik vrši samoupravnu, javnu ili drugu društvenu funkciju, u smislu člana 35. Za-

kona o osnovnim pravima iz radnog odnosa , ne može primeniti na radnika koji je izabran na funkciju predsednika opštinskog. odbora određene stranke, te da isti nema pravo da se vrati na radno mesto koje odgovara njegovom stepenu stručne spreme određene vrste zanimanja, u roku od 30 dana po prestanku funkcije koju je vršio.

Sve bi u ovom slučaju bilo u redu, da nije jednog „ali“: ono daje povlastice. samo profesionalnim političarima (do)sadašnje partije na vlasti. Jer, u nastavku odgovora na delegatsko pitanje stoji i sledeći dodatak:

— Međutim, ako je takvo pravo stečeno na osnovu odluke nadležnih organa upravljanja, donetih pre stupanja na snagu propisa o stranačkom organizovanju, ono je — na snazi!

To, praktično, u sadašnjem višestranačkom sistemu predstavlja

Prelazak na konvertibilni način plaćanja ugrozio već ugovorenu proizvodnju

Prelazak na konvertibilno plaćanje sa zemljama Istočne Evrope i novi međudržavni ugovori, doveli su „Mašinosavez” Jugoslavije, proizvođače alatnih mašina, u vrlo nezavidnu situaciju. od sklopljenih ugovora za 1991. godinu, vrednih oko 400 miliona dolara, u indikativnu robnu listu ušla je svega polovina, dok je za ostatak „Mašinosavez“ upućen na direktne kontakte sa sovjetskim preduzećima, da bi se utvrdilo imaju li ona finansijsko pokriće za ugovorenc isporuke. де".

Problem je u tome što su SV! ovi ugovori sklopljeni po ranije važećim zakonima, u doba nadležnosti

države, koja je tada garantovala i obezbeđivala finansijsko pokriće. Sada kada je proizvodnja već uveliko u toku, a reč je o specijalnim mašinama koje se ne mogu prodavati drugom kupcu osim onom za koga su i napravljene, naše metalske firme našle su se u opasnosti da im propadnu već započeti poslovi vredni, zajedno sa narednom godinom, oko 570 miliona dolara. Ako se ima u vidu da se do sada samo oko 5 odsto proizvodnje plasiralo na domaćem tržištu, a najveći deo izvoza išao je na sovjetsko tržište, jasno je da i sam njihov opstanak dolazi u pitanje, ukoliko se prilikom potpisivanja protokola o robnoj razmeni između naše i

sovjetske strane, tokom ove nedelje, ne uvaže ove primedbe.

— Predviđeni propisi dovode nas u nemoguću situaciju, koja je za metalce ionako nezavidna.

' Očekujemo od predstavnika naše zemlje da izvrše pritisak na sovjetsku stranu da u robnu listu uvrste i dodatni kontingent roba, kojima bi se realizovali već sklopljeni poslovi. Mi dakle ne tražimo da nam država garantuje i buduće ugovore jer posla imamo, nego samo da obezbedi naplatu ovih već sklopljenih i započetih. U protivnom, bićemo prinuđeni da tražimo poravnanje preko suda i međunarodnu arbitražu, što nikako ne bismo

želeli posle dugogodišnje saradnje i što bi nanelo štete i našem, i ugledu naših partnera, kaže Zvonimir Špeljak, direktor „Mašinosaveza“ Jugoslavije.

Ova asocijacija i pored opšte krize i recesije, koja je naročito zahvatila mietalsku industriju, uspela je da u prošloj godini obezbedi proizvodnju na nivou 1989. godine, a ukupan izvoz porastao je za 12,5 одз! о i iznosi 451 milion dolara. Samo na Sovjetski Savez „otpada” 390 miliona dolara. U posledrije 3-4 godine na domaćem tržištu je zapažen izrazito negativan trend, pa je sa pređašnjih 40-50 odsto, plasman opao na svega 5 do 6 odsto. U sledećoj godini, prema

GORI

cinskog fakulteta, zatim brojni direktori i univerzitetski profesori...

Njihov dolazak bio bi dokaz sasvim jedne druge klime na ovim prostorima. On ne bi značio nikakvu kolonizaciju, ili ugrožavanje nečijih prava, već povratak na svoja ognjišta. Politički, to bi značilo uspostavljanje određene ravnoteže, vraćanje poverenja i stvaranje uslova za početak konstruktivnog dijaloga i iznalaženje mirnog raspleta kosovske drame.

željkuje

Savez komunista Crne Gore, partija koja ima dvotrećinsku većinu u parlamentu i iskustvo vladanja, moraće sada da se predstavi kao zrela i odgovorna politička snaga, a prvi ozbiljan zadatak je formiranje kompletne vlade. Hoće li to biti tim eksperata, ili ekipa partijskih „zaslužnika“, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, to će biti najvrelije stolice na koje će zasjesti nova-stara vlast.

Svi oni kojima se budu nudila mjesta u vladi, od mandatora pa do posljednjeg ministra, vjerovatno će dobro razmisliti o tome šta im se može dogoditi onog trenutka kada socijalna napetost pređe podnošljivi prag. Iskustvo govori da u takvim situacijama ne padaju prvo politički vođi, već oni kojima su ruke „uprljane“ svakodnevnom praksom.

Nažalost, ne samo što se to пеće desiti, već trenutno na Kosmetu, među nekim njegovim poznatim stanovnicima srpske i crnogorske nacionalnosti, duvaju već prepoznatljivi „nostalgični“ vetrovi za sigurnijim severom. Naime, sve su glasnija govorkanja da među njima ima dosta onih koji su sebe i svoju porodicu već obezbe-· dili od svakog eventualnog iznena-· đenja na Kosmetu, time što negde u unutrašnjosti Srbije, a najčešće u Beogradu, već imaju sagrađenu kuću, kupljeni ili društveni stan, ili, u najmanju ruku, plac. Kako te priče poprimaju i formulaciju „od onih koji nešto znače, gotovo da nema onoga ko se nije obezbedio van Kosmeta“, onda je teško doći do imena svih tih i takvih pojedinaca, a posebno do okolnosti pod kojima su to stekli. Ima određenih najava da će se neki od zvaničnih pokrajinskih organa tim povodom oglasiti. A dotle, ostaje da se nagađa šta će potpredsedniku Skupštine Srbije i narodnom poslaniku Vukašinu Jokanoviću velika kuća u Vrnjačkoj Banji, koliko ima istine u tome da sadašnji predsednik Pokrajinskog odbora SPS za Kosovo i Metohiju Jagoš Zelenović ima nasleđenu trošnu kuću u Borči kod Beograda, da li je tačno da bivši predsednik Skupštine Kosova i narodni poslanik iz Zubinog Potoka Đorđe Božović ima sagrađenu kuću u Kraljevu... i da ne nabrajamo. Namigivanje „narodnjaka“

Komunisti nc namjeravaju da bilo kojoj opozicionoj partiji ponude makar i minimalno učešće u vršenju vlasti. Nijc, naravno, bilo ni nagovještaja da opozicija tako nešto želi. U Savezu reformskih snaga su izričiti u stavu da na tako nešto ne bi pristali, a slično je raspoloženje i u Demokratskoj koaliciji i Narodnoj stranci. Nije, doduše, isključeno da bi neki od „narodnjačkih“ poslanika sebe voljeli vidjeti u komunističkoj vlasti.

Na ovakav zaključak navodi izjava Pavla Milića, da neće biti problema u saradnji poslanika Narodпе stranke sa vladajućom partijom, pošto su im programi isti.

„Taj gospodin poslanik za ovu izjavu nije konsultovao stranku“, bila je reakcija prvog čovjeka Narodne stranke dr Novaka Kilibarde, kada je na nedavnoj konfercnčiji za štampu žamoljen da prokomentarišc tu izjavu. Ponovni poziv dr Kilibarde, da Narodnu stranku napuste oni koji osjećaju bliskost sa Savezom komunista (prvi takav poziv upućen je na početku predizborne kampanje) možda se i ne odnosi na gospodina Milića, inače jednog od potpredsjednika stranke, ali njegovo namigivanje komunistima sigurno kompromitujc „narodnjake“ kao opozicionu partiju. . Ono što bi bilo najbolje, jeste da se sa svih tih imena skine hipoteka. Da se jasno i glasno, zarad onih koji o tome svakodnevno pričaju i na osnovu toga kroje svoju sudbinu, kaže šta je istina, u kom periodu su ljudi dolazili do tih utočišta, šta nameravaju sa njima i mogu li, ako ih drže kao rezervu za eventualni beg sa Kosova, da drugima govore o tome kako po svaku cenu moraju ostati na Kosmetu, ili čak da pridobijaju povratnike. Miloš ANTIĆ Činjenica je, doduše, da i uz sve razlike i sukobe, Narodna stranka gaji mnogo više simpatija za SK, ili bolje reći za njegovo vođstvo, nego prema partnerima iz opozicionog, bloka — savezu reformskih snaga i Demokratskoj koaliciji. Odnosi SRS i Demokratske koalicije, takođe, nijesu prijateljski, pa se cijeli opozicioni blok doima kao „rogovi u vreći“. To ga, svakako, čini slabim, bez obzira na relativnu brojnost (42 poslanika).

Prema mišljenju dr Kilibardc, pri postojećem rasporedu snaga u parlamentu, nema uslova za pradavanje — jednostranačke povlas-| vu parlamentarnu demokratiju, tice. Jer, „pre donošenja propisa o , stranačkom organizovanju“, pravo na „mirovanje staža“, ili „vraćanje na staro mesto“, imali su kod obavljanja političkih funkcija samo pripadnici — jedne partije. One koja je bila — na vlasti! Jer, drugih partija — nije ni bilo.

Zato, zaista, ima mesta inicijativi: da se i u republikama i u Federaciji, iz temelja, preispita ova privilegija iz bivšeg jednopartijskog sistema dogovorne ekonomije (kada se o svemu moglo „dogovarati“, pa i o čuvanju radnih mesta). 1 да se, dokumentovano, odluči: za koje se funkcije — i to, svakako, njihov najuži krug od opšteg društvenog interesa — može predvideti institut, „ČUVANJA | RADNOG MESTA?? Ili, možda, takav pravnii institut treba — u celini ukinuti.

Slobodan STANOJEVIĆ

JEČKE LUKE

sku republiku

Jugoslavija kao pravna država ne funkcionira ne samo na kopnu, već izgleda i na moru. Taj se zaključak nameće nakon „slučaja“ s brodom „Jugometal“ beogradskog „Beoplova” koji je, pored sudske zabrane hrvatskih vlasti, fantomski isplovio prema sigurnoj luci, u kojoj važe neki drugi zakoni. Realan analitičar shvatit će da je u ovom slučaju reč o pogoršavanju prilika u srpsko-hrvatskom ekonomskom ratu, a da nepoštivanje saveznih zakona prevazilazi svaku tolerantnu mjeru.

Slijedom činjenica utvrdit ćemo nesporne stvari: brod je bio dužan hrvatskim tvrtkama izvesnu sumu novca, za pomorske prilike, inače,

Špeljakovim rečima, nije realno očekivati neki razvojni ciklus, jer za to jednostavno nema para, a i kada bi imalo, efekti bi se osetili tek za 2-3 godine.

Nemoguće je takođe preko noći dosadašnji angažman prema SSSR-u preusmeriti na druga tržišta, iako je na zapadna tržišta prošle godine izvezeno alatnih mašina u vrednosti 57 miliona dolara. "Radnici „Mašinokomerca“ kako kažu, ipak očekuju da će se ispoš-. tovati ugovori sklopljeni po pređазпјит propisima i da će se ovaj dug od oko 570 miliona dolara na neki način pokriti.

nisu bili iscrpili sve zakonske moBućnosti da naplate svoja dugovanja, „Beoplov“ iz Beograda, naime, dugovao je INI za gorivo nešto više od 400 tisuća dolara, te jedan milion dinara Jadranskom pomorskom servisu iz Rijeke.

Natezanja oko dugova počela su polovinom decembra. Pošto nitko u ovoj zemlji ne podmiruje na vrijeme svoje obaveze zato što je priliv sredstava usporen i hara nelikvidnost, tako i naši brodari i crnogorski i srpski, baš kao i hrvatski i slovenački — ponegdje

B. S. iljen u riječkoj luci zbog dugovanja

Pobjednici 'im stolicama

formiranje kompletne vlade 0 Komi. zicionoj partiji makar i minima|.

no učešće u vršenju vlasti, a nije bilo ni nagovještaja da opozicija tako nešto pri.

Prvi ozbiljan zadatak nove-stare vlasti је ! nisti ne namjeravaju da ponude bilo kojoj opo'

tim prije što će opozicione snage teško moći da usklade svoje stavove. U takvim uslovima, Narodna stranka će više djelovati kao glas opozicione savjesti, zaključuje njen predsjednik. Slična rezonovanja mogla su sć čuti i od drugih opozicionih prvaka. Ne тлас!, теđutim, da opozicioni blok u nekim situacijama neće djelovati jedinstveno, bilo da konstruktivno sa-

TI I OPOZICIJE U CRNOJ

ishodom izborne utakmice“, te d,, namjerava nastaviti sa radom. (| ostalih se još jedino oglašava fed,. ralistički pokret (nije učestvova na izborima) аксђата га ашоке. falnu crnogorsku crkvu.

Ma čime se objašnjavao izborni uspjeh crnogorskih komunista, oj, je mjera aktuelne političke stvar. nosti u ovoj republici. Komunisti su učvrstili svoj legitimitet, ali su,

istovremcno, suzili sebi manevar. ski prostor. Naime, teško se viš može dogoditi da građani gube i: vida minuli rad, kao što su učinili prilikom prvih izbora, previđajući partiji na vlasti prilično neuspje. šan dvogodišnji period. Mnoji misle da je pravedno što su Коту: nisti zadržali vlast upravo radi to. ga da se na leđa drugih ne bi pre. valjivalo njihovo nasljeđe.

rađuje sa vladajućom većinom, ili da joj se protivi.

Sužen manevarski prostor

Sa 17 poslaničkih mjesta, Savez reformskih snaga je najjača OpozIciona snaga u parlamentu, a Speci!fičnu težinu im povećava to Što SC održala reformska vlada Ante

Rascjep u Narodnoj stranci?

Kada je na nedavnoj konferenciji za štampu predsjednik Narodne stranke, dr Novak Kilibarda, ponovo aktuclizovao svoj poziv članovi. ma — kojima je bliži Savez komunista — da napustc stranku, bilo ju jasno da predstoji diferencijacija u redovima „narodnjaka“. U odgovo: ru na novinarsko pitanje povodom izjave jednog od potpredsjednika stranke, odnosno njenog poslanika u crnogorskom parlamentu, Pavla Milića, dr Kilibarda je jasno stavio do znanja da nema jedinstva ni u sa. mom rukovodstvu. Milićevu izjavu — da Narodna stranka neće imali problema u saradnji sa Savezom komunista, pošto su im programi isli — dr Kilibarda je prokomentarisao sljedećim riječima: „Taj gospodin poslanik za ovu izjavu nije konsultovao stranku“.

Nijc trebalo dugo čekati na Milićev odgovor. On sc pojavio u prcekju. čerašnjoj „Pobjedi“. Gospodin Milić nc spori da za svoju izjavu (za koju napominje da jc ncautorizovana) nije konsultovao Narodnu stranku, ali kaže da se nc sjeća da je gospodin Kilibarda konsultovao Stranku; prije davanja izjava („A bilo ih je, bogami — ističe Milić — raznora:. nih, pa i vrlo kontradiktornih i nepamctnih“). Raspravu o tomct, Milit, ipak, ostavlja za sastanke organa Strankc, ali nc propušta da žestoko pecnc svog stranačkog šefa.

„Pametan i mudar vođa — što gospodin Kilibarda očigledno nijc – ne bi tako, bez razjašnjenja, razgovora i sličnog, odbacio svog prvog 5 radnika, a preko njega i veliki broj ljudi koji stoje iza njega i koji prod stavljaju srce, odnosno motornu snagu Stranke, i bez koga bi Stranka bila običan debatni klub ili pričaonica“.

Sukobi u narodnoj stranci, koji su se obznanili kroz javni dijalog i Kilibarde i Milića vjerovatno će uskoro imati epilog na skupštini Stral'

doista beznačajnu, ali potražioci ·

duguju. Isprika da je brod zaustav- |

ке.

ПОМИРИ НННП НИНА ПНЕ.

Markovića, kojoj su crnogorski komunisti ponudili primirje. Doduše, pod pretpostavkom da ispunjava obećanja prema Crnoj Gori, reformisti su najavili da će biti principijelna opozicija režimu, odnosno parlamentarnoj većini. Njihov poslanik, mr Žarko Rakčević je nedavno kazao da će biti moguće obezbijediti saradnju sa većinskom partijom na rješavanju onih pitanja koja su od opšteg značaja.

Opoziciji, normalno, ostaje mogućnost da djeluje i van parlamcnta, na način uobičajen u demokratskim društvima. Onaj manjinski dio opozicije, koji sc nije domopao parlamenta, na tu vrstu političkog angažmana će ionako biti prinuđen. Demokratska stranka, čiju snagu su mnogi precjenjivali u toku predizborne kampanje, jedina sc oglasila da nije „razočarana

ZBOG HRVATSKO-SRPSKOG EKONOMSKOG RATA

doista djeluje neozbilino

vu što država koja to ан на duguje saveznoj državi. Riječki privredni sud odbija zahtjev da se brod sudskim nalogom privremeno „do isplate dugova“ zaustavi u Rijeci. Brod je inače nosio teret za Bor i Bakar, a željezna rudača bila Je namijenjena Majdanpeku.

Iz Zagreba зе па odluku sudskih огбапа Rijeke reagiralo neTVOzno i ultimativno te je isti sud donio novu odluku kojom se JuBometalu” zabranjuje isplovljavaNie; U tom trnutku brodski su doунео АН pohranjeni u riječkoj

apetaniji. Sve se to odigrava | koliko dana pred Novu godinu

Dva dana uoči praznika, s ı PERI svjetlima i nešto вени

јепјеп т i i zapovjedništvom раапота O

arodnir am nastavlja 1 stiže u Bar. Ран

- пошзкор пезирјазја 1

Drugo jc pitanje да 1: згага:ло va vladajuća politička ргирасја posjeduje neophodan roeformski potencijal, ncophodan za izvodi nje društva iz krize. Učinci dvog0' dišnje vladavine, uz SVO uvažaVi nje objektivnih okolnosti, пе дај: premise za afirmativno zaključivya: nje. Savez komunista, odnosn0 njen najistureniji odred, mijc 7 proteklc dvije godine iz зеђе 15010 dio ni idcjnu, niti, pak, kadrovsku kritičnu masu ncophodnu za U formske zahvate. Stoga je, čini i, uputnijc govoriti o novom poč ku, ncgo o nastavku, započeti Problem Saveza komunista, ka)

uostalom i svih pobjednika, jt M

tomc što sada jedino može da 8" bi. Ko u tom slučaju može da dobi ja na strani opozicije, sada je 74% ta teško procijeniti. Ć

Dragoljub VUKOVI

„PIRATI“ BEŽE 1Z RHI

Kud plovi ovaj brod

Kada se stvari sasvim zaoštre a „uzgred“ publičke ni savezna — onda je sasvim jasn ti, zbog sitnog duga, zadržan u luci, ali i d

ne funkcioniše pravna država ni !" o da brod natovaren teretom može bi a, pod okriljem noći, prebegne u br!

kojoj je teret iskrcan, a kapi! vraćen na kormilo broda. 4 Slučaj je iskomplikovan Ка otkrilo da postoje dvojna bro NI dokumenta, pa ćc natczanja na sve strane, mada to его ij; neće utjecati na normalnu plo (о bu broda. Kako je do toga 0 nitko ne zna. bat" „Beoplov“ je inače, пао | kovne garancije (Веођалка) sva dugovanja prema рагипег va iz Hrvatske, To Hrvatska nije U | žila, odnosno advokati IN 1 ni ranskog pomorskog Servisa jj prihvatili garancije, već SM Mi da se suđenje nastavi, ili U ој ili negdje u Hrvatskoj, ali nl, Beogradu ili ma gde u Srbi ji vokati, drugim riječima, пе о u ažurnost i objektivnost SL, jj pa ni sami sebi i svojoj PT". ani Tako je ova priča — КО) Паф predstavljaju kao nečuven! ai) mazde prema jednoj Ма (ај državi, a drugi kao jedna nečuvenu agresiju na preci nancijski pa i politički i in („Ju suverenitet druge držaVć пир“ metal“ je teritorij suvereni поје Srbije) — u osnovi tipičan HF. „ku našog dnevnog polite | na država ne funkcionira. + У suverenim državama Mil veznom nivou. 7.7

—