Борба, 06. 03. 1991., стр. 6

6 СРЕДА, 6. МАРТ 1991. ГОДИНЕ

ПРЕД ОСМИ ПОПИС СТАНОВНИШТВА

Шири формулари за државну радозналост

На 1.000 мушкараца у Словенији долази 1.066, а на Косову 936 жена Ф 3.525 стогодишњака Ф Зброје ли се прижељкиване бројности појединих национа, већ ове године могло би бити више становника него

што је реално очекивати за десет, па и 20 година Ф Пописном промоцијом Египћана могла би бити

окрњена бројност Албанаца и Рома

За мање од мјесец дана — од 1. до 15. травња — све земље ове земље окупират ће 100.000 питача о становништву, домаћинствима, становима и пољоприпвредним господарствима. Неће се извући ни наши држављани у иноземству. Они, наравно, не могу долазити, него своје пописнице с упутама (ако их већ нису узели за посљедњег, божићног посјета домовини) могу добити у својим клубовима, културно-

-информативним центрима, дипломатско-конзуларним представништвима, _богомоља-

ма... За лица на тзв. привременом боравку у иноземству, заправо, попис је већ започео, а до конца овога мјесеца требало би бити пописано и пучанство на привременом боравку у затворима и сличним установама. Мјесец-два након пописа били би објелодањени први подаци о томе тко смо и што смо, односно чему, којим смо све скупинама припадали у поноћ 31. ожујка (марта) 1991. Потом ће се сазнавати групни портрети са укупно око 130 упита (од чега петину чине персонална питања) те „крижане", комбиниране пејсаже. На примјер: постотак неписмених по републикама, национална припадност инжењерки запослених на Западу, просјечна квадратура подрумских гарсонијера и сл, Пописно би нас задовољство, процјена је, коштало око двије милијарде динара (200 милијуна марака)

Словенски Бушмани

једна је од новина и слободно уписивање вјерске припадности, прво након пописне 1953. Пошто нема објективних критерија, као вјерници декларирали би се и они који се, примјерице само придржавају десет Божјих заповиједи, а у цркву иду једино за Божић и/или Ускрс. Но, није задатак пописа да буде тест вјерске, као ни народне исправности и „чистоте“. Грађани имају право да се изјасне како желе или да се уопће не изјасне. У прошлом попису становништва у Словенији су пронађена и чети-

ри Бушмана. Вјеројатно- су се, та-;

ко изјаснили, „мангупи у (словенским редовима“ односно елемент без изграђене националне свести или пак они који су је превазишли. Међутим, мале су могућности — не само због, ето, страха од законских санкција —

ЗАШТО МЕШТАНИ РУСКОГ КРСТУРА ТРАЖЕ ОДГОВОРНОСТ РЕДАК- .

да се код нас иоле масовније чу-

је „не“ на питање смије ли држа-

ва хтјети да зна све оно што о својим грађанима може знати! А попис 1987. у СР Њемачкој ометале су и дјевојке у мајицама на' којима је писало „једини податак који о мени треба знати је 86-60-86.“ Радозналост држава, не само тоталитарних, у правилу граничи с великим могућностима злоуоптреба, али, с друге стране, држава мора што-шта знати да би уопће функционирала, по могућности на добробит својих грађана.

Социјалним службама засигурно би користили подаци о људима старијом од 100 година, а таквих је по процјени Савезног завода за статистику (30. липњаЛуна) 1988. било 3.525 од чега 2.329 или 66 посто жена. На 1.000 мушких, пописне 1981. долазиле су у Југославији 1.023 жене — од 1.066 у Словенији и 1.059 у Хрватској, до 972 и 936 у Македонији и на Косову. Но, тко те пита за постотак жена међу старијим људима, или за мушко-женски количински несклад. О националном броју и о судбини је ријеч!

24.040.700 становника, за пет година 24.662.600, 2.001. 25.195.800, а за 20. година 25.888.400 становника.

Мит о три милијуна

Међутим, ако се зброје говори о броју припадника појединих национа, испада да би већ ове године морало бити становника као 2.001. ако не и 2.011. године!

По

МИ

Шира Југославија

Досад је било седам југословенских пописа: 1921. 1931. 1948, 1953, 1961, 1971. 1981. У међувремену се држава проширила: за пријератних пописа имала је 247.542, 1948. и 1953. — 255.270, а потом, до данас — 255.804 квадратна километра.

Године 1921. на садашњем је територију (за у пораћу припојена

подручја подаци су изведени из 12.545.000 1931. 14.534.000, 16.991.400 становника. 18.549.300, 1971. — 20.523.000, а 22.424.700 становника. Пописи у ромашнији за по 600.000 душа.

талијанских регистара), живјелс 1948. 15.841.600, а 1953.

Прије 30 година Југославија је имала

у вријеме посљедњег пописа Краљевини, наравно, били су си:

Колико ће нас уопће бити, тј. колико би нас могло бити2 Пројекције становништва за 1991, 1996, 2001. и 2.011, темеље се на подацима из пописа становништва, и на претпоставкама о будућем кретању миграција, фертилитета (рађања) и морталитета

„ (умирања). У Савезном заводу за статистику изграђене су четири варијанте: ниска, средња и висока претпоставка миграције и фертилитета, те варијанта без миграција. По варијанти средње миграције и фертилитета ове године би у Југославији било

ЦИЈЕ „КУЛСКЕ КОМУНЕ“

Рушење

мирног живота

Да ли је појављивање пароле „Србе на врбе“ у селу наишло на праву ре-

Рецимо, у политичком жаргону Албанаца већ се удомаћила бројка од три милијуна припадника ове националности у Југославији. Очито се жели показати како су — по бројности трећи, иза Срба и Хрвата — заслужили статус · народа, а самим тим и републику. Иначе, по попису 1971. Албанаца је било 1.309.500, а прије десет година — 1.730.400, односно, чинили су 6,4 те 7,7 посто југославенске популације. Но, да се не би кршио и на концу скршио мит о три милијуна Албанаца, може послужити и бојкот, с 06-

разложењем да га извршава српска (србијанска) држава преко својих комисија. Чак када би — мало морген на Косову прорадила некаква албанска република, не би ли и она имала потребу за увидом у своје становништво

и постала добра2 Попис није само национално пребројавање. Једно је бојкотирати изборе, а друго попис. У првом случају да се расправљати о политичким

Милан Поп-Новаков

добицима и губицима, а са бојкотирањем пописа ради се у корист властите штете. Наиме, неопходан је увид у неке виталне и друге показатеље који би и те како могли бити корисни за стратегију развоја државе и друштва.

Довео их Александар

Бројност народности, посебно мањих — све је мања. Правило не вриједи за Албанце, Влахе (22.000 прије двадесет година, а 1981. — 32.000), те Роме. Потоњи су у десетљећу између два пописа скочили са 78.500 на 168.100. Када др Рајко Ђурић, борац за еманципацију Рома, „зна“ да се њихов број креће од 800.000 до један милијун, мисли на неке (истина, територијално ограничене) сондаже које говоре да на једног изјашњеног Рома долазе четири па и више „неизјашњених“, тј. прикривених. На веће изјашњавање Рома у овом попису зацијело ће утјецати и признавање _ статуса народности, што је, опет, само дио политогенезе и опћег развоја Рома. С 06зиром да их је највише у јужној Србији, на Косову и у северној

%

акцију мештана, и да ли је све то био довољан разлог за оштар коментар

у општинском листу

„- Јавно треба рећи да неки чланови Социјалистичке партије Србије, па и чланови њихових породица, у Руском Крстуру, где је већина грађана свој глас дала Савезу реформских снага, наилазе на перфидна шиканирања у свакодневном животу. Ако се овоме дода и прећуткивање појаве неколико парола из усташког арсенала („Србе на врбе“) јасно је да се пре свих, житељи овог места морају озбиљно позабавити политичком ситуацијом у својој средини".

Ове две реченице објављене у новинама „Кулска комуна“, 14. фебруара ове године узнемириле су житеље Руског Крстура. На Савету месне заједнице, а затим и на збору грађана прошле недеље овог највећег села насељеног Русинима указано је на неприхватљиве квалификације. Како је речено на збору грађана грађани Руског Крстура никада нису били усташки или проусташки орјентисани, већ лојални грађани овог друштва и увек су живели, сада хоће и живеће,у заједништву са братским народима и народностима у општини Кула, у покрајини Војводини, СР Србији и Југославији.

— Текст под насловом „Није време за прећуткивање“ на злонамеран, безочан и безобразан начин провоцира грађане Руског Крстура и Русине у Југославији — каже Ђура Папуга, члан Савета месне заједнице. „Србе на врбе“ нису речи које користе житељи овог места, и сигурно је да их није писао ни један паметан Русин и ми се ограђујемо од таквих парола.

Зато је и донет закључак на збору грађана да се не може по једном лошем гесту појединца или појединаца оцењивати да тако мисле сви житељи села, Такође је затражено да Скупштина општине као оснивач „Кулске

комуне“ покрене одговорност у редакцији главног и одговорног уредника и новинара, писца тог текста.

Часна историја

— Русини и грађани Руског Крстура су југословенски Русини и нису били и не могу бити

"ништа друго, а посебно не уста-

ше — сматра: Папуга. Русина је на земаљској кугли признала само Југославија и у њој република Србија, и у њој покрајина Војводина и у њој општина Кула и Русин нема потребе да буде проусташки оријентисан, против братског народа, против доброг суседа.

Историја Русина у Руском Крстуру указује да је ово село дало 52 живота за слободу земље, а чак 350 житеља Руског Крстура припадали су партизанским јединицама. — Мислим да је требало причекати да прво месни одбор СПС-а заузме став поводом писања и догађаја у Руском Крстуру — истакао је Сегеди Владимир, становник Руског Крстура. Нама је потребно утврдити истину. Не знам зашто се некоме толико журило да је одмах после седнице Савета сазвао збор грађана. Житељи Руског Крстура пријавили су писање парола општинском СУП-у како би се утврдило ко је писао пароле и ко то завађа народе и народности на војвођанској равници. Јер, писање парола и ношење кроз Руски Крстур није новијег датума. Половином прошле године у овом месту појавиле су се пароле „Русини одзвонило вам је, вама и вамеш језику и вашим школама“. И такве пароле су пријављене СУП-у али писци таквих парола нису откривени.

ИМАШ па ЕР АРЕНИ а ЕН

"ПАРОЛЕ И КОМЕНТАР НЕСПОКОЈСТВА: Руски Крстур:

— Месна заједница неће чекати да јој нека политичка партија или странка каже шта ће решавати и којим питањима ће се бавити, сматра Михајло Катона. Мене посебно иритира то што текст констатује да су мештани нашег села гласали за Савез реформских снага, али се не каже југославије већ је то изостављено, да би новинар одмах констатовао да свако има право да гласа за кога хоће. Ако су то били тајни избори како и зашто се манипулише гласовима. Текст који је објављен је провокација и некоме смета што Русини у Руском Крстуру мирно раде и живе.

Напади и измишљотине

У Руском Крстуру живи око 400 припадника других народа и народности у односу на око 6.000 Русина. И поред тога Савет месне заједнице у прошлости

ЈУГОСЛАВИЈА

јасан циљ, без позадине

Делегати Друштвено-политичког већа Скупштине општине, на последњој седници нису подржали ни закључке житеља Руског Крстура, ни ставове Редакције „Кулска комуна“ јер приликом гласања дошло је да поделе тако да ни једни закључци нису

добили просту већину.

Поводом рааговања мештана

Руског Крстура на текст „Није

време за прећуткивање“ у новинама „Кулска комуна“ редакцијски колегијум донео је закључке у којима се између осталог каже да је парола или пароле „Србе на врбе“ и шиканирања било у овом месту и да новинар указује да се поред других субјеката у

Руском Крстуру и сами житељи ситуацијом у свом месту, а да не

морају позабавити политичком стоји оцена Крстурчана да текст

злобно, злонамерно и безобразно провоцира грађане. Напро-

тив. у

Редакцијски Колегијум стоји нама није имао никакав други којима треба, у

на становишту да текст у новициљ осим да укаже на појаве о

овом политичком тренутку, јавно проговорити.

Колегијум сматра да цео овај случај не треба политизовати, ни-

ти пребацити на

терен међунационалних односа. Након овог

текста припадници русинске народности, указује се у закључцима, доживели су разне напријатности на радном месту, у школи, ван места становања. Овакве поступке Колегијум осуђује.

имао је за чланове припаднике, других народа и народности. Како каже Михајло Варга, директор образовног центра „Петро Кузмјак“, никоме није сметало што припадници других народа и народности за поштен рад и ангажовање примају награде и признања.

— Чињеница је да су се пароле појавиле 25. јануара и сви ми у Руском Крстуру смо ћутали о томе — тврди Јанко Хома, наставник. Парола „Србе на врбе“ била је написана на капији Србина и она је брзо префарбана. Објашњавано је да су ту паролу написала деца, јер су незад на оценама које имају из тог

предмета у школи. Такво објаш- јед

њење је могуће.

овољ- да и народности, нема проспери-, тета и среће ни једног народа, ни!

МА УУ — ДОГОВОРА

Македонији могли би смањити бројност већинских национа, односно оних у којима су се „скривали“. Пописнице ће се по републикама незнатно разликовати, стога што су поједине своје формуларе прошириле. Примјерице, у најсјеверозападнијој републици пита се и о гријању станова, тако да би се евидентирали и соларни колектори. Или, у Македонији је одобрено и евидентирање Египћана (Егјупа). Досад су били приказивани углавном као Роми и/или Албанци. Судећи п исказима у новинама, њихова усмена предаја каже да су стигли из Египта, чак можда и 3 вријеме Александра Македон ског, у четвртом вијеку прије но ве ере.

Хоће ли се агонија Југославије пресјећи дефинитивним разлазом новим демократским повијесним договором, или ће се, пак, „домаћи“, уплашени буктињом коју су упалили, својевољно развластити и предати ингеренције за коначну одлуку — међународној арбитражи2 О овој теми разговарало се ових дана у Загребу на иницијативу Лиге социјалних демократа.

Странка-домаћин позвала је за суговорнике др Зорана Ђинђића, угледног србијанског интелектуалца и предсједника Извршног одбора Демократске странке, те Растка Мочника лидера Социјалдемократске уније Словеније. _ Мочник, унаточ чврстом обећању, није успио стићи у Загреб, но „лигаши“ су, уз помоћ др Ђинђића и знатижељних слушалаца, компонирали интересантну дебату чији би закључак могла бити и једна Ђинђићева погодбена реченица: „Ако не буде рата, у мрак из којега главињајући излазимо, нитко нас не може вратити."

Означавање својим именом тражили су, изгледа одмах након рата али је препрека нађена у томе што немају свој језик: стари египатски нестао је како код њих, тако и у (продајној) матици. Наши Египћани говоре албански, ромски, турски..., али се све мање њих сматра припад“ницима тих народа.

Дакле, пописном промоцијом Египћана могла би бити окрњенак бројност македонских Рома (1971. — 24.500, 1981. — 43.100) те Албанаца (1971. — 279.900, 1981. — 377.200), али ће засигурно број припадника оба национа у најјужнијој Републици бити већи него за посљедњег пописа. У тиску се већ појавила бројка од 100.000 Египћана на Косову, а пошто их има и у „ужој“ Србији и Скупштини ове Републике упућен је захтјев за увођење египћанске могућности у пописно изјашњавање. Испод тражења је било 7.600 потписа. Из тога би се дало закључити да је бројка од 200.000 Египћана у Србији и Македонији пренапухана. Међутим, без обзира на више или мање изражена настојања да се повећа или смањи бројност ове или оне националности, стоји да и Египћани имају право на своју пописну посебност, те политогенезу. Ако због ничег другог, а оно стога што је и већина „пуноважних“ национа — митски или стварно — стигла из такођер егзотичних крајева.

Поправљање јурећег аутомобила

— Покушај да се наши предсједници договоре о новим односима у југославији подсјећа ме на млин. Чујем буку, али не видим брашно — рекао је др Ђинђић, парафразирајући Шопенхауера. — Датуме њихових сесија сви ми, грађани, записујемо у своје календаре као рођендане, али послије њих остају горчина и фрустрација јер, ми бисмо брашно, а брашна нема.

Цена еуфорије

један од слушалаца упитао је учеснике скупа да ли можда сматрају да би референдум именовао друге и другачије преговараче за судјеловање у повијесном договору. Ђинђић сматра да не би, јер чињеница да је Југославија тек изашла из диктатуре производи околности у којима смо сада. Сматра, 1: међутим, да еуфсрија „поглавица“ и њихова логика — „Ja ћу учинити, па нек кошта што кошта“ — не може дуго трајати. Ускоро ће се, каже Ђинђић, поставити питање трошка којег доносе политички потези, а || такво се питање у Србији већ поставља.

) Мирко МЛАКАР.

Преговарачи нису договорили ни минимални заједнички |називник поимања Југославије, |па је она по једнима заједница арода, по другима заједница држава, а по трећима неко недефинирано агрегатно стање између једнога и другога, каже Ђинђић истичући да је и сам легитимитет председника југославенских република да креирају нови договор крајње упитан. Јер, предсједници су изабрани на процедурално демократским изборима, али их 22 милијуна становника југославије није овластило за велики и крајње одговоран чин одлуке о будућем изгледу Југославије. Један би могао преговарати у име свију да је процес демократске трансформације у нашим републикама дуже трајао, те да се у том периоду конституирала инфраструктура политичке воље грађана. Како демократизација није прошла кроз фазу зрења, нитко никоме не може гарантирати да би евентуални договор шесторице био демократски. Таква јамства опасно је давати и зато што се у острашћеном политичком простору који врије неповјерењем

Иштван Вајда, становник Куле, дошао је на збор грађана у Руски Крстур да би присутне упознао и са другим текстом но: винара Д.(рагана) Јовановића у коме се овај новинар пита да ли је. овде и досад владао мир, национална хармонија.

— Нисам дошао на овај скуп испред неке странке — истакао је Вајда. Имам утисак да је важно да се нападају народности, треба убацити нешто међу њих да би се нарушио миран живот. За мене је измишљено да кријем оружје и да имам списак за ликвидацију Црногораца у Кули.

Месни одбор Социјалистичке партије Србије прошлог понедељка закључио је да нема аргумената да се чланови те партије и чланови њихових фамилија перфидно шиканирају. Такође, је заузет став да се дело појединаца у писању парола не може приписати читавом месту, свим житељима и да се месни одбор ограђује од писања „Кулске комуне“, и да је текст нанео велику штету Руском Крстуру.

Пошто је писања парола било и у другим местима ове општине став је чланова Социјалистичке партије да је требало и о томе писати. јанко Кашаји, месар у Руском Крстуру, примећује да је то све ЕПП програм за локалне изборе и да треба створити психозу и њу искористити за општинске изборе.

Мештани Руског Крстура су одлучни да се кривци и писци парола пронађу и казне. Јер, они најбоље знају да без заједничко живота у општини, Војводини, Србији и Југославији, свих наро-,

Скопље. — Директор Републичког завода за статистику СР Македоније Светлана Антоновска и Дончо Георгиевскм, помоћник директора задужен за предстојећи попис становништва у Македонији на јучерашњој конференцији за новинаре разјаснили су неке дилеме које су се јавиле на последњој седници републичког парламента у вези са пописивањем припадника народности. По речима представника републичког завода за статистику пописна документација ће бити

не народности. Јарослав Е. САБОЛ |

ШТА СУ ПРЕДСТАВНИЦИ ЛИГЕ СОЦИЈАЛНИХ ДЕМОКРАТА џи Њу ХОВ ГОСТ, ДР ЗОРАН ЂИНЂИЋ, РЕКЛИ У ЗАГРЕБУ О МОГУЋНОСТ

Млин меље, а брашна нигде

Др Зоран Ђинђић: Треба но цијепање Југославије. ] пута премјерити прије него се пресијече 9 Др Милорад Пуповац: Дор, вор о Југославији бит ће могућ тек кад политику чистог односа снага у, мијени политика чисте размјене добара и интереса

=

видјети да ли нам се свима исплати дефинитуу, Раздруживање јест рјешење, али би требало пе

не може ни очекивати никакав Уколико се, дакле, Југослај консензус. Зато актуални поку- не догоди спор у којем ће Суду шаји договарања о Југославији бити оружје, постоји још Сит

Вишеструка заступљеност

Неки „кесреткици“ у Југославији заступљени су у власти цу два и више пута, а иначе је нормално да сваки грађанин буде је данпут заступљен, рекао др Пуповац. Рецимо, Србе у Хрвати заступају Туђман и Милошевић, Хрвате у Босни и Херпенн заступају Изетбеговић и Туђман, а Србе у БиХ Изетбеговић, Милошевић. Господа предсједници држава не могу се увијек де говорити да ли им је на срцу суверенитет држава или народа, Сигурно је да се преговори не могу успјешно обавити искљуцу во с позиција већинских државотворних нација, но још нема де вољно спремности да се инаугурира либерално питање поједиу. ца и мањина. Зато евентуални договор о Југославији може бит потписан тек кад се постигне консензус о „вишеструко застуј љенима“, а прекину се сталне упјене једнима, другима и трећу:

АКО НЕ БУДЕ РАТА, У МРАК НАС НИТКО НЕ МОЖЕ тити: др Зоран Ђинђић и др Мрлорај Пуповац | ww . њ~ o

ва ка

. Ма ia “У > ДА мола

Ђинђићу личе на покушај да се нада да бисмо, кад се локраја и јурећем аутомобилу промијене црпе остаци ситних скономскиј сва четири котача, . ресурса, могли из југославенској

— Договор о Југославији бит сукоба изаћи — без судије. i

= могућ — каже др Милорад колективитет освијештених пе уповац, предсједник Лиге со- јединаца који ће искочити | цијалних демократа — тек кад једноумног државотворног коњ

политику чистог односа снага текста унутар својих граница н

замијени политика чисте размјене добара и интереса. Онога часа кад проради цивилно друштво и кад грађани сами буду казали каква им држава треба, реконструкција Југославије постат ће остварив циљ. Ако држава има смисла, онда је он у томе да се грађанима обезбједи сигурност, слободно изрицање мишљења и добробит. У нас је, међутим, стање такво да се много људи, несхватљивом политичком аскезом одричу својих социјалних права како би служили својој нацији. Док они сами не увиде да та врста ирационалног повјерења не осигурава ни елементарну социјалну сигурност, а такво освјештење ускоро слиједи, те док не устану у обрану слободних медија и слободне јавности, договор разумних је немогућ — сматра Пуповац.

Међународни „судац“ ништа не ријешава

Ђинђић истиче да међународна арбитража ништа не може ријешити. Она би значила признање да се актери договора ни у чему не могу договорити, те би практички била бланко мјеница за увођење диктатуре. Диктатура из „домаће кухиње“ каквом пријети дио ЈНА, по Ђинђићеву мишљењу, није могућа јер је како каже, десетогодишњи маскембал Титових посљедњих година живота толико дезавуирао било који облик диктатуре да је могу жељети још само слабоумници. Ђинђић истиче да судија или арбитар никад нису били чинилац који гарантира поштовање уговора. Гаранција може бити само повјерење које се гради у социјализираном контексту у којем је много скупље кршити уговоре, него их поштовати.

запитати се каква им држава | ствари треба.

— То што је Армија одједном открила да може играти улођ политичког субјекта каже Срђан Дворник, члан најуж! руководства Лиге — показује ко лики је њезин морални и поли тички безобразлук. Идеја о ме ђународној арбитражи разумић је само након што се Југославија договори о разлазу, јер међуне родне институције могу бити бе мо непристрасни расуђивачи У „диобној биланци између репуб“ лика. Иначе, нисам никад чуо ле се у циљу унутрашње стабилизе ције неке земље позива међун“ родни „судац“.

Посумњавши да гопорнипи на скупу у Загребу разлаз унаћ ријед одбацују као једну од селу; ција за разрјешење југо-сукода

_један је слушалац затражио 0 јашњење. Ђинђић је одговорио да је тај дојам погрешан, ЋИР“ ђић не одбацује могућност pa лаза, но, како је рекао, на разле“ зу не би требало инзистирт прије него што смо „с друге 003 ле пренијели све ствари које ' нам и даље потребне“. Разлаз Је према Ђинђићеву мишљеву иреверзибилан процес у којем наде за повратак нема. Разару живање јест рјешење, али требало пет пута премјер прије него се пресијече. ФИНО цијски проблем притом није Р0 већи, иако је наше заједнимк „књиговодство“ очајно замрие но. Државне и етничке гранит“ нигдје се не подударају осим Словенији, а онај тко оде не своју земљу преселити на лру континент. Сви ћемо остати пе јесмо, па треба видјети да 4 нам се свима исплати дефићу тивно цијепање Југославије,

као је Ђинђић, Сања МОДРИЋ

УОЧИ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ ПОПИСА СТАНОВНИШТВА У МАКЕДОНИЈИ

Изјашњавање на матерњем језику

вођена на македонском језику који је службени језик у Републици, али ће припадници народности имати могућности да се изјашавају на матерњем језику, пошто ће међу члановима коми. сије у национално мешовитим срединама бити и припадници народности. Пописивачи ће имати и помоћне документе на којима ће питања бити преведена на албанском и турском језику, али ће у званичној документацији одговори бити уписани само на македонском језику. Грађани Македоније ће имати

потпуну слободу да се изјасне У националној припадности. _ Било ће речи и о матичне броју грађана. Према званична тумачењу до 1. априла сви je ђани Македоније треба да па баве документ којим се поп је да грађанин има матични Не. и личну карту, извод из мати књиге рођених, или другу Mi“ тврду, а објашњено је да се 4 тични број од грађана тражи 20 складу са савезним прописим у попису и да би се лакше о мио регистар грађана Mobi Б

„није. 4