Борба, 19. 09. 1991., стр. 10

10 ČETVRTAK, 19. SEPTEMBAR 1991. GODINE

JUGOSLAVIJA

· POLITIČKE, PERSONRLNE | KULTURNE AUTONOMIJE HR NOVOJ GEODPOLITIČKOJ

MILORAD VUJOVIĆ, POTPREDSEDNIK SAO HER-

CEGOVINE

Država bez granica

Ostaćemo u sastavu federativne Jugoslavije, a od opredeljenja BiH zavisi da li ćemo ostati i u njenom sastavu 0. Nema pripajanja Crnoj Gori

Da li će osnivanje SAO Krajine praktično značiti krnjenje suvereniteta središnje republike, odnosno gubitak ingerencija na jednom delu njene teritorije, i šta su naredni potezi centrale iz Trebinja, samo su neka od pitanja koja se nalaze u žiži interesovanja ne samo bosansko-hercegovačke javnosti. Odgovore na njih pokušali smo da dobijemo od Milorada Vujovića, predsednika Skupštine opštine Bileća, inače potpredsednika SAO Hercegovina. Naš sagovornik ističe da SAO Hercegovina ostaje u sastavu federativne Jugoslavije, a da li će otići iz sastava BiH zavisi, bar prema njegovim rečima, od toga kako se izjasni Bosna i Hercegovina — za ili protiv federacije. Ovo potonje opredeljenje imalo bi za posledicu pretvaranje SAO Hercegovine u federalnu jedinicu (republiku) koja bi bila u sastavu (i kao ravnopravni član) federativne Jugoslavije u koju bi ušli „oni narodi i republike koji bi se za to izjasnili).

Sopstvena policija i SDK

— Granice SAO Hercegovine. u državno-pravnom i administrativnom smislu sada, dakle, nastavio je Vujović, ne postoje.

Ukoliko se o njima uopšte može govoriti, one obuhvataju teritorije opština koje su trenutno u sastavu Hercegovine, ali to ne znači da su te granice konačne. Uskoro ćemo organizovati referendum na onim teritorijama drugih opština gde srpski narod čini kompaktnu celinu. Od rezultata referenduma zavisi koje će još teritorije ući u sastav autonomne oblasti, objašnjava Vujović — ne precizirajući o kojim teritorijama se radi, ali se prema etničkoj karti Hercegovine može pretpostaviti da bi to mogli biti delovi opština Stolac, Mostar i Čapljina.

Mada granice formalno ne bi bile stvarne, njihovo postojanje bi impliciralo formiranje određenih hercegovačkih državnih institucija. Ovakav zaključak nameće se iz onoga što nam je Vujović u nastavku razgovora kazao..Odluka o osnivanju Ministarstva unutrašnjih poslova, nai-

me, prema njegovim rečima, znači osnivanje milicije SAO Hercegovina.

— Postojeće stanice javne Dezbednosti na teritoriji autonomne oblasti ne bi više bile pod komandom MUP-a BiH, već pod ingerencijom našeg Ministarstva. Kada je reč o resoru odbrane tu ulogu ima JNA i dok ona postoji mi ne razmišljamo o sopstvenim oružanim formacijama. Međutim, ukoliko ona ne bi valjano obavljala tu funkciju, mi bismo formirali sopstveni odbrambeni sistem.

Uskoro i ustav SAO

Na pitanje da li će odluka o formiranju Ministarstva privrede i finansija značiti da će se deo prihoda od poreza zaustavljati u „Trebinju“ Vujović odgovara da bi to bilo rešavano u dogovoru sa republikom. „U svakom slučaju deo prihoda moraće ostati na nivou autonomne oblasti, jer kako bi drugačije bile finansirane ove institucije“. Kada je reč o poslovima platnog prometa njih sada obavlja SDK, ali nije isključeno „da ćemo imati svoju Službu društvenog. knjigovodstva“. Pošto će, kako nas je Vujović obavestio, uskoro biti donet ustav, a on je najviši pravni akt države — (opaska autora) zanimalo nas je da li će činom njegovog donošenja SAO Herce-

ovina praktično postati repubika. Vujovićev odgovor bio je „neće, to će biti ustav SAO Hercegovine“. -

Vujović nam je još rekao da i u slučaju da SAO Hercegovina bude proglašena republikom, ona se neće pripojiti Crnoj Gori, što štampa' uporno potencira, jer bi to bilo izlišno pošto bi SAO Hercegovina bila ravnop-

ravna u federaciji kao i Crna

Gora.

Vujovićev komentar na pretnju SDA za Hercegovinu da će, ukoliko se ne poništi odluka o formiranju SAO Hercegovine muslimanski narod formirati svoje muslimanske opštine, glasi „neka formiraju, ko im brani“.

Interesovalo nas je na kraju kakav će status, nakon donošenja ustava Srpske oblasti Hercegovina imati muslimanski (17 odsto) i hrvatski narod (jedan do dva procenta) na šta je Vujović kazao da će Muslimani imati status kakav imaju i u Jugoslaviji i „neće biti nacionalna manji-

na“. Milan ŠUTALO

VOJO KUPREŠANIN, PREDSJEDNIK AUTONOMNE REGIJE BOSANSKA KRA-

JINA

Nismo razbijači Bosne

Deklaracija o suverenosti BiH je fatalna za srpski narod i nju nikada nećemo pri-

hvatiti 0 Ako BiH ostane federalna jedinica savezne d

ržave, regija će ostati samo

regija, a u suprotnom već smo se odlučili s kim ćemo živeti i kome pripadati e Ukoliko republička Skupština ne usvoji našu odluku, tražićemo razdruživanje sa

BiH

Autonomna regija Bosanska krajina je prihvatljiv pojam kako za jugoslovensko tako i evropsko „poimanje. Ovaj potez smo povukli prvenstveno iz ekonomskih «i političkih razloga — kaže za „Borbu“ _ ргедsjednik Skupštine zajednica opštine Bosanske krajine, Vojo

Kuprešanin, konstatujući да su Banjaluka i ostale oštine regije u razvojnom smislu bile eksploatisane po metodima nezabilježenim u savremenom svije-. tu. 0 Koji su politički razlozi?

— Deklaracija o suverenosti BIH je za srpski narod fatalna i nju nikada nećemo prihvatiti. Dalje, da se razumijemo, mi nismo razbijači BiH, što nam se podmeće. Jasno smo stavili do znanja da će ako BiH ostane federalna jedinica savezne države, regija ostati samo regija 1, пагауno, u tom slučaju će se poštivati republički i savezni zakoni. U suprotnom, već smo se odlučili, ako BIH postane suverena država, znamo s kim ćemo živjeti i kome pripadati.

0 Proglasili ste autonomiju,

pa tek onda zakazali referendum? — Vaše pitanje je na mjestu. Što referendum ne potvrdi nije legitimno. Narod Bosanske krajine će uskoro biti u prilici da kaže svoje „za“ ili „protiv“ autonomije. 0 Zašto ste se žurili?

— Kada smo se svojevremeno oglasili sa ekonomskom regionalizacijom ovog područja dočekani smo na nož. Danas, međutim, taj vid regionalizacije je u opciji sve tri vladajuće stranke, na ovaj ili onaj način. Riječju,

_ bliži je svima. E, sad mi u Bo-

POSLEDNJI ČAS ZA ODBRANU ZEMLJE: Vojo Kuprešanin

miran život. Na sceni su, takođe oni koji su za novu Austrougarsku, koji bi vratili NDH. Sa njima se ne možemo pomiriti. U toj klimi sva tri bosanskokrajiška naroda moraju shvatiti da je Ovog časa najprioritetnija — odbrana. Moramo se svi mobilisati kako bi na svom pragu spriječili građanski rat. Ako ne zbog nas samih, onda zbog naše djece.

e JNA je proglasila mobilizaciji i u Bosanskoj krajini. Zašto je vaša Skupština to isto učinila? — Mi smo pozvali sve patriotski raspoležne građane bez obzira na nacionalnu, vjersku i stranačku pripadnost, da se odazovu svojim jedinicama JNA, gdje su raspoređeni. Takođe, pozvali smo i dobrovoljce koji nemaju ratni raspored da se jave opštinskim sekretarijatima

О. 0 Da li je to sve moguće rea- ·

lizovati bez rata?

— Ako Skupština BiH ne usvoji našu odluku o autonomniji, tražićemo razdruživanje sa BiH.

0 2 T_ 989 0 Kolika će biti Krajina – Očito je da mnogi ne razumiju šta je to Bosanska Krajina – kaže Kuprešanin — Autonomna regija, ili regija, nije konačno defi-

nisana. Niti je zabranjeno za dru. znamo da je postojala prije nekoli na, poslije Vrbaska banovina, koja se prostirala do La:

e narode. Kolika će ona biti? Pa o stotina godina, kao vojna kraji, Когешсе,

obuhvatala Plitvička jezera i dosezala do Bosanskog Šamca... Prostor Bosanske krajine biće prostor za koji se narod odluči.

Narod koji priđe

iji. Ovog časa želju za pridruživanjem izjavili su ljudi iz Doboja, Teslića, sa Ozrena, iz S

je, Dervente... Možda

je i to buduća regija krajine. Mi nikome, ni jednom selu, ni jednoj mjesnoj zajednici nećemo zabraniti da nam se priključi. Ali, mi isto tako, nismo protiv autonomije zapadne Hercegovine, ako se za to hrvatski narod tog kraja odluči. Da li će Bugojno, Donji i Gornji Va-

kuf prići toj autonomiji, to je, opet, stvar tog

. Ne smeta mi

to što će narod prilaziti svojim nacionalnim enklavama.

sanskoj krajini i drugovi u istočnoj Hercegovini smo prvi izašli sa Раба odlukom.

Imate li poseban razlog za žurbu? |

— Na sceni su secesionisti, razbijači Jugoslavije, pete kolone, ne samo u Sloveniji i Hrvatskoj, već i u Skupštini BiH. I Parlament BiH mora se diferencirati na ljude koji su jugoslovehski orijentisani, koji su za

Nas, međutim, ne ostavlja ravnodušnim to što Vlada BiH ne poštuje savezne zakone pa ni onaj o odbrani, koji je za Krajišnike i srpski narod svetinja. Vlasti ne daju regrutima i rezervistima da brane državu za koju je palo četiri miliona ljudi. Gdje to ima? Uvijek patriotski raspoložen, srpski narod će se kad god bude trebalo odazvati da

· brani ognjišta djedova i očeva.

Milenko MARIĆ

Vlada SAO Krajine je na jučerašnjoj sednici donela odluku da predsedavajućem konferencije o Jugoslaviji u Hagu, lordu Piteru Karingtonu uputi zvanični zahtev za punopravno učešće SAO Krajine na konferenciji o Jugoslaviji. Krajinska vlada svoj zahtev temelji na pravu narodu na samoopredeljenje i samoodbranu, kao i na odlukama i odredbama pravila međunarodnog ratnog prava.

U obrazloženju zahteva kaže se da je SAO Krajina samostalni politički i pravni subjekt u okviru Jugoslavije, te da politički i pravno SAO Krajina datira od 19. avgusta 1990. godine, kada se srpski narod u Krajini na plebiscitu, a koristeći svoje pravo na samoopredeljenje, gOtOvo stoprocentnom većinom odlučio za autonomni politički i pravni status SAO Krajine u okviru Jugoslavije. Dalje se ističe da je demokratska volja srpskog naroda

VLADA SAO KRAJINE ZAHTEVA OD LORDA KARINGTONA PUNOPRAVNO UČEŠĆE NA KONFERENCIJI O JUGOSLAVIJI

Uslov za pravedno rešenje

Krajinska vlada svoj zahtev temelji na pravu naroda na samoopredeljenje i samo-

odbranu, kao i odlukama i o

u Krajini izražena na referendumima dva puta, 19. 8. prošle, i 12.5. ove godine, a da autonomno odlučuje o svojoj sudbini naрата od „hrvatskih fašistič-

ih vlasti svim sredstvima uključujući i oružje, zbog čega je srpski narod SAO Krajine u samoodbrani bio primoran da se brani oružjem“, što je prouzrokovalo ratni sukob. .

Dalje se ističe kako je cilj odbrane srpskog naroda bio da se odbrani teritorijalni integritet, politička i pravna samostalnost

SAO Krajine, da se istovremeno srpski narod zaštiti od novog genocida, koji je pripremala „hrvatska fašistička vlast“.

U obrazloženju zahteva stoji i sledeće: „Zbog agresije neofašističkih hrvatskih vlasti na SAO Krajinu, Krajina i njene oružane snage uvučene su u ratni sukob protiv svoje volje, pa vlada zahteva od konferencije u Hagu da omogući punopravno učešće vlade SAO Krajine na konferenciji, kako bi ona kao legalan i legitimni organ vlasti predstavlja-

dredbama pravila međunarodnog ratnog prava

la SAO Krajinu i u njeno ime punopravno učestvovala u donošenju odluke o obustavljanju agresije Republike Hrvatske na SAO Krajinu i druge srpske oblasti i potpuni prekid oružanih sukoba, čime bi se stvorila osnova za pravedno i trajno rešenje jugoslovenske državne i političke kri-

“

ze.

Dalje se ističe da ovaj zahtev počiva na tome što SAO Krajina ispunjava sve neophodne uslove da joj se prizna status strane u sukobu, a time i pravni i politič-

ki subjektivitet. Na samom kraju zahteva

'upućenom lordu Karingtonu pi--

še: „Molimo vas da prilikom odlučivanja o našem zahtevu imate u vidu činjenicu da je srpski narod današnje SAO Krajine 1918. godine prilikom stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca (kasnije Kraljevina Jugoslavija) samostalno, suvereno preko svojih predstavnika u Narodnom vijeću (faktički vlada) odlučivao o ulasku u zajedničku državu, kao što su to činili Srbi i u drugim delovima zemlje. Tražimo od vas gospodine Karington da na prvoj plenarnoj 'sednici konferencije o Jugoslaviji u Hagu, koja je zakazana za 19. septembar 1991. godine, razmotrite naš zahtev i da nas O [0me obavestite“.

Zahtev je potpisao predsednik Vlade SAO Krajine dr Milan

Babić. | 5. ТАМАТОМС

ruza daaa: паше

евра еаанвне