Борба, 19. 09. 1991., стр. 19
ирање наде
словенске савезне и шест републичких дипломатија Ф
зедање-о нашој земљи у последњих шест месец
уније м гласовима, што је кулминира__ правом какофонијом противчних порука протеклог викенда. Данашњи састанак је отуда, приха да се ти гласови поново усклажако не би збуњивали европску ност и што је дакако, још важнизца не би сукобљене стране у Ју-
оед дности2
ззекретар Уједињених нација Пех догађаје у Југославији. Генералои које улаже Европска заједнирагичне ситуације, уродити пло-
зославији долази после више пиима са новинарима у седишту
звештава да би Уједињене нације "т за решење југословенског протзучују да оно ипак, на неки намогао Југославију довести пред У Савета јуче се могло чути да би тогле уследити већ у петак, али у
т разговора европских министа-
венског Председништва Месића == тражи интервенција Уједињетара Србије“ и „освете ЈНА према > овдашњих добрих познавалаца торганизације, оно не може бити |сојој форми, ни по начину на ко-
гтавији наводили на погрешне 'њучке о ствавовима и намерама вднице.
сгласак на: последњи
о, да би то могли европски би тинистри морали најпре договом какви су њихови стварни стаи и стварне намере, имајући у “ да је лорд К рингтон у међувзену успео да уговори нови пре= ватре, те да су мировни прегои — у које је Заједница уложила свој ауторитет и све своје наде 3 све отпоре ипак стартовали. ено што би министри могли даппоподне закључити зависи и у "ној мери и од тога да ли ће сеи ико поштовати последњи пре-
(O ду
e Ha
кид ватре (нагласак је на речи последњи, будући да је лорд Карингтон већ најавио да не намерава нови у случају да и овај доживи судбину претходних).Зависиће такође и од тока и исхода преподневног разговора седморице југословенских шефова дипломатије, 7
Министри ће, сасвим сигурно, „отворити тему којој ће бити посвећен трећи данашњи састанак, предвиђен за касне вечерње сате. Тада ће се у нешто ужем саставу, од поподневног (недостајаће шефови дипломатије Грчке, Данске и Ирске) Министарски савет Западноевропске уније изјаснити о предлогу Ханса Ван ден Брука да се у Југославију упуте наоружане европске мировне снаге.
Озбиљна опомена _
Доста је у протекла два дана хладне воде просуто на „врелу“ Ван ден Брукову идеју, а нека њена накнадна прецизирања показују да је првобитни ентузијазам предлагача
и оних који су га подржавали у ме-_
ђувремену доста спласнуо. Изузимајући Италијане који су одмах, „буде ли требало“ понудили своје војнике за европски мировни корпус у Југославији, остали се нису залетали. Напротив, превладали су опрезни тонови и упозорења да би таква акција могла Европу увући у живо блато југословенских етничких конфликата и војно је конфронтирати са неким — а можда и са свим — странама у сукобу.
Искуства из Либана, Северне Ирске, Конга и Шри Ланке — ових дана веома опширно евоцирана озбиљна су опомена против олаког улажења у било какву војнополитичку авантуру.
У сваком случају министри девет земаља које чине војно-одбрамбену Западноевропску унију вечерас ће размотрити могућност да се „мировним снагама“ подржи, обезбеди и учврсти прекид ватре
Европа се нада да би се јуче договорено примирје могло одржати дуже од претходних, мада у то није сигурна. А, докле год не буде сигурна да су југословенске стране у сукобу заиста спремне на примирје и мир, остаје још само да се нада и сачува стрпљење.
Мирко КЛАРИН
и да дигне руке од Југославије
но је Немачка, односно Геншер. жда је ту узрок „исхитрености“ овог реаговања. Јер ЗЕУ пракно — не постоји. Спремност за ње трупа, уосталом, засад су изиле само Француска и Холанди-
(Elan ce TOME дода да таква интер-
џција у обзир долази само уз сагност свих сукобљених у Југослам, за коју сви верују да ју је нетуће добити, онда индикативно M y два пасуса изложених оцебонског „Генерал анцајгера“, "че блиског Министарству иносних послова.
Тасус први: „Зато све зависи од
га да ли руководства Србије и гељатске коначно могу контролии регуларне и паравојне оружасснаге. У противном би на дневред дошло слање интервенциоттичких трупа које би силом кжја морале да заведу ред“.
+
Пасус други: „Била би то тешка одлука, већ и због бројног људства, тешких задатака и неизвесног исхода. А, поврх свега, ко жели да одговара још и за инвестирање (европских) живота у атавистичко лудило тог сукоба“2
Шта онда остаје2 Већина коментатора сматра да, у случају пропасти и овог примирја, реално преостаје још само интернационализација грађанског рата у Југославији, односно признање Словеније и Хрватске да би се могле умешати Уједињене нације. И трајна изолација Србије на светском плану.
Геншеру такав расплет, очигледно, не би одговарао, ако ни због чега другог, оно зато што би то била потврда немоћи ЕЗ, дакле и уједињене Немачке, да обезбеди политичко решавање спорова и сукоба на старом континенту.
Миленко БАБИЋ
п-=20
ЧЕТВРТАК, 19. СЕПТЕМБАР 1991. ГОДИНЕ 19
АУСТРИЈА И ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА
Балканско кисело грожђе
Беч је потпиривао ватру у свом „традиционалном ловишту“ све док није постало превруће, не само за њега већ и моћног рођака ФВ Хоће ли сада Хрватску оставити на цедилу или ризиковати
увлачење у рат
(Од дописника „Борбе“)
Беч. — Можда би у другој прилици гласање министра спољних послова Алојза Мока против владе којој припада и сопствене партије, могло да се тумачи као бизаран пример високо—развијене демократије, да није у питању нешто што са истинском демократијом има мало везе: министар је једноставно као и неки његови претходници из времена ка унд ка империје све уложио "на балканску карту, а сада прети опасност да буде тропа.
Мок је своју нелојалност приликом одлучивања, признати или не независност Хрватске, објаснио тиме што не може мирно да заборави хиљаде писама и телефонских позива оданде, у којима му постављају исто питање: зашто сте нам обећали сваку помоћ, а сада нас оставили на цедилуг
Шта је дакле, разлог, што Аустрија, заједно са Немачком, најгрлатији заговорник „блиц“ разбијања Југославије сада оклева да збаци последњи вео, тј. да формално призна независност две нове балканске државе и крај толико омрзнуте „версајске творевине“. То је био приморан да јасно каже њен вицеканцелар и први човек коалиционе Народне партије Ерхард Бусек, онај исти што се хвали како је Алојз Петерле, његово политичко чедо, а у чијем стану је пре пола године Фрањо Туђман јасно ставио до знања да му не пада на памет да одустане од наоружавања. ;
Нашавши се пред могућношћу да подстакнутим полуфашистима корушког фирера Хајдера и његове Слободарске партије и „зеленим“ замлатама, предвођеним двема упорним градиштанским Хрватицама, посланици његове партије гласају за тренутно признавање независности Словеније и Хрватске, Бусек је морао да отвори карте. Прво, нико не би следио Аустрију у таквом поступку. „Размислите о последицама самосталног аус-
тријског признања Словеније и Хрватске“, рекао је он посланицима. Тамо је на делу сила. Против ње се може само силом. За шта бисте гласали, ако југословенска __ војска, после Хрватске, поново умаршира у Словенију. Да ли бисте слали наше трупе преко границе. Ако буде одлучено да се тамо шаљу трупе УН, хоћете ли и онда бити тако одлучни за уступање наше територије и ваздушног простора“ — питао је Бусек посланике“ опозиције и отпаднике из сопствене парти-
је.
Али, без обзира на јаку традицију, рођачке везе и опијајуће планове са погледом на јадранску обалу, огромна већина Аустријанаца неће ни да помишља на ризик увлачења у војни сукоб, чак ни тако што би „наши момци“ прешли преко „зеленог алпског раја“. За њих би, равно највећој трагедији, било испуњење црних прогноза да у случају настављања југословенског рата, преко границе може пребећи и свих 100.000 Хрвата. Већ сада их језа подилази од двадесетак хиљада избеглица из Словеније, склоњених преко пута у Мађарску, где Аустрија по сваку цену настоји да их задржи, примивши „репрезентативан узорак“ од стотинак људи на своју територију. |
Трезвени аналитичари последњих дана такође отворено говоре о неподобности немачког елемента, што важи и за Аустрију, за било какву по-
Канцелар Враницки
средничку, нарочито не војну мировну мисију на Балкану. Ми смо, кажу, два пута у овом веку тамо били окупатори. Нико нам неће признати о6бјективност“. Том закључку много су допринела упозорења Лондона и Париза. Самостално признавање Хрватске била би велика опасност по безбедност Аустрије, и ја тај ризик нећу да прихватим — рекао је Враницки у парламенту. Од Марибора до Косова, сви на Балкану имају једнака права, и ми желимо са свима да живимо и сарађујемо, без обзира каква ће Југославија сутра бити, додао је он. Љутити коментатор „Курира“ то тумачи везом социјалдемократа са пропалим комунистичким режимом. Пре ће бити да је у питању оно што је посланица Конрад рекла за парламентарном говорницом: Фрањо Туђман је изразити националиста који од Аустрије и осталих тражи само оружје за обрачун са Србима... Наравно, она није штедела ни друге у Југославији, нити се овде може наћи неко ко симпатише Милошевића, али резултати гласања у бечком парламенту показали су сву истинитост балканске пословице: „Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се лупају“. А Беч је превише лукав и искусан, да би тако нешто ризиковао. Душан СЕКУЛИЋ
Аљија прижељкује Косово
Париз. — Председник Албаније Рамиз Аљија је јуче изјавио у Паризу да „не искључује могућност припајања Косова Албанији“, при чему је додао да „не верује да ће федерална Југославија каква је данас моћи да преживи“. -
У изјави за АФП Рамиз Аљија је такође изразио бојазан да се „не понови историјска грешка која је већ једном учињена према Албанцима на Косову“. Он их је притом од мањине претворио у нацију, рекавши да по броју „представљају трећу нацију у Југославији (после Срба и Хрвата) и да је због тога за жаљење што не учествују у Хагу на мировној конференцији о Југославији.
Грчке трупе на нашој граници
Покрети војске на север према листу „Та неа“ имају за циљ, пре свега, да
спрече евентуални талас избеглица да уђу у Грчку
Атина. — Грчки опозициони лист „Та неа“ сазнаје да су покрети грчких војних снага ка северу земље повезани са развојем догађаја у Југославији. Лист наглашава да је преба-
цивање трупа са острва и из средње Грчке ка северу, „званично, по Министарству националне одбране, у оквиру маневара који се управо изводе или планирају“. . Међутим, „добро обавештени извори повезују те покрете са развојем догађаја у Југославији, пре свега са спречавањем евентуалног таласа избеглица да уђе у Грчку“.
Таква образложења су у више наврата давана ове године и у другим сличним приликама. Лист тврди да је готово у потпуности попуњен састав грчких јединица које су на граници југославије и да су „акти-
виране све карауле“, док се одржава низ маневара од локалног до нивоа оружаних снага.
Тако су почеле припреме за пребацивање нових трупа на север у оквиру прекјуче најављених годишњих маневара сва три рода, под називом „парменион 91“. Они се од 12. до 26. октобра одржавају широм севера Грчке.
У западној и средишњој Македонији у току су маневри „Филип други '91.“ који се завршавају у суботу, а друге вежбе се упоредо одржавају на Егеју. У току су и поморски маневри НАТО широм Средоземља у којима учествује седам земаља.
(Танјуг)
У Мађарској 64 војника ЈНА
Будимпешта. — Југословенска амбасада и војно изасланство у Будимпешти саопштили су јуче да се „предузимају сви неопходни кораци за што скорији безбедан повратак у Југославију групе од 64 припадника ЈНА, који се привремено налазе у прихватилишту у Бекешча-
би.“ Према саопштењу, са припадницима ЈНА у овом месту у источној Мађарској, одржава се стални контакт, а према расположивим информацијама, „они се осећају добро и нема посебних проблема око њиховог боравка.
(Танјуг)