Борба, 17. 10. 1991., стр. 9
ZAŠTO MIR (JOŠ) NIJE MOGUĆ
Lakoća balkai
А
ČETVRTAK 17. OKTOBAR 1991. CODINE 9
ке ргеуг у.
Strateški ciljevi obeju strana (Srbije i i Hrvatske) su isti, a moducobno isključivi 0 Rat za granice ne mogu prekinuti oni koji ga vode
Lord Karington izjavljuje Bi-Bi-Siju da su poslednji pregovori u Hagu pre korak nazad, nego korak napred, zato što se o jednom pregovara u zdanju holandskog ministarstva spoljnih poslova, a sasvim drugo zbiva na jugoslovenskom ratištu.
Evropljani, očigledno, počinju da gube strpljenje, suočeni s jed-
· nim anahroničnim ratom, vodeći razgovore s plamenskim vođama koje spremno potpisuju razne dokumente da bi ih odmah potom tumačili kako svakom od njih odgovara i hladno ih kršili, pokrivajući se „srećnom“ okolnošću da za krivicu uvek postoje oni drugi.
' Ne zna Van den Bruk da su ti isti s kojima sedi za zelenim stolom te vežbe u „dogovaranju“, koje ne znače dogovor već samo kako „preći“ drugu stranu, imali najpre ovde, na domaćem terenu. Da su to ustrajno mnogi od njih uvežbavali i na kongresima iste partije kojoj su svojevremeno pripadali, a da su im se samo kasnije priključili novi igrači koji su se, međutim, pokazali sasvim doraslim specifičnim balkanskim igrama u kojima važi jedno jedino pravilo: prevesti drugog žednog preko vode.
Zapanjena stara dama
Na tu količinu balkanske prevrtljivosti i nepoštovanja zadate reči, ni stara dama kao što je Evropa, koje je, nema sumnje, prošla sito i rešeto, naprosto nema pravog odgovora. Uz svu upornost jednog Van den Bruka, strast De Mikelisa, nemačku želju da Genšer najzad lupi pesnicom po evropskom stolu, galsku rafiniranost Dime, ili englesku hladnokrvnost gospodina Herda, sve mi se čini da će 12-torica teško uspeti da pronađu pravi sedativ za poludele Balkance.
Zašto mir (ni)je moguć?
Najkrvaći i najdirektniji odgovor jeste: zato što ga glavni „gospodari rata“ (još) ne žele. Oni, doduše, šalju mnogobrojne izjave u kojima postoji i reč „mir“, ali su oni od mira (još) vrlo, vrlo -daleko.
Zašto?
Zato što se ovaj užasni rat od samog početka, ma koliko ga i jedna i druga strana maskirali svom silom raznih, ubedljivih i neubedljivih izgovora, vodi. za teritorije. To je cilj i jedne i druge strane, ma koliko jedna drugoj sasvim bratski pružaju sjajna pokrića za razne vrste dimnih bombi kojima zasipaju ovdašnju i svetsku javnost. Njihovo međusobno uklapanje u tom pogle-
dokumentima u Hagu još nije bilo ni osušilo.
Jer, strateški ciljevi obeju strana su isti, a međusobno isključivi. Cilj je od početka — zaokruživanje nacionalnih teritorija. Svako pri tom ima svoju mapu na kojoj je, normalno, „naša“ teritorija zaokružena većim ili manjim komadom „njihove“. Nemam uopšte nameru da, ovom prilikom, ulazim u svu ne-
važi za „nas“, ali to ne znači da ga priznajemo i „njima“, da je na
_ ovom tlu sve toliko izmešano da
je ludost graditi granice i to u vremenu kada svet hoće da razruši postojeće, ili ih barem učiniti simboličnima, itd. itd. Da stvari budu prozirnije, obe strane bandoglavo zastupaju iste vrste obrazloženja za sasvim suprotne zahteve.
du je fascinantno i još jedan je dokaz da ovaj rat ima sve šanse da potraje, da mir (još) nije moguć. Isključivi, isti ciljjevi
Zato su svi dosadašnji prekidi vatre bili istoga časa propraćeni Još žešćom pucnjavom i jurišima s obe strane, a da se mastilo na
suvislost i nekonzistentnost njihovih „obrazloženja“, jer je to čas etnički princip, pa geografski, čas neki „istorijski“ pri čemu svako podrazumeva nešto drugo, a nedavno smo čuli i „ekonomske“ razloge, pa se neću čuditi da uskoro budu potegnuti i „ekološki“. U besmislenost ovih „obrazloženja“ ne vredi ulaziti samim tim što je više nego upadljivo da jedan princip
Žalosna sudbina Druge Jugoslavije i Jugoslovena je da danas
žive ono što su Evropljani odži-
veli pre dve stotine godina. Stvaranje nacionalnih država, malih ili velikih, po mogućnosti etnički što čistijih — to je spaso-
nosna formula koju su narodi- ·
ma na jugoslovenskom prostoru, na kraju XX veka, ponudili lideri tipa Miloševića, Kučana i Tuđmana.
Čoveku u ovom isprogramiranom haosu mora da pripadne muka od saznanja da ova tri bivša komunista — bez obzira što se jedan „prekrstio“ u socijalistu, drugi se „prenovio“ (reformisao), treći proglasio svoju državu „najdemokratskijom na svijetu“ — nisu imali ni toliko mašte da nam ponude bar nešto iz OVOg Veka, već su se vratili sto godina nazad.
Daleko je čistilište
To što su se oni tamo zaputili neka im je "alal, ali odakle im pravo da u svoje crne snove VOde milione ljudi. Da li je usud Jugoslovena, zvali se oni Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Muslimani (ili, kako god svaki od njih pojedinačno želi da se zove), da moraju za njima kao svako krdo koje beslovesno srlja za predvodnicima?
Na žalost, izgleda da jeste, barem neko vreme. Jer kao da je potrebno još krvi, još užasa, još zverstava, još više mrtvačkih sanduka koji će stizati sa ratišta u „mirnu“ pozadinu, da bi se Videla sva besmislenost ovoga rata. Mora se, na žalost, proći kroz još nekoliko krugova pakla da bi se došlo do čistilišta. Ko do njega stigne.
Možda (a to izgovaram gotovo šapatom) neke tanušne nade za mir može biti. Nju za sada nose oni koji neće da nose oruž-» je, neće da mrze, oni koji hoće život a ne smrt, oni nejaki pripadnici mirovnih pokreta, neke grupe intelektualaca, malih stranaka, onih koji nude civilni nasuprot vojnom izlazu iz krvave jugoslovenske drame. Oni mogu postati teg koji preteže na tasu jugo-krize u prilog racionalnom rešenju tek onda kada im se pridružimo i svi mi, „ostali“, „ćutljiva većina“ i glasno kažemo gospodarima rata: Gospodo, idite! Nije vam mesto među nama.
A na to ćemo, kako stvari stoje, pričekati. Tek treba da nastane „kritična masa“ koja će konačno shvatiti da oni koji su nas uvalili u ovaj jad i sramotu pred čitavim civilizovanim svetom, nikako ne mogu biti oni koji će nas iz tog krvavog blata izvuči.
Jovan RADOVANOVIĆ
USTAVNI SUD JUGOSLAV
HRVATSKE
IJE O AKTIMA ZA SAMOSTALNOST SLOVENIJE I
„Ukinuta“ suverenost
Po oceni Suda Temeljna ustavna pove
rotni su najvišem pravnom aktu SFRJ
Beograd — Proglašavanje samostalnosti i nezavisnosti odnosno suverenosti Slovenije i Hrvatske nije u skladu sa Ustavom SFRJ. Ovo proizilazi iz jučerašnjih odluka Ustavnog suda Jugoslavije kojima su osnovni akti za formalno „razdruživanje“ pomenutih republika ukinuti. Reč je o Temeljnoj ustavnoj povelji o samostalnosti i nezavisnosti Slovenije (kao i zakonu
za njeno sprovođenje) te o Us-
tavnoj odluci o suverenosti i samostalnosti Hrvatske.
Stav je suda da federalne jedinice ne mogu barem po najvišem pravnom aktu zemlje, jed-
nostrano preuzimati prava i dužnosti federacije jer „SFRJ postoji sve dok njeni narodi ne odluče u skladu sa saveznim Ustavom, O promeni sastava te državne zajednice“. Takođe Jugoslavija ne može biti proglašena „bivšom“, protivustavnom promenom granica što je u slučaju Slovenije učinjeno sa tri susedne strane države i jednom internom međom (sa Hrvatskom).
Ustavni sud proglasio je neustavnom i Povelju o pravima Sr-
ba i drugih nacionalnosti u.
Hrvatskoj kojom se kako SIV kao predlagač smatra, „srpski narod svodi na nacionalnu manjinu“. Prema mišljenju sudija
Оставка словеначког судије
Једна од ретких савезних институција која је функционисала у „пуном саставу“ од ју-
че је остала без судија-из-Сло- -
веније. Председнику Уставнон“
суда Југославије јуче је у писменој форми дао оставку судија Иван Кристан са образложењем-да више нема ман»
“дат републичке скупштине о“
lja Slovenije i Ustavna odluka Hrvatske sup-
prava naroda i narodnosti ne mogu se uređivati posebnim „dokumentima“ jer je njihova ravnopravnost kao i ostvarivanje sloboda i prava zagarantovano Ustavom SFRJ.
Na isti način ocenjen je i dopunjen Zakon o unutrašnjim poslovima Hrvatske po čijim je odredbama osnovan Zbor narodne garde kao profesionalna, oružana formacija za odbrambeno redarstvene dužnosti. Prema Ustavu SFRJ, međutim, samo federacija uređuje rukovodđenje i komandovanje oružanim snagama koje čine jedinstvenu celinu i sastoje se od JNA i teritorijalne odbrane.
Ustavni sud Jugoslavije smatra i da su Zakon o putnim ispravama i Zakon o carinskoj službi Slovenije nesaglasni sa saveznim Ustavom jer u najkraćem regulišu oblasti koje su isključiva inBerengija, federalnih vlasti. Ode 0 - B. OPRIJAN-ILIĆ
„OKRUGLI STO“ VLASTI I OPOZICIJE U JUGOSLAVIJI
Predložen ugovor o miru
Svim političkim akterima u zemlji dostavljene polazne osnove za pripremu i sklapanje ugovora o mirti
Beograd. — Predsedavajući „Okruglog stola“ vlasti i opozicije u Jugoslaviji dr Nebojša Popov obavestio je danas novinare u Međunarodnom pres centru da je ta institucija pripremila i dostavila svim relevantnim političkim akterima u zemlji polazne osnove za pripremu i sklapanje ugovora o miru.
Uz konstataciju da se civilno stanovništvo našlo u bezizlaznom položaju i da Skupština Jugoslavije ne uspeva da okupi sve republike i zaustavi rat, niti da nađe neki institucionalni okvir da se pregovara o miru, Popov je predloženi ugovor o miru ocenio kao neponovljivu šansu da se spreči totalni rat.
Za petu sednicu „Okruglog stola“, koja će se održati 26. oktobra u Sarajevu, predviđeno je dalje konkretizovanje. Trenutno usaglašavanje učesnika po stručnim grupama teče dobro i uz, kako je rekao sekretar ove insti-
tucije Ratomir Tanić, prilično
visok stepen razumevanja. Nacrt tog dokumenta je upućen i Evropskoj zajednici i KEBS, čije se učešće očekuje na narednoj sednici „Okruglog stola“.
Upitan za mišljenje o najnovijim zbivanjima u Skupštini BiH, Nebojša Popov je rekao da način donošenja tih odluka nije ništa novo i da je to zapravo još jedno žarište koje nosi bojazan da se rat proširi. Sama težnja suverenitetu Republike može biti u prilog miru ali samo ukoliko definiše učesnike i njihove interese u mirnom procesu.
Popov j je, pritom, napomenuo da je procedura koju je predočila Makedonija bolia jer je otišla dalje, određujući interes za Jugoslaviju. Konačni nestanak Jugoslavije je, prema rečima Popova, varvarski čin, i sulude su odluke koje podrazumevaju da se zemlja koja je građena 70 godina može rasturiti ne pitajući za cenu.
(Tanjug)