Борба, 09. 11. 1991., стр. 10
10 СУБОТА — НЕДЕЉА 9—10. НОВЕМБАР 1991. ГОДИНЕ
ЗАВРШЕН САМИТ НАТО У РИМУ |
0
Хагу
Рим. — Лидери 16 земаља НАТО завршили су јуче дводневни самит у Риму усвајањем политичке декларације о миру и посебним изјавама о ситуацији у Југославији и Совјетском Савезу.
У документу о Југославији се осуђује „употреба силе у политичке сврхе“ и апелује на „све умешане стране“ у југословенском сукобу да се „сагласе о мирољубивом решењу спорова у оквиру мировне конференције у Хагу“.
Учесници самита посебно су одали признање мировним напорима лорда Карингтона у настојању да „обезбеди оквир у којем би југословенски народи решили међусобне разлике“. Ситуација у Југославији се у том домену оцењује као „озбиљна опасност по стабилност у региону“ и додаје како „народи Југославије треба да сами одлуче о будућности своје земље“. У изјави се такође наглашава да су у решавању југословенских спорова неприхватљиви „политика свршеног чина“ и „насилне промене унутрашњих граница“.
Самит НАТО у Риму посебно је поздравио рестриктивне мере које је јуче Савет министара донео против Југославије, односно оних њених републи-
- ка које не прихватају мировни план из Хага.
IH JOKYMCI
Осуђена употреба силе у нашој земљи и апеловано на све
Дводневни скуп завршио ја ванредно заседање усвајањем политичке декларације у којој се источноевропске земље, некадашње чланице Варшавског пакта, позивају на формалну сарадњу са западним војним савезом.
Самит НАТО, који је прекјуче прихватио „ново поглавље“ западног војног савеза објављивањем „новог стратегијског концепта“, који узима у обзир промене у Источној и Централној Европи, постигао је свој циљ, саопштио је представник италијанског Министарства иностраних послова у име домаћина скупа.
Први састанак министара иностраних послова земаља Источне Европе и чланица НАТО биће, како је саопштено, одржан 20. децембра у Бриселу. Документ, који је овде већ добио назив „римска декларација“ представник италијанског Министарства Ђани Касталанета оценио је на конференцији за новинаре као „ново поглавље у историји Атлантског савеза“.
Завршној пленарној седници у римском хотелу „Шератон“ претходио је низ билатералних сусрета учесника самита. Амерички председник Буш срео са са француским председником Митераном да би се,
_ (BET
ПРЕКРЕТНИЦА У СВАКОМ ПОГЛЕДУ: Француски председник Митеран, генерални секретар НАТО Варнер и амерички председник Буш
како је саопштено, изгладиле разлике око америчког неслагања са француско—немачком замисли о европским војним трупама.
У завршним документима самита идеја о европским трупама није поменута. Њој се, како се сазнаје, изричито успротивио амерички председник Буш. Замисао о формира-
њу европских трупа које би, како је предложено, са 35.000 војника представљале „срце“ европске одбране не прихватају ни Велика Британија, ни Холандија. Та тема је стога остављена за наредни састанак НАТО у Бриселу. „Састанак НАТО завршен је великим успехом“, рекао је на конференцији за новинаре ге-
т о Југославији —
умешане стране да се сагласе са решењем које нуди конференција у
нерални секретар Манфред Вернер. Вернеру је прекјуче за још годину дана продужен мандат генералног секретара. „Показало се да је НАТО незаменљив и да остаје снажан стуб безбедности у Европи“, “ рекао је он.
На питање о ефикасности прилагођавања Атлантског савеза новим условима у Европи без хладног рата, Вернер је рекао да нови стратегијски документ предста-ља најбољи могући приступ новој ситуацији створеној у Европи после рушења берлинског зида. „САД остају стуб европске одбране“, рекао је још Вернер.
У посебној изјави, лидери НАТО апеловали су на Совјетски Савез да на сваки начин „спречи ширење нуклеарног оружја“ ван граница те земље обезбеђивањем централне контроле. Апел се у круговима учесника самита оцењује као посебан позив републикама Белорусије, Казахстану и Украјини да контролу над нуклеарним оружјем препусте Москви. Осим тих трију република, нуклеано наоружање поседује и Русија са којом Запад има чврсте везе и тако рела-
тивно поуздане гаранције о
контроли над тим наоружањем. (Танјуг)
СРПСКА ЕМИГРАЦИЈА У САД ПОСЛЕ ЧИКАШКОГ САБОРА (НЕЈУЈЕДИЊЕЊА
pb
Хелен Делић Бентли каже да је ништа неће поколебати у настојању да све српске групе „стану под је-
дан кишобран“
(Од дописника „Борбе“)
Вашингтон. — Чикаго је, после Београда, највећи српски град на свету (има их у овом мегаполису око четврт милиона; с тим што је отприлике толико и Хрвата!), али се то није примећивало пре недељу дана у велелепном хотелу „Хајат“, у коме је одржан други конгрес „Сабора српског уједињења“.
Све је, мање-више, било слично ономе из Кливленда (америчка држава Охајо) од пре годину дана: пар стотина делегата са америчког, европског и аустралијског континента, иста платформа „Сабора“ (за коју је одмах на почетку констатовано да је толико актуелна и дугорочна, да се у Чикагу о њој није ни расправљало), подршка угроженим Србима у Хрватској у виду пламених говора и неколико десетина хиљада долара добровољних прилога...
Ситуација и околности под којима је дошло до чикашког окупљања, били су, међутим, знатно другачији. За разлику од децембра 1990, сад се у отаџбини ратује, гиву земљаци у чије име се подиже глас одбране — гину и они који одлазе да им помогну у борби за опстанак и право на равноправан живот.
На „Сабору српског уједињења“ се та суштинска разлика, међутим, није и суштински примећивала. Остао је углавном у својим „кливлендским оквирима“ (са годишњим скупом на нивоу и у маниру великих америчких конвеннија), далеко претекавши на том плану све оно
Америчка виза за ратне избеглице
Америчке власти већ доста дуго воде веома оштру емиграциону политику, под чији су удар дошли и потенцијални досељеници из Југославије. Та оштра политика упадљиво је пооштрена после избијања српско-хрватског сукоба, с тим што је сличан режим уведен и према нашим држављанима који траже обичне туристичке
визе за САД.
Конгресменка Хелен Делић Бентли покренула је недавно иницијативу да се свим избеглицама са ратног попришта у Хрватској омогући да, уколико то затраже, аутоматски добију улазну аме-
ричку визу.
„Мислим да САД могу толико да учине за ове несрећнике“ — каже Х. Д. Бентли, Американка српског порекла, чији су се родитељи почетком века (отац Личанин, мајка из Пакраца) доселили у
САД.
што су остала српска исељеничка удружења на овом тлу успела да досегну током свих ових послератних деценија. И поред тога, међутим — сад кад се слегла та саборска прашина — намеће се констатација да је „операција успела, али да пацијенту није ништа боље“.
У чему је (био) проблем2
Чикашки конгрес је, практично, био миниран неуспехом посредничке мисије агилне конгресменке личког порекла Хелен Делић Бентли, која је средином октобра покушала да доведе у исти строј представнике двадесетак српских исељеничких удружења и организација из САД и Канаде и да их наговори да од 1. до 3. новембра демонстрирају у „Хајату“ своју спремност да се превазиђу познате постојеће поделе и разлике. И да се уместо тих самоубилачких раскола — окрене једна нова историјска страница „у тренутку који никад није био тежи, кад су сло-
га и уједињење преко потребни Србији, која је остала без пријатеља и савезника“.
Идеја Х. Д. Бентли је, разуме, се, у начелу за све била прихватљива — али су се (нерешиви) проблеми појавили оног истог тренутка кад је требало определити се за заставу испод које ће
1,2 милиона исељених Срба
Према податку који се чуо на прошлонедељном „Сабору српског уједињења“ у Чикагу, у САД данас има преко 300.000 Срба, у Канади око 65.000, Аустралији око 95.000 и у Западној Европи и осталом свету преко 600.000. Све у свему — негде око 1,2 милиона. убудуће сви напокон (бити сврстани. Права и жалосна истина је одмах после тога избила на видело: ситуација у отаџбини многима се учинила идеалном за наплаћивање старих рачуна (са „црвенима“ нема сарадње ни кад су највиши национални интереси у питању), а могла се на неким странама приметити и завист због чињенице што се „Сабор српског уједињења“ — после непуног двогодишњег постојања — наметнуо као стожер тог историјског окупљања Срба из расејања. Ни то, међутим, није било све. Ова мрачна и препознатљива прича, комплетирана је нападима чак и на Хелен Делић Бентли, осведоченог српског првоборца у америчком Конгресу. Поред ове најновије иницијативе, замера јој се, уопште, у последње време — са разних страна — „што сарађује и с њима, ако већ нас подржава“, што је представницу Балтимора на Капитол хилу скоро избацило из колосека.
„Знате зашто Албанци и Хрвати имају успеха у Конгресу2 Зато што су јединствени, што говоре једним језиком и што се не нападају међусобно!“ — излила је Бентлијева свој јад на Чикашкој конвенцији, наглашавајући да је ни полупразна дворана неће поколебати у настојањима да „се „све српске групе у САД доведу под један кишобран“.
Сличне жеље има, како нам је рекао, и Мирослав Мајкл Ђорђевић, биснисмен из Сан Франциска, у слободном времену председник „Сабора српског уједињења“: Два ока разрока „Сабор Српског уједињења“ прикупио је средства и пре неколико месеци отворио у Хјустону (Тексас) свој информативни центар, задужен да поправља рејтинг Србије и српске политике у САД.
У Вашингтону се ускоро отвара сличан информативни центар, иза којег финансијски и (делимично) кадровски стоји Република Србија, а организационе припреме води калифорвијско Удружење за очување српскогамеричког наслеђа. Представници овог удружења OOiHOTOвали су сабор српског уједињења у Чикагу, баш као што ни представника „Сабора“ није било прошлог лета на „Данима Србије у Вашингтону“ које је организовала „конкуренција“.
„Ми смо најразбијенија етничка заједница на свету. Камо среће да нас се овде у Чикагу окупило данас бар 10.000! Да се чује наш глас, да господи у Хагу пошаљемо нашу резолуцију, да се организујемо и сложимо око онога што нас спаја. Погледајте шта раде у Америци Пољаци, Мађари или Грци, исто тако Хрвати, Словенци, Албанци... А, ми2“
Отварање „кишобрана“, који је Х. Д. Бентли намерна да разапне над свим српским групама у Америци, додатно ће, осим овог, отежати политичка резолуција коју је 3. новембра, на крају заседања, усвојио „Сабор српског уједињења“ у Чикагу. „Ово као да је стигло са неке конференције СПС!“ — чуло се у првој реакцији једног удружења чикашких Срба. Оних који су одбили да прихвате као свој српски скуп одржан прошлог викенда у њиховом граду — премда свесни чињенице да је њиховом народу и домовини слога и јединство потребније данас него икад. . Слободан ПАВЛОВИЋ
еф зе рнв