Борба, 09. 11. 1991., стр. 14
EO SUBOTA-NEDELJA 9-10. NOVEMBAR 1991. GODINE TEMB: Šta pošl
%е
Milena Dražić
ad bi Milošević sutra otišao u
Ujedinjene nacije, i rekao: po-
lažem oružje, ali zahtevam da međunarodna zajednica očuva mir kako bi se sačuvali životi Srba u Hrvatskoj, on bi dobio rat. Bio bi trijumfalni pobednik. Kao Gorbačov, koji popularnost duguje upravo takvim akcijama.
Ako političari čitaju novine i makar osluškuju naučnike, onda bi ova poruka švedskog istraživača пита Јаna Oberga i njegove Fondacije za istraživanje mira i budućnosti (TFF) mogla i da bude razmatrana. Sličnu sudbinu poželeo bi svako istraživanju 'FFF, obavljenom tokom septembra u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu, naslovljenom sa „Šta posle Jugoslavije?“, zato Što, osim konstatacije stanja, daje razrađenu alternativu već pokopanog Haga, sa više sagledavanja specifičnosti odnosa među zavađenim stranama i sa više uvažavanja objektivnog stanovišta.
Četvoro ljudi TFF, nezavisne fondacije, sa finansijskom pomoći švedskog Ministarstva spoljnih poslova, razgovaralo je sa građanima u tri jugoslovenska grada i napravilo taj alternativni plan. U razgovoru za „Ne-
Sta ću ja?
Majka u Hrvatskoj:
— Moj osamnaestogodišnji sin hoće da se pridruži Hrvatskoj nacionalnoj gardi, ali šta ću ja kad on bude primoran da puca na svoje rođake, na Srbe u Slavoniji i Istočnoj Hrvatskoj?...
Novi genocid?
Vodeći srpski političar:
— Hrvatsku vladu izdržavaju trgovci na crnoj berzi oružjem i drogom. To je stara ustaška grupa koja je ponovo došla na vlast. Mi moramo da se borimo ili da umгето. Ако izgubimo, bićemo žrtve novog genocida.
delinu Borbu“ Jan Oberg, istraživač rata iz zemlje koja nije ratovala preko 170 godina, najpre razaznaje logiku rata u našim okolnostima (dobre jutarnje vesti su ako ništa noćas nije bombardovano) i suprotstavlja je ponegde zaboravljenoj logici mira.
— Prva stvar koju treba priznati je _ da je ratovanje znak poraza. Kad počnete rat, to je zato što niste uspeli u nečemu. Ja pripadam onima koji veruju da u stvari niko ne želi rat. Većina ljudi u svetu želi da reši probleme bez nasilja. Mas-medija uopšte ı mnogi ljudi misle da je oružje nešto fantastično, znak sile, hrabrosti, i slično. Ja mislim da je oružje poraz svih boју mera za razrešenje konflikata. Ako ste u ratu, ne znači da ste genije, nego da ste amater, da vam je Sve drugo propalo. Da ste gubitnik. Ko god počne rat, misli, da mu je to poslednje rešenje. Da je pokušao sve i da mu je ostalo samo oružje. Obično je to besmislica. U drugom svetskom ratu je to bila besmislica, u ratu u Golfu takođe, tamo su strane želele rat jer nisu htele da pregovaraju; prvo Sadam Husein, onda Buš. U stvari, uopšte nije bilo razloga za rat. Dakle, ratna logika u ovom trenutku je da će obe strane u stvari na kraju govoriti isto i tu su neverovatne sličnosti između Srbije i Hrvatske. I u pozicijama Tuđmana i Miloševića. Oni su sada u situaciji da sebe priteToa a AO. 31 Gkyan xia WicaL OVI RATE
e Jugoslavije
Jan Oberg, švedski mirovni istraživač, posle proučavanja Jugoslavije
Vaša zemja učinila je mnogo za Aziju, Afriku, Latinsku Ameriku, pa bi
·mirovne misionare trebalo fražili odande. EZ se umešala u konflikt i op-
redalila, posluživši se preinjama, sankcijama. Nemate pojma koliko SU vam narodi slični — kaže osnivač Švedske fondacije za mir | budućnost
EZ I ZAPADNI MEDIJI NAVIJAJU ZA HRVATSKU: Jan Б (Snimio: Branko Pantelić)
ći se u ćorsokake iz kojih nema izlaza. A logika rata kaže da kadgod jedna strana preduzme neki korak, druga strana će preduzeti korak koji će stvari sigurno učiniti gorim. Jer što dublje ulazite u rat, to manje razmišljate kako će to uticati na suprotnu stranu.
e Tako se stvara začarani krug iz koga se ne izlazi.
— Da. Logika mira, međutim, kaže: mi imamo konflikt i ne slažemo se u mnogo stvari. Ali, razlog što imamo konflikt je zato što imamo nešto zajedničko. Ako nas dvoje imamo sukob, slični smo i ličimo jedno na drugo. Logika rata kaže da je problem „njihov“. Oni treba da popuste i učine kako mi kažemo. Kad počinjemo pregovore i mirovne razgovore, počinjemo od tog zajedničkog problema, u stvari, delimo interes. Logika rata blokira, zarobljava ljude u poziciji u kojoj oni žele da budu. Etnički problem neće biti razrešen ratom — biće samo gori. Formiranje jakih granica oko Hrvatske, na primer, prouzroko-
Kao Jevre]Ji
Mlada žena iz Zagreba:
— Sve do pre par meseci jedva da sam znala koji su od mojih prijatelja Srbi, a koji Hrvati. Ali, to se promenilo. Sada preduzeća traže od zaposlenih da na listama napišu imena i da naznače svoju „nacionalnost“. Na nedavnom konsensusu od stanovnika Hrvatske je traženo da se izjasne da li su Hrvati ili pripadaju srpskoj ili nekoj drugoj manjini. U situacijama kao što je ova počinjem da se prisećam svega što sam slušala o tome kako su tretirani Jevreji u Hitlerovom Trećem rajhu.
vaće da se Srbi i Hrvati još više omrznu. Vrlo žestoka ekonomska kriza po celoj Jugoslaviji biće mnogo gora i potrajaće još više vremena dok se u Jugoslaviji ne uspostavi društvo blagostanja. e Ali, zar ne mislite da je danas već prekasno?
— Stvari treba da posmatrate sa stanovišta da nikad nije prekasno. Čak i kad-rat počne, treba neko да
“
pokuša da ga zaustavi. Ja mislim da bi jedna strana pobedila uz ogroman propagandni trijumf ako bi zaustavi-
la ratovanje sada. Niko ni u Jugoslaviji ne voli rat. Ali, ljudi ne vide alternativu ratu. Zato mislim da je vrlo važno da Hvropska zajednica, ili SAD, ili Gorbačov, ili naša mala fondacija, ili Sajrus Vens — daju inicijative da pomognemo.
e Mislite, na način kako to do sada radi EZ?
— Ne treba nam ta vrsta metodologije. Ekonomska zajednica ne pomaže Jugoslaviju, ona je umešana u to. Ona se služi pritiscima, preti i bojkotuje. I osnovna stvar je da li želiš da pomogneš jednoj zemlji da reši svoj problem, ili da se umešaš u konflikt. Ako te dve stvari pomešaš, izgubićeš poverenje. EZ je dosledna u nedoslednostima. Prvo su rekli: morate sačuvati Jugoslaviju, a sad su okrenuli, pa govore da neće dozvoliti da Srbija i Crna Gora ostanu zajedno u Jugoslaviji. Oni hoće da se sve skupa sruši. Neformalno su već priznali da je Slovenija van okvira. To je jedna nedoslednost. Ili treba da kažete: sačuvajmo Jugoslaviju zajedno, ili iznađimo alternative. Kroz ceo taj proces
oni su upotrebljavali — a posebno
Nemačka — pretnje prema Srbiji, govoreći: ako ne zaustavite federalnu armiju, priznaćemo Sloveniju i Hrvatsku. To je mešanje. Mi smo protiv vas, mi utičemo, mi pravimo pritiske... e Prepoznali su ko su dobri, a ko zli momci.
— A onda dolaze mirovne misije. Poslali su suviše malo posmatrača. Počelo je sa šezdeset, a sad ih je negde oko dve stotine. Malo. Iza njih Evropska zajednica je razmatrala slanje naoružanih posmatrača. Čak je bilo razmišljanja da se pošalje 30 hiljada naoružanih posmatrača. Vi bolje nego mnogi drugi možete da zamislite šta bi značilo imati naoružane Nemce u Jugoslaviji. Federalna armija nije pod kontrolom; paramilitarne jedinice nisu pod kontrolom; nacionalna garda nije pod kontrolom. Već prvog dana čuvari mira bi mogli da budu umešani u sukobe. Zbog evrop-
BORBE
juvari mira iz Trećeg sveta
ske istorije očigledno je da zemlje EZ ne mogu da obezbede mirovne trupe. Samo Ujedinjene nacije to mogu.
— Treće, EZ kaže: uvodimo bojkot! Pa, onda, prvo su rekli: bojkot važi za celu Jugoslaviju. Onda su rekli: nastojaćemo da uvedemo: selektivan bojkot. Ako bojkotujete nekoga, onda mu ne možete pomoći da reši svoje probleme. Jer, ne možete imati poverenja u nekog ko vas bojkotuje. Sankcije u Jugoslaviji nisu dobre ni za koga. Jer, sankcije će da pogode one siromašne, obične ljude, seljake, a neće pogoditi ljude koji imaju vlast. Šezdeset odsto ljudi u ovoj zemlji već živi ispod granice siromaštva. Sankcijama ne bi postigli ono što pokušavaju da njima postignu. Pogodili bi one koji su do sada potpuno nevini. Kao što je bilo i sa ljudima u Iraku. Sankcije nisu ubedile Sadama Huseina da nešto uradi. U stvari, mislim da bi tim područjima u Jugoslaviji trebalo pomoći tako da im se ta pomoć da. Jer, glavni razlozi što imate rat u ovoj zemlji su ekonomske prirode.
6 Jeste li sigurni?”
— Beda, socijalna nesigurnost, nezaposlenost, svakako su plodno tle za nacionalne konflikte, za nacionalizam. Uvek sam govorio: zašto se to ne dogodi u Singapuru, gde imate mešavinu Kineza, Indusa, Muslimana, zapadnjaka? Zbog rastuće ekono-
Odgovorni
Književnik, disident:
— Ono što se danas događa direktna je posledica okolnosti u Titovoj Jugoslaviji, zbog nedostatka demokratskih institucija. Titov režim bio je bolji nego bilo gde u Istočnoj Evropi, ali je gušio svu opoziciju, ne samo nacionalističku. Stoga, za ovu krizu danas odgovoran je komunistički režim. mije i što svako nađe u tome svoj interes. e I zato što su okupirani radom.
— 1 zato. Ono što me fasciniralo je da je ova zemlja 15—20 godina išla prema državi blagostanja. I da je EZ učestvovala u tome. Ova zemlja ne pada zbog komunizma, preciznije reći — ona pada i zbog komunizma, ali ovo je bila istočna zemlja koja se veoma mnogo oslanjala na zapadnu ekonomiju. e Ali, sankcije su pred nama.
— To je samo deo politike, a ne razrešenje konflikta. Mislim da najbolja stvar koju EZ može da uradi je da ubedi Miloševića, Tuđmana i sve predsednike Jugoslavije i Srbe u
Hrvatskoj da načine dokument i za- –
traže pomoć Ujedinjenih nacija. A on- – da bih savetovao da neko kao Sajrus Vens, na primer, okupi grupu odgovornih ljudi, zaključa ih negde, i da ne izlaze dok se ne nađe rešenje.
e Međutim, potpis nekih od tih ljudi ništa ne znači.. О
— Ako napravite sporazum Кој! је privlačan za svakog i uspostavite šemu saradnje i program za ekonomiju i uz pomoć EZ ili postignete novi dogovor oko granica ili nešto treće i učinite ga privlačnijim za ljude nego ratovanje — neće više ljudi ratovati. Prihvatiće alternativu, viziju budućnosti, jer ja mislim da su svi u Jugoslaviji potrebni jedni drugima. Морчс- | по je budućnost učiniti privlačnom za sve, videti korist od prestanka rata. Ili, ako ljudi svih tih republika u Ju- | goslaviji zaključe: mi nemamo ništa zajedničko i nećemo da živimo тајед- -
а а O
no, onda treba da se raziđu. Uvek : sam govorio: ne može se Jugoslavija ı
sačuvati cela ovako kako pokušavaju |, Srbija i federalna armija, niti se može |
razrušiti na način na koji pokušavaju | | |
це У