Борба, 09. 11. 1991., стр. 3
DOGAĐAJI DRMA
SUBOTA-NEDELJA, 9-10. NOVEMBAR 1991. GODINE 3
РЕДСОМАМЈА Џ SVETU NB ODLUKU MINISTARR EZ
MOSKVA —~—
sta
Petrolej više nije u rukama savezne vlade već republika koje ga proizvode (Rusija i Azerbejdžan) pa bi u slučaju zabrane došlo do „slobodnog“ odlučivanja proizvođača, bez obzira na stav države
(Od dopisnika „Borbe“)
Moskva. — Zvanična Moskva — pošto se u SSSR već drugi dan ne radi iako država više ne slavi „veliki oktobar“ još nema nikakvih zvaničnih reakcija na odluku Zapada o zavođenju ekonomskih sankcija protiv Jugoslavije. Nema, dakle, čak ni zvaničnog nagoveštaja — kako bi se mogao postaviti SSSR u Savetu bezbednosti UN prilikom rasprave i glasanja o naftnom embargu protiv Srbije i Crne Gore, jugoslovenskih republika čijim držanjem u Hagu Zapad nije zadovoljan.
Osnovno pitanje — hoće li se SSSR pridružiti Zapadu ili će u Savetu bezbednosti staviti veto na „naftni embargo“ — ipak ı u prazničnoj Moskvi, bukvalno, „visi u vazduhu“. Tim pre što visoki sovjetski diplomati, u nezvaničnim razgovorima, naglašavaju da su i ekonomske sankcije samo formalno uperene protiv Jugoslavije, a suštinski —
protiv Srbije, i što priznaju da bi i u sovjetskom državnom vrhu moglo doći do razmimoilaženja povodom ekonomske blokade Srbije i Crne Gore i „naftnog embarga“.
Čak i ako se SSSR u Savetu bezbednosti ne posluži pravom veta, ukoliko se, jednostavno ne pridruži „naftnom embargu“ sasvim je jasno da do te sankcije, u tom slučaju, najverovatnije noće ni doći, ili da će, ako do nje uprkos tome dođe, biti krajnje neefikasna. Stoga i jeste nezaobilazno pitanje: kako će SSSR nastupiti u Savetu bezbednosti? Utoliko nezaobilaznije ako se ima u vidu da je pre nekoliko dana jedan visoki funkcioner Ministarstva spoljnih poslova SSSR izjavio da će i moskva „zavrnuti“ naftu Srbije, da je predsednik ruskog parlamenta Ruslan Hasbulatov, gotovo u isto vreme, saopštio da je Rusija protiv, i da će biti protiv, i ekonomske blokade i „naftnog embarga“, a da je sovjetski ministar inostranih poslova, Boris Pan-
kin, dva dana kasnije pokušao da ublaži ton svog neimenovanog saradnika i da ne zatvara vrata protivljenju Rusije.
Pošto SSSR i u državnom, i u političkom, i u spoljnopolitičkom smislu iščezava kao klasična država, a Rusija „istorijski izranja“ — sasvim je moguće da će SSSR u Savetu bezbednosti nastupiti sa nešto modifikovanim stavom Rusije, ili da, naprosto, neće imati čvrstu i jasnu poziciju, a to bi opet, po objektivnim posledicama, bilo jednako sovjetskom vetu. A zašto bi se sve moglo završiti upravo ovako, biva jasnije kako se zna da će SSSR ubuduće — pod firmom jedinstvene spoljne politike — zapravo imati stalno usaglašavanu spoljnu politiku koja će, bar kad je o ključnim i najkrupnijim pitanjima reč, biti rezultanta republičkih pristupa i interesa. Sam Pankin je pre tri dana, naime, priznao da će o važnim „pitanjima. zajedničke spoljne politike „manjeg kalibra“ odlučivati Savet ministara
inostranih poslova suverenih država koje uđu u sastav novog SSSR, da će složenija i osetljivija
- biti „koordinirana“ i sa Gorba-
čovom kao predsednikom SSSR, a da će „najškakljivija“ i najvažnija biti rešavana, i usaglašavana, u Državnom savetu SSSR, čiji članovi su, pored predsednika SSSR, lideri svih republika država, od kojih svaki, već sada, ima više realne vlasti od Gorbačova. Sve navodi na pomisao da bi sovjetsko priključivanje, ili nepriključivanje, ekonomskim sankcijama protiv Srbije i Crne Gore moglo doći upravo do Državnog saveta i da bi tamo lako moglo doći — ili do raskola, ili do priklanjanja Rusiji. Jer, SovJetska nafta nije više u rukama ni Gorbačova ni savezne vlade („Komiteta za operativno upravljanje narodnom privredom“), već vlada republika koje je pro-
PARIZ
Svojevrsna odmazda
Evropska zajednica primenjuje politiku kombinovanog pritiska i diplomatije Pariz. — U jugoslovenskim krugovima u Parizu je veoma
neprijatno odjeknula odluka ev-
ropske zajednice o uvođenju ekonomskih sankcija protiv Jugoslavije. Tim pre, što se u prvim francuskim ocenama ističe da su one rezultat „razočarenja dvanaestorice zbog neuspelog posredovanja“ u jugoslovenskoj krizi.
Drugim rečima, priznaje se da su one svojevrsna odmazda za nanošenje udarca ugledu Zapadne Evrope koja, kako ističu u Parizu, pretenduje na status nove svetske sile. Jedino ohrabruje, dodaje se istovremeno, što konferencija u Hagu nije prekinuta. Mada se to, s druge strane, tumači prelaskom zajednice na nagovešteno „kombinovanje pritiska i diplomatije“ na Jugoslaviju. Naši privredni predstavnici pokušavaju da svedu u praktične okvire odluku zajednice. Nji'hov je prvi utisak da se mnogo toga neće izmeniti u odnosu na sadašnje faktičko stanje, mada je zabrinutost svuda prisutna. Tim pre što detalji rimske odluke još nisu poznati.
U Predstavništvu Privredne komore Jugoslavije upozoravaju da je interesovanje francuskih privrednika naglo opalo od leta, kada su počeli oružani sukobi u našoj zemlji. Takozvanih upitnika je za čak 70 odsto manje nego ranije, mada je devetomesečni trgovinski bilans bio iznenađuJuće dobar: oko 90 odsto prošlogodišnjeg (jedna milijarda dolara) a on je bio rekordan.
U svakom slučaju sumnja sc da će se nastaviti dosadašnji uzlazni trend razmene sa Francuskom, rekordno visok na Zapa-
Oi (РАМА
i %
LONDON Upozorenje svima
Odluke neće imati velike kratkoročne mere, ali one pokazuju da Evropa neće sedeti skrštenih ruku London. — Naša odluka neće imati velike kratkoročne efekte, ali ona predstavljlja upozorenje svima u Jugoslaviji da Evropa neće sedeti skrštenih ruku i gledati rasplamsavanje građanskog
.rata koji može da traje godina-
ma“ — izjavio je britanskoj televizijskoj stanici „Skaj“ britanski ministar inostranih „poslova Herd, komenarišući odluku Evropske zajednice da se uvedu sankcije protiv Jugoslavije.
U prvim analizama odluke,
britanski TV komentatori ističu.
da su male šanse da će ona imati ikakvog efekta na vođenje ratnih operacija, i da više predstavljaju politički i moralni pritisak nego suštinski korak ka primoravanju sukobljenih strana na mir. Za zahtev da Savet bezbednosti uvede svetski embargo na isporuke nafte Jugoslaviji, komentatori smatraju da je nerea-
lan, jer ga neće podržati ni
SSSR, ni Kina koja je čak najavi| veto na donošenje takve odlue. Britanska štampa puna je izveštaja o neslaganjima unutar zajednice oko toga kakve sankcije uvesti i protiv koga ih treba primeniti. Ugledni „Indipendent“ tako piše da je prekjuče oko Jugoslavije skoro došlo do rascepa u Evrpskoj zajednici. List ističe da su se Genšer ı Kol ponašali kao da ih je „uhvatila groznica“ u želji da zajednici nametnu prizanvanje Slovenije i Hrvatske i uvođenje sankcija samo protiv Srbije. Tome su se suprostavile ostale zemlje članice zajednice, smatrajući da bi to u OVOJ situaciji bilo. kontraproduktivno. (Tanjug)
MADRID
Sankcije
bez efekta
Mere EZ imale bi efekta jedino ako iza njih s*anu OUN
Madrid. — „Ni u Zagrebu ni u Beogradu — piše list „ABC“ niko ne veruje da moguće ekonomske sankcije EZ protiv Srbije mogu imati ikakvog efekta“. List dodaje da bi takve mere jedino mogle da imaju nekakvog efekta ako bi iza njih stale Ujedinjene nacije.
List „El! mundo“ u jučerašnjem osvrtu na situaciju u Jugoslaviji kaže da svi dosadašnji ultimatumi Evropske zajednice Srbiji i federalnoj Jugoslovenskoj armiji, ne samo da nisu imali nikakvih rezultata nego su, reklo bi se, samo još više podsticali ratnu eskalaciju protiv Hrvatske. „Pred tako ništavnim efektima pretnji od strane EZ“ — kaže dalje list — „Sabor Hrvatske je prekjuče odlučio da zatraži od lidera NATO pakta da u Jugoslaviju pošalje oružane snage tog pakta kako bi se zaustavio „jugoslovenski agresor“.
List „ABC“ javlja o „novoj ofanzivi Jugoslovenske armije protiv gradova u Hrvatskoj“ i dodaje da je „srpski blok u Predsedništvu Jugoslavije odlučio da neće više prihvatiti primirja koја niko ne poštuje“.
List „El mundo“ kaže — pozivajući se na hrvatske izvore da je u prekjučerašnjim bombardovanjima učestvovalo više od 100 aviona i dodaje da su i prekjuče jedna i druga strana razmenile međusobne optužbe o tome ko je prvi počeo da puca.
Specijalni izveštač „El paisa“ javlja iz Zagreba da tamo „niko ne veruje u sankcije protiv Srbije, jer se time ne može sprečiti dalje ratovanje u Jugoslaviji. U Zagrebu se veruje da Sovjetski Savez i Rumunija neće poštovati te sankcije“.
(Тапјиг)
izvode — Rusije i Azerbejdžana... Đ. BILBIJA BON Prvi koral Bon. — U Bonu je juče zva-
nično saopšteno da je rimski paket sankcija protiv Jugoslavije, odnosno Srbije, samo „prvi korak u pravom pravcu“ i da će ga „slediti drugi koraci“.
To je najpre, na redovnoj konferenciji za štampu, izjavio predstavnik bonske vlade Norbert Šefer. Kao jedan od novih koraka on je naveo „priznavanje onih država koje to žele“.
Šefer je, takođe, rekao da su saradnju u primeni sankcija potvrdili i susedi Jugoslavije, koji nisu članovi EZ. Poimence je, međutim, spomenuo samo Austriju i Mađarsku.
Hrišćanska unija, zatim, ističe kako je „važno ne samo da republike koje su spremne na saradnju budu izuzete iz sankcija, nego i da se njima pruži sva moguća podrška“.
Priznavanje bi bilo sledeći korak. Pritom, smatra Hrišćanska unija, EZ i Nemačka „ne smeju dozvolit: da ih onemogućava manjina u EZ, koja još nije spremna na taj korak“. Dodaje se da „i u tom važnom pitanju važi pravilo: niko ne mora da učestvuje, niko ne može druge da spreči“.
BEČ Mok oduševljen
skih sankcija Evropske zajednice protiv Srbije vidim kao doprinos naporima da se uspostavi prekid vatre. Potrebne su, međutim, i dodatne mere“ izjavio je juče u Beču austrijski ministar inostranih poslova Alojz Mok.
Među dodatne mere austrijski ministar ubraja embargo na isporuke nafte. On je, kako je rekao, već dao instrukcije SVOme ambasadoru u Ujedinjenim nacijama da podrži sve korake Saveta bezbednosti u tom smislu. (Tanjug)
AMERIČKA REAGOVANJA POVODOM SANKCIJA EZ PREMA JUGOSLAVIJI Iz Vašingtona — kopija „tecepta“
Procenjuje se da će predlog o embargu na izvoz nafte u Jugoslaviju lako dobiti većinu u Savetu bezbednosti
(Od dopisnika „Borbe“)
Vašington — „Državni sekretar (Bejker) i ja razmotrićemo odluku EZ i uskoro ćemo nešto više moći da kažemo o merama koje će preduzeti SAD. Čestitam EZ na nastojanjima da se razreše razlike među Jugoslovenima“ — rekao je predsednik Buš, pored ostalog, na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Rimu, najavljujući da će Amerika morati da prouči stav „dvanaestorice“, pre nego što se opredeli za svoj sledeći potez u vezi s našom krizom. Ova kurtoazija prožeta je očiglednim i očekivanim američkim taktiziranjem, pošto je prilično jasno da je rimski zaključak Saveta ministara EZ sastavljen upravo po receptu koji je za ovu priliku poslat iz Vašingtona. Sa suštinom u „preporuci“ da se zapadnoevropskim sankcijama obuhvate sve republike sa teritorije doskorašnje SFR Jugoslavije (a ne samo Srbija) i da se ta stega kasnije popušta takozvanim „pozitivnim merama“ prema onima za koje se procenjuje da su silom i nedužni uvučeni u našu tekuću katastrofu — pri čemu se prevashodno misli na BiH i Makedoniju.
Pitanje je samo vremena, inače, kad će se i SAD pridružiti Evropi i preduzeti istovetne kaznene mere prema Jugoslaviji. One bi, kako se saznaje, mogје да uslede preko vikenda —d najkasnije u ponedeljak.
Od nedelje, inače, lopta se prebacuje na teren UN, gde su već počele ubrzane pripreme za vanrednu sednicu Saveta bezbednosti, od kojeg se očekuje da će, pored ekonomskih sankcija, objaviti i globalni embargo na izvoz nafte u Jugoslaviju.
Predlog rezolucije o embargu na izvoz nafte u Jugoslaviju, kako se procenjuje u sedištu UN, sigurno će dobiti potrebnu većinu na sednici koja se očekuje sredinom iduće nedelje. –
Mnogo je veća dilema, međutim, kako će posle usvajanja ekonomskih sankcija biti rešen problem „pozitivnih mera“, koje je EZ predvidela kao ventil za republike kojima je potrebno pomoći u ovom teškom trenutku. Jer, rezolucija Saveta bezbednosti bavi se samo međunarodno—pravnim subjektima što u ovom našem konkretnom slučaju još Jeste Jugoslavija, ali ne i njene republike pojedinačno.
U rešavanju ovog i eventualnih ostalih problema SAD će se konačno, i Javno pojaviti u glavnoj ulozi.
Slobodan PAVLOVIĆ