Борба, 12. 05. 1992., стр. 21

KAMENE SKULPTURE MIJA MIJUŠKOVIĆA U BEOGRADSKOJ „CVIJETI ZUZORIĆ“

Drama u

kanj ОГ

Postoji, na neki način, korespondencija između mene i materijala koji obrađujem. Ovo je crna kutija kanjona Tare, sve što se tu dešavalo kroz vrijeme, ovdje je

utisnuto

— Kad sam čuo da će biti potopljen kanjon Tare, odlučio sam da krenem duž čitavog toka "rijeke, od izvora IO ispod planine Žijevo pa do Šćepan polja gdje Piva i Tara stvaraju Drinu, i da uzimam uzorke stijena, kaže vajar Mijo Mijušković. I to je, pre deset godina bio početak kamenog opusa posvećenog Tari — sada izloženog u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu.

Posetioce, retko se to na kojoj izložbi može primetiti, kamene skulpture kao da privlače nekom unutarnjom magnetskom snagom. Malo će ko odoleti a da ne pruži ruku ka skulpturi, da je ne dotakne.

Desetak godina rada ı stotinak skulptura koje kao da su od poludragog kamena. To je opus posvećen Tari.

— Na neki način postoji korespondencija između mene i materijala koji obrađujem, i onda pokušavam da njegove kvalitete i vrijednosti otkrijem a potom da ih i drugima pokažem. Ovo je, u neku ruku, crna kutija kanjona Tare, sve što se tu dešavalo kroz vrijeme, ovdje je utisnuto, kaže o izložbi Mijušković, umetnik koji kao o ljudskom o karakteru kamena dugo kazuje, zapažajući svaku poru i boru, njegov otpor, igru erozije i taloženja... Govoreći o Tari, Mijušković

kaže da ga je zanimalo „šta je ispod tog prividnog ružnog kamena, potpuno bezličnog i neke odvratne mutne boje“. Znao je da on u sebi krije „velike ljepote“, i tako je počelo traganje, ulaženje u „skriveni sadržaj“. Drama njegove umetnosti dešavala se po divljim kanjonima Pive i Tare, po planinama i tokom putovanja, ali, pre svega, kako kaže Sreto Bošnjak, u dalekim prostorima poetske žudnje za jedinstvom bića i prasila, onih koje nemaju ni početka ni kraja, izvan domašaja nauke i iskustva. I tako, Mijušković otkriva oblik u „procesima, dugim, teškim i mukotrpnim, skidanjem komada sa gromada a potom beskrajno dugim glačanjem dovodeći do perfekcije, do užarenosti i unutrašnjeg sjaja kamena“. Izložba je samo jedan manji deo ogromnog vajarskog opusa Mija Mijuškovića. Ne samo njegova dela, nego i dela mnogih drugih umetnika do kojih je došao menjajući svoje skulpture blago je sakupljeno kod meteorološke stanice u blizini Nikšića. Tu je Mijušković dočekao i penziju, tu je decenijama radio. Tako je nastao svojevrstan ekološki muzej. Sada ekološka država hoće taj prostor da oslobodi „od ljudi i stvari“, ali Mijušković o tome ne želi da govori.

S. POPOVIĆ

DRUGOJ SRBIJI

skrene pažnju sa građanskih prava i sloboda i da ih, na taj način, lako suspenduje.

Ni opozicija nije ukazala na ovaj politički vešto smišljen manevar. Opozicija je i sama bila uhvaćena euforijom obnove nacionalne samobitnosti i srpske državnosti, i u tom pogledu ne miože samo aktuelna vlast snositi odgovornost za sve što nam se zbog probuđenog ekscesivnog nacionalizma dogodilo. Opozicija je insistirala na parlamentarizmu, zaboravivši da ćemo i da·lje imati ovakav Parlament kakav imamo i da ćemo imati onakve izbore kakve smo imali decembra 1991, sve dotle dok birači ne postanu samosvesni građani, koji se neće moći zavoditi lozinkama „Sa nama nema neizvesnosti“ i sličnim parolama. Zaboravivši, u krajnjoj liniji, da se pravi demokratski parlament ne može graditi na svesti podanika, koji će uvek biti priklonjiji vladajućoj političkoj eliti, te podložni manipulaciji u cilju reprodukcije postojećeg poretka. To je vladajuća SPS partija bolje razumela od opozicije i zato se potrudila da za kratko vreme njene vladavine utvrdi poredak u kojem će pojedinci ostati puki podanici, u sve većoj meri zavisni od Vlade i njenih ministarstava, na čelu sa neograničenom vlašću predsednika Repub-

like. Takva politika je postepeno ·

ali dosledno vodila sve većem stezanju obruča gvozdene državne logike oko dotle postojećih oblika autonomije — od — preduzeća do univerziteta — da bi se završila u obnovi partijske države, koja se služi demokratskom frazeologijom, govoreći o „vladavini prava“, dok sc pod

pravom podrazumeva voluntarizam vladajuće stranke ı njene države.

Moramo, dakle, početi od abecede — a to je konstituisanje građanina kao slobodnog subJekta. Ti procesi su već započeli kroz mirovne pokrete i druge manifestacije građanske neposlušnosti. Odgovornost nas intelektualaca je velika u ukazivanju na novu etičku osnovu ponašanja. Tek na toj osnovi će moći da funkcionišu demokratske institucije koje nam valja stvarati. Druga Srbija će se razviti i opstati samo ako se konstituiše kao demokratska država. Tome danas stoje na putu ogromne prepreke: pre svega, rat i mogućnost rasparčavanja i Srbije ako se rat prenese i na njeno područje; zatim ratna psihologiJa koja pomera sve kriterijume i norme normalnog života u drugi plan, obezvređujući rad i napore za postizanje pozitivnih rezultata, kao i nastojanja da se pronađe izlaz iz kolapsa koji se događa u svim oblastima života. Moramo, dakle, najpre otkloniti te prepreke, da bismo oslobodili put za razvoj Srbije kao modernog i demokratskog društva. A to znači, moramo, pre svega, zaustaviti rat!

Objašnjenje

U izveštaju sa četvrte sesije nezavisnih intelektualaca Beogradskog kruga o drugoj Srbiji, objavljenom u jučerašnjem broju pod naslovom „Visoka temperatura opstanka“, omaškom je navedeno ime Latinke Perović kao učesnika rasprave, umesto Zagorke Golubović. Izvinjavamo se Latinki Perović, Zagorki Golubović i čitaocima.

_KULTURI

UTORAK, 12. МАЈ 1992. GODINE 21

NA VEST O SMRTI ISTAKNUTOG DRAMSKOG UMETNIKA JOVANA 'MILIĆEVICA Potporučnik sa

Kruševac. — U Kruševcu je juče, pred početak Okruglog stola kritike 28. pozorišnih susreta „Joakim Vujić“, iznenada preminuo glumac Jovan Milićević, predsednik Stručnog žirija OVOgodišnjih Susreta.

Jovan Milićević je rođen 1925. godine u Sarajevu. Za izuzetna ostvarenja na beogradskoj pozorišnoj sceni dobio je brojne državne i profesionalne nagrade, među kojima i Sterijinu.

Pre nešto više od mesec dana, tačnije 9. aprila, napunio je Jovan Milićević 67 godina života. Mogao je i da slavi 45 godina svog umetničkog rada. No, spadao je u one povučene i ne baš nametljive glumce koji su pristajali na intervjue samo onda kada je za to postojao ozbiljan povod. A bilo je to uglavnom zbog nagrada, poput Oktobarske Beograda 1968, Sterijine 1975, i Sedmojulske 1978. Govorio je i onda kada ·je (1978), izabran za generalnog sekretara Saveza dramskih umetnika Jugoslavije sa četvorogodišnjim mandatom, i kada je ozbiljno obrazlagao kako su „svi naši glumački problemi na ovim našim prostorima isti“.

Jovan Milićević je imao samo 17 godina kada je ušao u SKOJ, u 18. je obukao partizansku uniformu, 1944. je postao član Partije, a po završetku rata, 1947, bio je jedini kandidat u uniformi, potporučnik, koji se prijavio za prijemni ispit u Glumački studio Narodnog pozorišta u Beogradu. Recitovao je stihove Jovana Popovića, „Sunce u rukama“ i primljen direktno na dru-

gu godinu. Od tada, do 1965. bio je član Jugoslovenskog. dramskog pozorišta, a nadalje prvak Narodnog pozorišta, s tim što je od 1969. do 1974. poželeo da bude „slobodan umetnik“.

_U vreme radija, Jovana Milićevića su slušaoci znali po glasu, a mnogo kasnije kada je 1961. na sceni Jugoslovenskog dramskog kao najmlađi glumac zaigrao Ričarda III, jedan ga je gledalac opet prepoznao samo po glasu. Na pitanje da li je njegov Ričard III bio jedna od najvrednijih uloga koju je odigrao u svojoj karijeri, Jovan Milićević je odgovorio:

— Ne mislim da je to bila najvrednija, mislim da je bila jedna dobra uloga... Mislim da je Tomas Mor bio nešto daleko značajnije, Dimitrij Karamazov je bio kompleksniji, Prometej interesantniji...“ Nije ga mimoišla ni televizija, na filmu je igrao više puta ali ostaje upamćen po ulozi iz „Hanke“, naširoko je objašnjavao kako je gradio veoma uspešan lik policajca u TV seriji „Otpisani“, a nerado je tumačio svoje raspoloženje kada je vratio partijsku knjižicu, jer nije više imalo smisla biti u Partiji u koju je on ušao „u ime ideala i čistote ideje“.

Nije se osećao Bosancem, iako rođeni Sarajlija, i to je ovako objasnio:

— Iz Sarajeva sam pobegao od ustaša pod mučnim okolnostima 1941. Kada sam se tamo vratio, negde 1945-46, nisam našao svoju generaciju. Kad sam se afirmisao kao glumac, ni tada ta sredina nije imala želju ni potrebu da me privuče. A danas je nemam ja...

Voleo je poslednjih godina, kada je svojom voljom sve manje radio, da se drži pravila po

_ kojem leto služi isključivo za od-

mor i porodicu, pa je tako provodio mesece u svojoj kući na Lastovu, baveći se zemljom i uživajući na suncu. Nije izostajao sa pozorišnih premijera da bi svojim kolegama čestitao na ulogama, da bi doživeo rađanje svakog novog mladog glumca koji se javljao na beogradskoj sceni. Svojim „dramskim temperamentom, prodornom ekspresijom i sposobnošću transformiacije“ obeležio je vreme rađanja i najvećih uspeha Jugoslovenskog dramskog pozorišta i ostavio neizbrisiv trag u istoriji Narodnog pozorišta, dugoj više od jednog veka. R.STANKOVIĆ

VANREDNA SKUPŠTINA SAVEZA DRAMSKIH UMETNIKA SRBIJE

Dijalog sa zakonom

Posle diskusije na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, glumci jednoglasno i u celosti odbacili Nacrt zakona o pozorišnim, muzičkim i muzičko-scenskim

delatnostima

Beograd. Na vanrednoj skupštini Saveza dramskih umetnika Srbije, održanoj juče na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu jednoglasno su usvojeni zaključci Predsedništva Saveza da se 1) Nacrt zakona o pozorišnim, muzičkim i muzičkoscenskim delatnostima koje je sačinilo Ministarstvo za kulturu odbaci u celosti, 2) Da Ministarstvo za kulturu pristupi izradi novog teksta zakona, uzimajući u obzir primedbe i predloge koje je sačinila radna komisija Saveza,kao i. da u njegovoj izradi uzmu učešće ministarski Savet, stručna komisija ministarstva i predstavnici Saveza, 3) U slučaju da ministarstvo ostane pri svom predlogu pozvati Vladu da odbije sporni nacrt zakona i predloži novu proceduru, 4) Ukoliko Vlada prihvati nacrt koji predlaže ministarstvo uputiti zahtev Skupštini, kao najvišem zakonodavnom telu, da donošenje zakona stavi ponovo u proceduru.

Donošenju ovih zaključaka predhodilo je uspostavljanju dugo traženog dijaloga između Saveza dramskih umetnika i ministarstva za kulturu. On je počeo inscenacijom „dijalog zakona“ između Nacrta Ministarstva sa primedbama i predlozima Saveza. Naime, na svaku tačku Nacrta, koji je čitala Suzana Jovanić-Zarić, Predrag Ejdus je replicirao komentarima i predlozima. O tome koliko je zapravo njih najbolje govori poslednja replika ovog neobičnog stejdž ridinga. Naime, jedino je o članu

Spaljivanje veštica

Želim ovim putem da obavestim Upravu Udruženja dramskih umetnika Srbije da istupam iz redova ovog udruženja, kaže glumica Sonja Jauković u otvorenom pismu svojim esnafskim kolegama.

Razlozi koji su me naterali da se, posle 22 godine, dobrovoljno odreknem zaštite jedine organizacije kojoj pripadam, jesu agresivno i militan-

tno ponašanje novoizabrane Uprave.

Već u prvim javnim predstavljanjima, novoizabrana predsednica Udruženja najavila je „spaljivanje veštica“ i likvidiranje pojedinih kolega. A sve to, navodno, u ime članstva, za dobrobit kulture ı prosperiteta pozo-

rišta.

Nisam, međutim, spremna da učestvujem u ovom nezapamćenom lovu na ljude koji se bave kulturom. Pogotovo što se među njima nalaze vrhunski dramski umetnici, koji svojim dosadašnjim rezultatima nisu ničim zaslužili ovakva neprimerna etiketiranja svog umetničkog rada i lič-

nosti.

Utoliko je čudnije da Uprava udruženja govori u ime svih članova, kada je veoma dobro poznato da većina zaposlenih u Narodnom pozorištu ima krajnje nepovoljno mišljenje o radu sadašnjeg rukovodstva.

20, kojim se određuje da zakon stupa na snagu osmog:dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, rečeno da je „sasvim zadovoljavajući i Savez dramskih umetnika Srbije na njega nema primedbi i dopuna“.

Stvarni dijalog uspostavljen je uključivanjem Vasilija Tapuškovića, pomoćnika ministra za kulturu, koji je naglasio da ni jedan zakon nije toliko dobar da se ne bi mogao još popraviti, te da je namera ministarstva bila upravo da čuje primedbe i predloge. Vasilije Tapušković je takođe naglasio da u ministarstvu postoji pet verzija zakona.

Nagoveštaj da će zakon o pozorištu biti donesen ipak bez većih potresa usledio je nakon uveravanja da je Ministarstvo spremno da rok za njegovo donošenje produži koliko je potrebno te da su stoga svi navedeni predlozi i primedbe dobrodošli.

Na predlog Borke Pavićević, sa skupštine će biti upućen telegram podrške savezu dramskih umetnika BiH. Posle izveštaja Branka Cvejića o materijalnom položaju pozorišta u Srbiji odlučeno je da se pošalje alarmantni apel Vladi i Ministarstvu za kulturu za privremenu finansijsku intervenciju u svim pozorištima u Srbiji. B.J.